Zanimljivosti iz astronomije

[причалица]

Patuljasta zvezda HD 40307, locirana na 44 svetlosne godine od Zemlje, domaćin je sistema sa šest planeta, uključujući jedna na orbitalnoj udaljenosti baš koliko je potrebno da se podrži život kakav poznajemo.



Planetu bi, teoretski, mogli da fotografišu svemirski sateliti sledeće generacije, čiji je dizajn u toku.


Vanzemaljski svet, klasifikovan kao “super Zemlja”, nazvan je HD 40307g i šesta je planeta od svog sunca, od kojeg je udaljeno oko 90 miliona kilometara. To znači da je u nastanjivoj zoni, u regionu planetarnog sistema u kojem bi tečna voda na površini mogla da postoji. U našem sistemu, Zemlja i Mars orbitiraju u okviru sunčeve nastanjive zone.

Masa egzoplanete HD 40307g je najmanje sedam puta veća od Zemljine. Godina dana na ovom svetu traje 197,8 Zemljinih dana, preneo je portal Spejs. Naučnici smatraju da je HD 40307g dovoljno udaljena od svoje zvezde da se rotira oko svoje ose umesto da ima jedno lice trajno okrenuto ka suncu. To znači da je verovatno da tamo postoje ciklusi dana i noći, što povećava šanse da je na HD 40307g evoluirao život.

Ostale planete u orbiti HD 40307 su blizu zvezde, dakle previše vrele da bi podržale život kao na Zemlji, ali je zato novootkrivena egzoplaneta baš na udaljenosti koja mu omogućava da ima temperaturu i klimu kao na Zemlji.
Naučnici smatraju i da bi njena atmosfera mogla da bude slična Zemljinoj. Još nije poznato da li je planeta stenovita ili gasovita.

Zvezda HD 40307 spektralnog je tipa K2.5V, što znači da je u pitanju hladniji, narandžasti patuljak (klasifikacija je po slovima O, B, A, F, G, K i M, gde su zvezde O najvrelije, a M najhladnije, dok se njihova svetlost izražava rimskim brojevima I, II, III, IV i V; u klasi I su superdžinovi, u III džinovi, a u klasi V patuljci ili glavnog niza zvezda. Na primer, naše Sunce je spektralnog tipa G2V, a Sirijus A1V).

Zvezda HD 40307 otkrivena je još 2008. godine.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-kao-na-Zemlji

[причалица]

Međunarodni tim astronoma izradio je prvu mapu svemira kako je izgledao pre 11 milijardi godina, u periodu između Velikog praska i brze ekspanzije koja je potom usledila.

Studija, objavljena u časopisu "Astronomija & Astrofizika", prikazuje svemir u periodu od oko tri milijarde godina nakon Velikog praska, u trenutku usporavanja ekspanzije, pre nego što će se umešati tzv. "tamna energija" i ubrzati udaljavanje galaksija jedne od drugih.

O razvoju svemira posle Velikog praska naučnici su puno saznali zahvaljujući studijama svetlosti u kosmičkom pozadinskom zračenju, a njegova ubrzana ekspanzija tokom više milijardi godina može se pratiti posmatranjem kretanja udaljenih galaksija.


- Tek smo sada u prilici da vidimo kako je izgledao njegov "pubertet" ... pre nego što je krenuo naglo da se širi - kazao je jedan od autora studije Mat Pieri sa Univerziteta Portsmut u Velikoj Britaniji.

Iako se vrlo malo zna o tamnoj energiji i tamnoj materiji, astronomi ističu da ta sila mora da postoji, jer se jedino tako može objasniti brzina širenja univerzuma. Tamna energija i tamna materija čine zajedno oko 96 odsto svemira.

Nova studija podržava teoriju po kojoj je tamna energija nastala u vreme ekspanzije svemira, detaljno prikazujući period u kojem je gravitacija prevagnula i usporila ekspanziju.

- Ako svemir posmatramo kao tobogan, onda danas jurimo nizbrdo, dobijajući na ubrzanju - kazao je Pieri.

- Naša nova merenja nam govore o vremenu kada se svemir peo uzbrdo i bio dodatno usporen gravitacijom - objasnio je on.

Mapa, delo 63 naučnika iz devet zemalja, izrađena je pomoću nove tehnike za proučavanje intenzivne svetlosti sa 50.000 udaljenih kvazara prilikom prolaska kroz oblake vodonika u svemiru na putu ka zemlji.

- Kvazari su pozadinska svetla i način na koji gas ispred njih apsorbuje deo te svetlosti pruža astronomima detaljnu sliku udaljenih gasovitih oblaka, poznatih kao intergalaktički medijum - naveo je Pieri u izjavi za Rojters.

Studija je prvi rezultat petogodišnjeg projekta koji je započet 2009. Astronomi, okupljeni oko trećeg projekta "Sloan Digital Sky Survey", nameravaju da, do kraja projekta, prošire istraživanje na svetlost sa oko 160.000 kvazara.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...lijardi-godina

[причалица]

njena svetlost do nas putovala oko 13,3 milijardi godina, saopštila je NASA.


Galaksiju su locirali teleskopi Habl i Spicer

S obzirom na to da je svemir star 13,7 milijardi godina, to znači da je svetlost sa ove galaksije putovala prema nama kroz skoro celu istoriju vremena i prostora.

Nazvana MACS0647-JD, vremešna galaksija, koju su astronomi mogli da posmatraju onakvu kakva je bila svega 420 miliona godina nakon Velikog praska, otkrivena je pomoću svemirskih teleskopa Habl i Spicer, kao i prirodnog fenomena, poznatog kao gravitaciono sočivo.


Gravitaciono sočivo je jedan od efekata koji se javlja kada objekat (grupe galaksija) snažne gravitacije savije svetlost koja potiče od nekog udaljenog izvora, prema jednoj žižnoj tački, čineći udaljeni objekat bližim.

- Ovaj fenomen radi ono što nijedan teleskop koji je čovek napravio ne može da učini. Bez tog prirodnog "zumiranja" bili bi nam potrebni nadljudski napori da vidimo tu galaksiju - kazao je Mark Postman iz Instituta za svemirske teleskope u Baltimoru i vodja tima koji je otkrio ovu galaksiju.

MACS0647-JD deluje kao mala galaksija, daleko manja od Mlečnog puta - široka je svega 600 svetlosnih godina, dok se naša galaksija prostire na 150.000 svetlosnih godina.

Astronomi veruju da će se MACS0647-JD spojiti sa drugim galaksijama kako bi se stvorila jedna mnogo veća.

- Ovaj objekt bi mogao biti jedan od onih fundamentalnih blokova od kojih su sačinjene sve galaksije. Tokom narednih 13 milijardi godina desiće se na desetine, stotine pa čak i hiljade spajanja galaksija ili delova galaksija - rekao je Den Ko koji je, takođe, učestvovao u istraživanju nove galaksije.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...aksiju-do-sada

[причалица]

Astronomi su prvi put analizirali Makemake, jednu od pet patuljastih planeta u Sunčevom sistemu, i otkrili da je reč o zamrznutoj lopti bez atmosfere.



Makemake je otkivena pre sedam godina u Kajperovom pojasu.
U aprilu 2011, planeta je prošla između Zemlje i udaljene zvezde, što je astronomima omogućilo da je detaljno prouče uz pomoć sedam različitih teleskopa razmeštenih širom Brazila i Čilea.


Oni su posmatrali patuljastu planetu tokom jedne minute, dok se nalazila ispred zvezde Nomad 1181-0235723 blokirajući joj svetlost.

Makemake, nazvana po bogu iz mitologije Uskršnjeg ostrva, ledena je lopta promera dve trećine Plutona i nalazi se na oko 7,8 milijardi kilometara od Sunca.

Naučnici su očekivali da će imati tanku atmosferu kao i Pluton, ali je nagla promena svetlosti zvezde dok je Makemake prolazila ispred nje bila znak da ovo svemirsko telo nema atmosferu.

Pored Makemake i Plutona, u Sunčevom sistemu postoje još tri patuljaste planete. To su Ceres, Haumea i Eris.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...nema-atmosferu

[причалица]

Asteroid 4179 Tutatis, širok 4,8 kilometara, proleteće noćas blizu Zemlje.



Tutatis će proći pored Zemlje na najbližoj udaljenosti od oko sedam miliona kilometara, rano ujutro u sredu, 12. decembra.


To je dovoljno daleko (oko 18 puta veća udaljenost između naše planete i Meseca) da asteroid ne predstavlja pretnju po Zemlju, ali dovoljno blizu da se može lepo osmotriti putem teleskopa, istakli su naučnici.

Zahvaljujući opservatorijama na raznim stranama sveta, prolazak asteroida moći će se pratiti sa više kamera na internetu u razna vremena.

Tako ćete proletanje Tutatisa moći da pratite “uživo” zahvaljujući svemirskoj kameri Sluh, koja će prenositi događaj noćas u 3.00 sata GMT, putem teleskopa postavljenog u Arizoni.



Projekat virtuelni teleskop, kojeg vodi astronomska opservatorija Belatriks u Italiji, prenosiće prolazak Tutatisa u četvrtak, 13. decembra, u 20.00 sati GMT.

Asteroid Tutatis prvi put je primećen 1934, a zvanično je otkriven 1989. Svake četiri godine on načini svoj put oko Sunca.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...s-pored-Zemlje

[причалица]

Astronomi su prvi put prisustvovali "obroku" planete koja je tek rođena na 450 svetlosnih godina od Zemlje, a "obrok" čini gas koji planeta usisava gravitacijom.



Zahvaljujući radioteleskopu ALMA, velikom međunarodnom astronomskom projektu u čileanskoj pustinji Atakama, naučnici su mogli da posmatraju taj ključni trenutak koji potvrđuje teoriju o nastanku velikih planeta od gasa.


Astronomi Evropske opservatorije zvezda su posmatrali nebesko telo nazvano "HD 142527", okruženo ogromnim diskom gasa i kosmičke prašine.

Taj disk je u dva dela koje razdvaja ogroman prazan prostor. Dimenzije su čak veće od čitavog Sunčevog sistema.

Teoretičari navode da džinovska planeta raste apsorpcijom gasa kroz "mostove" kojima gas teče prema planeti.
- Astronomi su predvideli ta curenja, ali prvi put to možemo da posmatramo - rekao je Simon Kazasus sa Univerzieteta u Čileu.

Zahvaljujući mreži antena ALMA-e, Kazasus i njegova ekipa su mogli da analiziraju gas i kosmičku prašinu oko nebeskog tela.
- Mislimo da se tu krije džinovska planeta i da je ona uzrok dotoka gasa - naveli su naučnici.

Međutim, nemoguće je direktno posmatrati planetu koja nastaje jer je duboko u gasu i prašini.



http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...djanje-planete

[причалица]

Asteroid veličine pola fudbalskog terena proći će 15. februara pored Zemlje bliže nego mnogi sateliti, ali neće udariti u našu planetu, objavili su naučnici američke svemirske agencije NASA.


Putanja asteroida

Asteroid 2012 DA14, tipa S (silikatni) proleteće pored Zemlje na udaljenosti od 27.680 kilometara, što je bliže od Meseca, ali i dobro unutar staza navigacionih i komunikacionih satelita, preneo je portal “Spejs”.

-Ovo je rekordno bliz prolazak. Otkako je devedesetih godina počelo nadgledanje neba, nikad nismo videli da jedan objekat te veličine prođe toliko blizu Zemlje – kaže Don Jeomans, šef programa NASA-e za praćenje asteroida pri Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija.


Asteroid 2012 DA14 snimili su astronomi-amateri 11. decembra prošle godine

On je istakao da, iako će “svemirski kamen” proleteti pored Zemlje bliže od geosinhronih satelita, koji orbitiraju na oko 35.800 kilometara visine, asteroid ne predstavlja pretnju po našu planetu.

-2012 DA14 definitivno neće pogoditi Zemlju. Orbita asteroida je dobro poznata i možemo da isključimo udar – rekao je Jeomans, dodajući da su šanse za to “ekstremno male”.

-Ovaj asteroid, širok 45 metara, pored Zemlje prođe svakih 40 godina, ali udari samo jednom u svakih 1.200 godina. Udar takvog objekta ne bi bio katastrofalan na širokom području – precizirao je on.


Veličina asteroida u poređenju sa spejs šatlom

Asteroid 2012 DA14 otkrio je prošle godine tim astronauta-amatera u opservatoriji “La Sagra” u Španiji.

Iz NASA-e kažu da će pomno pratiti prolazak tog asteroida pored Zemlje. S obzirom da će objekat proći preko neba veoma brzo, kako je rekao Jeomans “skoro puni stepen (dva puta širina Meseca) svake minute” samo će najiskusniji astronauti-amateri moći da ga uhvate.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...je-15-februara

[причалица]

Da li kosmos ima rok trajanja?

Na osnovu istraživanja osobina Higsovog bozona, naučnici ukazuju na mogućnost da bi kosmosu mogao da istekne rok, jednog dana

Nova saznanja o osobinama Higsovog bozona navela su naučnike na interesantne pretpostavke o budućnosti kosmosa.

Pojam nestabilnog vakuuma otvara mogućnost da je kosmos nestabilan i da u određenom momentu, milijardama godina kasnije, može nastati novi, stabilniji oblik vakuuma koji bi okončao postojanje našeg kosmosa.

Sve to zavisi od određenih preciznih vrednosti vezanih za Higsov bozon, koje su trenutno predmet brojnih istraživanja.

Higsov bozon se vezuje za energiju koja prožima čitav svemir i objašnjava postojanje mase u kosmosu. On podupire postojanje sve materije oko nas.Od kako je otkriven, Higsov bozon je pokrenuo velike naučne debate o tome kakve bi implikacije mogao da ima za postojeća saznanja iz fizike.

Jedna od mogućih teorija nastala nakon otkrića Bozona jeste da bi kosmos mogao biti nestabilan i sklon cikličnim promenama iz jednog sistema u drugi koji je uvek stabilniji.

„Kada se zna masa Higsovog bozona, postoji računica koja može da se uradi u okviru standardnog modela fizike elementarnih čestica“, objašnjava dr Džosef Liken „... kada upotrebimo sva dosadašnja znanja iz fizike i uradimo jednostavnu kalkulaciju novosti nisu dobre“.

Opasnost koja preti kosmosu je da će se usled kvantne fluktuacije stvoriti mali mehur vakuuma nižeg energetskog stanja. Pošto su niža energetska stanja uvek stabilnija, naš kosmos će težiti da pređe u njega i ovaj mehur će se širiti, brišući sve pred sobom brzinom svetlosti.

Ovo ipak nije razlog za veliku brigu, tvrde naučnici, jer verovatnoća je velika da bi se ovo dogodilo u toliko dalekoj budućnosti da u tom momentu ni Sunce ni Zemlja više ne bi postojali.

Iako ljudska rasa verovatno nikada neće doživeti posledice ovakve promene u svemiru, ova teorija je posebno interesantna jer baca novu svetlost na dosadašnja znanja o Velikom Prasku, otvarajući mogućnost da je ovaj događaj zapravo samo poslednji u lancu večitog lanca promena iz jednog energetskog stanja u drugo.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...-trajanja.html

[причалица]

NASA-in teleskop Chandra, koji posmatra svemir u spektru rentgenskih zraka (X zrake), snimio je najbrži vetar ikad zabeležen na rubovima crne rupe.

Radi se o crnoj rupi veličine zvezde IGR J17091, čija strahovito jaka gravitacija povlači gas iz obližnje zvijezde i formira vrući disk oko same crne rupe, a u skladu s tim nastaje i zvezdani vetar, kojeg je zabeležila Chandra.
Crne rupe veličine zvezda, ili takozvane stelarne crne rupe, nastaju obično kad velike zvezde kolabiraju. Obično im je masa oko deset puta veća od našeg Sunca.
Chandra je zabeležila jetar koji putuje brzinom od 32 miliona kilometara na sat, odnosno brzinom od oko 3 posto brzine svetlosti. To je otprilike deset puta brži vetar od bilo kojeg dosad zabeleženog na rubu diskova crnih rupa.

Drugo veliko otkriće je i to kako izgleda da taj vetar odnosi više materijala u svemir nego što ga crna rupa uspeva usisati u sebe. Na slici koju vidite umetnički je prikaz crne rupe IGR J17091 i njezine prateće zvezde.

Izvor: http://znanost.geek.hr/clanak/svemir...#ixzz2MCMTQo7b

[причалица]

Međunarodni tim astronoma bio je u prilici da, uz pomoć moćnog teleskopa na severu Čilea, prvi put "u direktnom prenosu" posmatra trenutak nastanka planete u gustom sloju gasa i prašine, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO).


Rađanje planete u prstenu mlade zvezde HD100546

Astronomi su precizirali da bi disk gasa i prašine oko mlade zvezde HD100546, udaljene 335 svetlosnih godina od Zemlje u Mlečnom putu, mogao da bude "gasni div sličan Jupiteru".

Dosad je nastanak planete moglo, uglavnom, da se proučava pomoću kompjuterskih simulacija, izjavio je Saša Kvanc sa Univerziteta ETH u Cirihu.


- Ako smo zaista otkrili planetu u fazi rađanja, naučnici će moći da po prvi put proučavaju proces formiranja jedne planete i njenu interakciju sa prirodnom okolinom na empirički način, i to na samom početku tog fenomena - dodao je švajcarski istraživač, prenose strani mediji.

Astronomi su, takođe, naveli da ovo otkriće potvrđuje teoriju po kojoj džinovske planete rastu usisavanjem gasa i kosmičke prašine nakon formiranja zvezde.
Tim istraživača je detektovao planetu pomoću kamere povezane za ESO teleskopom postavljenim u čileanskoj pustinji Atakama.

ESO okuplja naučnije iz 15 evropskih zemalja i koristi brojne teleskope u Čileu, među kojima je i VLT teleskop (Very Large Telescope), najmoćniji teleskop na svetu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...djanje-planete

[причалица]

Nova kometa na nebu

Uoči najnovijeg prolaska komete koja će biti vidljiva i golim okom, CPN organizuje tribinu posvećenu udarima nebeskih telа

U susret novim uzbuđenjima na nebu, Centar za promociju nauke organizuje Tribinu četvrtkom, ovaj put pod nazivom „Čekajući kometu“, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu 7. marta, u 19 časova.Tribina se organizuje uoči novog zanimljivog astronomskog događaja – prolaska komete C/2011 L4, koja će u našim krajevima biti vidljiva golim okom.

Nakon brojnih članaka i televizijskih priloga poslednjih dana, na ovoj tribini će se prvi put uživo, pred publikom u Beogradu, razgovarati o potencijalnoj opasnosti od udara nebeskih tela, o mogućnosti zaštite naše planete i drugim temama u vezi sa svemirom. Biće reči i o tome na koji se način ove nebeske pojave pominju u popularnoj naučno-fantastičnoj literaturi, stripu, filmu, ali i u starim hronikama i drevnim rukopisima.

Učesnici tribine CPN su najpoznatiji naučnici i promoteri nauke koji se bave ovom temom u Srbiji. Pitanje malih nebeskih tela će pritom biti osvetljeno iz različitih uglova. Sa publikom u SKC-u će razgovarati astrofizičar Milan M. Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu, slobodni konstruktor Voja Antonić, astronom Igor Smolić iz Instituta za fiziku u Beogradu, Nikola Božić iz Istraživačke stanice „Petnica“, Sebastian Adanko iz Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić” i Dragana Grbić iz Instituta za književnost i umetnost.

Kometa C/2011 L4

Prethodnih nedelja bili smo svedoci nekoliko astronomskih događaja koji su privukli pažnju, ali i izazvali mnogo nedoumica, tako da ih je potrebno detaljnije predstaviti. Najnoviji u nizu je prolazak komete koju su astronomi nazvali C/2011 L4 (PANSTARRS). Ona će proći najbliže Zemlji 5. marta, ali i tad će biti udaljenija od rastojanja između Sunca i Zemlje.

Procenjeno je da će kometa dostići sjaj dovoljan za vidljivost golim okom, a biće najbliža Suncu 10. marta, posle prolaska kroz perihel (najmanju udaljenost od Sunca).

http://www.nationalgeographic.rs/ves...a-na-nebu.html

[причалица]

Ljubitelji astronomije od sinoć mogu da uživaju u pojavi komete C/2011 L4 PanStars nad Beogradom. Na horizontu posle zalaska sunca pojavljuje se sjajna magla vidljiva golim okom.



Iako njena vidljivost nije izrazita, pobuđuje dosta pažnje radoznalim građanima.

- Prolazak komete PanStars pored Zemlje od sinoć je vidljiv iz Beograda u periodu od pola sata posle zalaska sunca. Ova kometa će na zapadnom delu neba biti vidljiva i sledećih 10 do 15 dana u obliku blede, magličaste svetlosti - kaže Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Kako je u Beogradu svetlosno zagađenje veliko, kometa će biti manje vidljiva nego iz ostalih krajeva ili iz prirode.

- U narednih nekoliko dana, ukoliko vreme bude odgovarajuće, zainteresovani građani će pojavu na nebu moći da posmatraju iz Narodne opseravtorije - kaže Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Ova kometa je prvi put uočena 2011. godine, a njena vidljivost je najveća ove godine. Osim u Beogradu, priliku da uživaju u ovoj nesvakidašnjoj pojavi, imaće i ostali Evropljani.

Sama kometa je oko 20-30 kilometara u prečniku, ali gas i prašina oko nje se može prostirati i na milione kilometara.



Najbolja šansa da se vidi kometa biće 12. i 13. marta, kada bude odmicala od Sunca. Ovo je prvi put da prolazi kroz Sunčev sistem i najverovatnije se neće ponovo pojaviti u narednih 100.000 godina.

Uz pomoć dvogleda biće vidljiva i glava komete, kao i dve vrste repa. Kometa će tokom celog marta biti vidljiva, samo će menjati poziciju na noćnom nebu.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/371...-zalaska-Sunca

[причалица]

Nasin svemirski teleskop Kepler ne prestaje da pronalazi nove planete van solarnog sistema, a istina koju o njima otkriva daleko nadmašuje naučnu fantastiku.



Neke od novootkrivenih planeta nisu veće od Meseca, dok su druge čak nekoliko puta veće od Jupitera. Naki od čudnih svetova koji kruže na orbitama oko dalekih zvezda sijaju poput dijamanata, dok su drugi crni kao ugalj.


- Otkrivamo ogromnu raznolikost planetarnih tipova, i to je prilično iznenđenje za nas - kaže tim povodom Vilijam Borucki, iz Nasinog Istraživačkog centra Ejms u Mofet Fildu, Kalifornija, glavni zaduženi za proučavanje “Keplerove “ misije pronalaženja nastanjivih planeta van našeg Sunčevog sistema.


Do sada je otkriveno oko 350 egzoplaneta po veličini sličnih Zemlji, ali ni jedna od njih se ne nalazi u “nastanjivoj zoni”, poznatoj i kao “zona zlatokose”, ni predaleko ni preblizo od svoje zvezde, odnosno tamo gde nije ni pretoplo ni previše hladno da bi mogla da postoji tekuća voda.

- Počinjemo da pronalazimo i planetarne sisteme u kojima oko zvezde kruži više od jedne planete, i oni su za sad svi prilično drugačiji od našeg Sunčevog sistema - priča dr. Borucki.

Planete kao od stiropora koje bi plutale u vodi



U nastanjivoj zoni je, pak pronađeno 40, 50 mogučih kanidata, ali u njoj nema planeta po veličini sličnih Zemlji. Analizom orbita, kretanja i spektra svetlosti koji planete apsorbuju, utvđeno je da planeta ima daleko više da su daleko čudnije nego što su naučnici prethodno prognozirali.

Postoje, recimo, planete gustine stiropora, koje bi plivale po vodi da se u nju urone, pa čak i dvostruko manje gustine, dok s druge strane ima i planeta koje su po gustini jednake gvožđu, ili pak onih koje se sastoje od tečnih metala.

Neke planete zajedno kruže oko svojih zvezda, što bi podrazumevalo da su sličnih gustina, ali ispostavlja se da su pritom neke od njih od kamena, dok su druge gasovite.

Brojne pretpostavke o formiranju planeta i planetarih sistema koje su naučnici razvili na osnovu našeg Sunčevog sistema naprosto se pokazuju kao netačne.

To, recimo, važi za pretpostavku da planeta ne može biti veća od Jupitera, jer bi dodatna masa u tom slučaju samo povećavala njenu gustinu, a ne i veličinu, kao i za preptpostavku da stenovite planete nalik Zemlji moraju da kruže po orbitama bližim zvezdi, a gasovite po daljim orbitama.

U međuvremenu su, naime, otkrivene planete višestruko veće od Jupitera, kao i takve koje kruže po sasvim nepredvidljivim i neočekivanim orbitama, za šta nauka za sad nema ama baš nikakvo objašnjenje.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...lutale-po-vodi

[причалица]

Habl precizira vreme nastanka najstarije poznate zvezde

Tim astronoma je uz pomoć Nasinog svemirskog teleskopa na pragu otkrića „krštenice“ zvezde koja sija na nebu univerzuma veoma dugo

„Otkrili smo da je u pitanju najstarija poznata zvezda, a i vreme njenog nastanka je sada prilično sigurno određeno“, kaže Hauard Bond sa Univerziteta u Penslivnaji.

Zvezda bi mogla da bude stara oko 14.5 milijardi godina (plus minus 0, 8 milijardi godina), što je na prvi pogled čini čak starijom od univerzuma, koji prema trenutnim računicama ima oko 13, 8 milijardi godina. Istraživanja iz 2000 godine već su otkrila ovo nepoklapanje, a na prema tadašnjim procenama, zvezda je stara čak 16 milijardi godina.

„Možda je kosmologija pogrešila, ili je fizika pogrešila, a možda je pogrešno procenjena udaljenost zvezde“, kaže Bond. „Zato smo zadali sebi zadatak da precizno odredimo udaljenost“.Zvezda nazvana HD 140283, otkrivena je pre više od jednog veka, zahvaljujući velikoj pokretljivosti i brzini prelaska preko neba.

Pokretljivost je dokaz da je zvezda samo povremeni prolaznik u našem zvezdanom komšiluku. Njena orbita je vodi kroz galaksiju iz udaljenog jata zvezda koje okružuje Mlečni put. Zvezda je u prvoj fazi pretvaranja u crvenog patuljka, a može se videti uz pomoć dvogleda, kao sedmi po veličini objekat u sazvežđu Vage.

Nove opservacije svemirskog teleskopa Habl imale su za cilj da precizno definišu udaljenost, za koju se ispostavilo da iznosi 190,1 svetlosnu godinu. Bond i njegov tim izveli su merenje uzimajući u obzir trigonometrijsku paralaksu, a svoje rezultate su objavili u časopisu Astrophysical Journal Letters. Kada je udaljenost precizno određena, mogla je da se odredi i sjajnost zvezde, koja je ključna za izračunavanje godišta.

Bondov tim uspeo je da smanji mogućnost greške na minimum, a dalja istraživanja koja će se bazirati i na merenju kiseonika, mogla bi doneti još preciznije rezultate.„Kada se sve različite metode iskombinuju dolazimo do starosti od 14.5 milijardi godina, a uz mogućnost greške, ovo godište se u suštini poklapa sa starošću univerzuma“, rekao je Bond. „Ovo je najbolja zvezda na nebu za precizno datiranje, zbog njene blizine i sjajnosti“.

Zvezda Metuzalem doživela je brojne promene tokom svog životnog veka. Najverovatnije je nastala u drevnoj patuljastoj galaksiji, koja se vremenom širila i spojila sa Mlečnim putem pre oko 12 milijardi godina. Zvezda je od tog događaja zadržala svoju izduženu orbitu.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...te-zvezde.html

[причалица]

Bliži nam se „kometa veka“

Foto: Shutterstock

Nasina letilica spazila je novu kometu koja bi mogla imati jedan od najblistavijih prolazaka u skorašnjoj istoriji

Nasina letilica koja traga za najmoćnijim eksplozijama u svemiru snimila je kometu ISON, ledenu lutalicu koja bi mogla da zaslepi ljubitelje posmatranja neba krajem ove godine, prilikom svog prolaska pored Sunca.

Satelit Swift, koji se obično koristi za praćenje jakih eksplozija gama zraka sa udaljenih zvezda, fotografisao je kometu ISON 30. januara ove godine, a svemirska agencija je objavila fotografije pre nekoliko dana. Nakon dva meseca slikanja komete, Swift je omogućio astronomima da saznaju nove informacije o veličini komete, kao i o brzini kojom izbacuje gasove i prašinu.

„Kometa ISON bi mogla biti jedna od najblistavijih kometa u poslednjih 50 godina, što bi nam pružilo priliku da u dužem vremenskom periodu posmatramo njene promene do detalja“, kaže Denis Bodvic, glavni istraživač i astronom Univerziteta u Merilendu koji je učestvovao u posmatranju nove komete.

Neki astronomi čak i predviđaju da će ISON postati „kometa veka“ kada se krajem novembra na svojoj putanji nađe najbliže suncu.

ISON je prvi put zapažena septembra 2012. od strane ruskih astronoma u blizini Kislovodska i zvanična oznaka joj je kometa C/2012 S1 (ISON).

Bodvic i kolege sa univerziteta su zajedničkim snagama radili na slikanju komete ISON uz pomoć Swift letilice. Satelitska slika od 30. januara prikazuje kometu kao svetlu i mutnjikavu belu loptu. U tom momentu kometa je bila na udaljenosti od 670 miliona kilometara od Zemlje i 460 miliona kilometara od sunca.

Koristeći slike koje je Swift snimio u prethodna dva meseca, tim je napravio početne procene kometine proizvodnje vode i prašine i na osnovu njih računao prečnik njenog zaleđenog jezgra.

Svakog minuta, ISON izbaci oko 51.000 kilograma prašine i oko 60 kilograma vode.

Sve komete se sastoje iz prašine i smrznutih gasovitih čestica koji zajedno čine „prljavu grudvu“ u svemiru, objašnjavaju Nasini zvaničnici. Zaleđena voda u kometi obično ostaje u zamrznutom stanju sve dok se ona ne približi do razdaljine koja je tri puta veća od Zemljinog rastojanja od sunca – što je trenutak kada se se led zagreva do te mere da voda prelazi direktno u gasovito stanje i isprava. Ovim procesom, koji se naziva sublimacija, nastaju mlazovi materijala koji čine kometu blistavijom.

„Činjenica da postoji velika razlika između količine prašine i vode koju ISON trenutno proizvodi ukazuje na to da je još uvek suviše daleko od Sunca i da sublimacija još uvek nije počela“, kaže Bodvic. „Trenutno snaga ISON-a dolazi iz leda sačinjenog od ugljen-dioksida i ugljen-monoksida, koji isparavaju na većim udaljenostima od Sunca.“Takođe, ISONova svetlost trenutno je oko 5.000 puta slabija nego najudaljeniji objekat koji bi ljudsko oko moglo da opazi.

Prvog oktobra kometa će proći blizu Marsa, a 28. novembra se očekuje najbliži prolaz pored Sunca, kada bi kometa trebala da bude vidljiva golim okom čak i preko dana.Najbliži prolazak pored Zemlje očekuje se 26. Decembra, na razdaljini od 64.2 miliona kilometara.

Da li će kometa zaista postati jedna od najblještavijih koje smo ikada videli ili će se njen intenzitet smanjiti kako bude zalazila u unutrašnjost sunčevog sistema ostaje neizvesno. Ipak, dosadašnja posmatranja ukazuju na to da bismo krajem godine mogli biti svedoci veoma interesantnog fenomena.

http://www.nationalgeographic.rs/ves...meta-veka.html

[Moonster]

Pogledajte: Tri godine Sunca u tri minuta

Novi video američke svemirske agencije NASA o sunčevom životu u poslednje tri godine sačinjen je od fotografija sa Solarne dinamičke opservatorije (SDO) spojenih zajedno – dve slike dnevno za tri godine.



SDO fotografiše Sunce svakih 12 sekundi na 10 različitih talasnih dužina, navode iz NASA. Fotografije koje su deo novog video snimka načinjene su u ekstremnom ultraljubičastom opsegu, preneo je portal “Spejs”.

“Na toj talasnoj dužini lako je videti sunčevu 25-dnevnu rotaciju, kao i kako se solarna aktivnost povećala u poslednje tri godine”, naveli su naučnici u saopštenju. Solarna dinamička opservatorija lansirana je u februaru 2010. Opremljena je nizom instrumenata kako bi mogla da posmatra Sunce 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Sunce se trenutno nalazi na vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, u Solarnom ciklusu 24.


Izvor: Blic

[причалица]

Asteroid 1998 QE2, dužine oko tri kilometra, proći će najbliže Zemlji 31. maja u 20.59 sati GMT.



Ovaj masivni svemirski kamen otkriven je pre 15 godina, ali naučnici nisu sigurani odakle je potekao.

-Međutim, površina asteroida prekrivena je misterioznom, lepljivom, crnom materijom, koja ukazuje da je možda reč o kometi koja je proletela preblizu Suncu – rekla je Ejmi Majnzer iz Laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji, preneo je “Los Anđeles tajms”.


Ona je dodala da je moguće mesto porekla i asteroidni pojas između Marsove i Jupiterove orbite.

Astronomi planiraju da od 30. maja do 9. juna pomno prate prolazak asteroida.
U najbližem prilazu Zemlji, 31. maja, asteroid će biti na udaljenosti od oko šest miliona kilometara, što je otprilike 15 puta veća distanca između naše planete i Meseca.

Naučnici su istakli da “nema šanse” da 1998 QE2 udari u Zemlju (ovog puta), a sledeći najbliži prolazak dogodiće se tek 2119.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...Zemlje-31-maja

[причалица]

Ogromni asteroid večeras će proći pored Zemlje, na najmanjoj distanci u sledeća dva veka. Astronomi su, na sopstveno iznenađenje, otkrili da asteroid 1998 QE2 nije sam – radarske slike pokazale su da ga prati orbitirajući mesec.


Prve radarske slike asteroida 1998 QE2

-Ovo je nešto što nismo očekivali – rekla je Marina Brozovic, naučnica Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija.

Neobični par prići će Zemlji na najbližnoj udaljenosti od 5,8 miliona kilometara večeras u 20.59 sati GMT. Ovo je 15 puta veća udaljenost od one između Zemlje i Meseca.

Nema šanse da ovaj asteroid udari u Zemlji, istakli su naučnici.

Ukoliko bi se to dogodilo, udar asteroida ove veličine – a 1998 QE2 je širok 2,7 kilometara – doveo bi do katastrofe neviđenih razmera, a potencijalno bi izbrisao našu vrstu sa lica Zemlje.

Asteroid 1998 QE2 je prvi put primećen u avgustu 1998. Deo je objekata blizu Zemlje čiji broj se verovatno kreće u milionima. Do danas je otkriveno svega 10.000 ovih svemirskih kamenja relativno blizu naše planete.

Kada je najviše udaljen od Zemlje, 1998 QE2 leti na spoljnoj ivici glavnog asteroidnog pojasa, blizu Jupitera. Današnji prolazak biće njegov najbliži prilaz Zemlji u sledećih 200 godina.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...prati-ga-mesec

[причалица]

Mali, novootkriveni asteroid proći će između Zemlje i Meseca ovog vikenda, a njegov prilazak možete večeras pratiti “uživo” preko interneta.



Asteroid 2013 LR6, veličine kamiona, širok je između pet i 16 metara i nema opasnosti da pogodi Zemlju, istakli su naučnici, preneo je portal “Spejs”.
U svom najbližem prilasku asteroid će biti na oko 110.000 kilometara iznad površine naše planete.

“To je veoma sigurna distanca, a šou će biti sjajan”, poručio je u saopštenju astrofizičar Đanluka Masi, saradnik na Projektu virtuelnog teleskopa.
U vreme prenosa “uživo”, koji će početi u 19.30 sati GMT, asteroid će biti udaljen od Zemlje oko 300.000 kilometara.

Sutra, kad bude na najmanjoj distanci od naše planete, 2013 LR6 će biti vidljiv samo sa južne hemisfere. Njegov sjaj je na astronomskoj skali veličine 16,5, što znači da je previše mutan da bi se video golim okom.

Nedavno je pored Zemlje proleteo drugi svemirski kamen - u petak, 31. maja, blizu naše planete prošao je asteroid 1998 QE2, veličine devet kruzera, kojeg je pratio orbitirajući mesec širok 600 metara. Neobični par je proleteo pored Zemlje na udaljenosti od 5,8 miliona kilometara.

Ova godina je za sada bogata što se tiče bliskih susreta sa objektima blizu Zemlje. U februaru je asteroid veličine fudbalskog terena prošao pored naše planete na udaljenosti od svega 27.680 kilometa, a istog meseca je meteor eksplodirao iznad Rusije, kada su povređene stotine ljudi i naneta je velika šteta.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...emlje-i-Meseca

[причалица]

Duge tanke linije - koje se nazivaju erozionim brazdama - otkrivene su na Marsu, a moguće je da ih nije načinila voda, već suvi led, tačnije blokovi smrznutog ugljen-dioksida. Čini se da su ovi blokovi klizili niz peščane dine na Marsu na jastucima ugljen-dioksida u gasnom stanju, poput hoverkraft vozila koje su “na svom putu urezivale brazde”.


Ledene "hoverkraft" brazde snimljene na površini Marsa

Ovo otkriće, koje je načinio Nasin orbiter za osmatranje Marsa, objavljeno je u stručnom časopisu “Ikarus”.

Otkrivene erozione brazde se nalaze na Marsovim peščanim dinama, a dužina im varira od nekoliko stotina metra do 2,5 km.

Brazde su pronađene na dinama koje su tokom Marsove zime prekrivene mrazom. Svake zime oblast Marsovog Južnog pola se, naime, prekriva slojem suvog leda, debljine do jednog metra.

U proleće, ove polarne ledene kape sublimiraju - odnosno pretvaru se direktono iz čvrstog u gasovito stanje.

- Ove linearne erozione brazde ne izgledaju poput erozinih brazdi na Zemlji, niti liče na ostale na Marsu, i to je proces kakav na Zemlji ne bi mogao da se dogodi - kaže Serina Dinijega, autor objavljenog stručnog članka i planetani istraživač u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju.

Na Zemlji, naime, nema blokova suvog leda nastalih prirodnim putem.