Hemija - zanimljivosti

[причалица]

nastavak:

Ukoliko se koriste i leve i desne varijante molekula, DNK ne može formirati poznati dvostruki heliks. Enzimi koji omogućuju funkcionisanje ćelija u svakom živom organizmu se sastoje od proteina. Proteini, ukoliko se naprave od aminokiselina različite hiralnosti, se ne mogu saviti u oblik koji treba pa time enzimi ne bi mogli funkcionisti na odgovarajući način i ne mogu, na primer,rastvarati D-šećere da se proizvede energija. Ćelije ne mogu preživeti ukoliko ima molekula različite orijentacije.

Najintrigantnije od svega je to što mi ne znamo kako da proizvodimo bilo samo levo ili samo desno orijentisane molekule već samo mešavine obe varijante. Samo ekstrakcijom iz organskog materijala dobijamo molekule jedne orijentacije. Zamislite samo da možemo da pravimo samo šećere određene orijentacije. Mogli biste da jedete slatkiše napravljene od L-šećera koliko hoćete i ne biste ni gram dobili, jer naš organizam ne može da iskoristi taj šećer.

[причалица]

nastavak:

Zašto život koristi samo L-aminokiseline? Kao da imate punu fioku samo levih rukavica i njih samo koristite a da desne nećete ni da pogledate. Nema organizma koji ne koristi ovakvu orijentaciju i pri tom raznovrsnost živog sveta vodi poreklo od jednoćeliskog organizma. Logično je pretpostaviti da su, tamo negde pre tri milijarde godina, prvi organizmi prihvatili L-aminokiseline a da su svi njihovi potomci, složeniji ili ne, nasleđivali taj izbor. Kako obe varijante aminokiselina isto reaguju hemijski i po tom osnovu je svejedno koju bi prvi organizmi koristili, to znači da je prvim organizmima bilo lakše na neki drugi način da iskoriste L-orijentaciju.

[причалица]

nastavak:

Lakše bi bilo samo ako je bilo više L-aminokiselina. Pa se pitanje produbljuje: otkud više L-aminokiselina kada obe varijante podjednako nastaju? E tu se naučnici koji se bave nastankom života na Zemlji ne slažu. Iako je ovo pitanje naizgled sporedno za nastanak života, veći problemi nastanka postoje, mnoge teorije su u igri. Generalno se svi slažu da uzrok veće količine L-aminokiselina ne leži na Zemlji nego u svemiru. U prilog tome govore sastavi meteorita koji su pali na Zemlju. Svi oni imaju višak L-aminokiselina od 8-15% u odnosu na D-aminokiseline. Pošto su asteroidi ostaci nastanka Sunčevog sistema od pre četiri milijarde godina to znači da se ova neravnoteža proteže na vreme kad naše planete nije ni bilo, a kamoli života na njoj.

Jedni pokušavaju da reše enigmu time što pokušavaju da pokažu da su L-aminokiseline lakše formiraju zbog nuklearnih sila jezgara u atomima koje čine molekul. Tako bi, iako se D i L aminokiseline hemijski ne razlikuju, one bile različite zbog druge interakcije, nuklearne. Izračunati da li je to tačno zahteva ogromni napor i ne daje baš čvste dokaze u prilog ovog mišljenja, bar za sada.

[причалица]

nastavak:

Možda jesu u našem sistemu nastale obe varijante u isto vreme i u jednakim količinama, ali treba videti postoji li način da se jedna varijanta razori i time ostvari razlika u količinama. Moguće je da posebno polarizovana svetlost reaguje sa elektronima u jedinjenju, i tako selektivno razara molekule jedne varijante. Lepo zvuči objašnjenje, jedino što je potrebna posebno polarizovana ultraviolenta svetlost velike energija, a to se ne nalazi na svakom koraku u našoj galaksiji.

Zbog toga, najnovija teorija zanemaruje ovaj efekat i u igru ubacuje enormna polja i mlazeve visokoenergetskih čestica. Oni deluju na protoplanetarne gasove koji sadrže orijentisane molekule. Iz tih gasova i prašine će jednom nastati nove planete. Takva polja i energije čestica se mogu ostvariti samo kad zvezde eksplodiraju u supernovama. Supernova je spektakularna smrt velike zvezde. Zvezda koja istroši svoje gorivo, ne može da izbalansira pritisak i njena unutrašnjost se urušava u samu sebe, usled gravitacije. Od zvezde postaje ili neutronska zvezda ili crna rupa dok se omotač zvezde širi velikom brzinom pun visoko energetskih čestica. Stvoreno magnetno polje koje liči na zemljino samo je mnogo, mnogo jače, deluje na atome azota koji se nalaze u aminokiselinama.

[причалица]

nastavak:

Ovo polje tera azot da se usmeri u pravcu tog polja i time natera molekul koji sadrži azot da zarotira. U zavisnosti od orijentacije, molekul će zarotirati u levo ili desno. Sad u igru ulaze neki procesi koji se odvijaju u sudarima elementarnih čestica ( slično kao u LHC-u kod Ženeve) koji kažu da će azot usmeren na jednu stranu pre stradati nego usmeren na drugu. Zbog toga će pre molekul jedne orijentacija nestati. Otud, komplikovanim procesom koji uključuje fiziku elementarnih čestica dolazimo do viška L-aminokiselina koje su kasnije učestvovale u pojavljivanju života na Zemlji.

[причалица]

nastavak:

Znači, tokom miliona godina, eksplozije zvezda u blizini su menjale sastav oblaka gasa i prašine iz koga je nastao Sunčev sistem. Postoje i drugi scenariji nastanka ovog viška, koji opet uključuju nuklearne procese koji se odvijaju na atomima u aminokiselinama, ali ovaj put bez kataklizmatičnih crnih rupa i supernova. Ove scenarije nameravaju proveriti pravljenjem mikrokomete u laboratoriji od hemijskih jedinjenja od kojih se sastoje prave komete i izlaganju ovog modela uslovima koji se nalaze u dubokom svemiru.

Za sada je sve u igri ali će stvari postati jasnije 2014-te kada evropska sonda Rozeta bude ispitala sastav jedne kometu koja je stara kao Sunčev sistem i koja sigurno nije kontamirana zemaljskim jedinjenjima. Tada će biti jasnije u kom pravcu treba tražiti odgovor na pitanje koje prati život još od doba kada je Zemlja bila mlada, a u morima ni nalik današnjim, plivali prvi organizmi koji će milijardama godina kasnije imati potomke, nas, da se pitamo na koji način smo nastali i da li su smrti zvezda doprineli nastanku života na Zemlji.

[mrav]

ELEMENT: Zena
SIMBOL: Ze
PRONASAO: Adam
ATOMSKA TEZINA: Optimalna 54kg. Ali varira od 40-200 kg.
UCESTALOST ELEMENTA: Vece kolicine se mogu naci u urbanim sredinama.

F i z i c k e o s o b i n e:

Povrsina obicno presvucena premazom u boji
Prokljuca odjednom , mrzne se bez razloga
Topi se ako se primeni odgovarajuci postupak
Neukusna je ako se pogresno proba
Element se retko nalazi u devicanski cistom stanju
Vice ako se primeni pritisak na pravo mesto

H e m i j s k e o s o b i n e:

Lako se jedini sa zlatom,srebrom,i drugim plemenitim metalima i kamenjem
Absorbuje velike kolicine skupih materijala
Moze da eksplodira iznenada bez predhodnog upozorenja i bez poznatog razloga
Ne rastvara se u vodi ali joj se akativnost znatno uveca ako se natopi alkoholom
Najefikasniji poznat element za smanjivanje kolicine novca koji covek ima

N a j c e s c a u p o t r e b a:

Pre svega kao ukras , narucito u skupim sportskim automobilima.
Odlican medikament za relaksaciju.
Vrlo efikasno sredstvo za ciscenje.

I z v r s e n i o p i t i:

Pocrveni kada se zatekne bez ambalaze.
Pozeleni kada se stavi pored boljeg uzorka.

O p a s n o s t i:

Veoma opasan element osim u rukama strucnjaka.
Ilegalno je imati vise od jedne,mada se moze posedovati i vise pod uslovom da se drze na razlicitim lokacijama,sve dotle dok elementi ne dodu u direktan kontakt jedan sa drugim.

[mrav]

HEMIJSKA ANALIZA MUSKARCA

(IZ UGLA ŽENA, NARAVNO)

ELEMENT:muškarac

SIMBOL: Mu(uuuuuuuu)

PRONAŠAO: Nastao greškom prirode, prilikom nastajanja elementa Ze, koji je kao što se zna nastao u čistom, savršenom stanju. Elemenat Mu bio je pun nečistoća, pa je najpre smatran izotopom elementa Ze, ali su nečistoće kasnije toliko preovladale i degenerisale ga, da je nastao potpuno nov element.

ATOMSKA TEŽINA: Optimalna 75kg, ali ali je u prirodi veoma retka, i uglavnom varira (do beskonačnosti) u dva slučaja: 1) pri jedinjenju sa elementima poznatim kao steroidi i 2) pri jedinjenju sa mastima, uglavnom životinjskog porekla; u svakom slučaju, kvalitetna A.T. ne prelazi 10% ukupne.

UČESTALOST ELEMENTA:Veće količine mogu se naći u urbanim sredinama, obično kao prateći elementi elementa Ze, pokušavajući (uglavnom bezuspešno) da ostvare jedinjenje sa istim.

FIZIČKE OSOBINE:
• Površina obično presvučena različitim nečistoćama neprijatnog mirisa, osim kada je u fazi pripreme za reakciju jedinjenja sa elementom Ze.
• Obično je u stalnom stanju kljucanja, sa izuzetkom onih valenci koje su neophodne za uspostavljanje reakcije jedinjenja sa elementom Ze; važno je napomenuti da ove valence veoma retko i uz veliki napor postižu čvrsto agregatno stanje, a ako se to i desi, ono traje zanemarljivo kratko.
• Topi se ako se primeni odgovarajući postupak.
• Element se retko nalazi u higijenski čistom stanju.
• Ostaje bez glasa i boje ako se primeni pritisak na pravo mesto.

HEMIJSKE OSOBINE:
• Za razliku od elementa Ze, koji sa zlatom, srebrom i drugim plemenitim metalima i mineralima (a ne kamenjem!) daje rafinirana i fina jedinjenja, element Mu sa istima daje nezgrapne legure, koje imaju štetan uticaj na čulo vida i Centralni Nervni Sistem.
• Apsorbuje velike količine skupih materijala, ali džaba mu!
• Može da eksplodira iznenada i bez prethodnog upozorenja, i bez ikakve veze s mozgom.
• Ne zna se da li je rastvorljiv u ! vodi, jer istu izbegava, ali kada se natopi alkoholom (što je česta pojava u prirodi) oslobadja velike količine (negativne) energije.
• Najneefikasniji poznat element.

NAJČEŠĆA UPOTREBA:
• ???????? (i pored dugogodišnjih, ogromnih napora eksperata, još nije utvrdjena bilo kakva svrsishodna namena ovog elementa)

IZVRŠENI OPITI:
• Pocrveni kada element Ze zatekne bez ambalaže.
• Pozeleni kada se stavi pored boljeg uzorka.
• Poplavi kada dodje u direktni kontakt s istim

OPASNOSTI:
• Element je prilično bezopasan, mada voli da se hvali da nije.

[Cruz]

Najdulji laboratorijski pokus u povijesti!

Proteklo je 85 godina otkako je krenuo, a eksperiment profesora Thomasa Parnella sa Sveučilišta Queensland u Australiji, koji je započet 1927. godine, traje i danas.

Radi se o pokusu s viskoelstičnim solidnim polimerom katrana, deriviranog iz ugljena. Spomenuti profesor Parnell (1881. – 1948.) zapravo je htio napraviti demonstraciju više nego pokus, no kako je proces dugotrajan, ipak je prerastao u pokus više nego demonstraciju, koju možete vidjeti u sat-dva jednog popodneva.

Katran u pitanju inače je čvrstog oblika i toliko je krhak da ga se jednostavnim udarcem čekića može razbiti na komadiće. No taj je katran zapravo visoko viskozna tekućina i teče na sobnoj temperaturi, no vrlo, vrlo sporo.

Ono što je Parnell napravio jest to da je otopio taj katran, stavio ga u stakleni lijevak i pusito da se osuši – pune tri godine. Nakon toga je postavio ispod staklenog zvona i postavio ispod staklenu posudu te čekao.

Osam godina kasnije, kroz lijevak je pala prva kap tog katrana, a devet godina nakon toga još jedna. Parnell je dočekao drugu kap, no ne i treću, koja je iscurila 1954. godine. Do tog vremena, ovaj eksperiment je odložen u prašnjav kut laboratorija za pokuse sveučilišta.

Neobičan pokus ponovno je izložen ponovno tek 1975. godine, a danas ga možete pratiti (ukoliko imate instaliran Adobe Flash Player 9 ili više) i OVDJE.

28. studenog 2008. godine iscurila je i osma po redu kap, no kamera koja snima zvona baš u tom trenutku nije radila. Očekuje se kako bi tijekom ove godine trebala iscuriti i deveta kap. Kako su stvari krenule, pokus bi mogao potrajati još 100 godina, osim ako nekome ne dosadi i ako se odluči prekinuti ga.

dnevnik.hr
Izvor: www.znanost.com