Zanimljivosti iz astronomije

[причалица]

Ako je ovo istina kao što kažeš, onda si posredno priznao da teorija evolucije pada u vodu , tj da je neodrživa, jer je abiogeneza sasvim prikladno umetnuta da razdvoji celu priču, pošto evolucionisti nisu mogli više da istraju u krajnje ponižavajućim pokušajima objašnjavanja kako je to život na planeti nastao slučajno
Ako se želi iole zdravorazumno objašnjenje nastanka čoveka na zemlji, onda se ne može pribegavati krajnje debilnom objašnjenju koje trenutno važi - čovek/živi svet je nastao evolucijom, a samim nastankom života na planeti se bavi abiogeneza koja je još u povoju i sve je tu mutno i nejasno, a evoluciju ne interesuje kako je nastao život na planeti. To su priče za malu decu kojoj je mehanizam razmišljanja ozbiljnije oštećen još tokom detinjstva, te je sasvim razumljivo što su u stanju da prihvataju šarene laže kao validne istine
Ne treba čovek da bude naučni um da bi shvatio da je doslovno shvaćena i interpretirana biblijska verzija nastanka života netačna.

e, kadžija, svaki ti dala za ove rečenice :raz_114:

[dr.Kadžija]

a što se tiče istraživanja svemira, to je još jedan pokazatelj pogrešnih koraka koje čovečanstvo pravi...hoće da istražuju svemir šatro, a još svoju planetu nisu istražili valjano...mora tu još truda

[причалица]

a što se tiče istraživanja svemira, to je još jedan pokazatelj pogrešnih koraka koje čovečanstvo pravi...hoće da istražuju svemir šatro, a još svoju planetu nisu istražili valjano...mora tu još truda

pa to ti kažem...mnogo volim da čitam ''politikin zabavnik'' i ono ''verovali ili ne'' ili ''da li ste znali da...?''...e, na to mi liči i istraživanje svemira.
nego, kadžija, misliš li da su ljudi izlažirali sletnje na mesec ili ne?

[Tibi]

Obadve bajke su istinite u...necijim snovima koje vide kao...stvarnost. Bas mi drago za tako dobru diskusiju, nisam ja dzabaka na forumima, mogu svasta (jos uvek) da...naucim

[причалица]

Najbliža galaksija

Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu. Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina od Sunca i na 52.000 svetlosne godine od Mlečnog puta. Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina.

[dr.Kadžija]

pa to ti kažem...mnogo volim da čitam ''politikin zabavnik'' i ono ''verovali ili ne'' ili ''da li ste znali da...?''...e, na to mi liči i istraživanje svemira.
nego, kadžija, misliš li da su ljudi izlažirali sletnje na mesec ili ne?

ono sletanje 69te jeste izlažirano...al to ne znači da ljudi ne posećuju mesec

[dr.Kadžija]

Najbliža galaksija

Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu. Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina od Sunca i na 52.000 svetlosne godine od Mlečnog puta. Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina.

...a možda je sve to jedan veeeliki hologram

[причалица]

ono sletanje 69te jeste izlažirano...al to ne znači da ljudi ne posećuju mesec

pa pitala sam za ONO posećivanje...male korake za čoveka, a velike za čovečanstvo...

[dr.Kadžija]

to je sve lažirano bilo

...ako budem našao, okačiću jedan tekst o tome ovde

[причалица]

to je sve lažirano bilo

...ako budem našao, okačiću jedan tekst o tome ovde

gledala sam nešto na ''nacionalnoj geografiji'', kratko doduše...nisam imala vremena, kada su se upinjali da dokažu kako je čovek ipak hodao mesecom. ali, nisam odgledala sve, samo nekoliko minuta.

[dr.Kadžija]

gledala sam nešto na ''nacionalnoj geografiji'', kratko doduše...nisam imala vremena, kada su se upinjali da dokažu kako je čovek ipak hodao mesecom. ali, nisam odgledala sve, samo nekoliko minuta.

nije sporno da je čovek hodao mesecom , samo kažem da je odlazak na mesec 69te jedna velika laž koja čini jednu od osnova matriksa poznatijeg pod imenom dvadeseti vek

[причалица]

pa o 69oj i pričam.

[причалица]

evo jednog kometara:

Jedna od mojih omiljenih tema: da li su Ameri uopšte bili na Mesecu ili je sve to TV montaža?

Prvo moram da kažem da do pre 3,4 meseca uopšte nisam ni razmišljala u smeru prevare; jednostavno tako smo učili u školi, nigde se nije pominjala mogućnost nameštaljke, niti se kod nas o tome nesto intenzivno pričalo.

A onda negde u maju ili junu, sam bila u Deep Space Centre, blizu Canberra, odakle je emitovan TV prenos sa meseca, u saradnji sa NASA. I prvo sam tamo pročitala par članaka, nakon toga se i na TVu povremeno pričalo o lažiranom sletanju na mesec.

Znači, šta su (zaverenici) pronašli kao neistinito:

1. Meni je jako zanimljiva konstatacija da se na svim snimcima vidi crno nebo, bez zvezda. S obzirom da mesec nema oblake možda priča da je Sunce sijalo i da su koristili kamere za dnevno snimanje ipak ne pije vodu.

2. Kažu da se zastava u nekim trenucima vijorila, kao da ima vetra, što je nemoguće, jer na mesecu nema atmosfere.

3. kako su snimci tako dobri, i kako astronauti nemaju senke.

4. kako je snimljen Armstrongov izlazak iz broda, tj ko je stavio kameru na tlo da snimi njegov izlazak.

5. Plus razni tehnički nedostaci i nedovoljna tehnologija za to vreme; radijacija i zračenje, zezanje sa drugacijom gravitacijom, ...

Jedan od argumenata za lažiranost sletanja na mesec, je i da su Rusi bili dosta ispred Amera u kosmickim istraživanjima, pa su morali da urade nešto veeeliko da ne izgube trku. Plus skretanje pažnje sa rata u Vijetnamu. Plus veeeeliki troškovi tog poduhvata...

Ono što mene najvise čudi, prošlo je skoro 40 godina, i od tada ni jednom niko nija pokušao da ode opet na mesec. ZAŠTO?

[dr.Kadžija]

evo jednog kometara:

Jedna od mojih omiljenih tema: da li su Ameri uopšte bili na Mesecu ili je sve to TV montaža?

Prvo moram da kažem da do pre 3,4 meseca uopšte nisam ni razmišljala u smeru prevare; jednostavno tako smo učili u školi, nigde se nije pominjala mogućnost nameštaljke, niti se kod nas o tome nesto intenzivno pričalo.

A onda negde u maju ili junu, sam bila u Deep Space Centre, blizu Canberra, odakle je emitovan TV prenos sa meseca, u saradnji sa NASA. I prvo sam tamo pročitala par članaka, nakon toga se i na TVu povremeno pričalo o lažiranom sletanju na mesec.

Znači, šta su (zaverenici) pronašli kao neistinito:

1. Meni je jako zanimljiva konstatacija da se na svim snimcima vidi crno nebo, bez zvezda. S obzirom da mesec nema oblake možda priča da je Sunce sijalo i da su koristili kamere za dnevno snimanje ipak ne pije vodu.

2. Kažu da se zastava u nekim trenucima vijorila, kao da ima vetra, što je nemoguće, jer na mesecu nema atmosfere.

3. kako su snimci tako dobri, i kako astronauti nemaju senke.

4. kako je snimljen Armstrongov izlazak iz broda, tj ko je stavio kameru na tlo da snimi njegov izlazak.

5. Plus razni tehnički nedostaci i nedovoljna tehnologija za to vreme; radijacija i zračenje, zezanje sa drugacijom gravitacijom, ...

Jedan od argumenata za lažiranost sletanja na mesec, je i da su Rusi bili dosta ispred Amera u kosmickim istraživanjima, pa su morali da urade nešto veeeliko da ne izgube trku. Plus skretanje pažnje sa rata u Vijetnamu. Plus veeeeliki troškovi tog poduhvata...

Ono što mene najvise čudi, prošlo je skoro 40 godina, i od tada ni jednom niko nija pokušao da ode opet na mesec. ZAŠTO?

jedna ispravka odmah - zaverenici ne postoje , postoje samo zdravorazumni ljudi koji su prestali da nasedaju na bajke kad su malo porasli
zvaničan odgovor koji ćeš dobiti od pobornika i pristalica te bajke je taj da je finansijski neisplativo ...neki su čak i računice izvodili
nedostatak zvezda su zakrpili performansama fotoaparata

[dr.Kadžija]

Evo onog teksta o čovekovom sletanju na mesec
Sa ciljem da coveka posalju na mesec, tamo je navodno, poslato 7 Apolo misija sa rednim brojevima od 11-17, sa napomenom da je apolo 13 propao, tj oznacen je kao mission aborted. Svaka od sest ’’uspesnih’’ misija je imala ’’vozilo’’ koje su skraceno zvali prvo LEM ( Lunar Excursion Module), a kasnije skraceno LM, kojim su astronauti uspesno prizemljeni na mesec. Dva astronauta su isli na povrsinu meseca, a jedan je ostajao u CSM – Command and Service Module.
Obzirom da se zvanicna nauka i njene vatrene pristalice mnogo pale na ’strucne’ i ’naucno tehnicke’ terminologije i nazive, istrazivanje povrsine meseca je tako nazvano EVA – Extra Vehicular Activity. Dva astronauta, u napumpanim svemirskim kostimima pod pritiskom od 36kPa (bokserska vreca za udaranje je pod pritiskom od 27.5kPa), sa nezgrapnim rukavicama, na ledjima veliki i tezak Life Support System koji je sadrzao rezervoar za kiseonik, i sistem za rashladjivanje koji je imao ulogu da upumpava rashladjenu vodu u odelo kao vid zastite od extremnih temperatura koje vladaju u uslovima na mesecu, su trebala da odrade sve zadatke.

Glavni zadatak svih 6 ’’uspesnih’’ misija su bili naucno istrazivacki projekti . Projekti na svih sest misija su bili skoro identicni. Svi naucni eksperimenti su ukljucivali raspakivanje donete opreme, odvozenje opreme na odabrano mesto, povezivanje i postavljanje opreme, i na kraju vrsenje samih eksperimenata. Za sve pobrojano je potrebno vreme.
Pored toga radjen je i projekat Geoloska Studija, koji je ukljucivao prikupljanje uzoraka tla, stenja & kamenja sa razlicitih lokacija i njihovo dokumentovanje. I za to je bilo potrebno vreme.
Naravno, pre pocetka bilo kakvih eksperimenata bilo je neophodno odraditi neke stvari, za koje takodje treba vreme – po sletanju LM je morao biti detaljno pregledan da li je eventualno pretrpeo neka ostecenja, oprema za komunikaciju sa zemljom je morala biti povezana i stavljena u funkciju (TV i radio antene i kamere). US zastava je cermonijalno zabadana u mesecevu prasinu na svakoj ’’uspesnoj’’ misiji. Za vreme misije apolo 11, nikson je cak i drzao ceremonijalni govor. Sve ovo je trebalo uraditi pre nego sto se bilo sta otpocne sa spremanjem za eksperimente.
U prve tri misije astronauti su morali da idu peske do lokacije gde se eksperiment izvodio. Na misijama 15,16 i 17 su pripremili i angazovali, idemo opet malo lozenja, Lunar Roving Vehicle – LRV, koji je mogao da ide na lokacije kilometrima udaljene od mesta gde je sleteo LEM. Od mase slika koja postoji, nema nijedne gde astronauti sastavljaju i opremaju LRV. Max brzina LRV je bila oko 13 km/h, sto mu dodje kao malo brze pesacenje ili kao kolica za golf.

Jedan od najbitnih zadataka astronauta je bilo fotografisanje. Svaki astronaut je imao svoju Hasselblad kameru, kvadratnog oblika instaliranu na plocu na grudima. Astronauti su sva podesavanja na kameri da rade rucno, u debelim rukavicama pod pritiskom, a pri tome nisu u mogucnosti da vide kontrole, kao sto nisu bili u mogucnosti da vide sta slikaju, pa je astronaut mogao samo da pogadja sta je tacno slikao. Vazno je primetiti i cinjenicu da iako su oba astronauta imali kamere, skoro nikada ih nisu koristili istovremeno. Uvek je jedan snimao drugog kako obavlja neki zadatak, drugim recima, stalno je koriscena jedna ili druga kamera, retko istovremeno.
Ako obidjete par Nasinih zvanicnih sajtova, tamo mozete naci obilje slika sa svih ’’uspesnih’’ apolo misija, ali ono sto tamo ne mozete naci je informacija o ukupnom broju fotografija snimljenih na misijama.
Neki nisu lenji poput vecine, pa su skinuli sve fotografije sa Lunar Surface Journal (jedan od nasinih sajtova). Sve fotografije su snimljene za vreme EVA, tacnije za vreme provedeno van LEM-a.

Brojke fotografija po misijama izgledaju ovako:

Apolo 11........... 121
Apolo 12........... 504
Apolo 14........... 374
Apolo 15..........1021
Apolo 16..........1765
Apolo 17..........1986

Ukupan broj fotografija - 5771.
Na nasinim zvanicnim sajtovima mozete pronaci tacno vreme utroseno za misije po povrsini meseca.Vreme utroseno na svakoj misiji za istrazivanje povrsine meseca

Apolo 11........1 EVA .....2 h 31 min - 151 minut
Apolo 12........2 EVA..... 7 h 50 min - 470 minuta
Apolo 14........2 EVA..... 9 h 25 min - 565 minuta
Apolo 15........3 EVA... 18 h 30 min - 1110 minuta
Apolo 16........3 EVA... 20 h 14 min - 1214 minuta
Apolo 17........3 EVA... 22 h 04 min - 1324 minuta

Ukupno vreme provedeno na povrsini meseca van LEM-a je 4834 minuta. Ukupan broj fotografija snimljenih na mesecu za to vreme je 5771.To je u proseku 1.19 snimljenih fotografija po minutu.Sada se treba vratiti na uvodnu pricu, i uzeti u obzir sta je sve neophodno uraditi po iskrcavanju iz LEM-a.
Na prve tri misije zadaci po iskrcavanju su bili – detaljna provera LEM-a, postavljanje zastave i pozdravljanje iste, raspakivanje, povezivanje i sklapanje radio i TV opreme, uspostavljanje kontakta sa zemljom, potom raspakivanje, povezivanje i sklapanje opreme za eksperimente, kao i odlazak na lokacije eksperimenata – peske, pronalazenje, dokumentovanje i sakupljanje uzoraka, na prvoj misiji – 21.5kg, na drugoj – 34.3kg, na trecoj – 42.8kg.
Na druge tri misije je radjeno sve sto i u prve tri uz dodatak - raspakivanja, sastavljanja i sklapanja vozila na 4 tocka (LRV) i vozenje istog, u misiji 15 na duzini od 27.5km, u misiji 16 na duzini od 25.7km, u misiji 17 na duzini od 49 km. Na misiji 15 je sakupljeno 76.6kg uzoraka, na misiji 16 – 94.4kg, na misiji 17 – 110.2kg uzoraka.

Sada, ako maksimalno velikodusno oduzmemo vreme neophodno za izvodjenje svih pobrojanih operacija(u nezgrapnim odelima i rukavicama) od ukupnog vremena provedenog na povrsini meseca van LEM-a dobijemo:

Apolo 11.... oduzmemo 2 h -120 minuta, sto ostavlja 31 minut za fotke
Apolo 12.... oduzmemo 4 h -240 minuta - 230 minuta za fotke
Apolo 14.... oduzmemo 3 h -180 minuta- 385 minuta za fotke
Apolo 15.... oduzmemo 6 h -360 minuta- 750 minuta za fotke
Apolo 16.... oduzmemo 6 h -360 minuta- 854 minuta za fotke
Apolo 17.... oduzmemo 8 h -480 minuta- 844 minuta za fotke

Upotrebom digitrona dobijemo:

Apolo 11 - 3.90 fotke/min
Apolo 12 - 2.19 fotke/min
Apolo 14 - 0.97 fotke/min
Apolo 15 - 1.36 fotke/min
Apolo 16 - 2.06 fotke/min
Apolo 17 - 2.35 fotke/min
Ili...
Apolo 11 - fotka na svakih 15 sekundi
Apolo 12 - fotka na svakih 27 sekundi
Apolo 14 - fotka na svakih 62 sekundi
Apolo 15 - fotka na svakih 44 sekundi
Apolo 16 - fotka na svakih 29 sekundi
Apolo 17 - fotka na svakih 26 sekundi

Vec je spomenuto da astronauti nisu mogli da vide sta tacno snimaju, a mi imamo gomilu precizno odradjenih fotografija, i Nasino priznanje da kamere nisu imale opciju automatske ekspozicije. Film koriscen u kamerama, za najveci broj fotografija, je Ektachrome color film, koji ima uzan opseg ekspozicije. Uz to kamera i film su morali da trpe temperaturne promene od -117 celzijusa do +93 celzijusa, bez obzira sto su bili pod ’’zastitnim’’ plocama.

Uz sve ovo, treba imati na umu da postoji jos gomila neodgovorenih pitanja koja se ticu nelogicnosti i nedoslednosti zvanicne bajke o sletanju na mesec.

[причалица]

eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...

[dr.Kadžija]

eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...

a gde da putuje? i to još da putuje po mernim jedinicama koje objektivno ne postoje ?

[причалица]

pa na neku planetu...ima u uvodnom postu o njoj, a posle sam i ja nešto našla o toj planeti, pa si se ti ubacio u diskusiju.

[G]

nije sporno da je čovek hodao mesecom , samo kažem da je odlazak na mesec 69te jedna velika laž koja čini jednu od osnova matriksa poznatijeg pod imenom dvadeseti vek

pa o 69oj i pričam.

eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...

a gde da putuje? i to još da putuje po mernim jedinicama koje objektivno ne postoje ?

Sve u šta je upletena američka vojska a tiče se istraživanja svemira je prevara...A jedino mesto gde bi ja sad da putujem nema veze sa svemirom...

[причалица]

Sve u šta je upletena američka vojska a tiče se istraživanja svemira je prevara...A jedino mesto gde bi ja sad da putujem nema veze sa svemirom...

kako nema veze....znaš li nešto izvan svemira?