Zanimljivosti iz astronomije

[dr.Kadžija]

Senzacionalno otkriće NASA: Meteoriti koji su pali na zemlju nose DNK

J. Stojković | 13. 08. 2011. - 12:10h | Foto: AP | Komentara: 445

Istraživači američke Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir (NASA) pronašli su osnovne jedinice DNK, genetske molekule koji imaju ključni značaj za sve oblike života, u meteoritima koji su pali na Zemlju.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/271122...emlju-nose-DNK


i 6 dana kasnije

Nova otkrića naučnika
Vanzemaljci bi mogli da unište Zemlju kako bi spasili druge planete

A.B. | 19. 08. 2011. - 14:41h | Komentara: 92

Svi oni koji se nadaju da će prvi vanzemaljci koji stignu na Zemlju biti prijateljski raspoloženi kao E.T. doživeće šok, tvrde naučnici. Oni upozoravaju da su vanzemaljci jako nezadovoljni dok posmatraju našu planetu zbog velike emisije štetnih gasova, pa je moguće da se spremaju za napad kako bi zaštitili druge planete.


http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...-druge-planete

[причалица]

Pogledajte kako crna rupa guta zvezdu

Novosti online | 25. avgust 2011. 16:19

Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici NASA prvi put u istoriji uspeli da snime gutanje zvezde


Crna rupa guta zvezdu

Astronomi NASE uspeli su po prvi put da uoče kako crna rupa guta zvezdu. Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici prvi put u istoriji uspeli da snime spektakularno proždiranje zvezde.

Naime, astronomi su posmatrali kako crna rupa razbija na delove jednu zvezdu, a zatim je i guta. Većina galaksija poseduje crnu rupu - deo svemira koji usisava sve što se nađe u njegovoj blizini, pomoću izuzetno jake sile gravitacije.
Sada se veruje da je pomenuta crna rupa postala još moćnija, jer je bogatija za masu progutane zvezde.
Ogromne crne rupe mogu sadržati čak milijardu solarnih masa što je veoma mnogo jer Sunce sadrži samo jednu masu.

[причалица]

Osluškivanje univerzuma
Zorana Nikolić | 25. 09. 2011. - 02:02h ''Blic''


Američko Udruženje za nauku i pronalaske uskoro će početi rad na izgradnji najveće mreže satelita koji će moći da prikupljaju informacije sa planeta udaljenih i do pedeset svetlosnih godina, a kako najavljuju, nakon toga, slika koju trenutno imamo o univerzumu mogla bi potpuno da se promeni.


Prototipi satelita širokog 16 metara postavljeni u južnoafričkoj pustinji

Budući da je svemir oduvek bio najveća misterija za čovečanstvo, ne čudi što naučnici uvek iznova pronalaze načine da otkriju šta se krije iza zvezda, a jedna od njihovih poslednjih ideja jeste pravljenje velike grupacije od tri hiljade satelita koji će se prostirati na površini od jednog kvadratnog kilometra, a pretvaranje ideje u stvarnost koštaće neverovatne 1,3 milijarde funti.

- Projekat SKA omogućiće revoluciju u našem viđenju svemira. Sa velikom površinom prijemnika, teleskop će prikazivati veoma kvalitetne snimke galaksija, i pomoći će da razumemo teoriju relativiteta, kao i misteriozne pojave kao što su crne rupe. I ne samo to, saznaćemo mnogo o istoriji svemira - izjavio je doktor Ijan Grifin iz Udruženja za nauku i pronalaske.

Sateliti koji će biti široki 15 metara, biće najosetljiviji sateliti ikada napravljeni, s obzirom na to da će radar detektovati dešavanja na pedeset svetlosnih godina od Zemlje. Sateliti će biti dopunjeni prijemnicima male i srednje frekvencije koji će omogućiti da se odjednom vidi više delova svemira, a obim podataka koje će proizvoditi jednak je petabajtu u sekundi, tačnije obimu podataka koji napravi petnaest miliona ajpoda od 64 gigabajta. Podaci će prolaziti kroz optički kabal koji bi mogao da se obmota čak dva puta oko planete, a superkompjuteri moći će da analiziraju milion triliona podataka u sekundi, što je više od hiljadu puta brže od najbržeg računara današnjice.

Na projektu izgradnje najveće mreže satelita SKA radiće 67 organizacija iz dvadeset zemalja, ali prava lokacija se još uvek ne zna. S obzirom na to da će ceo sistem biti izgrađen na čak pet kvadratnih kilometara i da je potrebno mnogo mesta za teleskope, elektriku i slično, u mogućim opcijama su Južna Afrika, Australija i Novi Zeland. Naučnici se nadaju da će izgradnja početi 2016, jer sateliti stižu tek krajem te godine.

[причалица]

Kometa udarila u Sunce uz spektakularnu eksploziju
N.Dž. | 05. 10. 2011. - 11:50h ''Blic''

Spektakularna eksplozija u svemiru dogodila se u nedelju kada je džinovska kometa utonula u Sunce. Kometu je otkrio amater astronom, a snimana je sedam sati pre nego što se utopila u Sunce.
Kada je kometa udarila u Sunce zabeležen je veličanstveni prasak koji je osvetlio noćno nebo, poput najvećeg vatrometa.

Oblaci elektrona, jona i atoma formirali su neverovatan prizor.

[причалица]

Otkriven ozonski sloj u atmosferi Venere
Srna | 06. 10. 2011. - 23:23h

U atmosferi Venere otkriven je ozonski sloj, saopštila je Evropska kosmička agencija. Do ovog otkrića naučnici su došli uz pomoć kosmičke sonde "Venera-ekspres", u čijem stvaranju su učestvovali i ruski naučnici, prenosi "Glas Rusije".
Poređenje ozonskih slojeva Venere, Marsa i Zemlje omogućiće naučnicima da izvuku dopunske zaključke o sastavu atmosfere, koji je potreban za postojanje života.

[причалица]

Sledi ledena smrt svemira
D. Milojković | 16. 10. 2011. - 14:00h ''Blic''

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade, fizičari Sol Perlmuter sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, Brajan Šmit i Adam Ris sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Veston Kriku i Adam Gis sa Univerziteta „Džon Hopkins“ u Baltimoru su 1998, u okviru dva konkurentska projekta, došli do otkrića da se svemir ne samo širi - što je već odavno bilo poznato - već i da se brzina ovog širenja sve više povećava. A to znači da se i ubrzano hladi i da se objekti u njemu sve više međusobno udaljavaju.



Opšte prihvaćena je teorija da je pre 14 milijardi godina svemir nastao u takozvanom Velikom prasku. Jedan od glavnih oslonaca teorije Velikog praska bila je spoznaja da se sve galaksije u kosmosu udaljavaju od nas, a do nje se 20-ih godina došlo pomoću teleskopa Maunt Vilson u Kaliforniji. Ona se može objasniti samo time da se kosmos širi, a na početku ove kosmičke ekspanzije čitav kosmos je morao biti objedinjen u jednoj tački.

Dobitnike ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku komitet u Stokholmu je odabrao zahvaljujući tome što su ovu spoznaju proširili za još jedan, veoma iznenađujući element. Saznanje do kog su došli iznenadilo je i same fizičare, budući da su svojim istraživanjima zapravo hteli da izmere kojim tempom se širenje svemira usporava. S obzirom na silu gravitacije koja među galaksijama deluje, istraživači su, naime, pretpostavljali da će se tendencija širenja postepeno zaustaviti.

Tokom proteklih decenija fizičari su vodili žive diskusije o tome da li će svemir u jednom trenutku ipak početi ponovo da se skuplja pod dejstvom privlačnih sila, sve dok se najzad sam u sebe ne uruši. To bi dovelo do novog, “vatrenog” Velikog praska, kojim bi sve počelo iz početka, a ova teorija je poznata kao teorija o pulsirajućem svemiru.

Alternativa bi bila da se svemir sve više širi i postepeno hladi, sve dok ne doživi ledenu smrt, pri čemu se ipak u svakom slučaju očekivalo da se ovo širenje postepeno usporava. Ako se, međutim, potvrdi da su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2011. zaista bili u pravu, odnosno ako se kosmos samo sve više - i čak sve brže - širi, ledena smrt kosmosa se čini neizbežnom. Merni podaci do kojih su ovi fizičari došli ukazuju na to da će se kosmos zauvek sve više - i čak sve brže - širiti.

[supermen*prvi]

Lidstvo uniklo apokalypse v roce 1883 jen o vlas
Lidé a savci mohli vyhynout podobně jako dinosauři již v roce 1883, kdy Zemi zkřížila cestu kometa s hmotností miliard tun. Z pohledu astronomů, kteří na základě dobové zprávy a nových propočtů dokazují průlet ohromné rozpadající se komety, minula modrou planetu o pověstný vlas - několik set kilometrů. O možné apokalypse, která se nestala, informoval server Massachusettského technologického institutu.

Civilizacija izbegla apokalipsu za dlaku 1883 godine
Ljudi i sisari mogli su da izumru slicno kao dinosaurusi jos 1883 godine kada je Zemlja ukrstila svoju putanju sa kometom mase milijardu tona.
Sve iz pogleda astronoma, koji su na osnovu davne vesti i novih proracuna dokazali prolaz ogromne komete u raspadanju, koja je zaobisla plavu planetu za istorijsku dlaku - nekoliko stotina kilometara. O mogucoj apokalipsi koja se nije dogodila informisao je server Masacuseckog tehnoloskog instituta.

http://www.novinky.cz/veda-skoly/247...en-o-vlas.html

[supermen*prvi]

Kud nas ne trefi onda da izbegnemo ovu sadasnju Apokalipsu.

[причалица]

Snimljena jedna od najvećih solarnih oluja

Novosti online | 07. novembar 2011. 12:10 |

DŽINOVSKA Sunčeva pega, popularno nazvana Bad Boy, izazvala je jednu od najvećih solarnih oluja koju je NASA uspela da zabeleži.
Bad Boy je, inače, najveća pega snimljena u poslednjih nekoliko godina.
Solarna oluja je u roku od sat vremena izazvala smetnje u radio komunikacijama na Zemlji. Ali, smetnje nisu bile velike. Međutim, sledeća slična oluja usmerena ka Zemlji, mogla bi da izazove ozbiljne štete na satelitima i postrojenja za snabdevanje električnom energijom.
Pošto postoji mogućnost da će, kako pega bude prolazila prednjom stranom Sunca, doći do novih solarnih aktivnosti i problema na Zemlji, stučnjaci NASA
će nastaviti da prate ovo područje, naročito u narednih deset dana.

[supermen*prvi]

Kolika je nasa planeta Zemlja u odnosu na ostala nebeska tela svemira.

http://www.komik.cz/videa/2082-nase-zeme/

[supermen*prvi]

Ogroman asteroid večeras prolazi pored Zemlje

HJUSTON - Veliki asteroid proleteće večeras pored Zemlje.

Iako će proći pored naše planete bliže nego ikada u poslednjih 200 godina, ne postoji mogućnost da dođe do sudara.

U Američkoj svemirskoj agenciji (NASA) navode da će astronomi asteroid 2005 YU55 morati da prate i posmatraju pomoću teleskopa jer neće biti vidljiv golim okom ni kada se bude najviše približio Zemlji.

Asteroid, nalik tamnoj lopti prečnika 400 metara, često putuje u susedstvu Zemlje, Marsa i Venere, ali će se tokom večerašnjeg preleta najviše približiti našoj planeti u poslednjih 200 godina.

Poslednji asteroid ove veličine proleteo je pored Zemlje 1976. godine, a sledeći će to učiniti tek 2028. Biće to asteroid 2001 WN5 koji će proći na pola puta između Zemlje i Meseca.

"2005 YU55 spada u grupu potencijalno opasnih asteroida koji nam se povremeno približe jer se njihove orbite ili približe ili ukrštaju sa zemljinom orbitom", objasnio je Robert Mekmilan, naučnik Univerziteta Arizone koji je 2005. otkrio ovaj asteroid.

Analizom njegove putanje, astronomi su ustanovili da asteroid neće, barem ovog puta, udariti u Zemlju i da neće predstavljati nikakvu opasnost ni u narednih 100 godina.

Iako će asteroid biti bliži Zemlji od Meseca, "njegov gravitacioni uticaj neće imati nikakav efekat na Zemlji, ulkučujući i plime i tektonske ploče", ističu u NASA, prenosi AFP.

NASA je već započela radarsko posmatranje asteroida iz opservatorije Aresibo u Portoriku.

Za astronome će "poseta" ovog asteroida biti prilika da saznaju više o asteroidima C-klase koji su na bazi ugljenika i za koje postoji mogućnost da su nekada u prošlosti dostavili ugljenik i druge elemente na Zemlju što je, prema jednoj od teorija, omogućilo razvoj života na našoj planeti.

[причалица]

Istraživanje Venere u laboratoriji

Često se Venera i Zemlja opisuju kao sestrinske planete. Možda, ako se gledaju dimenzije i slično, ali druga planeta od Sunca očigledno je evoluirala na potpuno drugačiji način od Zemlje. Venerina površina je jako vrela, sa temperaturama koje premašuju 480 stepeni Celzijusa, i sa površinskim pritiskom koji je makar 90 puta veći nego na Novom Beogradu gde ja stanujem. Takvi ekstremi prave velike probleme naučnicima koji pokušavaju da razotkriju misterije donjih slojeva Venerine atmosfere i njene površine.

„Daljinska osmatranja površine i atmosfere, naročito u infracrvenom spektru, omogućile su nam da prodremo i do najdubljih regiona atmosfere i Venerine površine,“ objasnio je Håkan Svedhem, naučnik u projektu „Venus Express“. To je prva evropska misija koja je poslata da istraži Veneru. Lansirana je ruskom raketom „Sojuz-FG“/„Fregat“ u novembru 2005. godine sa kosmodroma Bajkonur.

[причалица]

nastavak:

„Na Zemlji, dobro shvatamo spektralne apsorbcione linije atmosfere, te lako možemo da izračunamo njihovo delovanje. Međutim, visoka temperatura i pritisak na Veneri čine naše napore mnogo složenijim. Ne znamo tačno kako oni utiču na spektar, tako da je nemoguće precizno interpretirati neke podatke.“
U želji da prevaziđu te probleme, timovi stručnjaka iz nekoliko zemalja pokušali su da reprodukuju ekstremne uslove na Veneri i istraže kako oni utiču na podatke koje šalju instrumenti kao što je VIRTIS (Visible InfraRed Thermal Imaging Spectrometer) na evropskom orbiteru „Venus Express“.

[причалица]

nastavak:

U berlinskoj Laboratoriji za planetnu emisivnost, Joern Helbert i kolege pokušavaju to da postignu zagrevajući uzorke kamenja i prašine na 500° C. Kako temperatura počinje da raste, uzorci počinju da svetle – prvo u infracrvenom a zatim i u vidljivom spektru. Pošto je relativna snaga takvog sjaja na različitim talasnim dužinama – njegova emisivnost – jedinstvena za svaki materijal, to može da se iskoristi za identifikaciju stena na površini planete.
„Visoke temperature menjaju unutrašnju strukturu minerala, tako da neki postaju sjajniji a drugi tamniji,“ kaže dr Helbert.

[причалица]

nastavak:
„Radimo na ovom problemu već tri godine, a pomaže nam jedinstveni uređaj u kome pržimo uzorke u posudama od nerđajućeg čelika u indukcionoj peći. To nam omogućava da vrlo brzo dobijemo visoku temperaturu i održavamo je vrlo stabilnom. Sada merimo bazalt, hematit i granit u laboratoriji, te ćemo moći da uporedimo sa emisionim podacima sa VIRTIS-a.“
Koristeći nova laboratorijska merenja, Herbertov tim veruje da će utvrditi minerologiju i istoriju Venerine površine, uključujući i jasno prekrivanje planete novim slojem lave koje se dogodilo pre najmanje milijardu godina.

[причалица]

nastavak:

Shvatanje svojstava atmosfere zasićene ugljen-dioksidom predstavlja naredni veliki izazov. Donji slojevi atmosfere Venere podsećaju na ekstremni ekspres-lonac stavljen na duplo veću temperaturu od rerne moje supruge. Sva svetlost sa površine mora da prođe kroz taj gusti, pregrejani sloj atmosfere pre nego što stigne do instrumenata na „Venus Expressu“.


Mineralni uzorak zagrejan na preko 400° C emituje infracrveno svetlo u berlinskim laboratorijama. Taj karakterističan spektar će se izmeriti i uporediti sa onim sa Venere u pokušaju da se odrede minerali koji čine površinu Venere.

Ugljen-dioksid blokira većinu infracrvenih zraka koji dolaze sa površine, ali optička svojstva gasa nisu potpuno poznata, specijalno za talasne dužine za koje je gas skoro „transparentan“. Naučnici bi želeli da razumeju kako atmosfera aprorbuje svetlost odozdo, i precizno definišu spektralne prozore koji daju jasan pogled na donje slojeve atmosfere i površinu. Tek tada će biti u stanju da sagledaju najfinije detalje spektra u otkriju prirodu planete sakrivenu iza jastuka oblaka i gasova staklene bašte.

[причалица]

nastavak:

Da bi pokrili tu prazninu u svom znanju, tim vođen Giuseppeom Piccionijem, glavnim istraživačem na instrumentu VIRTIS, pokušaće da u laboratoriji stvori iste atmosferske uslove kakvi vladaju na Veneri. Njihova istraživanja u IASF-Rome Nacionalnom institutu za astrofiziku u Italiji, uključiće i proučavanje CO₂ spektra na temperaturi i pritisku sličnom onom na Veneri.


Slika prikazuje prozor na gasnoj ćeliji koja sadrži ugljen-dioksid na temperaturi i pritisku koji je utvrđen na površini Venere. Naučnici mere apsorpciju infracrvenih zraka u gasnoj ćeliji i rezultate upoređuju sa podacima VIRTUS-a.

VIRTIS će (zajedno sa „Venus Expressom“) slati podatke sve do kraja misije, za koji je ESA već odredila datum: 31. decembar 2012. gona. Sonda se trenutno nalazi na orbiti koja je dovodi na između 66.000 i 250 km iznad planete.

[причалица]

Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo

Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.

Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.
Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.

Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.
Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.

[причалица]

Oluja na Saturnu trajala 200 dana

Z. N. | 19. 11. 2011. - 13:35h

Svemirska letilica američke agencije NASA napravila je snimak oluje na Saturnu koja je trajala čak 200 dana, i time postavila rekord kao najduža oluja na ovoj planeti od 1903. godine.



Poslednja oluja koja je zadesila gigantsku planetu desila se pre 21 godinu, a trajala je 55 dana.


Brzina vetra dostigla je 487 metara u sekundi, što je previše, ukoliko uporedimo brzinu uragana na Zemlji, koja iznosi oko 20 metara u sekundi.

Ovi super brzi vetrovi uzrokuju žuto-zlatne oblačiće koji su vidljivi na snimku koju je napravila letilica, koja leti u orbiti Saturna još od 2004. godine.

Do jula 2009. letilica "Kasini" napravila je više od 200.000 fotografija gigantske planete.

[причалица]

Pogledajte: Obilazak Marsa za 167 sekundi

J.O. | 21. 11. 2011. - 10:43h ''Blic''

Na ovom fascinantnom snimku od 167 sekudni može da se vidi 3.500 različitih fotografija iz raznih faza pustolovine vozila "Spirit", tako da mogu da se vide 24 frejma u sekundi.

Jedno od najvećih otkrića ovog sjajnog vozila bilo je pronalaženje znakova vode na Marsu, a pored toga, dragoceni su snimci stena, tla, kratera koji se nalaze na Marsu.

"Spirit" je izmerio i temperaturu na tlu crvene planete, kada je ustanovljeno da ona iznosi u proseku -55 stepeni Celzijusa.

U međuvremenu, "Spirit" je imao ozbiljan kvar, zbog kojeg je izgubljen kontakt NASA-e s njim još u martu 2010. godine, a zatim je u maju ove godine svemirska agencija SAD prestala da šalje signal ka njemu.