Zanimljivosti iz astronomije

[причалица]

Američki naučnici otkrili dosad najveće crne rupe

FoNet | 06. 12. 2011. - 01:21h |


Američki naučnici su pronašli najveće do sada poznate crne rupe, a svaka od njih je deset milijardi puta veća od našeg sunca.



Tim naučnika sa Berklija otkrio je dve gigantske crne rupe u klasterima eliptičkih galaskija, koje su od nas udaljene više od 300 miliona svetlosnih godina, što je na
galaktičkoj skali relativno blizu.

Najveća do sada poznata crna rupa veća je od sunca šest milijardi puta.

Naučnici pretpostavljaju da bi dve novootkrivene crne rupe mogle da budu ostaci kvazara iz rane faze univerzuma. One su po masi slične mladim kvazarima i do sada su bile dobro skrivene.

Pronađene su uz pomoć zemaljskih teleskopa i teleskopa Habl, koji se nalazi u svemiru.

[причалица]

Stanovnici zapadnih oblasti SAD, Australije i većeg dela Azije imali su priliku da posmatraju redak nebeski fenomen - totalno pomračenje Meseca. Pomračenje Meseca koje je počelo juče u 6 sati i 6 minuta po pacifičkom vremenu, trajalo je 51 minut, preneo je AP.



Na velikom travnjaku ispred Opservatorije "Grifits" u Los Anđelesu, u blizini poznatog Holivudskog znaka, oko 300 ljudi, stežući šolje sa kafom na hladnom jutarnjem vazduhu, sedelo je na prostrtim ćebadima i stolicama.

Kada je pomračanje počelo, zvaničnici iz Opservatorije obavestili su okupljene, a iz gomile se prolomio spontani aplauz po njegovom završetku.


U Kini, zainteresovani su posmatrali Mesec iz Planetarijuma u Pekingu i imali nabolji pogled na totalno pomračenje tog nebeskog tela u proteklih 10 godina, saopštila je Kineska astronomska opservatorija.

U Australiji, građani su posmatrali pomračenje preko teleskopa u Sidnejskoj opservatoriji.

Totalno pomračenje bilo je vidljivo i na Havajima, u Indoneziji, jugoistočnoj Aziji, Japanu i velikim delovima Rusije istočno od Urala.

Ovo je drugo totalno pomračenje Meseca ove godine, kada se Mesec nalazi u najdubljoj senci Zemlje i deluje da je crven.

Prvo pomračenje bilo je u junu, a naredno se očekuje 2014. godine.

[Bisernica]

NASA : PRONAĐENA PLANETA KOJA IMA USLOVE ZA ŽIVOT
5.decembar 2011 23:17 (izvor : Tanjug)





Podaci koje je prikupio orbitalni svemirski teleskop "Kepler" potvrđuju postojanje još jedne planete van Sunčevog sistema na kojoj postoji mogućnost razvoja životnih formi - saopštila je američka svemirska agencija NASA. Novopronađena planeta pod nazivom "Kepler 22b" se nalazi na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina, veća je od Zemlje približno 2,4 puta i orbitu oko svoje matične zvezde pređe za 290 dana. Naučnici još nemaju detaljnija saznanja o sastavu i površini "Keplera 22b", ali ukazuju da se planeta u odnosu na zvezdu nalazi na udaljenosti koja omogućava stvaranje i razvoj različitih oblika života, tj. povoljan raspon temperature, gustu atmosferu i dovoljnu količinu vode u tečnom stanju. Reč je o trećoj novootkrivenoj planeti za koju je ustanovljeno da orbitira u zoni pogodnoj za život, a teleskop "Kepler" je do sada identifikovao još 1.000 planeta koje su potencijalni kandidati za tu kategoriju.

[причалица]

Astronomi su otkrili prve planete veličine Zemlje, koje orbitiraju oko zvezde slične našem Suncu.


Kepler-20e i 20f u poređenju sa Venerom (L) i Zemljom


U dalekoj prošlosti, dve novootkrivene planete, nazvane Kepler-20e i Kepler 20-f, su možda podržavale život i jedna od njih je možda imala uslove slične ovima na našoj planeti, takozvani Zemljin blizanac, navode naučnici i ističu da su ove planete najvažnije otkriće van Sunčevog sistema.

Dr Fransoa Frezin, vođa istraživačkog tima sa Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan u Kembridžu u Sjedinjenim Američkim Državama, kaže da ovo predstavlja početak “nove ere” u otkrićima planeta sličnih našoj.

Kepler 20-f je skoro iste veličine kao naša planeta, dok je Kepler -20e nešto manji, za 0.87 Zemljinog poluprečnika, i bliži njihovom Suncu.

Obe planete su bliže svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu, pa završavaju svoju orbitu mnogo brže – 20e napravi krug oko svoje zvezde za svega šest dana, 20f završi orbitu za 20 dana, dok našoj planeti za to treba godina.

Naučnici kažu da su ove planete stenovite i slične Zemlji po sastavu. Frezin ističe da je je trećina njihovog sastava jezgro od gvožđa. Ostatak verovatno čini silikatni plašt. Frezin veruje da je Kepler-20f možda razvila debelu atmosferu od vodene pare.

Smatra se da su obe novootkrivene planete sada previše vrele da bi na njima bilo života kakav poznajemo.

Međutim, one su u prošlosti bile udaljenije od svoje zvezde i dovoljno hladne da imaju tečnu vodu na površini, što je neophodan uslov za postojanje života, ukazuje Frezin.

“Znamo da su ove dve planete mogle da se približe svom Suncu. Ona veća je možda bila Zemljin blizanac u prošlosti. Iste je veličine kao Zemlja i nekada je možda imala istu temperaturu”, istakao je naučnik.

Ovo je prva potvrda da planete veličine Zemlje i manje postoje van Solarnog sistema. Takođe je pokazano da je svemirski teleskop Kepler, kojim su planete otkrivene, sposoban da detektuje relativno male planete oko zvezda koje su udaljene od nas hiljadama svetlosnih godina.

Detalji istraživanja objavljeni su u žurnalu “Priroda” (Nature).

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/297107...elicine-Zemlje

[причалица]

Naučnici su došli do zapanjujućeg zaključka: osim Meseca, Zemlja ima najmanje još jedan satelit koji orbitira oko naše planete u svako vreme! Zemljina gravitacija privremeno hvata ove "tajne mesece", za koje naučnici kažu da napuštaju orbitu tiho i bez prethodnih znakova, ali da smo bar jednom uhvatili jedan.

Mikael Granvik je sa svojim timom sa Univerziteta Havaji 2006. godine prvi otkrio misteriozno telo koje kruži oko naše planete.

Objekat RH120 sićušni asteroid širine svega nekoliko metara, kojeg je uhvatila Zemljina gravitacija, kružio je oko naše planete kao drugi mesec od septembra 2006. do juna 2007, kada je napustio orbitu.

RH120 je prvi pouzdani, dokumentovani primer "privremenog meseca". Od tada su naučnici proučavali kako ovaj gravitacioni sistem “Zemlja-Mesec” hvata tela u svoju orbitu i još utiče na njihovu učestalost i vreme orbitiranja.

Astronomi su otkrili da se ovi “privremeni meseci” pojavljuju veoma često.
“U svako vreme trebalo bi da najmanje jedan od prirodnih Zemljinih satelita, metar prečnika, orbitira oko naše planete”, naveli su naučnici.

Kako je izračunato, takvi objekti obično ostanu oko 10 meseci i naprave tri kruga oko Zemlje.

Drugim rečima, upravo u ovom trenutku, naša planeta verovatno ima tajni mesec koji kruži oko nje.

S obzirom da su ovi objekti svega oko metar-dva u prečniku, pomalo je sporno nazvati ih zvanično “mesecima”, ali je naučni značaj ovog otkrića ogroman.
**********************
Da li se Mesec udaljava od Zemlje?
Mesečeva orbita postaje sve veća, za oko 3,8 santimetara godišnje, zbog uticaja gravitacije. Orbita našeg satelita, inače, ima radijus od 384.000 kilometara.
Naučnici smatraju da će za 15 milijardi godina orbita Meseca stabilizovati i biti 1,6. puta veća u odnosu na sadašnju, a da će Zemljin dan biti dug 55 dana, koliko će ujedno trebati i Mesecu da napravi orbitu oko Zemlje.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...nje-dva-meseca

[причалица]

Na površini Plutona možda postoji složeni ugljovodonik, zaključili su naučnici, nakon što je novim spektrografom na svemirskom teleskopu Habl otkriven jaki ultraljubičasti apsorber na patuljastoj planeti.

Ovo ukazuje na prisustvo složenih ugljovodonika i/ili molekula nitrila na površini, saopštio je tim sa Istraživačkog institute Sautvest i Univerziteta Veslien u Nebraski.

Ove hemijske supstance mogu se proizvesti interakcijom sunčeve svetlosti ili kosmičkih zraka sa ledenim površinama za koje je poznato da prekrivaju Pluton, uključujući metan, ugljen monoksid i azot.


“Ovo je uzbudljivo otkriće jer kompleks Plutonovih ugljovodonika i drugih molekula, koje mogu da budu odgovorne za karakteristike ultraljubičastog spektra otkrivene Hablom, mogu, između ostalog, da budu odgovorne i za rumenu boju Plutona”, izjavio je dr Alen Stern sa Sautvest Instituta.

Naučnici su takođe otkrili dokaze o promenama u Plutonovom ultraljubičastom spektru, analizom Hablovih merenja iz devedesetih godina.

Te promene možda su prosto rezultat drugačijeg terena koji se sada posmatra, ili drugih efekata, poput izmena na površini patuljaste planete povezane sa oštrim porastom pritiska u Plutonovoj atmosferi tokom istog vremenskog perioda.

Ovo nam poručuje da nas čekaju još uzbudljivija otkrića o evoluciji Plutonovog sastava i površine kada letelica američke svemirske agencije NASA stigne do rumene “planete” 2015, zaključio je Stern.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ozeni-molekuli

[PRCKO]

Teleskopom “Habl” NASA je snimila neverovatnu “svemirsku ružu”, što je zapravo fotografija sudara dve galaksije koje se nalaze 300 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.



“Ruža” je snimljena “Habl” teleskopom koji je u toj meri doveden do perfekcije da su mnogi pomislili da se radi o “fotošopu”. Ipak, ovaj teleskop je snimio dva ogromna gravitaciona polja dve galaksije koje se sudaraju, a osvetljavaju ih mlade i jake zvezde.

Fotografija je sastavljena od podataka koji su uzeti sa tri različita filtera Habl WFC3 aparata.

blic

[причалица]

Dve sonde veličine veš mašina dospeće u Mesečevu orbitu tokom novogodišnjeg vikenda radi merenja njegove neujednačene gravitacije i proučavanja uzroka te pojave.

Dve letilice imenovane Grejl-A i Grejl-B lansirane su u septembru, sa obale Floride. Na svoje odredište letele su nezavisno jedna od druge, i dospeće na cilj u razmaku od 24 časa.

Marija Zumer sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, naučnica koja vodi misiju, rekla je da su dve sonde savršeno funkcionisale od svog lansiranja, ali je upozorila da se "u tom poslu ništa ne sme uzimati zdravo za gotovo".


Uoči nove godine, jedna od Grejl sondi će usporiti rad svog motora, što će joj omogućiti da bude privučena Mesečevom gravitacijom. Isto će biti učinjeno sa drugom letilicom sledećeg dana.

Inženjeri kažu da su šanse da sonde promaše cilj male, budući da su im putanje precizno izračunate.

Tokom prva dva meseca u orbiti, sonde će leteti u formaciji, dok ne budu na 56 kilometara iznad Mesečeve površine, sa prosečnim međusobnim rastojanjem od 200 kilometara. Sakupljanje podataka počeće u martu.

Prethodni pokušaji merenja Mesečeve gravitacije imali su različite uspehe. Misija Grejl je prva koja je isključivo namenjena tom ispitivanju.

Kako sonde budu kružile oko Meseca, promene u jačini gravitacionog polja u pojedinim oblastima nateraće ih da ubrzaju, odnosno, uspore, čime će se rastojanje između dve sonde blago menjati.

Radio signali koje budu prenosile sonde meriće razlike u rastojanjima, što će istraživačima poslužiti da naprave mapu Mesečevog gravitacionog polja.

Pomoću informacija o gravitaciji, naučnici mogu da zaključe šta se nalazi ispod površine ili na površini Meseca, a možda i daju neke odgovore na pitanje zašto je njegova udaljena strana manje ravna u odnosu na stranu koja je okrenuta Zemlji.

Naučnici očekuju da će misija doneti pregršt novih informacija o Mesecu, ali ne računaju da će SAD poslati na njega astronaute u skorije vreme.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...stizu-na-Mesec

[Cruz]

NEOštit za odbranu zemlje od asteroida

M. Milikšić | 21. 01. 2012. - 00:12h

Pokrenut je novi međunarodni projekat nazvan NEOštit (NEOShield), koji će procenjivati pretnje objekata u blizini Zemlje (Near Earth Objects – NEO) i tragati za najboljim mogućim rešenjima u slučaju da su neki veliki asteroid ili kometa na putu ka našoj planeti.

U vezi ovog projekta, kojeg vodi Institut za planetarna istraživanja Nemačke svemirske agencije (DLR) u Berlinu, ove nedelje održan je ključni sastanak.

NEOštit je incijativa koju finansira Evropska unija i koja će privući stručnjake Evrope, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, povezati sva poslednja saznanja iz oblasti nauke, pokrenuti više laboratorijskih eksperimenata i metoda kompjuterskih simulacija, nakon čega će pokušati da definitivno zauzme neke pozicije.

Partneri projekta, u koje spadaju nemačka, britanska i francuska odeljenja velike svemirske kompanije “Astrijum”, razmatraće inženjerski deo posla u sklopu uklanjanja asteroida ili komete sa putanje Zemlje.

Pokretači NEOštita će verovatno, nakon okončanja troipogodišnjeg perioda za proučavanje, predložiti političarima da lansiraju misiju kako bi se demonstrirala neophodna tehnologija.

Pretnje
Pretnja objekata blizu Zemlje deluje udaljeno, ali podaci pokazuju da je veoma stvarna.

U proseku, objekat veličine automobila uđe u Zemljinu atmosferu jednom godišnje, proizvodeći sagorevanjem spektakularnu vatrenu kuglu na nebu. Svakih 2.000 godina, objekat veličine fudbalskog terena će udariti Zemlju, uzrokujući značajnu lokalnu štetu.

Na kraju, svakih nekoliko miliona godina, pojavi se svemirski kamen čija se veličina meri kilometrima. Udar ovakvog objekta uzrokuje globalne efekte.

Prema poslednjim procenama, verovatno smo pronašli nešto više od 90 odsto stvarno velikih objekata i ne izgleda da će neki od njih da udari Zemlju.

Podaci sa teleskopa američke svemirske agencija NASA “Vajz” ukazuju da ima verovatno oko 19.500 objekata u blizini Zemlje, veličine od 100 do 1.000 metara u opsegu, a ogroman broj njih tek treba da se identifikuje i da mu se utvrdi putanja.

Metodi
Trenutno, u najjače kandidati za uklanjanje letećih nepogoda iz svemira spadaju:

"Kinetički udarač" – ovo podrazumeva svemirsku letelicu koja bi otpuštala udarač na veliki kamen ili kometu. Ovo nežno gurkanje, u zavisnosti kada i kako se radi, moglo bi da promeni brzinu kamena kako bi stigao prerano ili prekasno da udari Zemlju.
Naučnici ističu da zavisi dosta i od vrste asteroida, odnosno njegovih fizičkih karakteristika, da li je porozan ili gust, jer udarac može da stvori nove asteroide.

“Gravitacioni traktor” – uključuje postavljanje svemirske letelice blizu ciljanog objekta i korišćenje dugovečnih jonskih potisnih sistema za održavanje udaljenosti između objekta i letelice. Zbog gravitacione privlačnosti između letelice i objekta moguće je pomeriti asteroid ili kometu sa njene putanje. Pitanje je, međutim, da li se može pouzdati u potisni sistem da će raditi potrebno vreme, deceniju ili više, da li će letelica moći da radi samostalno i drugi tehničke problemi.

“Skretanje eksplozijom” – metod o kojemu se često diskutuje, a za koji se vezuju mnoge nesigurnosti. Reč je o detoniranju nuklearne bombe u blizini, na površini, ili čak u unutrašnjosti kamena koji se kreće ka Zemlji. Ukoliko se bomba postavi u dubinu kamena, mogla bi nastati gomila manjih, radioaktivnih asteroida koji bi možda predstavili veću pretnju, a i dubinsko bušenje u svemiru je maltene u domenu naučne fantastike. Ako bi se bomba postavila na površinu, asteroid bi skrenuo, ali se podseća da je upotreba nuklearnog oružja u svemiru zabranjena.

Naučnici će razmotriti čitav spektar tehnika na raspolaganju, kako bi videli koja može da se primeni i u kom slučaju. Nakon toga će oni moći da savetuju svemirske agencije koje žele uklanjanje određenog asteroida ili komete, na koji način da to urade.

U konzorcijumu “Astrijum”, podružnici Evropske aeronautičke odbrambene i svemirske kompanije (EADS), radi 15.000 stručnjaka iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Španije i Holandije – svih šest zemalja i kada se one slože podneće svoje predloge vladama na odluku.

Izvor: Blic Online

[Cruz]

Pogledajte prvi ikad snimljen udar kometa u Sunce

Znanstvenici su po prvi put u povijesti svjedočili i snimili raspad kometa u Sunčevoj atmosferi. Ledeno nebesko tijelo nazvano C/2011 N3 (SOHO) prvi put je uočeno u srpnju, a danas je obljavljena snimka ulaska u Sunčevu atmosferu uz detaljnu analizu onoga što se dogodilo.

Komet C/2011 N3 (SOHO) pripada grupi kometa poznatijih pod nazivom ‘obitelj Kreutz’ koja je poznata po tome što kometi ‘krstere opasno blizu površini Sunca’. U posljednjih 10 godina opservatoriji koji proučavaju Sunce detektirali su više od 1.600 kometa iz obitelji Kreutz kako se ‘igraju’ oko korone (viši slojevi Sunčeve atmosfere). No, niti jedan do sada nije snimljen kako u nju ulazi tako da nitko nikada nije vidio što se događa nakon što u posljednjim trenucima kometa Kreutz, piše dnevnik.hr

No NASA-in opservatorij Solar Dynamics je uspio snimiti 20-minutni film puta kometa C/2011 N3 (SOHO) koji je se kretao brzinom od 600 kilometara u sekundi. Uspjeli su snimiti njegov ulazak u Sunčevu atmosferu i u konačnici i njegovu ‘smrt’. No, najzanimljiviji su zapravo, trenuci između ulaska u atmosferu i konačne sudbine koja ga je zadesila.
Kombinirajući podatke prikupljene iz tri različita opservatorija astrofizičar Carolus Schrijver i njegovi kolege su uspjeli sakupiti impresivnu količinu informacija o kometu – koliko mu je trebalo da se dezintegrira, koliko je bio daleko od površine Sunca kad je uništen, itd. Svi ti podaci objavljeni su u siječanjskom izdanju znanstvenog časopisa Science.





Izvor: http://www.znanost.com

[причалица]

Solarna oluja stigla je na Zemlju i sve je jača. Sunce nas bombarduje radijacijom najjače oluje u poslednjih šest godina, a mnogo toga tek treba da se dogodi. Iako tek osrednja, erupcija na Suncu oslobodila je najveću radijaciju od 2005. godine, koja bi mogla da poremeti satelitsku komunikaciju, posebno u polarnim regionima. Danas, kada će oluja biti na vrhuncu, Zemlju će pogoditi brzi oblak plazme.


Erupcija na sunčevoj severoistočnoj hemisferi, blizu centra zvezde

Solarna oluja pojavila se u nedelju oko 4.00 časova ujutro, njena radijacija stigla je na Zemlju oko sat kasnije, a pogodiće nas sa tri različita efekta u tri različita vremena. Vrhunac će biti danas, 25. januara, a nastaviće se verovatno i tokom srede, čitavog dana. Najveća posledica je radijacija, navode iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj kancelariji (NOAA) u Koloradu.

Radijacija izaziva najveću zabrinutost zbog mogućeg ometanja rada satelita i astronauta u svemiru. Oluja, klase M3.2, može da uzrokuje probleme u komunikaciji aviona koji putuju preko polova, istakli su naučnici.


Radijacija je u obliku protona došla od Sunca brzinom od 150 miliona kilometara na sat. Smatra se da je njen nivo jak. Prema skali NOAA-e, postoje dva visoka nivoa radijacije – jaka i ekstremna. Iako su su zabeležene jače sunčeve oluje, ovo je najjača radijacija od maja 2005.


Solarna oluja klase M3.2 stigla je na Zemlju

“Čitav prostor između nas i Jupitera je prosto ispunjen protonima i ne možete ih se samo tako rešiti. Zato će se efekti zadržati nekoliko dana”, objasnio je fizičar iz NOAA Dag Biseker.

Solarni i stručnjaci američke svemirske agencije NASA ispitali su očekivane efekte ove oluje i zaključili da šestoro astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici ne treba da brinu, niti da urade bilo šta da se zaštite od radijacije. Stručnjaci tvrde da astronauti nisu ni u kakvoj opasnosti.

Solarna erupcija praćena je sa jednim do tri udarca.
“Prvo dolazi elektromagnetna radijacija, praćena radijacijom u obliku protona. Onda, nas, konačno, pogađa izbačena koronalna masa (CME) – plazma samog Sunca. Ona obično putuje oko 1,6 do 3,2 miliona kilometara na čas, ali je ova oluja posebno brza i kreće se 6,4 miliona km/h”, naveo je Biseker, dodajući da eksplozija nije bila ništa posebno spektakularna, ali da je izbacila veoma brzu koronalnu masu.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144...-danas-vrhunac

[причалица]

nastavak:



Sunčeve pege 1402(R-TOP) i 1402(R). Rano jutros, u 03.59 GMT, pega 1402 je "izbacila" dugotrajnu oluju klase M

Danas, kada će oluja biti na vrhuncu, Zemlju će pogoditi brzi oblak plazme, kriveći magnetno polje naše planete. Upravo je sunčeva plazma ta koja uzrokuje većinu primetnih problema na Zemlji, poput prekida rada električne mreže.

Takođe može da “povuče” auroru borealis prema jugu. Naučnici smatraju da će aurora biti vidljiva iz gornjeg dela Severne Amerike sutra uveče.

Izgleda da je izbacivanje koronalne mase, ovaj put, umereno, sa mogućnošću da postane jako. Najgore efekte oluje osetiće, verovatno, severni deo Zemlje.


Naučnici su najviše zabrinuti zbog zdravlja astronauta na MKS i rada satelita

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144...-danas-vrhunac

[причалица]

nastavak:

Poslednjih nekoliko godina Sunce je bilo “tiho”, što bi se reklo kao zatišje pred buru. To je normalni, “mirni” deo sunčevog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti. Naučnici su prošle godine spekulisali da će naša zvezda ući u neuobičajeno “tihi” ciklus, koji se događa otprilike jednom u stoleću.
“Sada, međutim, izgleda da ipak nije reč o neobično mirnom ciklusu”, istakao je Biseker.

Naučnici su ranije istakli da je moguće da će se ljudi osećati “čudno” tokom solarne oluje, ali su istakli da osim malo verovatnog prekida rada satelita ili strujne mreže, te pojačane aurora borealis, neće biti drugih efekata.
“Ljudi kojima GPS treba da pokaže preciznost u santimetar treba da brinu, a ne oni koji hoće samo da pomere automobil 30 metra napred”, istakao je Biseker.

Studije su ranije pokazale povezanost vremena i klime na Zemlji sa sunčevim olujama, pa je moguće da su varijacije u temperaturi (U Srbiji, na primer, iznenadni talas toplog vremena - a za juče uveče je bilo najavljeno zahlađenje) upravo posledica sve jačeg naleta koronalne mase.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144...-danas-vrhunac

[Cruz]

NASA snimila munjama obasjano nebo iznad Afrike iz svemira

Posada Međunarodne svemirske postaje (ISS) napravila je zapanjujuće snimke munjama obasjanog neba iznad Afrike, širine 400 kilometara.

Posada misije ‘Expedition 30′ sa ISS-a kojom zapovijeda Dan Burbank, snimila je video oluje iznad Afrike na području širokom 400 kilometara, koja se dogodila 29. prosinca oko 20 sati.

Oluja se protezala preko centralne Afrike, i zahvatila je Nigeriju, Indijski ocean i Madagaskar.Grmljavinski spektakl na nebu iznad Afrike NASA je objavila na svojim stranicama.

http://flic.kr/p/bfp344

[причалица]

Međunarodni tim astronoma saopštio je danas da je otkrio četvrtu planetu van našeg sunčevog sistema na kojoj bi život mogao biti moguć.


GJ 667Cc je "gostoljubiva" planeta

Kako prenosi AFP, temperature na ovoj planeti, udaljenoj 22 svetlosne godine od Zemlje, ukazuju na mogućnost postojanja vode i života.

Istraživači su analizirali podatke koje je prikupila Evropska južna opservatorija o zvezdi GJ 667C, poznatoj kao patuljasta zvezda klase M koja isijava daleko manje toplote od Sunca.


Oko ove zvezde kruže najmanje tri planete, od kojih je jedna dovoljno blizu da apsorbuje isto toliko energije i svetlosti kao i Zemlja sa kojom ima sličnu površinsku temperaturu.

Obrćući se oko svoje zvezde za 28,15 dana, nova stenovita planeta GJ 667Cc je 4,5 puta veća od Zemlje, ističe se u studiji objavljenoj u časopisu "Astrophysical Journal Letters".

"Ova planeta je novi najbolji kandidat za koji se pretpostavlja da sadrži vodu, a moguće i život kakav nam je poznat", kazao je vođa istraživanja Guilem Anglada-Eskude sa Univerziteta u Getingenu, u Nemačkoj.

Da bi mogli da potvrde teoriju o postojanju vode, astronomi moraju prethodno da saznaju više o atmosferi na ovoj planeti.

Među drugim planetama koje kruže oko iste zvezde - koja je deo sistema sastavljenog od tri zvezde - mogao bi da bude jedan gasni džin i jedna super-Zemlja s orbitalnim periodom od 75 dana, ali su za njihovu potvrdu potrebna dodatna istraživanja.

Pojedini stručnjaci sumnjaju da patuljaste zvezde klase M mogu da imaju planete na kojima je moguć život, jer su isuviše slabe i sa puno solarne aktivnosti koja obližnjim planetama šalje smrtonosnu radijaciju.

Iako u poređenju sa našim Suncem, GJ 667C ima daleko manje elemenata težih od helijuma, kao što su gvožđe, ugljenik i silicijum - koji čine gradivne elemente zemljanih planeta - astronomi su, ipak, intrigirani njenim potencijalima.

"Očekivali smo da je to zvezda bez planeta, pa, ipak, one su tu", kazao je Stiven Vogt, koautor studije i profesor astronomije i astrofizike na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu.

"Otkriće ove planete, tako blizu i tako brzo, ukazuje da u našoj galaksiji ima na milijarde stenovitih planeta na kojima je život moguć", rekao je on.

Dosad su otkrivene tri egzoplanete za koje su astronomi potvrdili da ispunjavaju uslove za život.

To su Gliese 581d koju su otkrili francuski astronomi u maju ove godine, HD 85512d, za koju su u avgustu švajcarski astronomi ustanovili da se nalazi u zoni pogodnoj za život i Kepler 22b koju je početkom decembra otkrio američki svemirski teleskop Kepler.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...je-zivot-moguc

[причалица]

Posmatrače neba krajem februara očekuje prava poslastica, jer će imati priliku da u jednoj noći golim okom vide Merkur, Veneru, Jupiter, Saturn i Mars, što je veoma redak fenomen.

Jedna ili više ovih planeta su obični skrivene iza sunca pa ne mogu da se vide u jednoj noći. Očekuje se da će svih pet njih biti vidljivo između 22. i 24. februara.


Venera i Mesec biće vidljivi zajedno između 23. i 24. februara. Pet planeta moći će se videti zajedno između 7.00 uveče i 1.00 ujutro u tom periodu.

Mars i Saturn su već lako vidljivi bez optičkim pomagala, od zalaska do izlaska Sunca. Mars se može videti golim okom na istoku, dok je Venera vidljiva na zapadu, nakon zalaska Sunca do 9.00 uveče, a Jupiter se može videti iznad Venere do 11 sati uveče.

Merkur će biti vidljiv uveče, tokom poslednje nedelje februara. Uran je takođe lako vidljiv ovih dana, istakli su naučnici. U sledećih nekoliko dana Uran će biti blizu Venere, pa će ga biti lakše pronaći.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...m-u-istoj-noci

[причалица]

Astronomi su uz pomoć svemirskog teleskopa Habl otkrili grupu mladih, plavih zvezda koje okružuju prvu crnu rupu srednje mase ikad otkrivenu. Prisustvo grupe zvezda ukazuje da je crna rupa nekada bila u središtu sada dezintegrisane patuljaste galaksije.

Astronomi su rekonstruisali taj događaj, za koji misle da je bilo uništenje galaksije, sa retkom vrstom crne rupe koja je to preživela.

Vođa studije Šon Farel, sa Instituta za Astronomiju u Sidneju u Australiji, otkrio je ovu neobičnu crnu rupu 2009. godine, uz pomoć teleskopa za X-zrake Evropske svemirske agencije (ESA) XMM-Njuton. Poznata pod nazivom HLX-1, ta crna rupa ima masu kao 20.000 sunaca. Ona leži na ivici spiralne galaksije ESO 243-49, oko 290 miliona svetlosnih godina udaljene od Zemlje.

“Po prvi put imamo dokaze o okolini, samim time i poreklu, ove crne rupe srednje mase”, izjavio je Metju Servilat iz Centra za astrofiziku “Harvard-Smitsonijan”.

Astronomi znaju kako masivne zvezde propadaju i oformljavaju crne rupe stelarne mase, težine oko 10 puta veće od našeg Sunca, ali nije poznato kako se supermasivne crne rupe, poput “čudovišta” u centru našeg Mlečnog puta (sa masom četiri miliona većom od Sunca), stvaraju u središtima galaksija. Jedna teorija je da supermasivne crne rupe mogu da se izgrade spajanjem manjih crnih rupa, srednje težine (stotine do hiljade sunaca).

Najbolje objašnjenje je da je crna rupa HLX-1 bila u centru patuljaste galaksije. Veća “domaćinska” galaksija potom je uhvatila patuljastu. Većina zvezda patuljaste galaksije je nestala tokom sudara. U isto vreme, formirale su se nove, mlade zvezde. Interakcija koja je kompresovala gas oko crne rupe takođe je izazvala formiranje zvezda.

Naučnici su otkrili da je ta grupa zvezda sigurno nije starija od 200 miliona godina. To znači da su formirane nakon sudara patuljaste sa većom galaksijom. Starost zvezda ukazuje pre koliko godina su se dve galaksije sudarile.

Budućnost te crne rupe u ovoj fazi je nesigurna. Zavisi od njene putanje, koja je trenutno nepoznata. Moguće je da se uvuče u centar velike galaksije i na kraju spoji sa supermasivnom crnom rupom u njoj. Takođe, mogla bi da se smesti u stabilnu orbitu oko galaksije. Ono što je sigurno je da će nestati u X-zrakama kada iscrpi svoju zalihu gasa.

“Ova crna rupa je jedinstvena po tome što je jedina sa srednjom masom koju smo do sada otkrili. Njihova retkost ukazuje da su one vidljive neko kraće vreme”, rekao je Servilat.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...udar-galaksija

[причалица]

NASA-in teleskop "Habl" zabeležio je neverovatan prizor koji je nastao kada su nove zvezde iz magline NGC 2174 svojim energičnim svetlom i vetrovima raspršile tu istu maglinu u kojoj su nastale. Struktura magline NGC 2174, koja se nalazi 6.400 godina daleko od Zemlje, je mnogo ređa od vazduha, ali zbog uticaja novonastalih zvezda deluje poput planine u svemiru.


Maglina NGC 2174

Naučnici procenjuju da će se pomenute zvezde sasvim ohladiti u roku od nekoliko miliona godina, kada će i cela ova "planina" potpuno nestati.
U "zvezdanim porodilištima" poput magline (nebule) NGC 2174 zvezde nastaju u strahovitoj trci za opstankom u kojem se zvezde hrane sastojcima nebule.
Problem je u tome što je proces nastanka zvezda neefikasan zbog prirode sastojaka maglina, koje čine uglavnom oblaci gasa i prašine i koji se lako rasprše.
U slučaju magline NGC 2174 taj proces je dodatno ubrzan prisustvom vrelih mladih zvezda koje stvaraju vetrove velike brzine koji gasove duvaju prema spolja. Osim toga, mlade zvezde "bombarduju" gasove intenzivnom radijacijom, stvarajući neverovatne vizuelne efekte, koji mogu da se vide i na NASA-inom snimku.

​http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...leko-od-Zemlje

[причалица]

Svetlost tri zvezde stare 12 milijardi godina na ivici galaksije Mlečni put ukazuje da one sadrže telur, superprovodni element redak na Zemlji, po kojoj je i dobio ime (lat. tellus; Zemlja). Takođe su otkriveni i drugi teški elementi.

Ovo otkriće podržava teoriju da su ti elementi bili sastavljeni u raspadajućim jezgrima retkih supernova.

“Možete naći gvožđe i nikl u bilo kojoj običnoj supernovi, bilo gde u univerzumu. Ali ovi teški elementi izgleda da se pronalaze samo u posebnim stelarnim eksplozijama”, izjavila je Ana Frebel, astrofizičarka sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Prema teoriji, teški atomi se formiraju tokom brze nuklearne fuzije u srcu supernove. Ovaj takozvani r-proces, počinje kada se uništi jezgro supernove, bombardujući žestoko atomsko jezgro sa neutronima. Rezultat je stvaranje atoma težih od gvožđa, koji potom pojure u svemir, obogaćujući oblak gasa i prašine koji na kraju formira drugu zvezdu. Ako je ta teorija tačna, neki od tih atoma završe u zvezdama poput ove tri drevne koje su proučili Frebelova i njen naučni tim, uz pomoć spektrografa Hablovog svemirskog teleskopa.

Ne samo što je u njima otkriveno prisustvo retkog telura, njegova količina – obilna u odnosu na druge teške element poput barijuma i stroncijuma – bila je ista u sve tri zvezde.
“To ukazuje da je retka vrsta supernove stvorila elemente u donjoj polovini periodnog sistema, uključujući telur”, smatra Frebelova.

Profesorka astronomije Dženifer Džonson, sa Univerziteta Ohajo, ističe da je telur teško detektovati jer on apsorbuje svetlost ultraljubičastog spektra. Sunčeva svetlost preplavljuje UV signale i nemoguće ih je primetiti teleskopom sa Zemlje.

“Ako pogledate periodni sistem elemenata, telur je u sredini elementata koje je teško izmeriti. Ako hoćemo da razumemo kako se r-proces odvija u univerzumu mi moramo da izmerimo taj deo periodnog sistema”, rekla je Džonsonova.

Naučni tim koji je otkrio telur u drevnim zvezdama sada planira da popuni periodni sistem, tražeći znakove drugih teških elemenata u zvezdanoj svetlosti.
“Još postoji par rupa. Tu i tamo dodamo neki element, što nam da nove smernice i olakša posao”, kaže Frebelova.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...evnim-zvezdama

[Cruz]

Svemirski vjetar koji se kreće 32 milijuna kmh!

NASA-in teleskop Chandra, koji promatra svemir u spektru rentgenskih zraka (X zrake), snimio je najbrži vjetar ikad zabilježen na rubovima crne rupe.

Radi se o crnoj rupi veličine zvijezde IGR J17091, čija strahovito jaka gravitacija povlači plin iz obližnje zvijezde te formira vrući disk oko same crne rupe, a sukladno s njim nastaje i zvjezdani vjetar, kojeg je zabilježila Chandra.
Crne rupe veličine zvijezda, ili takozvane stelarne crne rupe, nastaju obično kad velike zvijezde kolabiraju. Obično im je masa oko deset puta veća od našeg Sunca.
Chandra je zabilježila vjetar koji putuje brzinom od 32 milijuna kilometara na sat, odnosno brzinom od oko 3 posto brzine svjetlosti. To je otprilike deset puta brži vjetar od bilo kojeg dosad zabilježenog na rubu diskova crnih rupa.
Drugo veliko otkriće jest i to kako izgleda da taj vjetar odnosi više materijala u svemir nego što ga crna rupa uspijeva usisati u sebe. Na slici koju vidite umjetnički je prikaz crne rupe IGR J17091 i njezine prateće zvijezde.
Dnevnik

Izvor: www.znanost.com