NASA na internetu objavila na hiljade neverovatnih slika svemira
B. Tasić | 18. 04. 2011. - 09:18h | ''BLIC''
Ove slike će vam oduzeti dah! Reč je o poslednjem u nizu projektu NASA-e, tokom koga je korišćen visoko tehnološki teleskop za mapiranje neba. Tom prilikom snimljene su neverovatne fotografije galaksije, asteroida i zvezda koje nikada ranije nisu viđene. A, dostupne su svakome ko ima internet.
Jato zvezda
Ova galerija sadrži niz od dva i po miliona zapanjujućih fotografija svemira, koje uključuju i 33.000 novih asteroida koji plove između Marsa i Jupitera, a koji su do sada bili nepoznati, kao i 20 sasvim novih kometa.
NASA je ovaj projekat započela 2009. godine, kada je lansirala infra cerveni teleskop vrednosti 220.000 miliona dolara, pod nazivom “Wide-field Infrared Survey Explorer” (Širokopojasni infracrveni pretraživač okoline) ili skraćeno WISE. On je zahvaljujući najsavršenijoj tehnologiji i kamerama koja je ikada razvijena svo ovo vreme skenirao kosmos.
Kometa
Zahvaljujući tome, njegov objektiv može da “pokupi” bilo kakav toplotni sjaj, a zahvaljujući novoj tehnologiji primećeni su i prašnjavi, hladni i udaljeni objekti koji ne mogu da se primete običnim teleskopom.
Na jednoj od neverovatnih slika, koje je NASA predstavila, nalazi se i kometa “Siding Spring”, koja je primećena kako proleće preko neba ostavljajući iza sebe skoro zastrašujući trag, ali i gigantska galaksija Andromeda koja je udaljena od Zemlje 2.5 miliona svetlosnih godina.
Galaksija Andromeda
“Spektakularni, novi podaci koji su tek objavljeni, podsećaju nas na to da imamo mnogo novih komšija”, rekla je Pete Šulc, jedna od naučnika sa Braun univerziteta koji su bili uključeni u projekat.
Do sada, NASA je objavila samo deo slika, ali uskoro planira da postavi još. Da biste videli slike posetite sajt, www.nasa.gov/wise.
где си пошла с крмељиве очи
Istraživanje Velikog praska - podzemnim Ajnštajnovim teleskopom
M. Milikšić | 18. 04. 2011. - 00:36h | ''BLIC''
Teleskop zakopan oko 800 metara ispod zemlje mogao bi naučnicima da da prvi uvid u zoru univerzuma, piše "Telegraf".
Novi teleskop bi mogao da otkrije da li su postojali drugi univerzumi pre našega
Nova naprava je dizajnirana da detektuje gravitacione talase, nejasan fenomen koji stvaraju neki od najnasilnijih događaja u svemiru, poput crnih crupa, neutronskih zvezda i Velikog praska.
Iako nisu nikada direktno detektovani, smatra se da ovi talasi gravitacije odjekuju u univerzumu, poput mreškanja koje stvara kamen bačenog u jezero, i da bi oni mogli da ukažu naučnicima na nove načine pravljenja mape neba.
Ajnštajnov teleskop, kako je nazvan, koštaće verovatno između 500 miliona i milijarde funti, a biće izgrađen unutar mreže tunela duge 19 kilomatara i zakopan u zemlju do 800 metara dubine, kako bi izbegao svako mešanje vibracija sa površine.
Fizičari tvrde da će im novi teleskop dati prvu šansu da vide crnu rupu koja se, još uvek, detektuje samo indirektno putem zvezda koje orbitiraju oko njih, te da će moći da pogledaju u centar moćnih neutronskih zvezda.
Smatra se da će ovaj projekat biti rival Velikom sudaraču subatomskih čestica (Hadronski kolajder), koji je pokrenut 2008. godine.
Ajnštajnov teleskop bi takođe mogao da otkrije po prvi put da li su postojali drugi univerzumi pre našega, traženjem ehoa prethodnih Velikih praskova sličnih onom koji je formirao naš svemir pre oko 13,7 milijardi godina.
Visoko precizni laseri biće upravljeni kroz 10 kilometara duge vakumske komore, kako bi se iz minuta u minut detektovale promene u dužini između oba kraja, uzrokovane gravitacionim talasima koji prolaze pored Zemlje.
Astrofizičar Univerziteta Kardif, profesor B.S. Satjaprakaš, kaže da su ti talasi veoma slabi dok dođu do Zemlje, ali da će naučnici sa osetljivim detektorom biti u mogućnosti da dobiju direktne dokaze o crnim rupama, nauče više o širenju univerzuma i "pokupe" neke od gravitacionih talasa od Velikog praska.
Naučnici koji rade na projektu, u organizaciji Evropske gravitacione opservatorije, trebalo bi da se sastanu u Italiji sledećeg meseca i izlože planove za novi teleskop.
Uskoro dobija konkurenciju - Hadronski kolajder
Trenutno se 14 potencijalnih lokacija detaljno ispituju radi izgradnje Ajnštajnovog teleskopa, a tu spadaju napušteni rudnici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, ali će možda biti izgrađen i novi tunel.
Teleskop će imati dve "ruke", svaka dužine oko 10 kilometara, a na kraju svake će biti objekti sa ogledalima, okačeni na kraju dugog klatna, što će reflektovati laserski zrak. Laseri će biti ispaljivani kroz te "ruke", na temperaturi ispod -238 stepeni Fajrenhajta, kako bi se smanjile spoljne promene koje bi mogle da se umešaju sa signalima gravitacionih talasa.
Gravitacione talase proizvode objekti poput crnih rupa, koji se kreću kroz prostor i vreme, što stvara mreškanje koje se kreće brzinom svetlosti. Albert Ajnštajn ih je prvi "predvideo" u svojoj teoriji opšte relativnosti.
Astronomi se trenutno oslanjaju na vidljivu svetlost, radio talase i X-zrake koje dolaze od udaljenih objekata, ali su ograničeni njihovom mogućnošću prodiranja kroz svemir. Gravitacioni talasi mogu preći daleko veće razdaljine i smatra se da još uvek postoje ehoi nastali od Velikog praska.
где си пошла с крмељиве очи
Zvezdani disk Andromede otkriva kako je nastala naša galaksija?
B. Tasić | 19. 02. 2011. - 16:42h | ''Blic''
Debeli diskovi proizvedeni su u mnogo ranijoj fazi galaksije Andromede, što ih čini idealnima za proučavanje procesa koji su uključeni u galaktičku evoluciju.
Astronomi su prvi put identifikovali debeli zvezdani disk od starijih zvezda u galaksiji Andromeda (Messier 31) koji bi trebalo da im pomogne da bolje razumeju procese uključene u formiranju i evoluciji takvih galaksija.
Andromeda je najbliža velika spiralna galaksija našeg Mlečnog puta, a zvezde se u diskovima razlikuju po visini, širini i hemiji. Skoro 70 odsto zvezda nalazi se u unutrašnjem tankom disku, dok se debeli disk sastoji od starijih zvezda kojima je za svoju orbitu potreban veći put.
- Klasični tanki zvezdani diskovi, koji mogu da se vide preko Hublea, rezultat su srastanja plina prema kraju galaksije, dok su debeli diskovi proizvedeni u mnogo ranijoj fazi galaksije, pa ih to čini idealnima za proučavanje procesa koji su uključeni u galaktičku evoluciju - rekla je vođa istraživanja Mišel Kolins.
Zvezde u Andromedi, astronomi proučavaju poslednjih pet godina preko teleskopa Kek na Havajima, a iz sopstvenih opažanja od ranije su pretpostavili da moraju da postoje dva diska. Naučnici se nadaju da će disk od starijih zvezda pronađen u Andromedi pomoći u otkrivanju od čega je izgrađena naša galaksija.
где си пошла с крмељиве очи
Smrt jedne zvezde
M. A. | 26. 04. 2011. - 00:02h | ''Blic''
Astronomi su nedavno teleskopom „Habl” snimili spektakularne fotografije umiranja zvezde u maglini Mačije oko, udaljene oko tri hiljade svetlosnih godina od Zemlje. Sudbina slična njenoj verovatno očekuje i naše Sunce, mada možda tek za oko pet milijardi godina.
Slika pulsirajućeg jezgra zvezde
Dok se umiruća zvezda bliži kraju faze crvenog džina, njeni spoljašnji slojevi se udaljavaju od centra, formirajući koncentrične krugove prikazane na slici koji zahvataju milione kilometara. Reč je o eksploziji koja razotkriva pulsirajuće jezgro zvezde.
Međutim, naučnici do sada nisu uspeli do kraja da objasne impresivnu formaciju oblaka plavog gasa u središtu fotografije, jer je reč o posledici nuklearnih reakcija unutar same zvezde koje kriju tajnu nastanka galaksije.
Zvezde tokom života emituju svetlost usled nuklearne fuzije koja u njihovom jezgru pretvara vodonik u helijum. U trenutku kada su zalihe vodonika na izmaku, fuzija u jezgru zvezde postaje sve nestabilnija i zvezda počinje da se širi i prelazi u fazu crvenog džina. Dok se ona širi, reakcija nuklearne fuzije u njenom jezgru postaje sve sporija, uzrokujući sve jače pulsiranje energije, a zvezda postaje sve nestabilnija.
Na kraju pulsiranja spoljašnji omotač zvezde se raspada u kosmosu razotkrivajući njeno jezgro. Usijani oblaci unutar magline posledica su razotkrivanja jezgra zvezde koje jonizuje okolnu atmosferu emitujući svetlost.
где си пошла с крмељиве очи
Džinovski asteroid će u novembru proći pored Zemlje
I.H. | 05. 05. 2011. - 15:19h |''Blic''
VAŠINGTON - Džinovski asteroid težak 55 miliona tona proći će pored Zemlje krajem ove godine, predviđaju stručnjaci američke svemirske agencije NASA.
Prema prognozama naučnika, asteroid će u novembru proći između naše planete i Meseca, a biće toliko veliki da će biti vidljiv pomoću malih teleskopa.
"Ovakva prilika da vidimo asteroid iz blizine je prava retkost’’, rekao je potpredsednik Britanskog društva za popularnu astronomiju, Robin Skegel.
On je dodao da će asteroid pod nazivom YU55 proći pored Zemlje na udaljenosti od 320.480 kilometara, pa tako predstavlja prvi veći objekat koji će proći tako blizu naše planete.
Kada bi asteroid takve veličine i težine pogodio Zemlju, proizveo bi efekat 65 hiljada atomskih bombi, a iza sebe bi ostavio krater širok deset kilometara i dubok preko šest stotina metara.
Međutim, iako su stručnjaci iz NASA-e označili YU55 kao potencijalno opasan objekat, oni ističu da, s obzirom na njegov trenutni smer kretanja, nema razloga za uzbunu.
где си пошла с крмељиве очи
Vrlo zanimljivo viđenje Zemlje ,sa prevodom ,
pa je lako razumljivo.
Postavila sam na ovoj temi jer smo i mi deo svemira
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Misija “Endevor-a” pokazaće da li je sa Marsa posejano seme života na Zemlji
M.A. | 20. 05. 2011. - 10:18h | ''Blic''
Mark Keli i njegova posada nisu sami krenuli u poslednju misiju spejs-šatla “Endevor”. U okviru eksperimenta koji je trebalo da pokaže da li je moguće da su živi organizmi sa Marsa stigli na Zemlju, zajedno sa astronautima na put je krenuo i izvestan broj mikroba.
Kako piše časopis “Popjular mekaniks”, ovaj eksperiment je tek početak i treba da posluži kao proba za buduću misiju na jedan od Marsovih meseca. Cilj eksperimenta je da se proveri kako putovanje utiče na mikroorganizme.
Direktor projekta Brus Bets iz neprofitne organizacije “Planetari sosajeti”, namerava da na ruskom svemirskom brodu pošalje na Marsov satelit Fobos sličan “set” organizama.
Ukoliko je pre više milijardi godina na Marsu zaista bilo života, postoji šansa da su živi organizmi sa Marsa stigli i na Zemlju.
Osim mikroba, u svemir je “otputovala” i mala sipa kako bi se ustanovilo da li korisne bakterije na njenom telu žestoko reaguju na izmenjene uslove, odnosno da li postaju agresivne u teškim uslovima u svemiru.
Prema hipotezi o panspermiji, jednostavni oblici života prelaze velike distance u svemiru, te su tako doneli i život na Zemlju. Pre više milijardi godina na Marsu je, navodno, bilo života. Ova teorija zagovara mišljenje da su mikroorganizmi dospeli na Zemlju putujući unutar stena koje su otkinuli metoriti udarivši u površinu Marsa. Ovi mikroorganizmi su navodno “posejali” život na našoj planeti.
“Jedno od najznačajnijih pitanja jeste da li je moguć život na drugim planetama”, kaže Bets. To je intrigantno pitanje i bilo bi korisno da razumemo da li je ova teorija zaista realna.”
где си пошла с крмељиве очи
Pogledajte kako se Zemlja obrće oko zvezda
M. Vukelić | 31. 05. 2011. - 10:42h | ''Blic''
Naučnici iz Južne evropske opservatorije (Southern European Observatory) objavili su neverovatan ubrzani snimak koji pokazuje kako zaista izgleda obrtanje zemlje oko Sunca.
Iako je naš doživljaj posmatranja neba takav da Zemlja miruje, a zvezde promiču nebom, istina je, naravno, drugačija...
To, međutim, nije lako uvek vizuelno zamisliti, ali zato je tu snimak koji su veoma jednostavnom metodom napravili Stefan Gisar i Hose Fransisko Salgado iz Južne evropske opservatorije.
Uživajte:
где си пошла с крмељиве очи