Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

KAJMAN NAOČARKO
Caiman crocodilus

Kajman naočarko je manji od većine krokodila. Ime je dobio po isturenim kostima smeštenim između očiju. Ove izbočine kao da spajaju oči, delujući kao ramovi para staklenih naočara.

Ovi kajmani žive u veoma raznolikim staništima, od reka do priobalnih močvara. Više vole mirnije vode nego crni kajmani koji dele neka njihova staništa, pa je to razlog što su se skrasili u mnogim rezervatima.
Kajmani sa naočarima retko izlaze iz vode, napadaju kopnene životinje samo kada dođu do ruba vode. Dan provode plutajući na površini i loveći uglavnom noću. Za sušnih perioda spavaju letnji san - da bi izbegli dehidraciju - u hladnim rupama iskopanim duboko u mulju.

Sezona razmnožavanja podudara se sa vlažnom sezonom u maju i junu. Dominanatni mužjaci dobijaju najbolje teritorije i privlače najviše ženki. Ženke polažu jaja u humke od vegetacije koje grade na obalama ili splavovima od biljaka. Nekoliko ženki može da položi jaja u isto gnezdo, koje zatim zajedno čuvaju. Mladi žive u velikim grupama zvanim jaslice.

[причалица]

AMERIČKI KROKODIL
Crocodylus acutus

Za razliku od aligatora četvrti zubi američkog krokodila se vide, štrčeći iz donje čeljusti kada su usta zatvorena. Američi krokodili često su veći od ostalih pripadnika ove grupe u Severnoj i Južnoj Americi.

Američki krokodili žive u slatkoj vodi, kao što su reke i jezera, ali odlaze i u priobalne vode, naročito u potopljena ušća i lagune, gde je voda slankasta. Krokodli se bore sa slanom vodom uzimajući velike gutljaje slatke vode kada je to moguće i izbacujući so iz tela preko žlezda na licu - lijući pritom krokodilske suze.
Tokom perioda suše krokodili se zakopavaju u blato i ne jedu ništa dok voda ne nadođe. Hrane se noću, a znaju da izađu na kopno i napadaju stoku. Takođe su poznati po tome što napadaju ljude.

Većina ženki polaže jaja u rupe iskopane u zemlji, ali na mestima koja bi mogla da budu poplavljena grade humke u obliku gnezda. Gnezde se za vreme sušne sezone. Položi se između 30 i 60 jaja, koja se izlegu posle tri meseca, na početku kišne sezone. Majka čuva gnezdo dok se mladunci ne raziđu.

[причалица]

ZELENA ANAKONDA
Eunectes murinus

U poređenju sa njihovim ogromnim telom, zelene anakonde imaju malu glavu. Telo im je prekriveno glatkim sivomaslinastim ljuskama, a na leđima imaju crne krugove. Mužjaci su manji od ženki. Mladi, koji se rađaju živi, dugački su oko 66cm prilikom dolaska na svet.

Zelene anakonde su najteže, ako ne i najduže, zmije na svetu. Nisu otrovne, već plen ubijaju davljenjem, stežući ga svojim masivnim telom u koturovima.
Zelene anakonde provode najveći deo vremena u plitkoj vodi, a najčešće žive u močvarnim prostranstvima. Njihove oči i nozdrve smeštene su na vrhu glave tako da mogu da leže skrivene pod vodom, pri čemu je samo glava iznad površine. Anakonde love iz zasede: čekaju da plen dođe do ruba vode da pije, onda napadaju munjevitom brzinom. Telo im je dovoljno snažno da ubije konja ili potpuno odraslog crnog kajmana.

Mužjaci anakonde imaju kandžaste mamuze na donjem delu tela, koje koriste za uzbuđivanje ženki. Za vreme parenja jedna ženka može da se pari sa nekoliko mužjaka. Kao i drugi udavi, anakonde ne legu jaja nego rađaju žive mlade.

[причалица]

SMARAGDNI UDAV
Corallus caninus

Smaragdni udav ima dugo, vitko telo sa prihvatnim repom koji se koristi za hvatanje za grane. Kamuflirano telo zmije ojačano je sa strane kao polugom, pa je dovoljno snažno da pređe otvorene prostore između grana.

Smaragdni udav ceo život provede na drveću, daleko od zemlje, hvatajući se telom u obliku koturova za grane. Svetlozeleno telo ove zmije ima bele pruge po leđima koje joj pomažu da se pomeša sa šumskim lišćem. Ova kamuflaža joj je veoma korisna zaštita od ptica grabljivica, kao što su sove i orlovi.
Smaragni udavi vise sa jakih grana i čekaju male ptice u letu ili male sisare u prolazu ispod njih. Oči ove zmije imaju vertikalne zenice. To im omogućuje da bolje osete kretanje malog plena u šumskoj tami. Smaragni udavi takođe imaju rupice na njušci koje su osetljive na toplinu i koje im omogućuju da otkriju telesnu toplinu tela koji se kreće u blizini. Zmija čeka, spremna da napadne, sa gornjim delom tela u obliku slova S. Kada se plen dovoljno približi, smaragdni udav jurne napred i zgrabi ga ustima. Unazad zakrivljeni zubi ne dozvoljavaju žrtvi da se oslobodi.

Tokom parenja mužjak omota rep oko repa ženke. Ženka rađa između 3 i 15 mladih. Mlade zmije su crvene ili naradžaste tokom prve godine života.

[причалица]

ZMIJSKI CAR
Lampropeltis getulus

U različitim staništima zmijski carevi imaju različitu boju. Na primer, meksikanski zmijski carevi su crni dok su oni u pustinjama Arizone žuti sa crnim pegama.

Zmijski carevi su udavi koji ubijaju plen stežući ga i daveći. Veoma su aktivni kao lovci, klizeći u rupe glodara i penjući se kroz grmlje da bi ulovili različit plen. Izgleda da su zmijski carevi imuni na otrov drugih zmija, koje imaju na svom meniju. Odlični su plivači i patroliraju rečnim obalama u potrazi za žabama i malim vodenim sisarima.
Kao što prete mnogim životinjama, zmijski carevi imaju i nekoliko svojih neprijatelja, od velikih ptica grabljivica do rakuna i drugih mesojeda. Ako se nađe u škripcu, zmijski car će pokušati da ujede napadača. Ako bude uhvaćen, poslednja odbrana mu je da zamaže napadača izmetom koji strahovito smrdi.

Zmijski carevi žive u raznim klimama i aktivni su i danju i noću. Tokom hladnih perioda spavaju zimski san, koji u severnim staništima može da traje nekoliko meseci.

Mužjaci ujedaju ženke za vrat da bi ih obuzdali za vreme parenja. Oko 12 jaja polaže se pod trulu vegetaciju.

[причалица]

TEKSAŠKA KONČASTA ZMIJA
Leptotyphlops dulcis

Dugo, tanko telo teksaške končaste zmije prekriveno je glatkim, srebrnastim ljuskama. Čak su i oči ove zmije prekrivene tankim ljuskama.

Teksaška končasta zmija ili teksaška slepa zmija, kako se još zove, provodi najveći deo života rijući kroz zemlju. Njeno telo je lepo prilagođeno ovom načinu života, budući da ima glatke ljuske i tupu glavu za razgrtanje zemlje.
Ove zmije se hrane crvima i drugim beskičmenjacima na koje naiđu, koristeći oštro čulo mirisa da ih locira. One se takođe probijaju do mravinjaka. Kada uđu u mravinjak one počinju da se oslobađaju iste hemijske feromone koje koriste sami insekti. Ovo zavara inače agresivne insekte koji misle da zmija pripada tamo. Tako ovi gmizavci mogu slobodno da se goste jajima insekata i larvom. Teksaške končaste zmije izlaze na površinu noću, naročito posle obilnih kiša kada je tlo nakvašeno vodom.

Posle parenja ženka polaže samo pregršt jaja i ostaje u njihovoj blizini u periodu inkubacije, često se savijajući oko njih. Porodica končastih zmija broji ukupno 80 vrsta.

[причалица]

POREBARKA
Crotalus cerastes

Porebarke imaju široko telo da ne bi potonule u pesak. Na repu se nalaze zvečke koje se povećavaju kako zmija stari. Glava im je spljoštena i trouglasta.

Porebarke se tako zovu zbog neobičnog načina kretanja. Ove zmije se kreću porebarke preko mekog terena, kao što je pesak. Mnoge zmije koje žive u sličnim staništima takođe se kreću porebarke. Ovo je oblik kretanja koji podrazumeva talasast položaj tela zmije tako da su samo dve tačke tla u kontaktu sa telom u svakom datom trenutku. Zmija se kreće porebarke, ostavljajući za sobom paralelne tragove u pesku u obliku slova S.
Porebarke su zvečarke. Hrane se malim pustinjskim životinjama u toku noćne svežine, koristeći rupice ispod očiju osetljive na toplotu kojima otkrivaju telesnu toplinu plena. Ove zmije leže u zasedi pod zaštitom kržljavog pustinjskog grmlja. Porebarke napadaju munjevitom brzinom, uštrcavajući otrov koji proizvode žlezde u gornjoj vilici, a koji teče kroz njihove šuplje očnjake. Plen može da pobegne na kratku udaljenost pre neo što ga otrov savlada. Međutim, zmija brzo locira leš plena pomoću osetljivih rupica na licu.

[причалица]

ZAPADNA ROMBASTA ZVEČARKA
Crotalus atrox

Rombaste zvečarke su dobile ime zbog smeđih rombova, oivičenih krem ljuskama, koji se vide na leđima.

Zapadne rombaste zvečarke najveće su i najotrovnije zvečarke u Severnoj Americi. Zvečka ove zmije sastoji se od osušenih delova - ili dugmeta - kože prikačenih za rep. Zvečka predstavlja upozorenje predatorima da zmija zadaje otrovan ujed. Iako će se spremno braniti kada se nađe u škripcu, rombasta zvečarka više voli da sačuva otrov, a njeni neprijatelji, uključujući ljude, brzo povezuju zvečku sa opasnošću.
Kao sve zvečarke, ni rombasta se ne rađa sa zveckom. Na početku imaju samo jedno dugme, koje se brzo osuši u tvrdu ljusku. Svaki put kada zmija promeni kožu, novo dugme ostane iza stare kože. Zvečka raste na ovaj način dok ne dobije oko 10 dugmeta koja daju karakteristican zvuk kada se protresu.

Zapadne rombaste zvečarke imaju veoma moćan otrov. One ubiju više ljudi godišnje nego bilo koja druga severnoamerička zmija, iako je taj broj retko dvocifren. Ovaj otrov je krajnje efikasan prilikom napada na plen. Može da ubije čak i veći plen, kao što su zečevi, za nekoliko sekundi. Kao i druge zvečarke, i rombasta oseća telesnu toplinu plena preko rupica na licu.

[причалица]

ZAPADNA KORALNA ZMIJA
Micruroides euryxanthus

Zapadna koralna zmija, sa svetlim isprekidanim telom, tipična je među američkim koralnim zmijama. Mnoge neotrovne zmije oponašaju boje koralnih zmija da bi odvratile predatore.

Ko su rođake kobri mamabi, zapadne koralne zmije imaju slično moćan otrov. Svetle trake na telu služe kao upozorenje potencijalnim predatorima da su ove zmije izuzetno opasne. Njihov otrov će usmrtiti većinu malih životinja. Jedan od deset ljudi koji se ne leče od ujeda podlegne otrovu.
Koralne zmije provode mnogo vremena pod zemljom. Njihovo tanko , cilindrično telo pokriveno glatkim ljuskama idealno je za ovakav način života, a zaobljenu glavu koriste za rivenje kroz meko tlo. Međutim, ove zmije ulaze i u podzemne odaje drugih životinja u potrazi za zmijama i gušterima na odmoru, koji su njihov glavni izvor hrane. Tokom dana retko izlaze na površinu, ali u svežini noći izlaze u lov. Zapadne koralne zmije se pare u rano leto, a ženke izlegu jaja oko mesec dana kasnije. One su jedine otrovnice u Americi koje ne rađaju žive mlade.

[причалица]

OBIČNA PODVEZIČARKA
Thamnophis sirtalis

Obične podvezičarke imaju dugo telo i malu glavu. Ima ih raznih boja, što im omogućuje kamufliranje u različitim staništima.

Obična podvezičarka nastanjuje jedan od najvećih prostora među severnoameričkim zmijama. U jednoj krajnosti obična podvezičarka živi na južnim obalama Hadsonovog zaliva u istočnoj Kanadi i uspeva da opstane tokom dugih i ledenih subarktičkih zima. Na drugoj krajnjoj tački ona živi u vlažnim, subtropskim močvarama Floride.
Podvezičarke su prisno povezane s vodom. Odlično plivaju, ali se hrane životinjama koje žive u vodi i van nje. Podvezičarke su aktivni lovci i obično moraju da jure žrtvu. Traže obrok zabadajući malu glavu u skrovišta i pukotine i napadaju plen. Dugo telo im omogućuje da se kreću velikom brzinom, a krupne oči odlično prate plen u pokretu.

Podvezičarke spavaju zimski san pod zemljom, a mnogo zmija se smesti u jednu povoljnu rupu. Parenje se odvija ubrzo posle zimskog sna. U severnim predelima sa kratkim letom pritisak za brzo parenje je veoma velik dok zmije na jugu imaju dužu sezonu razmnožavanja.

[причалица]

GRIVASTI VUK
Chrysocyon branchyrus

Grivasti vukovi imaju boju poput lisica, sa crvenkastosmeđim krznom koje je prilično dugo. Ovi kanidi su svaštojedi, jer pored mesa jedu i plodove.

Grivasi vuk živi u močvarnim i travnatim oblastima Južne Amerike, istočno od Anda. Ime mu potiče od tamnog pojasa dlake na potiljku i duž kičme. Dlake ove grive usprave se kada je životinja ugrožena.
Grivasti vukovi formiraju parove koji ostaju zajedno ceo život. Mužjaci i ženke dele teritoriju i imaju jazbine skrivene u gustoj vegetaciji. Najveći deo vremena se sklanjaju jedno od drugoga, loveći sami noću. Par provodi vreme zajedno samo u sezoni razmnožavanja - krajem zime. Oba roditelja doprinose podizanju mladunčadi, donoseći hranu u jazbinu.

Za razliku od drugih vukova, koji jure plen, grivasti vukovi vrebaju žrtve više kao lisice. Uprkos činjenici da imaju duge noge, grivasti vukovi nisu dobri trkači. Umesto toga, visina im omogućuje da proviruju preko visoke trave i traže plen.

[причалица]

SIVI VUK
Canis lupus

Sivi vukovi zavijaju da bi uspostavili vezu sa članovima čopora u daljini. Svaki član se prepoznaje po urliku.

Svi domaći psi su potomci sivih vukova koji su počeli da žive s ljudima pre više hiljada godina. Sivi vukovi su najveći psi u divljini i žive u čoporima od desetak članova. Čopor ima strogu hijerarhiju, pri čemu postoje mužjak i ženka koji su "alfa par", što znači gospodari situacije. Alfa psi se vezuju ceo život i jedini su pripadnici čopora koji se razmnožavaju. Ostatak čopora sastoji se od potomaka alfa para.
Leti pripadnici čopora često love sami, i to male životinje kao što su dabrovi ili zečevi, dok zimi čopor lovi zajedno mnogo krupnije životinje. Sivi vukovi su snažni trkači i mogu da pređu po 200km za jednu noć. Obično nanjuše plen i onda ga jure, naizmenično ga ujedajući za lice i bokove dok ovaj ne padne od iscrpljenosti.

[причалица]

MALA LISICA
Vulpes macrotis

Velike uši male lisice pune su krvnih sudova koji zrače toplinu da se životinja ohladi u vreloj pustinjskoj klimi.

Male lisice žive u suvim pustinjskim i škrtim područjima visokih platoa i dolina pored Stenovitih planina u SAD-u. Obično žive u parovima koji se razmnožavaju, ali su društvene veze veoma labave i parovi se često rastaju. Ženka ne napušta jazbinu - u nekoj napuštenoj rupi - dok doji mlade kojih u jednom okotu bude četiri ili pet. U ovom periodu se oslanja na mužjaka koji donosi hranu, uglavnom male glodare i zečeve, insekte i plodove.
Posle tri - četiri meseca mladunčad su dovoljno jaka da krenu s roditeljima u neke druge jazbine na toj teritoriji. Porodična teritorija male lisice uveliko se preklapa sa teritorijama drugih grupa na određenom prostoru. Veličina teritorije zavisi od klime. Pustinjske teritorije moraju da budu veće da obezbedile dovoljno hrane za porodicu. Mala lisica je veoma slična brzoj lisici (Vulpes velox) koja živi na velikim nizijama dalje na istok. Moguće je da dođe do hibridizacije tamo gde se preklapaju teritorije ova dva psa.

[причалица]

MALI PAS
Speothos venaticus

Ceo čopor malih pasa stisne se u jednu jazbinu da provede noć.

Mali psi su neobični članovi pseće porodice, izgledajući više kao lasice ili mungosi nego kao psi. Žive u močvarnim oblastima i u poplavljenim šumama u veoma društvenim čoporima od desetak pasa. Članovi čopora love zajedno, jureći ptice pozemljuše i glodare. Kao što je slučaj sa drugim čoporima pasa, njihove žrtve su često krupnije od njih, na primer kapibare, agati i ree. Smatra se da su izvrsni plivači, jer rone kroz vodu dok gone plen.
Mladi psi su dnevne životinje, a drže se na okupu komunicirajući visokim skičanjem dok jure kroz gustu šumu. Kad padne noć čopor se povlači u jazbinu u nekoj duplji drveta ili u napuštenoj jami. Malo se zna o društvenom sistemu unutar čopora, ali verovatno postoji hijerarhija.

Okoti od dva ili tri mladunčeta rađaju se za kišne sezone. Ženke su spremne za razmnožavanje kada dođu u kontakt s mužjacima.

[причалица]

POLARNI MEDVED
Ursus maritimus

Polarni medvedi imaju proporcionalno duži vrat od drugih vrsta medveda da bi mogli da kidišu na foke i drugi vodeni plen.

Polarni medvedi su poluvodene životinje. Žive na rubovima prostranih ledenih polja koja okružuju Severni pol, gde se hrane fokama i drugim morskim životinjama. Medvedi znaju da prevale velike daljine u potrazi za hranom, ponekad stižući duboko u unutrašnjost ili plivajući miljama preko otvorenog mora. Njihova stopala imaju dlakave tabane da bi im bilo toplije i da bi dobro hodali po ledu. Prednja stopala su takođe veoma široka, predstavljajući tako dobra vesla u vodi.
Snežnobelo krzno im pomaže da se pomešaju sa okolinom i sakriju od plena. Glavna hrana polarnog medveda je prstenasta foka. Medvedi čekaju pokraj rupa u ledu da foke izađu na površinu ili im se prikradaju preko leda. Ponekad prokopavaju do jazbina foke ispod površnog snega i pojedu mladunčad.

Polarni medvedi nabace mnogo težine leti zato što zimi imaju manje šanse da se hrane. Često se od velikog nevremena skrivaju u podzemne jazbine. Trudne ženke spavaju u velikim jazbinama tokom zimskih meseci pre nego što na svet donesu mlade u proleće. Mladunčad ostaju s majkom dve godine.

[причалица]

SMEĐI MEDVED
Ursus arctos

Smeđi medvedi imaju grbu između snažnih pleća i duže kandže od većine drugih medveda.

Smeđi medvedi žive u mnogim delovima severne hemisfere i mada pripadaju jednoj vrsti, prilično se razlikuju od mesta do mesta. Na primer, smeđi medvedi u Evropi i Aziji su manji i tamniji od svojih američkih rođaka. U Severnoj Americi postoje dve podvrste smeđeg medveda: kodijak i grizli.
Smeđi medvedi se nastanjuju na hladnim mestima, kao što su severne šume, planine i oskudna tundra. Hrane se plodovima, biljkama i malim životinjama. Samo grizli redovno napada veće životinje, kao što su jeleni i čak manji crni medvedi.

Smeđi medvedi su uglavnom usamljene životinje, iako mogu da se okupe u grupama oko velikih zaliha hrane, kao što su jata lososa ispod vodopada. Kako se zima približava, medvedi kopaju jazbine za zimski polusan. Iako veći deo zime spavaju, često na kratko izlaze iz jazbine između dva sna. Parenje se odvija u rano leto. Ženka rađa u proleće, a mladunci ostaju s njom barem dve godine.

[причалица]

AMERIČKI CRNI MEDVED
Ursus americanus

Američki crni medvedi variraju od crne do tamno - ili crvenkastosmeđe i do bledožute. Razlikuje se od grizlija na nekoliko načina; na primer, imaju kraće krzno i nemaju grbu na plećima. Takođe imaju kraće noge i kandže, što im omogućuje da se lakše penju na drveće od grizlija, bežeći tako od ovih predatora. Variraju u veličini u zavisnosti od kvaliteta raspoložive hrane.

Američki crni medvedi su najmanji medvedi u Severnoj Americi. Žive u četinarskim šumama Kanade i u nekoliko divljih podrčja čak u Meksiku. Ove šume dele sa grizlijima koji ih nekad pojedu. Njihova glavna odbrana od ovoga jeste penjanje na drvo, gde manje hitri grizli ne može da se popne.
Crni medvedi su najaktivniji noću. Tri četvrtine njihove hrane su biljne stvari, a ostatak otpada na male životinje kao što su ribe i glodari. Kao i drugi medvedi, crni medvedi takođe spavaju zimski polusan u jazbinama pod palim drvećem ili u odajama pod zemljom. Iako mnogo spavaju ipak se zimi često bude, izlazeći u tim pauzama od sna na zimsko nevreme.

Iako crni medvedi uglavnom sami idu u potragu za hranom, okupiće se oko velikog izvora hrane. Inače, drže se podalje jedan od drugoga, naročito od nepoznatih medveda. Sredinom leta mužjaci i ženki se druže jedno kraće vreme. Mužjak odlazi brzo posle parenja, a mladunčad dolaze na svet krajem zime dok se majka još nalazi u jazbini. Mladunci ostaju s majkom barem do dve godine starosti, kada ih obično otera agresija mužjaka koji se udvaraju njihovoj majci.

[причалица]

MEDVED S NAOČARIMA
Tremarctos ornatus

Medvedi s naočarima nose ovakvo ime zbog velikih belih krugova ili polukrugova beličastog krzna oko očiju.

Medved s naočarima jedina je vrsta medveda u Južnoj Americi. Živi uglavnom u bujnim šumama na visokoj nadmorskoj visini na obroncima Anda od Kolumbije na jugu čak do severnog Čilea.
Ovi medvedi su aktivni noću, naočito u suton. Tokom dana skrivaju se u pećinama, pod korenjem drveća ili na deblima stabala. Izvrsni su penjači i veliki deo vremena provode na drveću. Kada se popnu na drvo često prave platforme od slomljenog granja. Njih koriste da bi dohvatili još hrane.

Hrana medveda s naočarima uglavnom su plodovi, tako da obilazi šumu skupljajući ih. U periodima kada nema zrelih plodova ovi medvedi jedu epifite - biljke koje rastu na drugim biljkama zvane bromelijadi, uživajući u mekim jestivim srčikama ovih biljaka.

Budući da je u pitanju tropska vrsta, razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Parovi ostaju zajedno nekoliko nedelja posle parenja, ali se mladunci rađaju sedam meseci kasnije. Mladunci ostaju s majkom barem dve godine pre nego što budu oterani od odraslih mužjaka koji žele da se pare s njihovom majkom.

[причалица]

LOS
Alces alces

Mužjaci losa su skoro dvostruko veći od ženki. Oni imaju ogromne paroške - raspona skoro 2m - i veliki podvaljak.

Losovi su najveći jeleni na svetu. Žive u hladnim četinarskim šumama koje prekrivaju planine i nizije na severu. Osim u Severnoj Americi, losovi žive u severnoj Evropi i Sibiru, ali su tamo poznati kao irvasi.

Losovi se kreću kroz šume i močvare, brsteći razno lišće, mahovine i lišajeve. Često se hrane u plićacima potoka i reka, brsteći vodenu vegetaciju. Ovi veliki jeleni znaju čak da rone i čupaju vodene biljke. Leti su najaktivniji u svitanje i suton. Zimi su aktivni tokom dana. Nogama odgrću sneg da bi došli do zatrpanih biljaka i grančica. Iako mogu da se okupe na paši, losovi provode sami najveći deo godine. U jesenjoj sezoni razmnožavanja mužjaci se bore za ženke.

[причалица]

BELOREPI JELEN
Odocoileus virginianus

Belorepi jeleni imaju smeđe krzno na gornjem delu tela, a odozdo su beli. Belo krzno se širi pod rep, što ovoj vrsti daje ime. Mužjaci odbacuju paroške sredinom zime, a novi im niču u proleće.

Belorepi ili virdžinijski jeleni, kako ih zovu u Sjedinjenim Državama, vole područja visokih trava ili šipražja gde mogu da se skrivaju u toku dana.Kada opaze predatore, podignu svoj beli rep da se vidi bela zadnjica. Ovo je vizuelno upozorenje drugim jelenima da se približava opasnost. Kada su progonjeni, dostižu brzinu od 60 km na čas.

Belorepi jeleni žive u matrujarhatima, gde svaku grupicu kontroliše odrasla ženka, koja je majka ostatku grupe. Odrasli mužjaci žive sami ili u malim muškim krdima. Tokom jesenje sezone razmožavanja mužjaci obeležavaju biljke svojim mirosom koji stvaraju žlezde na licu, i mokre u jamice koje iskopaju u tlu. Za pravo udvaranje ženki, mužjaci se bore parošcima.