Zanimljivosti iz astronomije

[причалица]

Gandijev lik na površini Marsa

D. Milojković | 13. 06. 2011. - 20:00h | Foto: Daily Mail | ''Blic''

Svako bi očekivao da će razgledajući zapanjujuće fotografije koje je evropska sonda Ekspres sa orbite oko Marsa poslala na Zemlju imati prilike da uživa u prizorima kao što su vulkani okruženi izmaglicom i duboki krateri. Verovatno niko, međutim, ne bi očekivao da na njima vidi u steni uklesan profil Mahatme Gandija, a to je upravo ono što je na njima pronašao Italijan Mateo Laneo, koji iz hobija prati svemirska istraživanja.

Pregledajući najnovije slike koje je sonda Ekspres poslala Laneo, naime, nije mogao da se otrgne utisku da ga jedan od snimljenih prizora podseća na lik oca indijske nacije, sa karakterističnim brkovima, obrijanom glavom i istaknutim obrvama.



Ovo, pritom, nije prvi put da je na površini Marsa uočemo ljudsko lice. Još u julu 1976. američka sonda Viking 1 snimila je fotografiju koja prikazuje brdo u obliku ljudskog lika na prašinom prekrivenoj površini Marsa. Tokom dana koji su usledili, entuzijasti su počeli da nagađaju da je struktura veštačkog porekla i da su je u dalekoj prošlosti načinili Marsovci. Fotografija koju je 2010. snimila Nasina kamera visoke rezolucije HiRSE pokazala je, međutim, da je u pitanju ipak samo veliko, stenovito brdo.

Ovakvo uočavanje lica na Marsovoj površini deo je pojave koja se naziva pareidolijom - a ogleda se u tome da se neki nasumičan stimulans opaža kao nešto značajno - bilo da se radi o simbolu uočenom u oblacima, ili o ljudskom liku na parčetu tosta. Naučnici ovaj fenomen objašnjavaju time da je prepoznavanje poznatih objekata svojstveno funkcionisanju ljudskog nervnog sistema, kao jedna od tehnika koje su tokom vekova omogućavale preživljavanje.

Marsova sonda Ekspres, koju je poslala Evropska svemirska agencija (ESA), upravo je proslavila osmu godišnjicu u svemiru, i uspešno obavlja svoj zadatak snimanja fotografija visoke rezolucije i prikupljanja minerala sa površine planete.

[причалица]

Asteroid u ponedeljak proleće pored Zemlje

I.K. | 25. 06. 2011. - 00:32h | ''Blic''

VAŠINGTON - U ponedeljak će jedan novootkriveni asteroid proleteti pored Zemlje na razdaljini od “samo” 13.000 kilometara.



Asteroid, koji je otkriven pre dva dana, nazvan je 2011 MD i veliki je kao veća kuća.
On je duplo veći od većine asteroida koji su do sada primećeni u blizini naše planete.
Njega je otkrio automatizovani teleskop koji u okviru naučnog programa “LINEAR” detektuje svemirske objekte u blizini Zemlje.
Program “LINEAR” vode naučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), a finansiraju ga američka avijacija i NASA.
Asteroid 2011 MD tokom prolaska neće ući u našu atmosferu, pa se ne smatra opasnim po Zemlju.
Stanovnici južne hemisfere moći će pomoću teleskopa da posmatraju asteroid.

[supermen*prvi]

Teleskop zachytil gigantickou srážku galaxií, může odhalit temnou hmotu

Vědci zaznamenali ve vesmíru galaktickou srážku obřích rozměrů. Došlo k ní v seskupení čtyř galaktických shluků zvaném Pandora. Tyto galaktické shluky jsou největšími strukturami ve vesmíru, jaké známe, obsahují stovky galaxií a miliardy hvězd, ale také horký plyn a tzv. temnou hmotu.
Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.


Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.

Jen málo podobných srážek bylo fotograficky zachyceno. „Veškerý plyn, galaxie a temná hmota se k sobě vzájemně přitahují svými gravitacemi, takže během velmi dlouhé doby se srazí znovu a skončí v jednom velkém shluku. Musíte tedy vše zachytit ve správný čas, zrovna v momentu úderu, když jsou objekty ještě odděleny,“ říká Richard Massey z Královské observatoře v Edinburghu.

Právě v takovém momentu byla zachycena Pandora, oficiálně pojmenovaná jako Abell 2744. Galaxie a horké plyny se při srážce rozšířily po celém okolí.
Fotografie ukazuje nahodile roztroušené galaxie, horký plyn a temnou hmotu (v modré barvě).



FOTO: NASA/ESA

Tuto kolizi zachytil vesmírný teleskop Chandra a Hubbleův vesmírný teleskop ji vědcům zprostředkoval. Jeho ostré vidění jim umožnilo zmapovat temnou hmotu galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti, což je jev, při kterém těžká, ale neviditelná hmota může ohýbat světlo a tvořit obrázky hvězd a galaxií za ní.
Temná hmota je označení hypotetické formy hmoty. Její existence by vysvětlovala nesrovnalosti mezi některými skutečně pozorovanými a vypočítanými hodnotami. O povaze temné hmoty existuje množství teorií, většina z nich se shoduje na faktu, že temnou hmotu lze ve vesmíru pozorovat jen díky jejímu gravitačnímu vlivu na okolní objekty tvořené běžnou „svítící“ hmotou.

[supermen*prvi]

Teleskop registrovao gigantski sudar galaksija, moguce je otkriti tamnu materiju

Naucnici su u svemiru registrovali galakticki sudar ogromnih razmera. Desilo se to u skupini cetiri galakticke grupe zvanoj Pandora. Ove galakticke grupe su najvece strukture u svemiru koje poznajemo, sadrze stotine galaksija i milijarde zvezda a takodje i vruci plin i takozvanu tamnu materiju. Snimak Hubbleovog teleskopa opremljenog savrsenom istrazivackom kamerom pokazuje centralni deo galaksije Pandora posle kolizije.

[supermen*prvi]

Tekst sadrzi strucne izraze koje ja ne mogu da nadjem u nasem jeziku pa ne bih dalje prevodio da ne bude "elektromagnetna livada" Sustinu mozete uz malo napora razumeti i bez prevoda.

[supermen*prvi]

nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster na srpskom.

[причалица]

nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster.

malo finija varijanta grozda , kolega

[supermen*prvi]

malo finija varijanta grozda , kolega

e vidi onda kako bi ovo izgledalo:

galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti,

galaktickog grozda efektom gravitacione socivosti.

[supermen*prvi]

Koleginice vidi ovu konverzaciju izmedju mene i moje prijateljice kojoj je majka cehinja a otac srbin. Ona je u Pragu:

galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti,
Ona:galaktickog nereda,efektom zrnaste gravitacije
nista ne razumem
:-)
gravitacije zrna
???
****m li ga
ja:
xaxaxaax ni a ne mogu da nadjem tacne izraze ali tvoje je bolje nego sto sam ja rekao.
hvala.
cocka je socivo
ona:
da
ja:
znaci: socivaste gravitacije?????
ona:
pa jeste
ali taj izraz mi totalno nepoznat
:-)
sto nije ni cudo za mene
imala sam 2 iz fizike
ja:
Ovo je astronomija i strucni izrazi iz astronomije pa ni je ne znam.

Izbrisi ovo kad procitas i nasmejes se. Naravno ako zasmeta koncepciji teme.

[причалица]

Astronomové objevili nejvzdálenější kvasar se supermasivní černou dírou

Astronomové pracující na britském teleskopu na Havaji objevili obří černou díru, která vznikla 770 000 miliónů let po zrodu vesmíru. Světlo z ní putuje k Zemi 12,9 miliard let. Pozorování přineslo informace o vzniku obřích černých děr i o vývoji raného vesmíru, uvedli vědci v článku pro časopis Nature. Ukázalo se, že se tyto supermasivní černé díry rychle utvářely záhy po vzniku vesmíru.



Astronomi otkrili najudaljeniji kvazarsa supermasivnom crnom rupom
Astronomi koji rade na britanskom teleskopu na Havajima otkrili su ogromnu crnu rupu koja je stvorena 770 000 miliona godina posle radjanja svemira. Svetlo iz nje putuje do Zemlje 12,9 mlijardi godina. Posmatranje je donelo informacije o postanku ogromnih crnih rupa i o razvoju ranog svemira, naveli su naucnici u clanku za casopis Nature. Pokazalo se da se te supermasivne crne rupe brzo formiraju odmah po stvaranju svemira.

[причалица]

Detektovana svetlost veoma stare galaksije sa crnom rupom

Tanjug | 29. 06. 2011. - 21:53

LONDON - Evropski astronomi detektovali su svetlost sa veoma svetle, stare galaksije sa super masivnom crnom rupom u svom središtu, za koju tvrde da će im pomoći da objasne pojedinosti vezane za početak svemira.


Kvazar Ulas J1120+0641 (crvena tačkica u centru)

Ovaj fenomen je poznat pod nazivom kvazar. Reč je o izuzetno svetlim, ali veoma udaljenim galaksijama sa moćnom crnom rupom u svom jezgru. Dosad najudaljeniji kvazar ikada viđen odaslao je svetlost 870 miliona godina nakom Velikog praska za koji se veruje da se dogodio pre oko 13.7 milijardi godina.
Ovaj rekord su sada oborili evropski astronomi koji su, posle petogodišnjeg istraživanja, pronašli kvazar koji je emitovao svetlost 770 miliona godina nakon rođenja kosmosa.

"Ovaj kvazar je svojevrsna sonda ranog Univerzuma", kazao je za AFP vođa tima, astrofizičar Stiven Voren sa Imperijalnog koledža u Londonu.

"Reč je o veoma retkom nebeskom telu koji će nam pomoći da shvatimo kako su super masivne crne rupe narasle nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska", dodao je on.
Merenja pokazuju da crna rupa kvazara ima masu koja je oko dve milijarde puta veća od Sunca, što je veličina koju je teško pomiriti sa važećim teorijama.
Super masivnim crnim rupama su, prema postojećim hipotezama, bile potrebne milijarde godina da bi narasle, postepeno usisavajući materiju iz svog okruženja.
Kvazar je nastao u poslednjem periodu "reionizacije", eri stvaranja prvih zvezdi.

Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Priroda" (Nature), astronomi su koristili Evropski veliki teleskop na Andima u Čileu, kao i britanski infracrveni teleskop na Havajima.
Kvazar pod imenom Ulas J1120+0641 ima "crveni pomak", odnosno potpis crvene svetlosti koji upućuje na njegovu udaljenost od 8.6, što znači da je svetlost putovala do nas 12,9 milijardi godina.

[причалица]

Misija: Osvajanje asteroida

| 31. 07. 2011. - 12:00h | ''Blic''

Američka svemirska agencija NASA ima novu misiju u koju su položene sve nade i na kojoj rade do sada najveći umovi - slanje astronauta na asteroid Vesta. Misija bi trebalo da bude realizovana u narednih petnaest godina.

Iako zvuči kao uvod u film “Armagedon” u kojem Brus Vilis sa timom astronauta kreće da raznese asteroid i spase planetu, situacija je vrlo stvarna, s obzirom na to da je Vesta ogromni asteroid dug skoro deset kilometara koji bi mogao jednog dana da pogodi Zemlju i uništi život na njoj.
Svemirski brod “Daun” je snimio veliki asteroid 17. jula, ali slanje ljudi na njega biće teško izvodljivo, s obzirom na to da na njemu ne postoji gravitacija, pa nijedna letelica ne može da sleti, a kamoli da se na njemu zadrži.
Zato NASA pravi letelicu koja će moći da ponese mlazne rance, mreže, svemirsku opremu i eksploziv i da ima dovoljno mesta, goriva i ostalih potrepština koje će omogućiti da nekoliko astronauta u njoj provede nedelju ili dve.

- Ovo je veliki korak jer je asteroid van Zemljine gravitacije i nalazi se duboko u svemiru. Radićemo stvari koje podsećaju na film “Zvezdane staze” - izjavio je arhitekta Kent Justem iz svemirskog centra, a šef tehnologije svemirske agencije Bobi Braun dodao je kako je to veoma rizična misija, ali i izazov, jer ljude šalju dalje nego ikada dosad.
Ovu misiju odobrio je Barak Obama, koji je planirao i slanje ljudi na Mars i Jupiter. Ipak, kritičari, uključujući bivše članove posade svemirskog broda “Apolo”, negativno su dočekali njegov plan jer je ukinuo plan Džordža Buša: slanje ljudi nazad na Mesec.

- Svakih sto miliona godina asteroid dug skoro deset kilometara (kao onaj što je ubio dinosauruse) pogodi Zemlju - objasnio je Donald Jomans, programer iz svemirske agencije, i dodao da je zato važno da ljudi odu na Vestu i unište ga.

Osim ove misije, koja je planirana u narednih petnaest godina po nalogu predsednika Amerike Baraka Obame, NASA je otkrila da ima još dve, a to je slanje ekipe na Mars, koja će boraveći u njegovom krateru i istražiti da li je na njemu ikada postojao život. Planirano je da tim astronauta bude poslat u avgustu sledeće godine na Mars, planetu koja je najsličnija našoj planeti u celom solarnom sistemu. Predsednik Barak Obama je izjavio kako se gradi nova letilica koja će moći da leti daleko i da bude korišćenja u svrhe slanja ljudi na asteroid, na Mars, ali i na druge destinacije koje se nalaze duboko u svemiru.
Druga planirana misija je slanje ljudi na Jupiter. Naime, neimenovana letilica koja je spremna za lansiranje u avgustu trebalo bi u julu 2016. godine da dođe do Jupitera, što će pomoći u otkrivanju evolucije te planete. U laboratoriji Američke svemirske agencija napravljen je i najbolji rover do sada - “Kjuriositi”, koji je dva puta veći i pet puta teži od rovera koji su slati na Mars, ima čak deset instrumenata koje će koristiti u istraživanju, uključujući dva instrumenta koja se bave hemijskom analizom uzoraka. Sa novim roverom NASA se nada da će doći i nove teorije o životu na Marsu i nastanku Jupitera.

[причалица]

Sirius

To je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veča od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grčke reči u značenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
Pošto je dosta blizu moguće je u kraćim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni prečnik Meseca.
Kroz nekoliko milijardi godina Sirius će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je život nekih zvezda.

[причалица]

nastavak:

Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu.
Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine.
Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za četvrtinu dana duže nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara.
Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona.
Po sazvežđu u kome leži Sirius se od antičkih dana zove još i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se još od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu što uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja.

[причалица]

nastavak: Zvezda Sirius se u našim krajevima može videti od jeseni do početka proleca, ali pošto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad našim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji.

Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pašu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.

[причалица]

Svemirska putovanja

Kada bi čovek uspeo da napravi letilicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne. Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri, da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje.

Nama najbliže sunce, Proksima Centauri, udaljeno je od nas 40 biliona kilometara (broj sa 12 nula). Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu. Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv. Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina. Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti, oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine. Možda to izgleda kao naučna fantastika, ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da će brzina aviona za 80 godina porasti za čitavih 400.000%.

Da bi čovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti, treba da fizički savlada ubrzanja i brzinu i nezamislive daljine. Kada bi uspeo da dostigne te tehnološke momente, svi problemi ne bi bili rešeni. Trebalo bi, zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala. Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti, njegova masa bi se povećala za 15%. Kada je masa veća, potrebna je i veća energija. Kada bi kojim slučajem brod dostigao brzinu svetlosti, njegova masa bi težila beskonačnoj. Drugim rečima, da bi brod postigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonačno velika energija. U tom slučaju, brod sa beskonačno velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju. Jednostavno rečeno sve u svemiru bi navukao na sebe. Čitav kosmos, kažu fizičari, bi se pretvorio u crnu rupu. Galaksije, zvezde, planete, sve što se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet. U njemu bi sve mere bile beznačajne jer ne bi bilo ni pravog vremena ni pravog prostora...

[причалица]

Asteroid sa najkraćom rotacijom je 1566 Icarus. On se oko svoje ose obrne za 2 sata i 16 minuta. Zatim sledi 321 Florentina čiji "dan" traje 2 časa i 52 minuta.
Najsporiji je 280 Glauke. Njemu treba 1500 sati za jedan okret.

[причалица]

Pogledajte snimak NASA: Sudar dve galaksije
M. Božić | 16. 08. 2011. - 11:29h | Foto: X-ray NASA/CXC/IfA/D |

Američka svemirska agencija NASA objavila je fascinantne snimke "bliskog" sudara dve galaksije koje su u sastavu VV 340, poznate i kao Arp 302.



Duguljasta galaksija pri vrhu snimka je VV 340 Sever, dok je spiralna galaksija pri dnu snimka VV 340 Jug. Kroz nekoliko miliona godina ove dve galaksije će se spojiti u jednu, slično onome što će se desiti Mlečnom putu i Andromedi kroz nekoliko milijardi godina. Galaksija VV 340 je locirana oko 450 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.

[причалица]

Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo

Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.



Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.

Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.

Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.

Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.

[причалица]

Asteroid preti da udari u Zemlju

I. M. | 19. avgust 2011. 20:58 |

Najbolji evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis



NAJBOLJI evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis. Jer, postoji mogućnost 1:250.000 da ovo nebesko telo pogodi Zemlju 2036. godine.

Susret bi trebalo da izgleda filmski, kao u „Armagedonu“, a još će sve da bude zabeleženo kamerom sa drugog satelita - „Sančo“. Ceo projekat nazvan je „Don Kihot“, a cilj mu je da bude potvrđena teorija kako se uticajem sa Zemlje može promeniti putanja nebeskog tela koje nam se bliži i ugrožava našu planetu.
U prvoj fazi naučnici prikupljaju podatke, kako bi satelit „lovac“ mogao da cilja metu sa udaljenosti od svega 50 metara. „Sančo“ će da prati potencijalnu metu i donosi informacije.

A da bi satelit „kamikaza“ udario što silnije, na njemu će ostati i pogonski modul, koji ostali sateliti odbacuju nakon lansiranja. A kada udari u svemirskog neprijatelja, „Sančo“ će i dalje da beleži promene i da na Afopis pošalje elektronsku opremu koja će da padne blizu središta asteroida i prikupi dodatne podatke.

Ako bi ovaj projekat uspeo, mogao bi da postane model odbrane od svih budućih pretnji Zemlji koje stižu iz dubine svemira.