Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

MEDVED LENJIVAC
Melursus ursinus

Medved lenjivac se ističe dugom, crnom, čupavom dlakom i veoma spretnim nosem.

Medved lenjivac predstavlja na neki način anomaliju. U pogledu ishrane ovaj medved srednje veličine ima više zajedničkog sa mravojedima nego sa drugim medvedima. Ime je dobio po nezgrapnom izgledu i dugim, zakrivljenim kandžama, ali u stvari može da trči brže od čoveka i vrlo je aktivan i bučan noću. Njegova omiljena hrana su termiti i u tu svrhu je razvio razmak među prednjim zubima kroz koji usisava ove insekte. Može po želji da zatvara i otvara nozdrve, a mesto sa malo dlaka na prednjem delu njuške štiti ga od odbrambenih izlučevina termita.
Medved lenjivac aktivan u termitnjaku može se čuti kroz šumu iz velike daljine. Ako ga u rastinju iznenade ljudi, podigne se na zadnje noge i vitla teškim šapama. Poznati su slučajevi u kojima su medvedi lenjivci povredili ljude, ali obično pobegnu kada ih neko uznemiri.

[причалица]

DŽINOVSKI PANDA
Ailuropoda melanoleuca

Crn sa belim krugovima oko očiju, džinovski panda je odmah prepoznatljiv ljubiteljima životinja širom sveta.

Jedna od najčuvenijih i najlakših prepoznatljivih životinja na svetu, džinovska panda je istovremeno i jedna od najugroženijih životinja. Veruje se da ih u divljini živi još jedva nešto više od 1000 u centralnoj i jugozapadnoj Kini - sa još 140 u zoološkim vrtovima širom sveta. Gubitak staništa i krivolov su najveće opasnosti, a kako panda ima veoma spor ciklus reprodukcije potebno je mnogo vremena da se populacija oporavi. Ženke obično okote po dva mladunčeta, od kojih jedno preživi i ostane sa majkom do tri godine. Tako ženka može da podigne samo 5-8 mladučadi u svom životnom veku.
Panda se hrani isključivo bambusom, a samo ponekad i drugim travama i malim glodarima. Njegov probavni sistem je slabo opremljen za efikasno probavljanje vlaknastog bambusa, pa mora da provodi najveći deo dana u traženju hrane i jelu. Izdužena kost šake sa mesnatim jastučićima igra ulugu funkcionalnog ali nespretnog palca koji se koristi za hvatanje stabljika, koje zatim snažni zubi drobe u probavljivu kašu.

Nekad se smatralo da su pande samotnjaci. Međutim, noviji dokazi sugerišu da se male grupe mogu formirati van sezone razmnožavanja. Ove drage životinje nalaze se u centru detaljnih istraživanja, koja su usmerena ka očuvanju ove vrste. Novija istraživanja na polju veštačke oplodnje panda verovatno će pomoći u borbi za sprečavanje njihovog izumiranja.

[причалица]

CRNI AZIJSKI MEDVED
Ursus thibetanus

Beličasti beleg na grudima crnog azijskog medveda doneo mu je nadimak "mesečar".

Crni azijski medved uživa najveći ugled kod krivolovaca. Lokalo stanovništvo veruje da njegovi organi imaju naročito lekovitu moć. Nekad je ovaj medved špartao skoro celom Azijom, od Avganistana do Japana, ali je zbog lova sada ograničen na male, izolovane šumske džepove na velikoj nadmorskoj visini. Po izgledu je sličan američkim medvedima, sa crnosmeđom dlakom i velikim V krem boje na grudima. Međutim, on ima veće uši od većine drugih medveda.
U divljini su crni azijski medvedi svaštojedi, a hrane se malim sisarima i pticama i napadaju pčelinjake i humke termita. Uprkos kratkim kandžama dobri su penjači i mnogo vremena provode na drveću. u hladnijim područjima spavaju zimski san, i to od novembra do početka aprila. Ženke izgube skoro pola telesne težine u toku zimskog sna, pa zato moraju pre toga dosta da jedu. U toplijim podnebljima ovi medvedi se često sele u niže predele da izbegnu zimski san.

[причалица]

CRVENI AZIJSKI PAS
Cuon alpinus

Krzno crvenog azijskog psa je boje cimeta sa belim mestima na grlu i licu. Uši su obložene belim krznom..

Crveni azijski pas ili dol živi na velikom prostoru od alpskih šuma Rusije do kišnih šuma Jave, ali nikada ne živi u otvorenim staništima. veoma društvenaživotinja, često se vidi u čoporima od desetak životinja, a ponekad čopori broje i 25 članova. Ovako u čoporima lovi ovce i jelene koji znaju biti deset puta veći od njega, a zabeleženo je da je usmrtio tigrove i medvede. Veće žrtve obično delimično pojede dok su žive. Odrasli crveni azijski pas može da pojede 4kg mesa za sat vremena. Ova životinja ima snažne četvrtaste vilice, koje joj omogućuju da lako raspori žrtvu.
Bilo da lovi ili da se odmara, crveni azijski pas živi organizovano. Postojanje stroge hijerarhije u čoporima znači da su borbe retkost. Ženke su vrlo društvene i dele jazbine sa drugim majkama kada se kote. Mužjaci čopora pomažu loveći hranu za gladne kučiće i njihove majke.

[причалица]

DINGO
Canis dingo

Dingo je tako davno uveden u Australiju da se razvio u potpuno odvojenu vrstu od pripitomljenih pasa. Životni vek mu je oko 12 godina.

Veruje se da je dingo, za koga se smatra da je stigao u Australiju pre otprilike 4000 godina, predak raznih vrsta pravih psećih pasmina. Razlikuju se od pasa koji su potekli od vuka po obliku lobanje i genetski. Obično imaju riđe krzno sa belim pegama.
U Australiji je dingo rasprostranjen i u mnogim državama svrstan u štetočine zbog toga što napada stoku.Kada nema ovaca na raspolaganju, oni love velike torbare, zečeve i guštere. U Aziji se hrane pirinčem i lešinom, ali takođe love i mlade glodare. Australijski dingo je malo veći od azijskog, a njihov glavni neprijatelj su ljudi. U Australiji se plaća pravo bogatstvo za kožu dinga, a na azijskim ostrvima dingo je čest obrok gladnog naroda.

[причалица]

RAKUNAC
Nyctereutes procyonoides

Rakunac živi na sivocrnog rakuna, sa karakterističnom crnom maskom na licu i šarenosivkastim krznom po telu.

Rakunac je nastao u istočnoj Aziji, u severnoj Kini i Japanu, kao i u Sibiru i Mandžuriji. Godine 1927. uveden je u istočnu Evropu zbog proizvodnje krzna i sada se može videti daleko na zapadu, na francusko-nemačkoj granici i u severnoj Finskoj.
Neobično za člana pseće porodice, rakunac je izvrstan penjač, pa se i štenad redovno vide kako se igraju u granama drveća.

Odrasli formiraju veze u parovima i imaju omeđena staništa. Međutim, često zalutaju u staništa drugih rakunaca. I mužjaci i ženke se staraju o potomstvu, naizmenično ih čuvajući i odlazeći u lov po hranu. Jedu sve do čega dođu, zavisno od sezone. U njihovu ishranu spada riba, vodozemci, mali sisari, ptice, voće i lešina. Oni su jedina vrsta pasa koja spava zimski san. Reč je o nečemu što liči pravom zimskom snu, ali ne podrazumeva snižavanje telesne temperature.

[причалица]

ZLATNI ŠAKAL
Canis aureus

Zlatni šakali mogu često da se vide oko deponija u blizini ljudskih naseobina, gde traže otpatke hrane.

Zlatni šakal je rasprostranjena životinja koja živi širom južne Evrope, Bliskog istoka i južne Azije. On je jedini šakal koji živi u severnoj Africi, gde se u stara vremena smatrao svetom životinjom egipatskog boga Anubisa. Obično ima zlatnosmeđe ili žuto grubo krzno sa crnim vrhom repa.
Zlatni šakali pare se celog života i podižu mladunčad zajedno tokom životnog veka koji traje oko osam godina. Oni žive u jasno obeleženim teritorijama, često u malim porodičnim grupama. neki potomci ostanu kao pomagači, starajući se o novim mladuncima i omogućujući majkama da love za porodicu.

Ovi šakali uglavnom žive u otvorenim travnatim predelima. Borbe za prevlast su uobičajene, a zlatni šakali provode više vremena odvojeno od grupe nego drugi društveni kanidi. Dominantni mužjaci su oni koji napuštaju grupu, ali u nepovoljnim uslovima oni će oterati slabije iz čopora. Šakali nisu probirljivi po pitanju ishrane, jedu svakojaku lešinu ili male sisare na koje naiđu, a hrane se i biljkama.Međutim, zlatni šakali love više od bilo koje druge vrste šakala i često se nadmeću sa hijenama i lavovima, koji pokušavaju da im ukradu plen. Šakali jedu veoma brzo,ne žvaćući hranu, a esto zakopavaju lovinu da bi je sakrili od drugih lešinara.

[причалица]

CRVENI PANDA
Ailurus fulgens

Divni i nedokučivi crveni panda lokalno je, u zavičajnom Nepalu, poznat kao "vatrena lisica".

Crveni panda je manji rođak poznatijeg džinovskog pande, iako moderni biolozi nisu sigurni koliko su oni stvarno srodni.

Crveni panda je malo veći od domaće mačke, sa veoma mačijim licem, krznom boje rđe i dugim prugastim repom. On ima delimično uvlačljive kandže i vrlo jake čeljusti za žvakanje mladica bambusa koje su bitan deo njegove ishrane. Ove mladice su veoma slabo hranljive, a kao i kod drugih mesojeda probavni sistem crvenog pande je veoma kratak, pa zato nije sposoban da izvuče maksimum iz hrane koju koristi. Zbog ovog razloga crveni panda ima usporen metabolizam i žvaće svaki zalogaj veoma temeljito. U divljini su crvene pande obično usamljena stvorenja, koja jasno obeležavaju mirisom granice svoje teritorije. Oni špartaju šumom na padinama Himalaja, koje se sastoje od listopadnog tvrdog drveća i rododendrona sa bambusovim rastinjem. nažalost, ova krhka ekologija i naročita ishrana crvenih panda znači da ova stvorenja nisu više rasprostranjena kao nekada.

[причалица]

SAMUR
Martes zibellina

Elegantni rođak kune zlatice, samur je bio gotovo istrebljen zbog raskošnog krzna..

Ovaj mesojed živi u planinskim šumovitim predelima, obično u blizini potoka, a jedna životinja može da ima nekoliko jazbina pod stenama ili pod korenjem. Samur lovi danju ili noću, kontrolišući teritoriju koja može da zauzima 3000 hektara. Uglavnom lovi glodare, ali jede i male ptice, ribe, med i bobice.
Samuri formiraju individualne teritorije koje žestoko brane od uljeza, ali u toku sezone parenja mužjaci primaju ženke na soju teritoriju. Mladunci se rađaju u proleće mali i slepi. Otvaraju oči negde posle 30 dana, a samostalni postaju sa 16 meseci.

Samur ima raskošno svilenkasto krzno, obično tamnosmeđe ili crno, tako da je već dugo meta lovaca. Tokom XVIII veka na hiljade ovih životinja hvatano je u zamku zbog krzna,a danas se samur uzgaja na farmama zbog industrije krzna.

[причалица]

VIDRA KRATKIH KANDŽI
Aonyx cinerea

Prednje šape vidre kratkih kandži podsećaju na ljudske prste i čine je najspretnijom od svih vidri.Njene prednje šape omogućuju joj da lepo pipa hranu u plitkoj vodi. Ona takođe ima jak rep, zahvaljujući čemu je odlična plivačica. Vidra kratkih kandži ima kratko tamnosmeđe krzno sa svetlim belezima na licu i grudima.

Vidra kratkih kandži jedna je od najmanjih vidri na svetu i, kao što sugeriše njeno ime, ima veoma kratke kandže. Ove kandže su, u stvari, sitne tupe bodlje koje jedva da proviruju iz vrhova šapa. Neobično je da je kožica razapeta samo na zadnjim zgobovima - ne na krajevima prstiju kao kod drugih vidri. Ovo prilagođavanje znači da je ona spretnija i osetljivija na dodir od drugih vidri.
Vidre kratkih kandži hvataju plen više spretnim šapama nego zubima. Najviše vole krabe i mekušce i razvile su velike, široke zube za razbijanje ljusaka. Od ostale hrane jedu žabe i male vodene sisare. retko jedu ribu, pa ne postoji otimanje za hranu kada žive u blizini drugih vrsta vidre.

Azijska vidra je vrlo društvena, pa parovi često žive zajedno ceo život. Male društvene grupe do 12 životinja vrlo su česte, a zabeleženo je 12 različitih poziva koje one upćuju. Ove vidre su takođe zahvalni kućni ljubimci, a neke su malajski ribari čak naučili da love ribu.

[причалица]

JAZAVAC KRMAK
Arctonyx collaris

Jazavac krmak mnogo liči na evrazijskog jazavca,ali ima mnogo duže prednje kandže i rep. Ove životinje jedu lešinu kad nema dovoljno hrane.

Jazavac krmak ili "medveđe svinjče" luta većim delom jugoistočne Azije, živeći u šumovitim predelima. Ime je dobio po bledocrvenoj goloj njušci i po svinjskom načinu ishrane.Rijući u zemlji, koristeći očnjake i sekutiće kao kramp i lopatu, on nalazi male beskičmenjake i korenje, kao što kupi plodove i lovi male sisare koji slučajno naiđu. Neki lokalni stanovnici kažu da je vrlo aktivan ribar, da vadi krabe iz reka i potoka.


Mladunci ove noćne životinje su vragolasta stvorenja koja vole da se igraju, ali kada odrastu slaba je društvena interakcija. Jazavac krmak spava u dubokim jazbinama ili u pećinama pod velikim stenama, a može tako brzo da kopa da pobegne od predatora - obično leoparda ili tigrova. S jakim vilicama i oštrim kandžama, nije baš lak obrok za bilo kojeg napadača. Kao i drugi jazavci, koristi opori miris, odbrambeni mehanizam, lučeći škodljive gasove iz analnih žlezda kada se nađe u opasnosti.

[причалица]

ŠARENI LINSANG
Prionodon pardicolor

Šareni linsang je gladak, sa gustim, baršunastim krznom. Crne šare su poređane u nizovima duž bokova preko narandžastožute ili bledosmeđe pozadine.Na dugom repu se nalaze tamni prstenovi.

Postoje dve vrste linsanga koje žive u Aziji, a najmanji su pripadnici porodice viverida, u koji spadaju još mačkoliki cibeti i genete. za razliku od mnogih drugih viverida, oni ne stvaraju opore mirise koji se koriste odbrani.

Iznenađujuće malo se zna o ovim mesojedima zato što ih je veoma teško pratiti, naročito u prirodnim šumskim staništima. Oni su noćne životinje i provode mnogo vremena na drveću, gde se vrlo hitro kreću kroz granje, koristeći uvlačljive kandže za hvatanje za koru i dug rep za održavanje ravnoteže. Takođe love hranu na zemlji. Tokom dana sklanjaju se u gnezda sagrađena od grančica i lišća - bilo u dupljama drveća bilo u jazbinama. Ništa se ne zna o njihovom društvenom ponašanju; verovatno osnivaju teritorije kao i većina drugih malih mesojeda.

[причалица]

BINTURONG
Arctictis binturong

Binturong ima veoma dugo, crno krzno, često sa sivom ili žućkastom bojom na vrhu. Ima upadljive čuperke dugog, ravnog krza na zadnjem delu ušiju, koji štrče visoko iznad vrha ušiju.

Binturong je najveći član porodice cibeta u Aziji. Reč je o noćnim životinjama koje najviše vremena provode na drveću. Iako su dobri penjači, binturonzi se kreću sporo i pažljivo kroz granje i nikada nije primećeno da skaču. Oni su jedini mesojedi, skupa sa kinkandžuom iz Južne Amerike, koji imaju elastičan rep kao važno sredstvo za penjanja.

Binturonzi su takođe dobri plivači, a ponekad zanju i da zarone da bi ulovili ribu. Lako ih je pripitomiti i dobiti nežne kućne ljubimce. Međutim, iznenađujuće malo se zna o ovim životinjama u divljini.Mogu da budu aktivni i noću i danju i mada su usamljenici, jedno ili dvoje odraslih može se ponekad videti sa mladima. Ove životinje se glasaju na razne načine kada se nalaze u zatočeništvu. kao što je slučaj i kod mnogih drugih vrsta, broj binturonga je u opadanju zbog uništavanja staništa.

[причалица]

AUSTRALIJSKI VODENI PACOV
Hydromys chrysogaster

Australijski vodeni pacov ima razapetu kožicu na zadnjim nogama koju koristi pri plivanju, i debelo, glatko krzno slično krznu foke.

Australijski vodeni pacov, takođe poznat kao dabrovski pacov, jedan je od nekoliko austalijskih sisara koji su prilagođeni za život u vodi. Prisutan je u slatkovodnim rekama, u slankastim potopljenim ušćima i u priobalnoj slanoj vodi. Ovi glodari su izvrsni plivači i love plen pod vodom, obično se krećući po dnu u potrazi za ribom i velikim larvama vodenih insekata. Australijski vodeni pacovi savlađuju relativno velik plen, uključujući ribu do 30 cm dužine. Obično odnose plen na mesta gde se hrane na kladama ili kamenju.

Za razliku od mnogih drugih australijskih glodara vodeni pacov nije strogo noćna životinja i često lovi danju, iako je najaktivniji uveče po zalasku sunca. Ova vrsta je veoma česta, a njen broj se verovatno povećao usled izgradnje sistema za navodnjavanje koji su stvorili više povoljnih vodenih staništa. Međutim, četiri srodne vrste vodenog pacova, koje žive u Novoj Gvineji ili na okolnim ostrvima, svrstane su među ranjive.

[причалица]

ZLATNI HRČAK
Mesocricetus auratus

Divlji primerci imaju bujno zlatnosmeđe krzno na gornjem delu tela, ali je selektivno razmnožavanje kod zatočene populacije stvorilo veliki raspon boja i tipova krzna.

Izvestan broj vrsta malih glodara zove se zajedničkim imenom hrčci, a svi pripadaju istoj podporodici, Cricetinae. Iako divlja populacija zlatnih hrčaka živi samo na malom prostoru Sirije, ljudi su ih uveli u mnoge druge delove sveta. Zlatne hrčke je lako držati i postali su veoma popularni kućni ljubimci.

U divljini ova vrsta živi u jazbinama u suvim, kamenitim staništima. Jazbine mogu da budu sasvim velike i često sadrže više odaja i ulaza. Hrčci žive sami u jazbinama i obično su veoma agresivni jedan prema drugome. U stvari, zatočeni hrčci se moraju držati odvojeno da se ne bi međusobno ubijali.

Zlatni hrčci imaju velike kese na obrazima za nošenje hrane u jazbinu. Ako su ugroženi mladunci, ženke mogu čak da stave 12 svojih beba u kesu na obrazima. Iako su zlatni hrčci česti kućni ljubimci i treća životinja za laboratorijska istraživanja, posle pacova i miševa, njihova divlja populacija nastanjuje tako mali prostor da je ova vrsta stavljena na spisak ugroženih.

[причалица]

LETEĆA VEVERICA
Petaurista elegans

Džinovske leteće veverice imaju veoma bujan "četkast" rep, koji nije spljošten kao kod nekih drugih vrsta leteće veverice. Rep deluje kao kormilo, i kada veverica skače i kada plovi kroz vazduh.

Ova životinja, takođe poznata kao šarena džinovska leteća veverica, jedna je od najvećih među preko 40 vrsta letećih veverica u svetu. Postoji deset vrsta džinovskih letećih veverica, od kojih sve žive u šumama istočne Azije na velikoj nadmorskoj visini, na visinama koje obično prelaze 900 m. Na Himalajima šarena džinovska veverica živi čak na visini od 4000 m.

Tokom dana ove životinje se skrivaju u dupljama drveća ili u gustom lišću u visokim granama. U suton počinju da se kreću u potrazi za hranom. Obično se kreću kroz krošnje drveća onako kako to čine obične veverice, skačući sa grane na granu. Međutim, kada dođu do prevelikih razmaka između drveća, skaču sa visokih grana i plove na širokim kožicama razapetim između udova i repa. Poznato je da na taj način mogu da pređu do 450m. Iako ove životinje, u stvari, ne lete, sasvim su vešte u vazduhu, prevrćući se i i čak se vozeći na uzlaznim vazdušnim strujama

[причалица]

DŽINOVSKA VEVERICA
Ratufa indica


Džinovska veverica ima tamnosmeđe krzno na gornjem delu tela i žutomrko na donjem. Ima posebno široke šake i duge kandže da se lakše hvata za granje i penje.

Ovo je najveća vrsta među vevericama koje žive na drveću, sa dužinom od glave do repa koja iznosi 90 cm i težinom od skoro 3 kg. Džinovske veverice provode najviše vremena u krošnjama drveća i veoma su hitre, brzo se krećući kroz šumski baldahin. Ove veverice su aktivne danju, a noću se skrivaju u dupljama drveća. Tokom sezone razmnožavanja one grade velika okrugla gnezda od grančica i lišća, gde ženke rađaju mlade i neguju ih. Džinovske veverice žive same ili u parovima i smatra se da imaju relativno male teritorije, koncentrisane oko gnezda. Ove veverice tiho "pevuše" kada su zadovoljne, a vrište kada su uznemirene. Veoma su obazrive i odjuriće u gustu šumu i na najmanji znak opasnosti. To je razlog što ih je veoma teško proučavati tako da se o ovoj vrsti zna relativno malo. Sada su ugrožene usled uništavanja njihovih staništa.

[причалица]

LETEĆA LISICA
Pteropus edulis

Leteće lisice su voćni slepi miševi sa njuškom i ušima sličnim lisičijim i sa velikim ušima..

Ovo je jedna od 60 vrsta letećih lisica koje su rasprostranjene po jugoistočnoj Aziji i Australiji, kao i po mnogim ostrvima zapadnog Pacifika i Indijskog okeana.

Ovi slepi miševi provode dane odmarajući se visoko u krošnjama drveća, izlazeći iz šumskog baldahina tek u suton, leteći u potrazi za hranom. Voćni slepi miševi uzleću tako što se spuštaju sa grana, pa su zato poželjnija visoka stabla kao mesto za uzletanje. Ponekad se voćni slepi miševi odmaraju okupljeni u ogromnom broju. Na Filipinima se ova vrsta znala okupljati u grupama 0d 100 000 članova pre nego što krene u lov, a gubitak staništa je drastično smanjio njihov broj.

Voćni slepi miševi su na udaru lovaca zbog mesa, koje se u mnogim zemljama smatra delikatesom. U nekim zemljama uzgajivači voća smatraju ih štetočinama. Izolovane populacije su ranjive na lokalne katastrofe kao što su tropske oluje. Tokom poslednjih 50 godina izumrle su dve vrste, a mnoge druge su ozbiljno ugrožene.

[причалица]

ŠNAJDEROV SLEPI MIŠ LISNATOG NOSA
Hipposideros speoris

Njuščice ovih slepih miševa imaju čudne izrasline kože nalik listu, koja se sastoji od prednjeg dela u obliku potkovice i lisnatih struktura koje prolaze kroz njen centar. Ove strukture usmeravaju ultrazvučne glasove koji pomažu slepim miševima prilikom hvatanja insekata.

Postoji 69 vrsta slepih miševa lisnatog nosa koji žive u tropskim i subtropskim delovima Afrike, Azije i Australije. Ovi miševi imaju čudno oblikovan nos koji im pomaže da usmere svoje ultrazvučne glasove koji se emituju iz nozdrva radi eholociranja. Ovi slepi miševi mogu da lociraju leteće insekte i da ocene koliko brzo se kreću, kao što takođe otkrivaju prepreke, kao što su grane, i to po vrsti eha koji se vraća posle njihovog ispuštanja zvukova.

Različiti slepi miševi emituju različite glasove prilikom eholociranja, zavisno od staništa u kojem žive. Šnajderovi slepi miševi lisnatog nosa love insekte u najraznovrsnijim staništima, uključujući unutrašnjost šume i rubove otvorenijih prostora. Iako mogu da love i plove po najvećem mraku, ovi slepi miševi često love u suton i svitanje, kada su aktivni insekti koji se roje. Međutim, u ovo vreme su ranjiviji u odnosu na predatore kao što su ptice grabljivice. Iako su Šnajderovi slepi miševi lisnatog nosa prilično brojni na celom prostoru na kojem su prisutni, 13 drugih vrsta istog roda rapidno smanjio broj ili se nalaze pred izumiranjem.

[причалица]

OBIČNI CVETNI SLEPI MIŠEVI
Syconycteris australis

Obični cvetni slepi miševi spadaju među najmanje voćne slepe miševe na svetu. Imaju crvenkastosmeđe ili sivosmeđe krzno na gornjem delu tela i bledo na donjem delu tela. Kao i neke vrste voćnih slepih miševa, oni su važni oprašivači cveća. Postoji zabrinutost da se njihov broj smanjuje u Australiji.

Ovi mali voćni slepi miševi pripadaju grupi sličnih slepih miševa, od kojih svi imaju dug, tanak jezik sa četkastim izraslinama za uzimanje polena i nektara iz cveća. Iako se cvetni slepi miševi obično odmaraju sami, znaju da formiraju "kampove" poput kampova letećih lisica, odmarajući se zajedno u grupama u nekim delovima godine.

Neki cvetni slepi miševi ostaju u istim područjima, očito pokušavajući da brane svoje cveće od drugih slepih miševa, dok se drugi slobodno kreću po različitim područjima. Kao mnogi voćni slepi miševi, ova vrsta ima krupne oči, dobro prilagođene za gledanje po sobnoj svetlosti.

Noću se cvetni slepi miševi okupljaju u područjima gde ima mnogo cveća, pa se veliki broj njih može videti kako leti oko neke vrste drveta u cvatu. Možda je iznenađujuće da malo cvetnih slepih miševa pokušava da brani bogate izvore nektara verovatno zbog povećane uznemirenosti od velikog broja slepih miševa koje takva mesta privlače.