Zanimljivosti iz astronomije

[Sarmica]

Kad eksplodira džinovska zvezda Betelgez, na nebu će zasjati kao pun Mesec
Betelgez, jedna od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu, mogla bi da eksplodira u supernovu i postane sjajna kao pun Mesec, što bi trajalo oko godinu dana. Sjajna džinovska zvezda crvenkaste boje, koja zimi može da se vidi u gotovo svim krajevima sveta, mogla bi da eksplodira kao supernova već sutra, ali i bilo kad u narednih 100.000 godina, što je samo treptaj vremena u beskonačnosti svemira.


Sunce je u odnosu na Betelgez veliko kao jedan piksel na ovoj slici

Takozvani crveni džin, koji je nekada bio toliko veliki da bi, kada bi se nalazio u Sunčevom sistemu, mogao da dosegne Jupiterovu orbitu, smanjio se, doduše, tokom poslednjih deset godina za 15 odsto, ali to nimalo nije umanjilo njegov sjaj.

- Ova promena je veoma fascinantna. Pažljivo ćemo pratiti proces tokom narednih nekoliko godina kako bismo videli da li će nastaviti da se smanjuje ili možda povratiti nekadašnju veličinu - kaže Čarls Tauns, penzionisani profesor fizike sa Univerziteta Berkli, koji je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za pronalazak lasera.

Ako Betelgez iz sazvežđa Orion eksplodira u supernovu, mogla bi da omogući astronomima da izbliza vide kako supernove nastaju i fizičke procese koji stoje iza njih.

Betelgez hiljadu puta širi od Sunca


Betelgez na uvećanoj fotografiji Nasinog teleskopa "Habl" podseća na Hala iz "Odiseje u svemiru"

Da bi se imala slika o tome koliko je tačno Betelgez velik, trebalo bi reći da je ova zvezda u prečniku hiljadu puta veća od našeg Sunca. To znači da bi u njega moglo da stane oko milijardu Sunaca.

O razmerama veličine ove dve zvezde dovoljno govori i ovaj video:


"Betelgez bi mogao da eksplodira i sutra uveče"

Iako je teoretski tačno da bi Betelgez mogao da eksplodira već ove godine, mali su izgledi da će se to zaista dogoditi.

- Mogla bi da eksplodira sutra uveče, ili tek za 100.000. godina. Ne možemo znati kada će se to dogoditi - kaže Taunsov kolega Edvard Višnov.

Betelgez je deset puta veća od Sunca i veruje se da je star svega 10 miliona godina. Što je zvezda veća, to joj je kraći životni vek.

[причалица]

Američki astronomi su otkrili neobičan par planeta koje orbitiraju oko udaljene zvezde. Jedna je mala i stenovita, druga velika i gasovita. Ono što je neobično je što obe orbitiraju veoma blizu svoje zvezde i prolaze jedna pored druge na udaljenosti od svega 1,93 miliona kilometara.


Umetnički prikaz Keplera 36-c na nebu iznad stenovitog Keplera 36-b

- Ovde imamo par planeta sa veoma bliskim orbitama, ali sa veoma različitom gustinom. Kako su se one tu našle i preživele je misterija – kaže astronom Stiv Kavaler sa Univerziteta Ajova, koautor studije.

Neobične planete kruže oko zvezde Kepler-36, u sazvežđu Labuda, udaljene od Zemlje oko 1.200 svetlosnih godina. Naučnici su ranije otkrili da je u orbiti oko te zvezde bila jedna planeta, a sada je otkrivena i druga, preneli su američki mediji.


Manja planeta je nazvana Kepler 36-b i stenovita je, poput Zemlje, ali joj je prečnik veći 1,5 puta, a masa 4,5, u odnosu na našu planetu. Naučnici procenjuju da se sastoji od 30 odsto gvožđa, manje od jedan odsto vodonika i helijuma u atmosferi, i ne više od 15 odsto vode.

Kepler 36-c, koji je ili gasoviti svet kao Jupiter ili vodeni, je masivan kao 8,1 Zemlja, a poluprečnik mu je veći 3,7 puta od plave planete. Pretpostavlja se da ima stenovito jezgro okruženo značajnom količinom atmosferskog vodonika i helijuma.

Kepler-36b orbitira oko svoje zvezde na 14 dana, na prosečnoj daljini manjoj od 17,7 miliona kilometara. Kepler 36-c kruži oko iste zvezde na 16 dana i udaljenosti od oko 19,3 miliona kilometara. Svakih 97 dana, u proseku, planete dolaze na međusobnu razdaljinu od oko 1,93 miliona kilometara, što je za pet puta veća udaljenost Zemlje od Meseca.

Manja planeta deluje da je baš veličine našeg satelita, posmatrano sa površine Keplera 36-c, ali sa suprotne strane pogled je mnogo spektakularniji, naveli su naučnici.

Gasovite planete kao Kepler 36-c normalno mogu da se formiraju samo na velikoj udaljenosti od svojih zvezda, gde su temperature dovoljno hladne da se gas kondenzuje. One ponekad migriraju bliže matičnoj zvezdi, ali tada “uklanjaju” manje planete. Zašto se to nije dogodilo Kepleru 36-b je misterija.

Teleskopom “Kepler”, uz čiju pomoć su naučnici otkrili neobičan par, do sada su identifikovane 72 planete.


izvor: www.blic.rs

[причалица]

Juče je Sunce bilo najdalje

Možda vam današnji dan nije tako delovao ali juče je naša planeta bila najdalja od Sunca. Juče ujutro, 5 jula u 6 sati po našem vremenu Zemlja se nalazila na 152.092.424 km od Sunca. Ova tačka na orbiti Zemlje, u kojoj je ona najdalja od Sunca naziva se afel.

Zemlja, kao i druge planete, oko Sunca se kreće po orbiti koja ima oblik elipse. Svake godine planeta prolazi kroz dve karakteristične tačke: afel (najdalja od Sunca) i perihel (najbliža Suncu).
Sličan efekat postoji i u kretanju Meseca oko Zemlje, ali se tada najbliža odnosno najdalja tačka nazivaju perigej i apogej.

Tokom narednih 6 meseci Zemlja će se polako približavati Suncu, sve dok ne postane najbliža 2. januara 2013. godine. Razlika u rastojanju Zemlja – Sunce u trenutku kada je to rastojanje najmanje i najveće je oko 3%. Ova razlika u rastojanju, kao što možete da primetite, ne utiče na smenu godišnjih doba.

Zbog ove promene rastojanja od Sunca tokom godine prečnik Sunčevog disk se malo menja između perihela i afela. Ovu promenu je nemoguće primetiti golim okom ali se moguće videti na fotografijama.

[причалица]

Patuljasta planeta Pluton ima i peti satelit, otkrio je tim astronoma uz pomoć teleskopa “Habl”.



Privremeno imenovan “S/2012 (134340) 1”, ili P5, novi mesec otkriven je analizom devet setova fotografija koje je načinila kamera na “Hablu” krajem juna i početkom jula.

Procenjuje se da je novootkriveni satelit sićušan, širine svega oko 10 do 24 kilometara, i nepravilnog oblika, te da mu je prečnik orbite oko Plutona oko 93.000 kilometara.


Naučnici smatraju da je moguće da Pluton ima još satelita.
- Otkriće tolikog broja malih meseca ukazuje nam da mora da postoji još mnogo sitnih čestica koje se neprimećeno kreću Plutonovim sistemom – izjavio je Harold Viver, istraživač Laboratorije za primenjenu fiziku pri Univerzitetu “Džon Hopkins” i član tima koji je otkrio novi objekat.

Plutonov najveći mesec, Haron, otkriven je 1978, a tek 2006. “Hablom” su otkrivena dva manja satelita, Nikt i Hidra. Prošle godine pronađen je P4. Naučnici ističu da ti meseci formiraju niz uredno sređenih orbita.

Otkriće petog meseca je važno jer pomaže u boljem razumevanju porekla Kuperovog pojasa u kojem se Pluton nalazi. Naučnici smatraju da su svi Plutonovi sateliti ostaci sudara između ove patuljaste planete i nekog velikog objekta iz Kuperovog pojasa pre više milijardi godina.

S obzirom da se Pluton nalazi na ivici Sunčevog sistema, nije iznenađujuće da je dobio još jedan mesec, uprkos svojoj maloj veličini, kažu astronomi.

- Plutonova orbita zalazi u Ortov oblak, a ako imate nešto sa dovoljno gravitacije da uhvati objekat poput Harona, sigurno je da može da uhvati manje stvari. Pluton je poput gravitacionog usisivača – ako naleti na nešto, može i da to zadrži – kaže Pol Čiz, profesor kosmičkog inženjeringa Univerziteta Sent Luis.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Astronauti koji koji su išli u “šetnje” van Međunarodne kosmičke stanice (MKS) stalno govore o specifičnom mirisu svemira, koji osećaju na svojim odelima i opremi.

Oni, naravno, ne mogu da osete taj miris dok su u svemiru, zbog svojih odela u kojima samo osećaju miris plastike, ali kad se vrate u stanicu i presvuku se osećaju jak, specifični miris svemira, koji se “hvata” na njihove skafandere, rukavice i alatke.

Astronauti tvrde da osećaju “rezak miris sprženog odreska, vrelog metala i zavarivanja”.
- To je kao nešto što nikada pre nisam pomirisao. Nikada neću zaboraviti taj miris – rekao je još 2009. iz orbite Kevin Ford, astronaut američke svemirske agencije NASA.


Njegov kolega Don Peti izjavio je nakon misije 2003. da je teško opisati taj miris, a da je najpribližnije nazvati ga metalnim.

- Reč je o prilično ugodnoj, slatkoj, metalnoj aroma. Podseća me na studentska leta kada sam radio mnogo sati, popravljajući tešku opremu alatima za zavarivanje. Podseća me na ugodni, slatki miris zavarivanja. To je miris svemira – naveo je on.

Hemičar američke svemirske agencije NASA Stiven Pirs smatra da metalna aroma možda dolazi od vibracije jona.

Unutrašnjost MKS, međutim, miriše više “zemaljski”. Peti, koji se nedavno vratio sa šestomesečne misije u orbiti, rekao je da stanica miriše između radionice i laboratorije, a kad pripremaju obroke tu je i aroma pečene govedine.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Naučnici su objavili teoriju koja možda nudi razrešenje jedne od najvećih misterija svemira. Godine 2010. Nasini stručnjaci otkrili su četiri zvezde u poređenju s kojima sve ostale izgledaju kao patuljci. Ove zvezde su čak 300 puta veću masu od Sunca i dvostruko veće nego što se smatralo da jedna zvezda uopšte može da bude.


Na oko 160.000 svetlosnih godina od Zemlje nalaze se ČEtri zvezde koje su mnogo veće nego što su naučnici mogli i da zamisle


Naučnici Univerziteta u Bonu tvrde da su ove zvezde, koje pripadaju zvezdanom jatu R136 u Velikom Magelanovom oblaku, udaljenom oko 160.000 svetlosnih godina od Zemlje, možda dostigle tu veličinu zahvaljujući “spajanjima” i “preuzimanjima”.

Sve do otkrića ovih nebeskih tela, posmatranja Mlečnog puta i ostalih galaksija navodila su na zaključak da zvezde koje se danas formiraju u svemiru mogu da budu najviše 150 puta veće od Sunca.


Simulaciju je otežavao efekat nuklearnih reakcija i energija koju oslobađa svaka zvezda prilikom sudara s drugom zvezdom

Bonski naučnici, predvođeni dr Sambaranom Banerdžijem, napravili su model interakcija između zvezda u jatima zvezda nalik na R136. Kompjuterskom simulacijom sastavljali su model pridodajući jednu po jednu zvezdu i na kraju dobili više od 170.000 gusto zbijenih zvezda uobičajene veličine.

Da bi se utvrdilo kako se čak i ovaj relativno jednostavan sistem menja tokom vremena, model je više puta morao da reši 510.000 jednačina. Simulaciju je otežavao efekat nuklearnih reakcija i energija koju oslobađa svaka zvezda prilikom sudara s drugom zvezdom, što se često događa na tako gusto “naseljenom” prostoru.



Ove tzv. simulacije problema-N tela veoma su pouzdan i precizan način za stvaranje modela zvezdanih jata.

- Nakon ovih kalkulacija, ubrzo je postalo jasno da izuzetno velike zvezde nisu nikakva misterija - kaže Sambaran.

- One nastaju u veoma ranoj fazi života zvezdanog jata. Kada ima toliko velikih zvezda gusto zbijenih u parovima, često dolazi do njihovih bliskih susreta, od kojih se neki završavaju sudarom i formiranjem težih nebeskih tela, a dobijene zvezde lako mogu da dostignu veličinu onih otkrivenih u zvezdanom jatu R 136 - objašnjava on.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Naučnici koji su učestvovali u projektu Digitalnog istraživanja neba Sloan III (SDSS-III) objavili su do sada najveću trodimenzionalnu mapu univerzuma.

Uz pomoć podataka koje je prikupio teleskop opservatorije u Nju Meksiku, naučnici su uspeli da postave lokacije i razdaljine 1,35 miliona galaksija na mapu.

“Želeli smo da stavimo na mapu do sada najveći deo univerzuma i da je koristimo kako bi razumeli ubrzavanje širenja kosmosa”, naveo je u saopštenju Danijel Ajzenštajn, director SDSS-III.


Nažalost, mapa nije dostupna za pogledati – ona će biti predstavljena, ali ne sada. Naučnici kažu da rade na tome, a za utehu je astronom Miguel Aragon Kalvo, sa Univerziteta Džons Hopkins, napravio kratki film uz pomoć kojeg možete da vidite uglavnom tačan 3D model univerzuma.

Na filmu pred vama proleće oko 400.000 galaksija, koje su postavljene na prava mesta na osnovu tada dostupnih podataka, a Kalvo je morao da ih uveća kako bi ih videli. On kaže da će se možda u narednih nekoliko meseci, na osnovu novih podataka, napraviti verzija u stilu “Gugl mape ulica”.



izvor: www.blic.rs

[причалица]

Teleskop Habl snimio je prelepu sliku magline Tarantula, udaljene 17.000 svetlosnih godina od Zemlje. Teleskop lansiran u orbitu još 1990. godine, kako bi pravio najzanimljivije fotografije svemirskih tela i pojava, napravio je još jedan neverovatan snimak koji izaziva veliko uzbuđenje.


Najnoviji snimak magline Tarantule nastao teleskopom Habl

Kako navode u NASA-i, maglina Tarantula je najsjanija i najaktivnija maglina poznata u našoj galaksiji, koja sadrži nekoliko oblaka prašine i gasa, i dva sazvežđa.


Oni takođe fotografiju opisuju kao “tanke plave i vodene oblake, prožete tamnim vlaknima i zvezdama". Maglina se konstantno kreće, pa je Habl često fotografiše.

Iako su Tarantulu videli i ranije, nova fotografija daje potpuno novu perspektivu ove forme.

Slike uzete teleskopom Habl čuvaju se u arhivi, a zaslugu za otkriće najnovije fotografiju magline Tarantula nosi Džudi Šmit.



izvor: www.blic.rs

[причалица]

Astronomi su po prvi put otkrili dve planete koje kruže oko para zvezda – potpuni solarni sistem sa Suncima-blizancima, baš kako je predstavljen izmišljeni svet Tatuin u naučnofantastičnom filmu Džordža Lukasa “Ratovi zvezda”.



Većina zvezda nisu “samci”, već dolaze u parovima i orbitiraju jedna oko druge, takozvani binarni sistem. Naučnici su sada otkrili dve, takozvane “kružno-binarne” planete sa dva Sunca, preneo je “Diskaveri njuz”.

Analizom podataka sa svemirskog teleskopa Kepler, koji je od lansiranja u martu 2009. detektovao više od 2.300 potencijalnih vanzemaljskih svetova i četiri sistema sa kružno-binarnim planetama (Kepler-16, 34, 35 i 38), astronomi su otkrili prvi sistem sa više planeta koje kruže oko para zvezda i nazvali ga Kepler-47. Zvezde i njihove planete - Kepler-47b i 47c - nalaze se u sazvežđu Labuda, na udaljenosti od oko 5.000 svetlosnih godina od Zemlje.


- Kepler-47 pokazuje nam da binarne zvezde mogu da imaju blizu sebe planetarne sisteme, baš kao oni sa jednim suncem – izjavio je za “Spejs.com” vođa studije Džerom Oroz sa Univerziteta San Dijego.

- Većina zvezda u galaksiji su u binarnim ili višestrukim sistemima, stoga je važna činjenica da planetarni sistemi mogu da postoje u ovakvim okruženjima. Kada bi bili ograničeni na potragu za planetama oko jednog sunca, propustili bi većinu zvezda u galaksiji – dodao je on.

Kepler-47b i 47c su, naravno, previše daleko da bi se videle golim okom, a otkrivene su zatamnjenjem svetlosti zvezde tokom prolaska planete ispred nje. Ovaj trenutak zatamnjenja je bio sićušan, svega 0,08 odsto za Kepler-47-b i 0,2 odsto za Kepler-47c - radi poređenja, Venera je blokirala oko 0,1 odsto površine našeg Sunca tokom nedavnog tranzita.

Jedna od dve zvezde je poput našeg Sunca, a druga je oko trećinu njegove veličine i 175 puta slabije svetlosti. Planete su veličine otprilike tri i 4,6 puta Zemljinog prečnika – ova manja je najmanja kružno-binarna planeta ikad viđena. Orbita manjeg sveta iznosi 49,5 (zemaljskih) dana, dok većem treba 303,2 dana da napravi krug oko sunaca. Same zvezde kruže jedna oko druge na 7,5 dana.

Veća planeta, smatraju naučnici, nalazi se u zoni pogodnoj za nastanjivanje, gde je za stenovite planete poput Zemlje prava temperature za postojanje tečne vode na površini.

- Naučili smo da kružno-binarne planete mogu biti poput naših u Solarnom sistemu, iako sa dva sunca – izjavio je koautor studije Džošua Karter, sa Centra za astrofiziku “Harvard-Smitsonijan”.

Iako je veća planeta verovatno gasni džin, malo veći od Urana i, stoga, nepogodan za život kakav poznajemo, ova otkrića pokazuju da kružno-binarne planete mogu da postoje u nastanjivoj zoni.
- Malo je verovatno da život postoji na Kepleru-47c, ali ako ima velike mesece, to bi bili veoma zanimljivi svetovi – dodao je koautor istraživanja Vilijam Velš sa Univerziteta San Dijego.

Naučnici pretpostavljaju da klima na Kepleru-47b i 47c uvelike varira. Na Zemlji, Sunce je relativno stabilan izvor svetlosti, a energija koju primamo varira svega oko 0,1 odsto.
- Zbog toga mi ne treba da brinemo oko toga šta Sunce radi, bar ne na vremenskoj skali od nekoliko godina ili decenija. Za planetu koja orbitira oko binarnog sistema može biti promena u primanju sunčeve energije za više procenata na vremenskoj skali od nekoliko dana do nedelja. Takođe, ako je osa rotacije planete nagnuta, i to ima uticaj. Tako su sezone na tom svetu komplikovane i brzo se menjaju – objasnio je Oroz.

- Ako je, primerice, rotacije planete 24 sata kao na Zemlji, zbog toga što su tu dva sunca, a ne jedno, možete da imate više od 12 sati dnevne svetlosti, zavisno do pozicije zvezda na izlasku i zalasku – dodao je on.

S obzirom da sve kružno-binarne planete otkrivene Keplerom imaju orbite blisko povezane sa međusobnim orbitama svojih zvezda, stalno bi viđali sunca kako pomračuju jedno drugo.
- U slučaju Keplera-47, gde sekundarna zvezda prolazi ispred primarne, ukupna svetlost opada za 15 odsto. To bi se događalo svakih 7,5 dana – istakao je Oroz.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Astronomi su prvi put našli jedan od životnih sastojaka - šećer - u oblaku gasa oko jedne mlade zvezde, udaljene oko 400 svetlosnih godina od Zemlje.



Tim evropskih i američkih astronoma saopštio je da je utvrdio postojanje prostog molekula sećera - glikolaldehida, nedaleko od 10.000 godina stare zvezde, slične Suncu.


Glikolaldehid je neophodan za izgradnju ribonukleinske kiseline (RNK), slične DNK. Uloga RNK u sintezi belančevina je nezamenjiva.

Jes Jorgensen iz Instituta Nils Bor u Kopenhagenu rekao je danas da je glikolaldehid najverovatnije nastao uticajem radijacije mlade zvezde nazvane IRAS 16293-2422, na još prostije molekule koji plutaju svemirom.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Američka svemirska agencija NASA otkrila je gomilu supermasivnih crnih rupa i “ekstremnih” galaksija, nazvanih “hot dog” (hot DOGs – dust-obscured galaxies - galaksije u maglini).



Uz pomoć fotografija sa svemirskog teleskopa Vajz (WISE) pronađeni su milioni magličastih kandidata za crne rupe širom univerzuma, te oko 1.000 još magličastijih objekata za koje se smatra da su među najsjajnijim galaksijama ikada otkrivenim.

Upravo su ove moćne galaksije, koje sjaje jarkom, infracrvenom svetlošću, nazvane “hot dog”, prenela je NASA.
- Otkrili smo asteroid koji se kreće ispred Zemlje u njenoj orbiti, najhladnije nebesko telo, nalik zvezdi, a sada i supermasivne crne rupe i galaksije koje se kriju iza plašteva prašine. Vajz je razotkrio čitavu menažeriju skrivenih objekata – izjavio je Hašima Hasan, naučnik misije Vajz.


Teleskopom Vajz pregledano je “čitavo nebo” dva puta u infracrvenom svetlu, Istraživanje je završeno početkom 2011. godine, a načinjeni su milioni fotografija.
Astronomi su identifikovali oko 2,5 miliona aktivnih supermasivnih crnih rupa širom neba, koje se protežu na udaljenosti više od 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.

Oko dve trećine ovih crnih rupa nikada pre nisu detektovane jer je prašina blokirala njihovu vidljivu svetlost. Vajz, međutim, lako vidi ova “svemirska čudovišta”, jer ove moćne, nagomilane crne rupe zagrevaju prašinu, zbog čega one sjaje infracrvenom svetlošću.

Istraživači su otkrili i kandidate za najsjajnije poznate galaksije, što je bio jedan od glavnih ciljeva misije. Do sada je otkriveno oko 1.000 ovakivih kandidata.
Ovi “ekstremni” objekti mogu da emituju više od 100 biliona (hiljadu milijardi) svetlosti od našeg Sunca. A toliko su zamagljeni da se prikazuju samo na najdužim talasnim dužinama infracrvene svetlosti koje je uhvatio Vajz.

Uz pomoć teleskopa Spicer, otkriveno je dodatno da, osim što su domaćini ovim supermasivnim crnim rupama, “hot dog” galaksije su zauzete i formiranjem novih zvezda.

- Ove prašnjave, kataklizmične formirajuće galaksije su toliko retke da je Vajz morao da pregleda čitavo nebo da ih nađe – rekao je Piter Ajzenhart, vođa studije. – Podaci pokazuju i da su ovi rekorderi možda formirali svoje crne rupe pre nego zvezde. Jaja su možda bila pre kokoški.




izvor: www.blic.rs

[причалица]

Astronomi su otkrili prašnjavi rep, nalik na kometin, koji dolazi od udaljene egzoplanete planete, ukazujući da se ovaj sićušni, vreli svet raspada.



Naučnici su u maju ove godine objavili otkriće egzoplanete, veličine Merkura, koja se dezintegriše usled intenzivne vreline svoje zvezde, preneo je portal “Spejs”.


Sada su, uz pomoć svemirskog teleskopa Kepler, pronađeni čvrsti dokazi za to – ogromni, prašnjavi oblak, sličan repu komete, koji izbija iz planete udaljene od Zemlje 1.500 svetlosnih godina.

Nesrećna planeta, nalazi se vrlo blizu svoje zvezde, koju obiđe za svega 15 sati. Temperatura na ovoj maloj planeti je neverovatno vrela, te na površini iznosi oko 1.982 stepeni Celzijusa.

Astronomi su uočili neobična pomračenja svetlosti njene zvezde, nazvane KIC 12557548. Oni smatraju da ove prekide u svetlosti uzrokuje neko amorfno telo, koje menja oblike, te da je egzoplaneta verovatno okružena velikim omotačem prašine i gasa.

Drugi tim naučnika potvrdio je postojanje repa prašine kod planete. Oni su otkrili da velike količine prašine raštrkuju i apsorbuju svetlost njene zvezde.

- Deo ove prašine pobegne u svemir, gde je intenzivna stelarna radijacija brzo pretvori u paru. Promenljiva količina te prašine dovodi do varijabilnosti u pomračenju svetlosti zvezde – smatra vođa studije Mateo Brogi, sa Univerzitete Lejden u Holandiji.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Astronomija & astrofizika”.

izvor: www.blic. rs

[причалица]

Astronomi su prvi put otkrili planete koje orbitiraju oko zvezda nalik suncima u gustom zvezdanom jatu, i to Mesje 44 (M44), u sazvežđu Raka.


Umetnička vizija: Jedna od dve novootkrivene džinovske planete u jatu M44

Novootkriveni svetovi su “zveri”, poput Jupitera, previše vreli da bi bili nastanjivi. Međutim, njihovo postojanje pokazuju da se planete mogu oformiti u raznim okolinama, poput gustih zvezdanih jata.

Naučnici su otkrili dva “Jupitera” – Pr0201b i Pr0211b, u različitim orbitama oko zvezda sličnih suncima u jatu M44, nazvanog još i “košnica”, u kojem oko 1.000 zvezda kruži oko zajedničkog centra. Svaka planeta verovatno ima prenatrpano zvezdano noćno nebo, mnogo više nego što smo navikli da vidimo sa Zemlje.
Novootkriveni svetovi su “zveri”, poput Jupitera, previše vreli da bi bili nastanjivi. Međutim, njihovo postojanje pokazuju da se planete mogu oformiti u raznim okolinama, poput gustih zvezdanih jata.

Naučnici su otkrili dva “Jupitera” – Pr0201b i Pr0211b, u različitim orbitama oko zvezda sličnih suncima u jatu M44, nazvanog još i “košnica”, u kojem oko 1.000 zvezda kruži oko zajedničkog centra. Svaka planeta verovatno ima prenatrpano zvezdano noćno nebo, mnogo više nego što smo navikli da vidimo sa Zemlje.



Naučnici su istakli da su prethodno otkrili dve planete oko masivnih zvezda iz jata, ali da nikada do sada nije otkriven vanzemaljski svet oko zvezda sličnih suncima unutar jata.

“Otkrivamo sve više planeta koje mogu da opstanu u ekstremnim okolinama poput ovih obližnjih jata. Naša galaksija sadrži više od 1.000 ovakvih otvorenih jata, koji mogu da predstavljaju fizičke uslove za udomljavanje mnogo više ovih džinovskih planeta”, naveo je u saopštenju Mario Perez, naučnik programa Poreklo solarnih sistema.

“Znamo da se većina zvezda formira u okruženjima jata, poput magline Orin, pa ukoliko ova zbijena okolina smeta formiranju planeta, sada bar znamo da neke zvezde poput sunaca u otvorenim jatima mogu da imaju planete”, dodao je vođa studije Sem Kvin, sa Univerziteta Džordžija.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...zvezdanom-jatu

[причалица]

Glavno svetsko astronomsko telo usvojilo je definiciju “astronomske jedinice” (AU), merne jedinice koja se koristi za izračunavanje udaljenosti između zvezda i planeta.



AU, koja se zasniva na udaljenosti između Zemlje i Sunca, dugo je u upotrebi od strane astronoma, a odluka Međunanordne astronomske unije (IAU) samo je otklonila sitnu marginalnu grešku od tri metra.

“Do sada se vrednost metara izražena u AU određivala eksperimentalno, u zavisnosti od modela, posmatranja i referentnih sistema koji su korišćeni”, saopštila je Unija.
Zvanično, AU iznosi tačno 149.597.870.700 metara.

Ovu odluku zvanično je priznala generalna skupština IAU, održana u Pekingu između 20. i 31. avgusta, izjavila je u petak Pariska opservatorija, jedan od najvećih astronomskih centara na svetu, na konferenciji za štampu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...omsku-jedinicu

[причалица]

Novootkrivena “super Zemlja”, Gliz 163c, glavni je pretendent među potencijano nastanjivim planetama, objavili su naučnici.


Egzoplaneta Gliz 163 c ima procenjenu temperaturu na površini oko 60 stepeni Celzijusa i ružičasto nebo, a krug oko svoje zvezde obiđe za 26 dana

Gliz 163c nalazi se na ivici nastanjive zone oko svoje zvezde, taman na pravoj udaljenosti na kojoj bi mogla ta postoji tečna voda.

Ksavijer Bonfils, sa Univerziteta Grenobl, i njegov tim astronoma proučili su skoro 400 crvenih patuljaka. Gliz 163c jedna je od dve vanzemaljske planete koje orbitiraju oko zvezde Gliz 163, u sazvežđu Zlatne ribe, udaljena od Zemlje oko 50 svetlosnih godina. Naučnici smatraju da je i treći objekat koji kruži oko Gliza 163 planeta, ali to još ne može da bude potvrđeno.

Gliz 163c ima sedam puta veću masu od Zemlje, a naučnici kažu da je u pitanju ili stenovita planeta ili relativno mali gasni džin.
- Nismo sigurni da li je u pitanju većinski kopnena planeta. Planete takve mase mogu biti kopneni ili okeanski svetovi, ili slične Neptunu – istakao je Bonfils.

Glizu 163c treba 26 dana da napravi krug oko svoje zvezde, koja je značajno slabije svetlosti od našeg Sunca. Druga planeta, Gliz 163b, ima orbitalni period od svega devet dana, dok treća, još nepotvrđena, kruži na većoj udaljenosti oko zvezde.

Bonfils kaže da postoji dva odsto šanse da Gliz 163c prođe između svoje zvezde i Sunca iz perspektive Zemlje. To bi omogućilo naučnicima da posmatraju udaljeni svet u tranzitu preko svoje zvezde.

Abel Mendez iz Laboratorije za proučavanje nastanjivosti planeta (PHL), Univerziteta Portoriko, kaže da je jedan scenario da Gliz 163c ima okean i atmosferu 10 puta gušću od zemaljske. Nebo je možda ružičasto i prekriveno oblacima. Procenjeno je da je njen poluprečnik veći od Zemljinog između 1,8 i 2,4 puta, zavisno da li je uglavnom sastavljena od vode ili stena. Gliz 163c prima 40 odsto više svetlosti od svoje zvezde, što znači da je ovaj svet topliji od Zemlje.

Naučnici ukazuju da, ako pretpostavimo da je ova “super Zemlja” toplije atmosfere, temperatura na površini mogla bi da iznosi oko 60 stepeni Celzijusa. To je previše vrelo za ljude, kompleksne biljke i životinje, ali bi neki mikrobi mogli da prođu. Takođe je moguće da je ova planeta previše vrela čak i za njih, ističu naučnici.

Peti na listi svetova pogodnih za život

U katalogu PHL Gliz 163c je peti na listi vanzemaljskih svetova potencijalno pogodnih za život. Planete se na listi PHL-a rangiraju prema tome koliko je njihova masa, veličina i temperature slična Zemlji. Od šest planeta na listi PHL-a, četiri su otkrivene u prošloj godini – Kepler-22b, Gliz 667Cc, Hd85512b i novootkrivena Gliz 163c.
- Nalazimo sve više potencijalno nastanjivih planeta. Većina od ovih šest su relativno blizu, pa možemo da očekujemo da ćemo pronaći još bliže i bolje, kako se naša tehnologija za pronalazak planeta poput Zemlje poboljšava – kaže Abel Mendez iz PHL-a.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ju-Zlatne-ribe

[причалица]

Džinovske brazde na asteroidu Vesta možda su se formirale nakon što je drugi asteroid udario u južni pol Veste.



Vesta je najsjajniji asteroid u Sunčevom sistemu i, sa širinom od 530 kilometara, drugi najveći svemirski kamen koji kruži između orbita Marsa i Jupitera, u glavnom asteroidnom pojasu.

Naučnici su otkrili da je Vesta podeljena na jezgro, omotač i koru, što podržava teoriju da je ovaj asteroid ustvari protoplaneta, koja se nikad nije u potpunosti razvila u planetu.


Letelica američke svemirske agencije NASA “Zora” (Dawn) provela je godinu dana u orbiti Veste, ali je nedavno napustila ovaj asteroid i krenula ka patuljastoj planeti Ceres, koja se smatra najvećim asteroidom Sunčevog sistema. Podaci sa “Zore” otkrivaju da je Vesta obavijena iznenađujuće velikom količinom vodonika.

Takođe, ovaj asteroid je prekriven nizom džinovskih brazdi, od kojih najveća, nazvana Divalija Fosa, sa svojih 465 kilometara premašuje u dužini američki Veliki kanjon. Divalija Fosa široka je 22 kilometra i duboka pet. Radi uporedbe, Veliki kanjon je dug 446 kilometara, širok 29, a dubok oko 1,8 km.

- Brazde na Vesti su spektakularne, izgledaju više kao obeležja koja smo viđali na stenovitim planetama i mesecima nego na asteroidima – izjavila je vođa studije Debra Bučkovski, geolog Laboratorije za primenjenju fiziku Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu.

Neobične brazde muče naučnike otkako su otkrivene 2011. godine. Površinski deformiteti na asteroidima uglavnom su prave pukotine nastale u sudarima sa drugim asteroidima, ali brazde na Vesti su suviše kompleksne da bi se objasnile prostim udarima.
- Kompjuterski modeli pokazuju da su ova obeležja tako neverovatna jer je Vesta stvarno više poput planete ili meseca, nego asteroida – ističe Bučkovskijeva.

Nove analize fotografija Vestine površine i merenja njene topografije pokazuju da je do formiranja brazdi došlo nakon velikog udara. Svaki od Vestinih slojeva bi pri tome varirao u gustini i reagovao drugačije na na silu udara.

- To bi bilo moguće samo ako je asteroid bio podeljen, odnosno ako ima jezgro, omotač i koru. Zato što je Vesna podeljena, njeni slojevi imaju različitu gustinu, koja drugačije reaguje na silu udara i omogućava rasedu da se pomera. To što govorimo da je ona podeljena, drugačija, želimo da kažemo da je Vesta bila mala planeta u pokušaju – kaže Bučkovskijeva.

Veliki udar bi stvorio pukotine na površini koje bi se pomerile u stranu, a rezultat bi bili takozvani grabeni, stenski blok između niza paralelnih raseda. Primer grabena na Zemlji je Dolina smrti u Kaliforniji, dok su drugi slučajevi viđani na Mesecu, Marsu, Merkuru, Veneri i Jupiterovom najvećem mesecu Ganimedu.
Fotografije sa “Zore” pokazuju da Vestine brazde imaju mnoga obeležja grabena, ističu naučnici.

Vestine brazde možda su se oformile upravo nakon udara na njenom južnom polu, koji je asteroidu dao trenutnu brzinu obrtanja, tokom koje se on okrene oko svoje ose svakih 5,35 sati. Naučnica Britni Šmit iz Instituta za geofiziku u Teksasu misli da je ovo obrtanje uzrokovalo da se Vestin ekvator ispupči spolja toliko daleko i brzo da je došlo do stvaranja brazdi.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...a-protoplaneta

[причалица]

Nedavno otkrivena kometa 2012 S1, prema procenama astronoma, trebalo bi krajem 2013 i početkom 2014. godine da obasja nebo, prenosi “Nacionalna geografija”.


Astronomi kažu da bi ona mogla biti jedna od najsjajnijih kometa ikada

Ta kometa se trenutno može videti jedino pomoću snažnog teleskopa i izgleda kao tačka u sazvežđu Raka.

Međutim, astronomi kažu da bi ona mogla biti jedna od najsjajnijih kometa ikada viđenih sa Zemlje. Kometa je već sada veoma sjajna, iako je mnogo udaljena od Sunca.


Naučnici su procenili da je široka oko tri kilometara i da će proleteti toliko blizu Sunca da bi sa Zemlje izgledala sjajnije, ali ne i veće, od Meseca.

Osim toga, ona prati i putanju Velike Komete iz 1680. godine, jedne od najspektakularnijih ikada viđenih sa naše planete.

- Ako nam se ostvare očekivanja, ova kometa bi mogla da bude jedna od najsjajnijih u istoriji – izjavio je astronom Raminder Sing Samra iz H.R. Makmilijan svemirskog centra.


Kometa 2012 S1 viđena iz opservatorije Remanzako u Italiji

Kometu 2012 S1 prvi put su pre desetak dana primetili ruski astronomi Artjom Novičonok i Vitalij Nevski iz Međunarodne naučne optičke mreže (ISON).
U ponedeljak je otkriće potvrdila Međunarodna astronomska unija.

Astronomi još uvek nisu sigurni odakle potiče ova kometa.
Njena orbita ukazuje da je kometa “pobegla” sa spoljne granice Sunčevog sistema, odnosno iz Ortovog oblaka, pretpostavljenog sfernog oblaka kometa.

- Za nas astronome su uzbudljiva ovakva otkrića tela koja potiču iz tolike daljine jer nam omogućavaju da proučavamo neke od najstarijih objekata u Sunčevom sistemu u njihovom originalnom, iskonskom obliku – rekao je Samra.

Kometa se trenutno nalazi na oko 990 miliona kilometara od Zemlje, između orbita Saturna i Jupitera. Trebalo bi da bude najsjajnija nedeljama nakon što se 28. novembra 2013. godine najviše približi Suncu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...nija-od-Meseca

[причалица]

Rover američke svemirske agencije NASA “Oportjuniti” stigao je do brda Matijević, lokacija se koje “puca” pogled na 23 kilometra širok krater Endevor.


Brdo Matijević

“Oportjuniti”, koji je već devetu godinu na Marsu, će nekoliko sledećih nedelja istraživati ovu geološki intrigantnu lokaciju, a već je počeo da ispituje kuglice hematita koje podsećaju, ali su drugačije od onih primećenih na mestu prvobitnog sletanja rovera na Mars, udaljenom oko 35 kilometara od brda Matijević.

Kako je navedeno, kuglice oksid gvožđa kod Džejka Matijevića prečnika su do tri milimetra i imaju različiti sastav i unutrašnju strukturu. Naučni tim “Oportjunitija” trenutno razmatra kako su one nastale.


Kuglice otkrivene ranije su takozvane konkrecije, mase sedimentnog kamena formirane kretanjem vode bogate mineralima unutar stenja. Međutim, to je samo jedan od načina njihovog nastanka.

Naučnici trenutno rade na teoriji da su novootkrivene “borovnice”, kako ih zovu, takođe konkrecije, ali sa različitim sastavom. Druge mogućnosti su da su nastale erupcijom vulkanskog pepela, udarom asteroida ili formacijom kristala od prethodno otopljenog materijala.

Brdo Matijević, oko kojeg “Oportjuniti” trenutno ispituje teren, nazvano je u čast Jakoba Matijevića (1947-2012), matematičara i vođe inženjerskog tima za istraživačke misije “Spirit” i “Oportjuniti”. Matijević, rodom iz Čikaga, je radio za Laboratoriju za mlazni pogon NASA-e u Pasadeni, od 1981. do prošlog meseca, kada je 20. avgusta preminuo u svom domu u Los Anđelesu, svega dve nedelje nakon sletanja “Kjuriositija” na crvenu planetu.

Bio je i glavni inženjer za površinske operativne sisteme “Kjuriositija”, rovera treće generacije. Tokom devedesetih vodio je inženjerski tim za prvi rover na Marsu – “Sodžurner”.

Prethodno je i kamen koji je nedavno istraživao “Kjuriositi” poneo ime Džejk Matijević, a nalazi se “na pola puta oko planete od brda Matijević”, navela je NASA.
- Ako ima jedna osoba koja predstavlja srce i dušu sve tri generacije Marsovih rovera – “Sodžurnera”, “Spirita” i “Oportjunitija”, te “Kjuriositija”, to je Džejk – rekao je Džon Kalas, projektni menadžer Laboratorije u Pasadeni.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...jka-Matijevica

[причалица]

Astronomi su otkrili ogromnu planetu gotovo u celosti sačinjenu od dijamanta koja orbituje oko zvezde vidljive golim okom. Ovo nebesko telo, nazvano "55 Cancri e", dvostruko je veće od Zemlje i kruži oko zvezde slične našem Suncu, udaljene 40 svetlosnih godina, u sazvežđu Raka.


Dijamantska planeta "55 Cancri e" kruži oko svog sunca, na crtežu koji je objavila NASA

Dijamantska planeta, koju je otkrio američko-francuski istraživački tim, kreće se velikom brzinom tako da jedna godina na njoj traje jedva 18 sati.

Novootkrivena planeta ima dva puta veći radijus i, s obzirom da je daleko gušća, osam puta veću masu od Zemlje. Takodje je izuzetno vrela, sa površinskim temperaturama koje dostižu 1.648 stepeni Celzijusa.


- Površina planete je prekrivena grafitom i dijamantom umesto vodom i granitom - izjavio je za Rojters Niku Madhusudan, istraživač sa Jela, čija će studija biti objavljena u Astrofizičkom žurnalu.

"Fundamentalno drugačiji sastav od Zemlje"



Zemlja u odnosu na "55 Cancri e"

Prema studiji, na kojoj je saradjivao i Olivije Muzis sa Instituta za astrofizička i planetološka istraživanja u Tuluzu, u Francuskoj, najmanje jedna trećina mase dijamantske planete, što je jednako tri Zemljine mase, sačinjena je od dijamanta.

Astronomi su i ranije pronalazili dijamantske planete, ali je ovo prvi put da su otkrili jednu koja orbituje oko zvezde nalik našem Suncu i mogli da je tako detaljno proučavaju.

- Ovo je naš prvi uvid u stenoviti svet koji ima fundamentalno drugačiji hemijski sastav od Zemlje - rekao je Madhusudan.

On kaže da otkriće planete bogate ugljenikom navodi na zaključak da se više ne može pretpostavljati da udaljene stenovite planete imaju hemijski sastav, unutrašnjost, atmosfere ili biologiju sličnu našoj planeti.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-od--dijamanta

[причалица]

Poslednja u nizu “druga Zemlja” pronađena je kod zvezda Alfa i Beta Kentauri, u sazvežđu Kentaur, na 4,37 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje, što je čini nama najbližoj egzoplaneti.


Umetnička vizija planete kod zvezda Alfa i Beta Kentauri

Egzoplanete su važne zbog mogućnosti da podrže život kakav poznajemo – zbog prisustva vode ili, ponekad, samo veličine. Tokom poslednje decenije otkriveno je nekoliko stotina planeta i sve je verovatnije da ćemo uskoro pronaći novu Zemlju, koja bi bila nastanjiva, smatraju istraživači.

Novootkrivena planeta - Alfa Kentauri Bb - je stenovita, a njena masa je veoma slična Zemlji, istakli su naučnici, međutim, svaka sličnost se tu zadržava.

Alfa Kentauri Bb ima masu najmanje 113 odsto Zemljine. Njena veličina je poput Zemljine, ali orbita je veoma drugačija – nalazi se na 25 puta bližoj poziciji svom suncu nego što smo mi našem. Novootkrivena planeta orbitira oko svog sunca na svega šest miliona kiliometara, što je četiri odsto udaljenosti između Zemlje i Sunca, a 10 puta bliže od Merkurove orbite.


Alfa, Beta i Proksima (crveni kružić) Kentauri

Orbita Alfa Kentaurija Bb, traje 3,236 Zemljina dana, a temperatura na površini je oko 1.200 stepeni Celzijusovih što je, u suštini, čini komadom vrelog stenja i stakla.
Sunce nove planete – Alfa Kentauri B, malo je manje i hladnije od našeg.

Naučnik Greg Laflin, sa Univerziteta Kalifornija, kaže da je ova planeta nenastanjiva i ni nalik Zemlji. Zašto je onda ona važna? Astronauti ističu da samo njeno prisustvo ukazuje da bi tu moglo biti više planeta sličnih Zemlji.

Prema podacima sa svemirskog teleskopa “Kepler”, postoje sličnosti između sistema sa više planeta, posebno kada je reč o stenovitim. Naučnici ne traže samo planete koje sliče Zemlji, već i stelarne sisteme koji nalikuju našoj galaksiji Mlečni put.

Jedan od izazova za astronaut je upravo potraga za planetama koje kruže oko Alfa Kentaurija B, zvezde u susedstvu Alfa Kentaurija A (binarni sistem Alfa Kentauri AB). Alfa Kentauri A je toliko sjajna da je teško samo primetiti planete koje kruže oko nje, a kamoli da li su pogodne za život.

Alfa Kentauri

Alfa Kentauri je najsjajnija zvezda u južnom sazvežđu Kentaura. Iako golom oku deluje kao jedna zvezda, ovo je binarni sistem, koji se sastoji od Alfa Kentauri A i B. Njihova zajednička svetlost čini ovaj sistem trežom najsjajnijom zvezdom na noćnom nebu, posle Sirijusa i Kanopusa.Treća zvezda, Proksima Kentauri, ili Alfa Kentauri C, verovatno je u gravitacionom odnosu sa Alfa Kentauri AB. Sistem sadrži najmanje jednu planetu - naravno Alfa Kentauri Bb.



http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...lfa-Kentauri-B