Nobelova nagrada predstavlja internacionalnu nagradu koja se dodeljuje svake godine,
počev od 1901. Nosi ime u čast Alfreda Nobela, tvorca dinamita, i dodeljuje se 10.
decembra, na dan godišnjice njegove smrti.
1901. Dobitnik nagrade bio je Jakobus Henrikus van't Hof. Bio je holandski fizikohemičar
i organohemičar. Bavio se istraživanjem kinetike hemijskih procesa, hemijske ravnoteže,
osmotskog pritiska i kristalografije. Nagradu je dobio za otkriće zakona hemijske dinamike
i osmotskog pritiska u rastvorima.
1902. Dobitnik nagrade bio je Herman Emil Fišer. Bio je nemački hemičar. Bavio se
najviše izučavanjem šećera, a poznat je i po prvoj sintezi kofeina. Nagradu je dobio za
sintezu šećera i purina.
1903. Dobitnik nagrade bio je Svante Avgust Arenijus. Bio je švedski hemičar, i jedan
je od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline. Nagradu je dobio za teoriju
o elektrolitičkoj disocijaciji.
1904. Dobitnik nagrade bio je ser Vilijam Remzi. Bio je škotski hemičar. Bavio se najviše
stehiometrijom, termodinamikom i disocijacijom, a objavio je i nekoliko značajnih radova
o oksidima azota. Nagradu je dobio za otkriće helijuma, neona, ksenona i kriptona i
određivanje njihovih mesta u Periodnom sistemu elemenata.
1905. Dobitnik nagrade bio je Adolf fon Bajer. Bio je nemački hemičar, koji se pretežno
bavio organskom hemijom, i prvi je sintetisao indigo. Nagradu je dobio za rad na
organskim bojama i hidroaromatičnim jedinjenjima.