Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

LISNA AZIJSKA KORNJAČA
Cyclemys dentata

Lisna azijska kornjača ima ravniji oklop od većine drugih kornjača. On je obično tamnosmeđe boje, ali zna da bude i svetliji.

Prvi deo života lisna azijska kornjača provodi gotovo potpuno u vodi. Mlade kornjače su isključivo vodene životinje. Međutim, kako godine prolaze ove kornjače sve više vremena provode na kopnu. Ova vrsta kornjače po navikama je svaštojed, jer se hrani i biljkama i životinjama. Vrlo rado će preći sa lišća na puža u prolazu ili na cvrčke.
Donja polovina oklopa naziva se trbušni lub, a kod većine kornjača on predstavlja niz koncentričnih linija. Kod lisne azijske kornjače trbušni lub je spojen zglobovima duž celog tela na takav način da ona, kada se nađe u opasnosti, može da potpuno uvuče glavu i noge u oklop, a da zatim povuče donji deo oklopa da zatvori rupe. Ovo predstavlja skoro neprobojnu barijeru iza koje kornjača može da se skloni.

[причалица]

TUATARA
Sphenodon punctatus

Tuatare se često opisuju kao živi fosili. One su jedini preživeli pripadnici grupe gmizavaca koji su inače davno izumrli. Nastanjuju priobalna ostrva Novog Zelanda. Dostižu veličinu od 50 do 60 cm a težinu od 500 g. Imaju životni vek oko 100 godina a zrelost dostižu oko 20-e godine.

Rhynochocephalia su bili na vrhuncu uspešnosti pre otprilike 200 miliona godina, živeći skupa sa dinosaurusima. Međutim, većina ih je doživela istu sudbinu kao dinosaurusi: izumiranje. Jedino su preživele tuatare. Danas ih ima samo dve vrste, obe na Novom Zelandu. Za razliku od guštera, tuatare imaju treće oko. Ovo je organ osetljiv na svetlost koji se nalazi tik ispod kože na vrhu glave. Kada su mlade, treće oko apsorbuje ultravioletne zrake, pomažući im da proizvode vitamin D- bitan za razvoj kostiju. Skoro sve u vezi sa načinom života tuatara je usporeno. Jaja se razvijaju unutar tela ženke oko deset meseci. Zatim je potrebno da prođe još godinu dana da bi se izleglo mladunče. Tuatare polno sazrevaju tek sa 20 godina. One imaju veoma usporen metabolizam i dišu u proseku jednom u 7 sekundi. Međutim, mogu da zadrže dah preko sat vremena.

[причалица]

GUŠTER SA ČIPKOM
Chlamydosaurus kingii

Verovatno jedan od najspektakularnijih guštera na svetu, ova životinja koristi neverovatnu čipku da zaplaši potencijalne predatore.

U normalinim okolnostima gušter sa čipkom izgleda poput drugih velikih guštera. On je žutomrke boje i može da se stopi sa okolinom i ostane skriven od predatora. Međutim, ako ova taktika ne bi upalila, onda stupa na scenu divna gušterova čipka svetle boje. Kada gušter otvori usta, šipke hrskavice prikačene za vilicu otvaraju čipku kao kišobran. U isto vreme gušter snažno šišti. Spoj šištanja i otvaranja čipke dovoljan je da uplaši predatore koji misle da je ovaj bezopasni gušter neko strašno čudovište s kojim ne treba imati posla. Čipka u prečniku može da bude do 30 cm.Najveći deo vremena čipka je preklopljena preko ramena i leđa i pomađe gušteru u rashlađivanju i kamuflaži.
Gušteri sa čipkom hrane se uglavnom na zemlji, ali su i odlični penjači, sposobni da jure za insektima uz drveće. Kada je na zemlji, gušter sa čipkom može da trči brže od većine ljudi.

[причалица]

BODLJIKAVI ĐAVO
Moloch horridus

Neverovatno bodljikav izgled pomaže bodljikavom đavolu da se zaštiti i kamuflira, ali i da skuplja vodu u surovom pustinjskom staništu.

Australija je domaćin mnogim čudnim životinjama, a bodljikavi đavo svakako spada u najbizarnije. Njegovo celo telo prekriveno je bodljama koje su mrkožute ili sive boje. Ove boje razbijaju konturu guštera tako da je pticama grabljivicama teško da ga uoče odozgo. Međutim, glavna korist od bodlji nije tako očita - one su izvor vode. Bodljikavi đavoli žive u krajnje vrelim i suvim područjima, gde je voda prava nagrada. Tokom noći kondenzacija se skuplja na koži ovog guštera; bodlje pomažu da se voda kanališe niz žlebove koji se slivaju niz telo prema ustima. Ovaj način skupljanja vode znači da bodljikavi đavo nikad nema potrebu da pije vodu direktno iz neke lokve ili jezerca.
Bodljikavi đavoli jedu samo mrave, koje uzimaju jednog po jednog lepljivim jezikom. Oni su veoma efikasni u ovom procesu, jer mogu da pokupe do 50 mrava u minutu. Jedan obrok može se sastojati čak od 5000 mrava. Uprkos strašnom izgled, potpuno je bezopasan.

[причалица]

VODENI ZMAJ
Physignathus cocincinus

Svetlozelena boja mužjaka vodenog zmaja traje samo za vreme sezone razmnožavanja; u drugim delovima godine njegova boja je mutnija i liči na boju ženke.

Sa naglašenom krestom koja prolazi od potiljka niz kičmu, vodeni zmaj je veliki, impresivni gušter. Tokom sezone razmnožavanja mužjaci su svetlozelene boje, ali su mutnije boje u drugim delovima godine.
Vodeni zmaj se oseća jednako ugodno u vodi i na kopnu, pa čak i na drveću. Međutim, kada se oseti ugroženim svaki put će potražiti bezbednost vode. Posle parenja ženke izdube plitke rupe u koje polažu nasade od 10 do 15 jaja. Zatim pokriju jaja zemljom i lišćem i ostave ih da se razvijaju. Posle 2-3 meseca mladi se izlegu, dugački samo 15 cm. Međutim, oni brzo rastu i postaju polno zreli sa godinu dana.

[причалица]

LETEĆI GUŠTER
Draco volans

Koža zategnuta preko izduženih rebara daje letećem gušteru par membrana nalik krilima koje o koristi za plovidbu sa drveta na drvo.

Poznati i kao leteći zmajevi, leteći gušteri imaju nizove membrana nalik krilima, koje su u stvari koža zategnuta preko izduženih rebara. Ovi gušteri praktično ne lete, nego plove od drveta do drveta po šumi. Jedna takva plovidba može da bude duga do 10 metara. Kada ne plove, njihova "krila" su sklopljena niz bokove tela. Leteći gušteri imaju treći nabor kože pod bradom, koji može da se raširi po želji. Ovaj nabor pod bradom je veći i žute je boje kod mužjaka, a koristi se kod ritualnih udvaranja.
Ovi mali gušteri provode gotovo ceo život na drveću. Ženke silaze na zemlju samo kada zakopavaju jaja. Pošto polože jaja i pokriju rupe, ženke su spremne da žestoko brane jaja 24 časa pre nego što se vrate na drveće i ostave mlade da se samostalno razvijaju. Kada se izlegu, mladi se odmah penju na najbliže drvo da počnu svoj arborealni život; mužjaci verovatno neće nikada ponovo stupiti nogom na zemlju.

[причалица]

GEKO TOKAJAC
Gekko gecko

Geko tokajac je sivoplavi gušter sa narandžastim pegama po telu. Jedan je od najvećih gekoa na svetu.

Geko tokajac spada među najveće vrste gekoa na svetu, dostižući dužinu od skoro 40cm. Ime je dobio po najčešćem načinu dozivanja koje zvuči kao "to-kaj, to-kaj, to-kaj". Geko je noćna životinja, koja izlazi u suton i kreće u lov na insekte i male kičmenjake.
Tokajci su strašni borci koji ujedaju tako snažno da mogu da nanesu velike nevolje svakom predatoru koji pokuša da je pojede. Mužjaci su veoma teritorijalni i napašće druge mužjake koji zalutaju na pogrešan prostor posle upozorenja domaćina. Tokajci se tuku brzo i žestoko i obično usmrćuju neprijatelja.

Kao i većina pripadnika drugih vrsta gekoa, tokajci imaju specijalne jastučiće na vrhovima prstiju koji im omogućuju hvatanje za glatke površine. U kućama gde su dobrodošli kao znak sreće penju se uz prozore i po plafonu u potrazi za hranom. Ponekad ih je moguće naći pored svetla, gde se nadaju obroku od leptirića koji se noću okupljaju na svetlo.

[причалица]

LETEĆI GEKO
Ptychozoon kuhli

Kao i leteći gušter, leteći geko koristi nabore kože između prstiju da "plovi" od drveta do drveta.

Leteći geko je još jedna vrsta gmizavaca, pored leteće zmije i letećeg guštera, koji plovi po šumama jugoistočne Azije koristeći nabore kože kao vazdušne folije. Međutim, za razliku od drugih "letećih" gmizavaca, leteći geko ne koristi nabore kože kao vazdušne folije. Međutim, za razliku od drugih "letećih" gmizavaca, leteći geko ne koristi nabore kože razapete preko izduženih rebara, nego njegovi nabori rastu između dugih prstiju, na isti način kao kod leteće žabe. Ovi nabori kože daju gekou debeo izgled, pa je on zbog toga dobio naziv geko debelih prstiju.
Leteći geko se izuzetno dobro kamuflira. Veoma liči boji kore drveća na kojem se satima odmora potpuno nepomično, sa glavom okrenutom prema dole, čekajući da naiđe neki insekt i da ga zgrabi. Na njegovoj koži čak ima i svetlijih šara koje podsećaju na lišajeve sa debla drveća.

[причалица]

SKINK MODROG JEZIKA
Tiliqua scincoides

Skink modrog jezika je zdepast gmizavac široke glave, čvrsto građenog tela i kratkih udova. Modri jezik odvraća predatora.

Jedan od najpoznatijih australijskih gmizavaca, čije kosmopolitske navike ukazuju na činjenicu da je sposoban da izvuče sve što je moguće u većini situacija. Jede praktično sve, od insekata, puževa, plodova i cveća, do lešine i otpadaka iz kanti za đubre.
Kao što sugeriše njegovo ime, ovaj skink zaista ima modar jezik. Jezik je veoma velik, gotovo iste veličine kao glava guštera, pa kada se nađe u opasnosti ovaj gušter izbaci jezik prema napadaču, dajući predatoru upozoravajući signal. U kombinaciji sa žestokim šištanjem, ovo je često dovoljno da obeshrabri sve osim upornih predatora.

Tokom sezone razmnožavanja mužjaci formiraju sopstvene teritorije sa kojih progone druge mužjake. Kada u dotičnu teritoriju stupe ženke, mužjaci ih kratko jure i onda ih pritisnu, držeći ih za leđe, dok ne završe parenje.

[причалица]

SMARAGDNI SKINK
Lamprolepis smaragdina

Svetlozelena boja smaragdnog skinka predstavlja odličnu kamuflažu u lišću tropskih šuma jugoistočne Azije i Nove Gvineje.

Malo gmizavaca može da se pohvali da je tako svetle boje kao smaragdni skink, koji nastanjuje tropske šume jugoistočne Azije i Nove Gvineje. On je odličan penjač, a najveći deo vremena provodi skriven u gustom lišću na deblu ili na granama, retko silazeći na zemlju. Smaragdni skink je veoma aktivan u potrazi za insektima, koje hvata brzim, naglim pokretima.
Kao i mnogo drugih guštera, ova vrsta takođe ima sposobnost da odbaci rep - pojava poznata kao autotomija. Ovo je veoma korisna taktika kad dođe do napada predatora. Kad bude odbačen, rep nastavlja da se vrti i često zbuni predatora, obično pticu grabljivicu ili zmiju, tako da gušter uspeva da pobegne.

[причалица]

PEŠČANI VARAN
Varanus flavirufus

Peščani varani imaju spljošteno telo, dug snažan rep, jake udove i veoma oštre kandže.

Peščani varan je jedan od najvećih australijskih guštera. Ponekad je poznat kao gušter trkaći konj zato što postiže izuzetne brzine, često trčeći samo na zadnjim nogama, koristeći dugi rep za održavanje ravnoteže.
Peščani varani žive širom Australije i uspešno rešavaju većinu situacija. Jedu praktično sve, tražeći zalogaje hrane dugim račvastim jezikom koji koriste da kušaju vazduh. Čak će ući i u gnezdo krokodila kada majke okrenu leđa i gostiće se jajima.

Ovi gušteri nisu otvoreno agresivni, radije ostajući van gužve kad god je to moguće, ali znaju i da zametnu veliku kavgu ako dođe stani-pani. Braneći se od predatora koriste dugi rep nalik biču, snažne čeljusti i duge oštre kandže. Kandže im takođe omogućuju da se penju na drveće, na kojem obično traže ptičja gnezda.

[причалица]

ZELENI ARBOREALNI VARAN
Varanus prasinus

Dugačak, elegantan gušter sa šiljatom glavom, zeleni arborealni varan može da ima mnoge nijanse zelene boje, zavisno od okoline u kojoj živi.

Zeleni varan se divno stapa s lišćem drveća na kojem provodi najveći deo vremena. On ima i druga prilagođavanja koja mu pomažu da živi arborealnim životom, kao što su debele grube ljuske na tabanima koje mu pomažu pri hvatanju za grane. Od svega je najvažnije da ima spretan rep, koji mu služi kao peti ud prilikom parenja. Mnoge vrste varana koriste rep kao bič kada se brane. Međutim, rep je toliko važan organ za zelenog varana da ga aktivno brani od predatora.
Ne zna se mnogo o životnim navikama ovog guštera zbog toga što je on mnogo rezervisan i što njegovo stanište nije pristupačno. Međutim, poznato je da po šumskom baldahinu uglavnom traži velike insekte. Neki od ovih insekata, kao što su zeleni skakavci, dobro su zaštićeni dugim bodljikavim nogama. Zato zeleni varan, pre nego što pokuša da pojede ove bodljikave insekte, nastoji da odbaci noge i da jede samo hranljive i manje bodljikave delove tela.

[причалица]

KOMODSKI ZMAJ
Varanus komodoensis

Ovo je najveći gušter na svetu. Ogromna kontura trbuha komodskog zmaja može da zavara kada je reč o brzini kojom se on kreće.

Komodski zmaj je verovatno najzloglasniji gušter na svetu. Ne samo da je najveći i najagresivniji živi gušter, nego je jedan od najugroženijih. Pripada istoj porodici kao varani gušteri, ali se razvijao odvojeno milionima godina, pa je u tom procesu postao neverovatno velik.
Komodski zmaj je samo jedna od mnogih džinovskih vrsta životinja koje su se razvile po raznim svetskim ostrvima. Takođe se smatra da su komodski zmajevi postali toliko krupni da bi mogli da se hrane jednom vrstom patuljastog slona koja je nastanjivala Indoneziju pre više hiljada godina. Ovi patuljasti slonovi su kasnije izumrli, pa komodski zmajevi danas love druge sisare, od kojih su svi uvedeni na ova ostrva od strane čoveka. Zmajevi znaju da leže satima skriveni, čekajući da naiđe plen koji napadaju iz zasede neverovatnom brzinom.

Obično plen bude savladan za nekoliko sekundi. Međutim, ako bi i pobegla problemi žrtve nisu još rešeni. Komodski zmajevi imaju mnoštvo otrovnih bakterija koje žive u njihovim ustima. Kada ujedu životinju, ove bakterije ulaze u ranu i često uzrokuju njeno trovanje. To dovodi do spore i bolne smrti.

Ženka komodskog zmaja polaže u proseku 20-25 mekih, kožastih jaja u mesecu septembru. Otprilike dvostruko veća od kokošijih jaja, ova jaja imaju period inkubacije od 8 do 9 meseci u toku vlažne sezone. Mladi se izlegu i odmah kreću u lov na insekte. Moraju, međutim, da pripaze zato što lako mogu da završe na jelovniku većih zmajeva.

[причалица]

BARTONOV ZMIJSKI GUŠTER
Lialis burtonis

Veoma raznovrstan u boji, Bartonov gušter nema noge i ima široku, tupu njušku koja mu služi za rivenje.

Iako možda izgleda kao zmija, ova vrsta je stvarno beznogi gušter. Osim toga, reč je o gušteru koji se hrani drugim gušterima loveći ih veoma vešto. Pošto odredi mesto verovatne žrtve, Bartonov zmijski gušter potpuno smiri telo ali malo podigne rep i vrti njima. Skinkovi, kojima se hrane, radoznale su životinje i žele da vide šta je to pred njima. Dok se skink interesuje za rep koji se vrti, ne uspeva da primeti glavu koja ga uporno posmatra sa udaljenosti od nekoliko centimetara. Zmijski gušter odjednom napadne i onda drži plen u ustima dok ga ne uguši. Bartonov zmijski gušter voli da mu je toplo; ako se spoljašnja temperatura spusti na oko 21ºC, on će ući u neaktivno (spavajuće) stanje da bi sačuvao energiju.

[причалица]

TRAKASTA MORSKA OTROVNICA
Laticauda colubrina

Srebrnastocrne linije prekrivaju celo telo trakaste morske otrovnice, od vrata do vrha repa.

Trakasta morska otrovnica je tropska morska zmija dobro prilagođena na život pod vodom i na kopnu. Otrovna je ali poslušna, sa upadljivim crnožutim trakama duž tela i sa potrbušjem krem boje. Mnogo vremena provodi pod vodom, ali se vraća na kopno da se razmnožava i skine kožu. Na kopnu razvijene trbušne linije daju ovoj zmiji znatnu zemaljsku hitrinu i sposobnost da se penje na drveće, ali kada se polaganje jaja završi, ona se vraća u more.
Morske otrovnice borave uglavnom u plitkim, tropskim vodama jugoistočne Azije i Australije, gde se hrane jeguljama i malom ribom. Imaju spljošten rep u obliku lopatice zbog plivanja, nabore na nozdrvama za sprečavanje ulaska vode i specijalne žlezde pod jezikom za izlučivanje soli iz morske vode. Prosečni mužjaci su dugi 0.7m i patuljasti su u odnosu na ženke koje lako dostignu 1.25m dužine. To je razlog što ženke češće odlaze u dublje vode u potrazi za većim jeguljama, izbegavajući nadmetanje za hranu.

[причалица]

TAJPAN
Oxyuranus scutellatus

Tajpani su veoma različite boje, koja varira od drap i žućkastomrke do potpuno crne.

Australijski tajpan je jedna od najotrovnijih zmija na svetu, sa ujedom koji može da ubije miša za tri sekunde, a odraslog čoveka za 30 minuta. Veoma je agresivan i koristi napadačku strategiju hvatanja i puštanja, pri čemu posle iznenadnog ujeda sledi povlačenje da se ne bi desilo da zmija bude samlevena mogućom smrtnom agonijom žrtve.
Tajpani su naročito uspešni na severnim obalama Australije, možda zato što jedu samo sisare. Kada je u to područje uvedena veoma otrovna žaba krastača, broj zmija koje jedu žabe naglo se smanjio, ostavljajući dosta plena i praznih staništa za tajpana. Njegov smronosni ujed i kidisanje s povlačenjem doneli su mu nadimak "otrovna odskočna daska".

Ženka tajpana postaje polno zrela kada je manja od mužjaka i često će položiti dva nasada jaja tokom jedne sezone razmnožavanja. Kada se izlegu, mladi su dugački oko 45cm. Obično su svetlomaslinaste boje, sa krem potrbušjem i crvenkastim očima.

[причалица]

MALAJSKA GUJA
Calloselasma rhodostoma

Kamuflirana i smrtonosna lepotica, malajska guja je jedna od najopasnijih azijskih zmija.

Malajska guja verovatno ujede više ljudi nego ijedna druga vrsta zmija u Aziji, a za to postoji dobar razlog. Ona je noćni lovac, a dan provodi u opalom lišću, dobro kamuflirana crvenkastosmeđim trouglovima na telu. Nažalost, ovakva crta u ponašanju znači da se ova zmija neće skloniti sa puta ili dati bilo kakav znak upozorenja ako prema njoj pođe čovek; ona će ujesti.
Kao sve guje i malajska ima duge, zglobne očnjake koji leže povijeni unazad kada su usta zmije zatvorena, a iskaču napred kad zmija otvori usta i povlači se da bi napala. Ona ima jamice, senzore topline smeštene između očiju i nosa, koje su toliko osetljive da otkrivaju toplotu koju oslobađa telo plena. To omogućuje ovoj zmiji da lovi po mraku.

[причалица]

KRALJEVSKA KOBRA
Ophiophagus hannah

Otvorena kapuljača kraljevske kobre siguran je znak nevolje. Kako je sposobna da digne glavu na visinu preko 1.5m od zemlje, ova zmija je strašan predator. Njeno naučno ime znači "zmijojed".

Kraljevska kobra je jedna od najvećih zmija na svetu, koja ponekad dostiže dužinu od 5.5m. Može da se podigne do visine čoveka. Ima slobodne nabore kože oko glave koji mogu da se naduvaju i formiraju usku kapuljaču. Kraljevska kobra nije prava kobra, pa kao takva ima tako upadljivu kapuljaču.
U zavisnosti od staništa, kraljevska kobra može da varira u boji, a često je tamnija kada živi u šumi nego kada živi u savani. Ima dobar vid i progoniće plen na veliku udaljenost. Neobično je da kraljevska kobra jede samo gmizavce - uglavnom druge zmije.

Ova inteligentna kobra jedina je koja pravi gnezdo, koje ženka žestoko brani. Kada se izlegu, mladi su jednako smrtonosni kao i odrasli, spremni da love sa samo deset dana starosti. Manji mladi su podložni napadu mungosa i džinovskih stonoga, a jedina pretnja odraslim kobrama dolazi od ljudi koji ih ubijaju zbog korišćenja za lekove.

[причалица]

ZELENI ARBOREALNI PITON
Morelia viridis

Majstore prerušavanja, zelene pitone je praktično nemoguće primetiti u lišću kada su nepomično sklupčani na drvetu.

Ova divna svetlozelena zmija provodi gotovo ceo život u krošnji drveća. Većina funkcija - od hranjenja i pijenja do parenja i polaganja jaja - obavlja se iznad zemlje. Zelena boja predstavlja dobru kamuflažu u lišću, a elastični rep omogućuje zmiji da se čvrsto drži za granje. Ona će često čekati, savijena oko grane i sa glavom koja visi, spremna da se ustremi na pticu koja prolazi. Vertikalne zenice čine oči ove zmije veoma osetljivim na pokrete, a ljuske oko usta imaju jamice koje su pravi toplotni senzori za otkrivanje plena.
U pogledu oblika tela ova vrsta ima karakteristike pitona: jako telo sa malom glavom, prekriveno mnogim ljuskicama. Jaja se obično polažu u nasadima između 6 i 30, u duplje u deblima drveća. Zelena boja odraslih zmija nije prisutna kod mladih, koje su svetložute ili ponekad crvene. Njihovi predatori su ptice grabljivice.

[причалица]

MREŽASTI PITON
Python reticulatus

Lepoti najduže zmije na svetu ravna je njena snaga. Mrežasti piton dobio je ime po upadljivim šarama.

Mrežasti piton se lako prepoznaje po glavi bez šara i po ogromnoj veličini tela. On je najduža zmija na svetu. Do kraja je mesojed i ubija veoma efikasno čekajući neoprezne žrtve u zasedi. Nastoji da lovi aktivno, opredeljujući se za čuvanje energije. Obično jede ptice i male sisare, ali i jelene i svinje. Kao i svi gmizavci, ima usporen metabolizam i može dugo da živi a da ništa ne jede. Jedan piton u zoološkom vrtu odbijao je hranu 23 meseca, a posle toga je počeo da se hrani normalno.
Mrežasti piton ima impresivan mrežasti dezen, sastavljen od tamnijih trougaonih formi duž bokova, dok se žute ili krem šare spuštaju niz leđa. Glava je praktično bez šara, izuzev tanke crne pruge koja prolazi preko temena.

Mrežasti pitoni su moćni plivači, iako više vole da provode vreme na kopnu, skrivajući se u drveću. Noćne su životinje, a razmnožavaju se obično tokom zimskih meseci. Velika jaja se polažu u šuplja stabla ili u jazbine pod zemljom, a onda se ženka obmota oko njih i drhti da bi jajima bilo toplo. Kada se, međutim, izlegu male zmije, ostavljaju se da se staraju o sebi.