crne rupe

[причалица]

Eksplozija rotirajuće zvezde, kakva se događa veoma retko, možda je stvorila najnoviju crnu rupu u galaksiji Mlečni put, objavili su naučnici.


Veoma izobličeni ostaci supernove možda kriju u sebi najmlađu crnu rupu u našoj galaksiji

Astronomi tvrde daje materija izbačena pri velikim brzinama, duž polova rotirajuće zvezde, stvarajući ostatke supernove u kojima se verovatno nalazi najmlađa crna rupa u našoj galaksiji. Ovi ostaci supernove nazvani su W49B, preneo je portal “Red orbit”.

-W49B je prva svoje vrste koja je otkrivena u galaksiji. Izgleda da je roditeljska zvezda okončala svoj život na način na koji većina drugih to ne radi – izjavila je vođa studije Lora Lopez, sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).


Uobičajneo, kad masivna zvezda ostane bez “goriva”, njeno centralno područje kolapsira, što pokreće dalji niz događaja koji čine supernova, eksplozije koje su generalno “skladne”. Međutim, kada je izbačen materijal blizu polova rotirajuće zvezde, ti mlazevi su uglavnom oblikovali njenu supernovu i posledice.

Naučnici su, uz pomoć svemirskog teleskopa “Čandra”, u svega polovini ostataka zvezde otkrili gvožđe, dok je druga polovina sadržala elemente poput sumpora i silicijuma. To ukazuje da se dogodila “asimetrična” eskplozija.

-Pored toga, W49B je i duža i eliptičnija od većine drugih ostataka. To se vidi u X-zracima i nekoliko drugih talasnih družina i ukazuje na neobičnu smrt ove zvezde – kaže koautor istraživanja Enriko Ramirez Ruiz, sa Univerziteta Kalifornija.

Astronmi nisu pronašli dokaze o postojanju neutronske zvezde, uobičajenog ostatka supernove. Odsustvo takvih dokaza govori da se umesto nje formirala crna rupa.

-To je malo posredno, ali imamo zanimljiv dokaz da je supernova W49B stvorila crnu rupu. Ukoliko je to tačno, imamo retku priliku da proučimo supernova odgovornu za stvaranje mlade crne rupe – rekao je koautor studije sa MIT Danijel Kastro.

Supernova oblikovana mlazevima materije povezana je sa eksplozijom gama zraka, ali nema dokaza da je W49B proizvela gama zrake.
Ovo bi mogla da bude najmlađa crna rupa u Mlečnom putu, starosti svega 1.000 godina.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...u-Mlecnom-putu

[причалица]

Astronomi znaju da većina supermasivnih crnih rupa svoje postojanje započinje kao mala crna rupa koja tokom vremena raste. Međutim, kako dolazi do ovog rasta?

Istraživači koji su izmerili brzinu rotacije supermasivne crne rupe u kvazaru – sjajnom jezgru udaljene galaksije (6.1 milijardu svetlosnih godina) tvrde da takve crne rupe najverovatnije rastu kroz spajanje njihovih galaksija domaćina i drugih galaksija.

Oni su bili u stanju da proučavaju kvazar prilično detaljno zahvaljujući efektu uveličavanja gravitacionog objektiva – masivnog galaktičkog klastera ispred njega, koji čini da on izgleda svetlije nego inače.

Analiziranjem X-zraka iz kvazara, istraživači su bili u stanju da otkriju da se crna rupa okreće velikom brzinom. Da je ona porasla hranjenjem gasom koji je dolazio do nje iz različitih pravaca, ona bi se rotirala znatno sporije nego što je primećeno.

Umesto toga, gas koji je crna rupa „pojela“ kako bi postala supermasivna pao je u nju u pravcu rotacije, ubrzavajući materijal na konstantan i skladan način tako imitirajući vrtešku koja dobija na ubrzanju pri svakom novom guranju, crna rupa se vremenom sve bržei brže vrtela.

Scenario koji bi mogućio ovako nešto mogao bi da se desi ukoilko bi se galaksija u kojoj se nalazi crna rupa sudarila ili spojila sa drugim galaksijama tokom svoje evolucione istorije.
Svaki put kada bi do ovoga došlo, materijal iz nove galaksije bio bi inkorporiran u disk oko crne rupe koji se rotirao u istom pravcu kao i ona i tako vremenom doprinosio njenom rastu.

izvor: www.b92.net

[причалица]

Čini se da su gigantske crne rupe koje vrebaju u srcima galaksija rođene takve. Centralne crne rupe u patuljastim galaksijama – “semenje” koje izrasta u monstrume u jezgru Mlečnog puta i drugih velikih galaksija, verovatno su iznenađujuće teške i poseduju masu 1.000 do 10.000 puta veću od mase našeg sunca, tvrdi nova studija



Ovo otkriće je u suprotnosti sa popularnom teorijom evolucije supermasivnih crnih rupa, navodeći da spajanja galaksija nisu nužna kako bi se stvorili ovi džinovi, koji mogu da imaju masu koja je milionima puta veća od mase sunca.

“I dalje ne znamo kako se monstruozne crne rupe koje obitavaju u centrima galaksija stvaraju. Međutim, pronalaženje crnih rupa u patuljastim galaksijama nam pokazuje da su velike crne rupe nekako stvorene u ranom univerzumu, pre nego što su se galaksije međusobno sudarale”, tvrdi vođa nove studije, Šobita Satjapal sa Univerziteta u Virdžiniji.

Takođe je moguće da supermasivne crne rupe svoju veličinu duguju proždiranju gasa i prašine uz pomoć kojih rastu zajedno sa svojim galaksijama.

Satjapalova i njene kolege analizirali su podatke u vezi sa patuljastim galaksijama do kojih je došla NASA uz pomoć svog eksplorera WISE.

Patuljaste planete prošle su kroz jako malo promena tokom vremena, i one podsećaju na tipove galaksija koje su postojale dok je svemir bio mlad, tako da predstavljaju dobro mesto za potragu za supermasivnim crnim rupama u nastajanju.

Podaci do kojih je došao WISE odnosili su se na stotine patuljastih galaksija, koje poseduju upečatljivo velike crne rupe.

“Naše otkriće sugeriše da je originalno semenje supermasivnih crnih rupa tako poprilično masivno”, tvrde istraživači.

Iako su u pitanju interesantni rezultati, biće potrebne dodatne studije kako bi dodatno potkrepile ove tvrdnje.

izvor: www.b92.net

[причалица]

Novootkrivena “supermasivna crna rupa” udaljena je 50 miliona svetlosnih godina od Zemlje, a nalazi se u centru patuljaste kompaktne galaksije M60-UCD1, čiji je prečnik 500 puta manji od prečnika Mlečnog puta. Astronomi pretpostavljaju da ova crna rupa ima čak 21 miliona puta veću masu od Sunca.



Naučnici Univerziteta Jute nadaju se da će ovo otkriće dokazati teoriju prema kojoj male galaksije, zbog velike gustine, imaju crne rupe u sredini.

“Otkriće navodi na zaključak da bi patuljaste galaksije mogle da budu ostaci većih galaksija koje su se raspale prilikom sudara s drugim galaksijama, a ne zvezdana ostrvca nastala u izolaciji. Ne znamo na koji drugi način bi mogla da nastane tako velika rupa u tako malom objektu”, kaže naučnik Anil Set.



Naučni tim je otkrio “objekat koji usisava svetlost” nakon što je analizirao snimke koje su zabeležili teleskopi “Habl” i “Gemini Nort”.

[причалица]

Prema najnovijoj teoriji, crne rupe završavaju svoj kosmički život postajući "bele rupe" koje se ponašaju na radikalno suprotan način od crnih - umesto da usisavaju materiju, one je izbacuju.



Ova teorija, izložena na sajtu Nature.com, zasnovana je na spekulativnoj kvantnoj teoriji gravitacije. Naučnici veruju da će ona okončati veliku debatu o tome da li crne rupe uništavaju ono što "pojedu".

Nature.com objašnjava da se prema novoj teoriji "tranzicija od crne u belu rupu događa odmah nakon formiranja crne rupe, ali da se zbog gravitacije koja "odlaže" vreme, posmatraču može učiniti da to traje milijardama i trilijardama godina, pa čak i više, u zavisnosti od veličine crne rupe.

Ako su autori teorije u pravu, male crne rupe, koje su nastale na samom početku univerzuma, sada bi mogle biti spremne da eksplodiraju i "pobele", što bi se detektovalo u vidu visoko-energentskih kosmičkih zraka ili neke druge vrste radijacije.

Prema opštoj teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, kada zvezda koja zamire doživljava kolaps, često se dešava da dospe u stadijum kada je ovaj kolaps nepovratan, te tada postaje crna rupa, usisavajući svetlost i sve drugo u svom kosmičkom susedstvu.




Već dugo se pretpostavljalo da džinovske crne rupe u središtvu galaksija sve brže rotiraju i rastu kako proždiru sve veće količine gasove, prašine, zvezda i materije.

Ali sve do prošle godine nije bilo pouzdanih merenja brzine obrta crne rupe.
Samu crnu rupu je teško detektovati, te se to čini pomoću iks-zraka koje ona emituje i koji je odaju.

Koristeći nedavno lansirani NuStar teleskop NASA i orbitalnu opservatoriju XMM-Newton ESA, međunarodni tim astronoma posmatrao je visoko-energentske zrake koje ispušta supermasivna crna rupa u središtu jedne nama susedne galaksije.

Istraživači su izračunali da se ta crna rupa okreće brzinom koja je približna brzini svetslosti - 1,08 milijardi km/h.

Veruje se da džinovske crne rupe - sa masom koja je nekoliko miliona do milijardi puta veća od sunca, postoje u svakom galaktičkom središtu. One su izuzetno guste i poseduju takvu moć gravitacionog privlačenja da čak ni svetlost ne može da joj odoli.

Nama najbliža crna rupa nalazi se na oko 26.000 svetlosnih godina.

[mrav]

mravlja teorija crne rupe
recikliraju nagomilanu materiju iz galaksija i izbacuju ih putem belih rupa u kosmos, e sad kako je ne bitno ne moraju sv svi da znaju. osim toga ko je video crnu rupu sa druge strane da kaze da nisam u pravu?

[причалица]

Naučnici sa Univerziteta Kraljice Marije u Londonu razvili su teoriju koja može da ukazuje da postoji devet dimenzija, a da su crne rupe ključne za njihovo dostizanje.

“Teorija brana“ ukazuje na to da se u dimenzijama mogu kriti drugi univerzumi.

“Ova teorija je deo jedne veće teorije koja objašnjava kako se sve sile i čestice koje vidimo uklapaju u jednom opisu“, kaže dooktor Kris Vajt, fizičar Univerziteta Kraljice Marije u Londonu.

“Ona ukazuje na to da osnovne baze prirode, umesto čestica ,mogu biti veze, više trodimenzionalne generalizacije koje se nazivaju brane. Jednačine teorije su smislene u prostoru koji ima devet dimenzija, a ne tri.“

Veze obitavaju u devetodimenzionalnom prostoru, a kada se tome doda i vreme, ukupno ima 10 dimenzija.

“Crne rupe povezuju brane koje se nalaze blizu jedna drugoj, kroz cev iskrivljenog vremena u svemiru, a svaka brana uz pomoć gravitacije privlači drugu. Odjednom se pitate, da li onda postoje neki drugi ljudi koji žive u tim branama? Da li su crne rupe prolaz između našeg i njihovog sveta?“

Pomoću Velikog hadronskog sudarača (LHC) u CERN-u u Ženevi naučnici traže znake drugih postojećih dimenzija pravih veličina.

Mnoga pitanja su se javila u vezi s ovom teorijom.

Jedna teorija navodi da ne osećamo potpuni efekat gravitacije zato što se deo nje širi na druge dimenzije.

Teoretičari predviđaju da, na isti način na koji atomi imaju niskoenergetska tla i visokoenergetska stanja, postoje i teže verzije standardnih čestica u drugim dimenzijama.

Tragajući za ovim česticama, naučnici se nadaju da će pronaći i druge dimenzije.

Još jedan dokaz može se naći i u kreiranim mikroskopskim crnim rupama. Naučnici navode da, ako se pronađe dokaz, to neće odmah značiti i da su navedene teorije tačne.

Napredak istraživanja se redovno objavljuje, a naučnici kažu da ovo može da znači da se u dimenzijama nalaze drugi univerzumi.

Pojedini teoretičari nisu ubeđeni da druge dimenzije postoje. Fizičar Karlo Roveli kaže da pozitivni rezultati zavise od toga da li će brane i dimenzije biti u odgovarajućoj energiji, kako bi LNC mogao da ih nađe.