Zanimljivosti iz astronomije

[DaDole]

U svemiru otkriven dijamant veličine Zemlje

Astronauti su otkrili veoma hladnu i bledu zvijezdu, veličine Zemlje.

Ona je stara 11 milijardi godina i toliko hladna da se njen ugljenik kristalizovao i pretvorio u dijamant.

Zvijezda patuljak bi mogla da bude jedna od najhladnijih ikada otkrivenih.

Astronauti su izračunali da njena prosječna temperatura iznosi samo oko 2.700 stepeni celzijusa.

Poređenja radi, temperatura površine našeg Sunca iznosi oko 5.500 stepeni celzijusa, a temperatura njegovog jezgra je oko 15 miliona stepeni.

- To je stvarno izuzetan objekat. Trebalo bi da ih ima više, ali zato što su tako blijedi, teško se pronalaze – rekao je David Kaplan, profesor Univerziteta Viskonsin-Milvoki i jedan od autora studije o novootkrivenoj zvijezdi objavljene u The Astrophysical Journey.

Bijeli patuljak nalazi se oko 900 svetlosnih godina daleko od Zemlje.

[причалица]

Galaksija NGC 1566 nam je jutros pripremila jedan zadivljujući spektakularni svetlosni efekat. Reč je o eksploziji supernove ( tip dva), koji se javlja u trenutku smrti zvezde izuzetno velike težine.


Sutra ujutru će doći do eksplozije supernove

Dotična zvezdana eksplozija uočena je prošle nedelje pomoću teleskopa ASASSN ( Sky Survey for SuperNovae), pa je po shodno tome dobila naziv ASASSN-14ha.



Zanimljivo je da jedino zvezde s težinom osam do 50 puta većom od Sunca mogu da proizvedu ovaj tip supernove.

Astronomi ipak ne mogu sa sigurnošću da kažu o kakvoj se eksploziji radilo, dok je temeljnije ne prouče.

- Pokazuje sve elemente supernove u galaksiji koja je gotovo 40 miliona svetlosnih godina udaljena od nas - istaknuo je Bob Berman, astronom Slooha za Biznis Insajder.

Inače, astronomi su samo ove godine uočili već 100 ovakvih događaja, pa se može reći da taj svemirski fenomen nije retka pojava. Ipak, ovo je bila prva eksplozija ovog meseca.

Ovaj spektakl mogao je da se prati i uživo na stranicama Slooh svemirskog opservatorijuma.

[причалица]

Najveća eksplozija koju možete da zamislite nije ni blizu onome šta univerzum može da stvori. Kada zvezde 150 puta veće od našeg sunca eksplodiraju, one stvaraju nasvetlije izvore svetla u univerzumi i za nekoliko sekundi oslobode energije koliko će naše Sunce stvoriti tokom svog celog životnog veka od 10 milijardi godina



U pitanju je energija koja je jednaka energiji koja se nalazi u 10 triliona triliona milijardi bombi od jednog megatona.

Ove eksplozije stvaraju talase radijacije visoke energije, koje astronomi smatraju najmoćnijim stvarima u univerzumu. Pritom, ovi talasi možda nam onemogućavaju da pronađemo život na drugim planetama.

Naučnici smatraju da nismo sami u univerzumu, ali ukoliko je to tačno, gde je taj život? Jedno objašnjenje bi moglo da bude da je život u kosmosu zaista redak zbog toga što ovi talasi radijacije sterilišu kosmos.

U pitanju su neverovatni naleti radijacije koji traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali ponekada mogu trajati i nekoliko časova.

Na Zemlji se gama radijacija generiše iz radioaktivnog raspadanja elementata i izuzetno je opasna za živa bića.

Ove zrake gama radijacije – gama nalete – stvara najmoćniji tip zvezdane eksplozije, hipernova.

Hipernove predstavljaju spektakularnije verzije nešto poznatijih supernova – masivnih eksplozija svetla i energije do kojih dolazi kada eksplodira zvezda velike mase. Kada se to desi, eksplozija lansira ogromne količine štetne gama radijacije u svemir izuzetno velikim brzinama.

Ukoliko se naša planeta nađe na putu, možemo da se pozdravimo sa masovnim, ako ne i kompletnim istrebljenjem. Ovakvi događaji bi možda mogli i da sterilišu svemir.

Pritom, ukoliko su druge planete poput Zemlje, onda bi bile potrebne milijarde godina evolucije kako bi ta civilizacija stigla do tačke da može da izgradi svemirske brodove kako bi napustila svoj solarni sistem i krenula u istraživanje drugih svetova.

Gama zraci su najsvetliji izvori svetlosti u univerzumu i prvi put su otkriveni sasvim slučajno, na vrhuncu Hladnog rata. Krajem 60-ih godina prošlog veka, SAD su poslale seriju vojnih satelita koji su imali zadatak da posmatraju svemir i tragaju za ostacima gama radijacije koje bi izazvala nuklearna testiranja Rusa. Sateliti su pronašli gama radijaciju, ali od izvora udaljenih milijardama svetlosnih godina.

Zbog toga što su toliko svetli, gama zrake možemo posmatrati sa izuzetno velikih udaljenosti i u svim delovima kosmosa.

[Padalica]

Spremite se za fantastično pomračenje Sunca

Najveće od 1999. godine i jedino do 2026, evo kada stiže...

Za mesec dana ćete moći da posmatrate fantastično pomračenje Sunca i to najveće od 1999. godine koje će se videti iznad Evrope i Afrike. Potpuno pomračenje će se 20. marta ove godine desiti u Norveškoj i na Farskim ostrvima, dok će u našem delu Evrope biti prekriven dobar deo Sunca. Biće jedino pomračenje sunca u 2015. godine.

Zapravo, atronomi kažu da sledeće pomračenje možete očekivati tek 2026. godine pa bi vam bilo bolje da se dobro spremite i pogledate u nebo.

Pomračenje će trajati oko 90 minuta a sve će se dešavati ujutru, dok će vrhunac u Srbiji biti oko 10 sati kada će mesec "sakriti" oko 50 posto površine Sunca. Interesantno je da je 20. marta i prolećna ravnodnevica, a uz to su astronomi najavili i takozvani "super mesec" kada izgleda veće i svetlije, pa će ceo događaj biti zaista jedinstven.

Do pomračenja Sunca inače dolazi kada se Mesec postavi između Zemlje i Sunca praveći senku. Poslednje totalno pomračenje iznad Evrope se dogodilo 11. avgusta 1999. godine i moglo je da se vidi sa severa naše Zemlje, recimo iz Subotice.

[причалица]

Kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko, koju u stopu prati sonda "Rozeta", stigla je prošle noći u perihel, odnosno tačku u svojoj orbiti koja je najbliža Suncu, javila je Evropska svemirska agencija (ESA) .

Kometa, za koju naučnici kažu da bi mogla da rasvetli misteriju porekla života na Zemlji, približila se jutros na "samo" 186 miliona kilometara od Sunca.

Fotografije koje je snimila Rozetina navigaciona kamera pokazuju da je pod pritiskom solarnog vetra i toplote 67P "veoma aktivna", rekao je Silven Lodio, inženjer zadužen za sondu u Operativnom Centru ESA u Nemačkoj.

"Na sve strane su vidljivi mlazovi gasova i prašine", kazao je za AFP.

Rozeta, koja nastavlja da prati kometu na njenom šest i po godina dugom putovanju oko Sunca, "radi kao podmazana", naveo je Lodio.

Sunčeva toplota izazvala je niz hemijskih reakcija na kometi koja ispušta na stotine kilograma gasa i tonu prašine u sekundi.

Sa približavanjem Suncu, sonda se od komete udaljila na sigurnu razdaljinu od 300 kilometara kako bi zaštitila svoje zvezdane senzore od otpada koje za sobom repatica ostavlja.

Kometa je sačinjena od minerala, leda i - što je od presudne važnosti za naučnike - organskih molekula koji bi mogli biti slični onima koji su preneli iskru života u prvim okeanima na Zemlji.

Naučnici se nadaju da će pod uticajem toplote u perihelu beživotni svemirski putnik izgubiti značajni sloj svoje zaleđene kore.

Ukoliko se to desi, iz komete bi se oslobodile neke od čestica koje potiču iz vremena nastanka sunčevog sistema, pre 4,6 milijardi godina.

Podaci prikupljeni tokom preleta u najbližoj tački od Sunca biće analizirani tokom narednih nedelja i meseci, rekao je Lodio.

Što se, pak, Filea tiče, malog robota koji je Rozeta ispustila na 67P u novembru prošle godine, on još uvek "ćuti". Naučnici i dalje ne znaju da li je on nastavio da prikuplja informacije sa komete i da li se veza s njim uopšte može uspostavi.

[причалица]

Naučnici su na 160.000 svetlosnih godina od Zemlje, u Velikom Magelanovom oblaku otkrili izuzetno redak par masivnih zvezda VFTS 352 koje su toliko blizu jedna drugoj da se međusobno proždiru



Mlade plave binarne zvezde podjednako su velike, a nalaze se u maglini Tarantule. Otkrivene su velikim teleskopom Južne evropske osmatračnice (ESO), a rad o njima objavljen je 13. oktobra. VFTS 352 sastoji se od dve vrlo sjajne, vruće zvezde temperature oko 40.000°C jednakih veličina koje jedna oko druge obiđu za malo više od dana. Toliko su blizu da im se površine preklapaju, a razmenjuju oko 30 odsto materijala svojih atmosfera, a jerovatno čak i delove unutrašnjosti. Da se ne okreću velikim brzinama, već bi se stopile u jednu.

Ovako vruće, masivne zvezde, koje spadaju u superdivovske zvezde tipa O, žive vrlo kratko. Obično izgaraju već kroz nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona godina. Zbog toga ih je vrlo teško pronaći teleskopom uprkos jakom sjaju. Smatra se da su takve ekstremne zvezde glavni tvorci elemenata kao što je kiseonik.

Budućnost VFTS 352 je neizvesna. Uglavnom postoje dve hipoteze. Prema prvoj one bi se mogle stopiti u jednu vrlo brzo rotirajuću zvezdu. Ako se ona nastavi okretati, mogla bi okončati u dugom bljesku visokoenergetskih gama zraka. Prema drugom scenariju mogle bi završiti eksplozijom supernova u kojoj bi mogao nastati binarni sistem od dve crne rupe koje će kružiti jedna oko druge. Zbog ogromnih brzina i koncentracija masa, takav bi sistem mogao postati izvor gravitacionih talasa.

[причалица]

Minijaturni svet planete udaljene oko 30 svetlosnih godina od Zemlje mogao bi da krije egzotične pojave poput kiše dijamanata ili ključalih okeana.



Do jezgra unutar gasovitih planeta – poput Neptuna ili Urana u našem Sunčevom sistemu – često je veoma teško dospeti zbog neprovidnih oblaka gasa koji ga okružuju.

Ali, grupa astronoma nedavno je pomoću NASA-inog teleskopa Habl i opservatorije Čandra uspela da uoči isparavanje velikog oblaka vodonika oko planete GJ 436b.

Uprkos tome što zbog ‘repa’ podseća na kometu, potvrđeno je da je u pitanju planeta, jedina te vrste do sada zabeležena. Ona obilazi oko crvenog patuljka, a od Zemlje je veća 22 puta.



Iako naučnici ističu da će proći mnogo vremena pre nego što se jezgro jasnije ukaže, navode da su srećni zbog ukazane prilike za istraživanje ovog neobičnog fenomena.

"Količina gasa koja se širila od planete prosto me je zapanjila”, izjavio je David Eernrajh, astronom opservatorije na Univerzitetu u Ženevi u Švajcarskoj.

[причалица]

NASA je u septembru objavila animaciju koja pokazuje kako od ovih jezgara mogu nastati nastanjive egzoplanete, slične Zemlji:

[причалица]

Sledeće nedelje očekuje nas spektakularni “vatromet” na nebu



Meteorska kiša Taurida, koja je dobila ime po sazvežđu Bika (Taurus) biće naročito lepa ove godine.

Prvih dana novembra već su viđene svetleće lopte iznad Poljske i Bangkoka, a očekuje se da će kiša potrajati sve do polovine meseca.

Ovi meteori specifični su po tome što su veći, sporiji, vidljiviji i raznobojniji od ostalih. Mnogi će se naravno raspasti na svom putovanju, ali oni veći koji uđu u atmosferu biće vidljivi na nebu, pogotovo onom “nezagađenom” gradskim osvetljenjem.

Očekuje se da će meteorska kiša biti najvidljivija u noći 12. novembra.

[причалица]

Astronomi su objavili da je pronađena najmlađa planeta do sada, koja kruži u orbiti zvezde udaljene oko 500 svetlosnih godina od našeg solarnog sistema.

Planeta K2-33b, kako su je nazvali, stara je između 5 i 10 miliona godina i nalazi se blizu svoje zvezde oko koje napravi krug svakih pet zemaljskih dana.

Astronomi su merenjima pomoću teleskopa Spitzer uvideli da je oko zvezde tanak disk planetarnih čestica što pokazuje da je ovde pri kraju faza formiranja planeta.

Međutim, naučnike najviše zabrinjava izuzetno mala udaljenost planeta i zvezde. Planeta je skoro 10 puta bliže zvezdi nego što je Merkur udaljen od Sunca.

Za nauku, formiranje planeta je nepoznat i kompleksan proces oko kojeg postoje i dalje mnoge nepoznanice. U dosadašnjem toku istraživanja svemira otkriveno je oko 3.000 planeta i skoro sve su oko zvezda koje su stare najmanje milijardu godina.

[причалица]

NASA je otkrila par patuljastih galaksija koje su, nakon formiranja u relativnoj izolaciji, u relativno pustim oblastima svemira, tek nedavno ušle u sredinu bogatu gasom i pogodnu za stvaranje zvezda.

Te patuljaste galaksije koje sadrže nekoliko miliona zvezda, predstavljaju preteču potpuno formiranih galaksija, kao što je naš Mlečni put.

Galaksije, koje su nazvane Ribe A i Ribe B, udaljene su od Zemlje 19 i 30 miliona svetlosnih godina. Formirane su pre nekoliko milijardi godina i, u teoriji, trebalo bi da su se do sada mnogo više razvile, ali nisu. To je zbog toga što se te galaksije nalaze u delu svemira širokom 150 miliona svetlosnih godina pod nazivom „Lokalna praznina“.

„Te galaksije su možda provele veći deo svog života u praznini. Ukoliko je to tačno, prazna sredina bi usporila njihovu evoluciju“, izjavio je Erik Tolrad sa Instituta za istraživanje svemira.

„Čini se da te galaksije imaju primitivniji sastav, a ne obogaćeni sastav savremenih galaksija, zbog manje energične istorije formiranja zvezda.“

Fotografije koje je napravio teleskop Habl pokazuju da te galaksije počinju da se privlače u naseljenije delove svemira.

Posmatranja pokazuju da svaka galaksija sadrži oko 20 do 30 plavih zvezda, što ukazuje da su relativno mlade, mlađe od sto miliona godina.

Za sada te galaksije pružaju naučnicima vredne informacije o načinu na koji se formiraju zvezdana tela.

„Hablove fotografije bi mogle da pokažu kako su današnje patuljaste galaksije izgledale u svojim prvim fazama razvoja“, rekao je Tolrad.

„Proučavanje tih i sličnih galaksija omogućava nam dalji uvid u formiranje i razvoj patuljastih galaksija.“

[причалица]

Astronomi su otkrili znake rađanja ogromne planete oko zvezde koja je udaljena 176 svetlosnih godina od Zemlje i koju su posmatrali preko teleskopa u Čileu.

Prema navodima Astronomske opservatorije u Japanu, smatra se da je nova planeta slična Uranu ili Neptunu i sačinjena je od leda.

Istraživači su otkrili rođenje nove planete uz pomoć teleskopa ALMA i veruju da je ovo otkriće veliki korak ka razumevanju porekla drugih planeta.

Teleskop ALMA se sastoji od 66 antena postavljenih na astronomskim opservatorijama na nadmorskoj visini od preko 4.800 metara u pustinji Atakama na severu Čilea.

Astronomi su uspeli da vide prašinu koja je prekrila delove neba dok su antene uspele da zabeleže radio talase.

Zvezda TW Hidra je jedna od najbližih zvezda Zemlji i procenjuje se da je stara oko 10 miliona godina.

[причалица]

Nasred galaksije Mlečni put nalazi se nepoznati izvor gama zraka, koji već dugo zbunjuje naučnike. Ipak, rezultati najnovijih istraživanja mogli bi da označe kraj ove misterije.



Naučna javnost upoznata je sa neobjašnjivim izlivima gama zračenja iz središta Mlečnog puta još od 2009. godine, a astronomi od tada prate ovu pojavu putem Fermijevog gama-zračnog svemirskog teleskopa.

U međuvremenu je osmišljen matematički model koji bi mogao da da odgovor na pitanje šta uzrokuje misteriozne izlive energije. Reč je o pulsarima - gustim zvezdanim jezgrima, koja se okreću oko svoje ose velikom brzinom.

Naučnici su prvo sastavili listu 400 objekata koji bi mogli da doprinose otkrivenoj anomaliji, a spisak je nedavno sveden na 66 kandidata. Kada su novi podaci uneseni u kompjutersku simulaciju, dobijeni su rezultati koji bi mogli da upućuju na neobjašnjivog zračenja.

“Sudeći prema našem istraživanju, u prostoru oko centra galaksije nalazi se grupa pulsara koja je najverovatnije uzrok izliva gama zračenja”, izjavio je profesor Matija di Mauro sa Kavli instituta za astrofiziku i kosmologiju na Stenford univerzitetu.

Naučni tim sada planira da sprovede dodatno istraživanje putem radio-teleskopa, kako bi potvrdio novo otkriće.