Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

MANGROVKA
Boiga dedrophila

Svetložute šare na crnom telu čine mangrovku jednim od najimpresivnijih gmizavaca na svetu.

Mangrovka svetlih boja lako se prepoznaje - uglavnom je crna, ali sa svetložutim trakama koje prolaze niz celo telo. Ove trake ne formiraju potpune krugove nego se prekidaju istaknutim grebenom koji se spušta niz leđa. Mangrovka takođe imaju žute usne i grlo.
Mangrovke su noćni lovci i obično se hrane malim kičmenjacima kao što su žabe i gušteri. One su blago otrovne i drže očnjake usmerene prema zadnjem delu usta. Kao što samo ime kaže, ove zmije žive u ili oko baruština mangrova, opredeljujući se za drveće u priobalnim vodama ili pored reka ako se nalaze dalje u unutrašnjosti. Najveći deo vremena provode savijene oko grana i prilično su mirne u toku dana. Ženke polažu jaja u gomile trulog lišća ili u stare šuplje panjeve drveća.

[причалица]

CRVENOREPA TRKAČICA
Gonyosoma oxycephala

Uprkos imenu, nijedan deo dugog, tankog tela crvenorepe trkačice nije crven. Nastanjuje jugoistočnu Aziju

Crvenorepa trkačica ima pomalo varljivo ime. Telo joj je zeleno, a na repu prelazi u boju koja varira od smeđe do narandžaste ili sive, ali rep nije nikada sasvim crven. Reč je o zmiji koja živi na drvetu i koja je aktivna u dnevnim časovima. Najviše vremena provodi loveći ptice, male sisare i slepe miševe, tražeći svojim krupnim očima bilo koju životinju koja je dovoljno velika za dobar obrok.
Njena zelena boja obezbeđuje joj izvesnu kamuflažu dok se kreće kroz tropsku šumu u kojoj živi. Retko silazi sa drveća, pa čak se i parenje odvija u granama.Uprkos relativno maloj veličini, trkačica je agresivna zmija, uvek spremna da se brani. Kada joj zapreti opasnost od ptica grabljivica ili većih sisara, ona naduva grlo da izgleda veća i podigne se u položaj za napad u obliku slova S.

[причалица]

SLANOVODNI KROKODIL
Crocodylus porosus

Slanovodni krokodil je verovatno najstrašniji gmizavac na svetu. Ljudima se preporučuje da se drže dalje od ovih džinovskih životinja.

Ovaj tamnosivi gmizavac je najveća krokodilska vrsta i najteži gmizavac na svetu. Potpuno odrastao krokodil može da bude težak preko 1000 kg i dugačak čak 7m. Ima veliku glavu i snažne ralje, predviđene za držanje i drobljenje. Krokodil jede oblutke, za koje se smatra da pomažu probavu drobeći hranu, a deluju i kao balast za održavanje plovljivosti tela.
Ženka slanovodnog krokodila pravi gnezdo od zemlje i trava, što sprečava potapanje jaja. Ona čuva jaja od predatora i odnosi izlegle mladunce u vodu.

Mladi krokodili se hrane ljuskarima, ribom i gmizavcima, ali kada porastu, često ubijaju životinje veličine bivola ili domaćih goveda. Što se tiče ljudi, dešava se da ih ubiju ili povrede.

[причалица]

GARIJAL
Gavialis gangeticus

Vitka njuška garijala bizarnog izgleda doprinosi hvatanju klizavog plena. Ovaj gmizavac retko izlazi na kopno, osim da se gnezdi.

Garijal se lako prepoznaje po dugoj, vitkoj njušci punoj oštrih zuba koji se preklapaju. Mužjak ima loptastu izraslinu na vrhu nosa, koju koristi za stvaranje glasova i vazdušnih mehurića pod vodom. Mehuriće koristi za privlačenje ženki.
Garijal je slabo prilagođen životu na kopnu zato što mišići njegovih nogu nisu povoljni za hodanje, što je razlog da on provodi najveći deo života u vodi. Opredeljuje se za mirne rukavce reka, gde mu spljošteni rep i zadnje noge s kožicom olakšavaju plivanje.

Najčešća hrana garijala je riba. Uske ralje su lepo podešene za brzo žvakanje pod vodom, a žrtve se gutaju naglavačke. Mladi garijali će se često hraniti malim ljuskarima i žabama. Tokom sedamdesetih godina XX veka garijali su bili skoro izumrli, a danas su zaštićeni na celom prostoru na kojem žive.

[причалица]

MAGER (INDIJSKI KROKODIL)
Crocodylus palustris

Kao što sugeriše njegovo ime, mager retko propušta priliku da zgrabi plen. Odrasli hvataju plen koji je velik čak kao bivo.

Ovaj krokodil srednje veličine dobio je ime prema reči iz hindi jezika koja znači "vodena neman", a u skladu sa imenom ovaj gmizavac predstavlja gadnu pretnju svakom plenu koji ugleda. Mladi krokodil će se hraniti uglavnom malim ljuskarima i ribom, ali će odrasli hvatati i zmije, kornjače i čak jelene i bivole. Vole mirnu slatku vodu dubine oko 5m, a tokom sušne sezone prevaliće velike udaljenosti tražeći vodu.
Mageri izgledaju vrlo slično aligatorima, sa širokom njuškom i spoljoštenom glavom. Međutim, njihovi oštri zubi su savršeno poređani i to ih razlikuje od aligatora. Imaju spljošten rep i dobri su plivači, ali prilikom plivanja ne koriste noge uprkos tome što se između prstiju nalazi kožica.

Kao i svi krokodili, mageri su društvene životinje. Odrasli i mladi često se sastaju, a tokom sezone parenja mužjaci uspostavljaju teritorije i prevlast podizanjem njuške visoko iznad zemlje i mlaćenjem repom.

[причалица]

KINESKI ALIGATOR
Alligator sinensis

Mladi kineski aligatori imaju upadljive žutocrne belege, ali oni blede kako aligatori sazrevaju, postajući sve više sivi kako vreme prolazi.

Ovaj mali i povučeni aligator živi samo u malom delu Kine, duž obala reke Jangcengjang. Veruje se da u divljini ima manje od 200 živih kineskih aligatora. Zaštita je zakonski uspostavljena, ali za mnoge seljake ovi aligatori su samo napast, skloni da napadnu njihovu pernatu divljač. To je razlog što ih ubijaju kada ih vide. Veliki problem je i gubitak povoljnog staništa, a mnogi programi razmnožavanja u zoološkim vrtovima ili rezervatima su odloženi zato što nema mesta u divljini gde bi novi primerci mogli da se vrate.
Kineski aligatori narastu do 2m dužine i teški su do 40kg. Obično su tamnozelene ili crne boje. Mladi imaju svetložute poprečne pruge. Kao i poznatija američka vrsta, Alligator mississippiensis, kineski aligatori imaju duge, prćaste njuške i koštane grbine duž tela i repa.

Zubi kineskih aligatora su odlično prilagođeni za drobljenje, jer se ove životinje intenzivno hrane ljuskarima i mekušcima. Love uglavnom noću i u letnjim mesecima. Nisu probirljivi u ishrani, tako da love patke ili pacove ako ih nađu. Retko napadaju veće sisare.

[причалица]

TIGAR
Panthera tigris

Tigru kao najvećem i najsnažnijem članu porodice mačaka narandžastocrne pruge pomažu da se stopi sa gustim rastinjem.

Tigrovi nemaju brzinu drugih mačaka, ali njihove velike i snažne zadnje noge omogućuju im da izvode skokove i do 10 metara. Oni imaju uvlačljive čeljusti,što znači da se one ne troše u svakodnevnom životu. Njihove skraćene čeljusti daju im ogromnu snagu prilikom ujedanja.
Uglavnom samotnjačke životinje, grupe tigrova se obično sastoje od majke i njene mladunčadi, koja ostaju s njom dve godine. Jasno obeležene teritorije svode susrete i sporove na minimum, ali je zapažen visok nivo društvene tolerancije, često na mestima ubijanja plena.

Tigrovi su sada kritično ugroženi usled krivolova i seče šuma.

[причалица]

LEOPARD
Panthera pardus

Kako živi samotnjački i kako je aktivan noću, retke su prilike da se vide lepe konture leoparda, uprkos činjenici da živi u blizini ljudi.

Leopard je rasprostranjen u najvećem delu Afrike i u južnoj Aziji, a živi u staništima od otvorenih travnatih oblasti do tropskih kišnih šuma i planinskih visova. U ishrani se prilagođava prilikama, rado jedući velike papkarske sisare, kao što su jelen i antilopa, ali neće odbiti ni ptice, zečeve i čak bube balegare ako nema drugog plena.
Leopardi su se odlično prilagodili penjanju na drveće i primećeno je da skrivaju leševe plena u granama da bi kasnije mogli da ih jedu. Love uglavnom danju da bi izbegli noćno nadmetanje sa lavovima i hijenama.

Leopardi mnogo variraju u boji, koja zavisi od staništa u kojem žive. U savani su obično oker boje dok su u visokim planinama tamnozlatni. Imaju kratke noge na dugom telu, a krzno im je prekriveno crnim tačkama ili rozetama. Potpuno crni leopardi - crne pantere - obično žive samo u šumama, ali ne predstavljaju posebnu podvrstu, nego je samo reč o retkoj mutaciji.

[причалица]

PRUGASTI LEOPARD
Neofelis nebulosa

Nedokučive i hitre, ove lepe mačke su malo poznate i mnogo ugrožene.

Prugasti leopard nije blizak rođak pravog leoparda i veruje se da predstavlja evolutivnu vezu između malih i velikih mačaka. Ovo plašljivo i povučeno biće ima kratke noge, ali dug rep i zube. Ima upadljive pruge na krznu koje su bledožute ili sive boje. Takođe ima dve velike crne pruge na vratu.
Prugasti leopardi nisu dovoljno proučeni zbog njihove plašljivosti od ljudi. Primećeno je da sa drveća jure naglavačke i da vise pod granama, te da će se često povući u drveće da probave hranu. Prugasti leopardi su mesojedi, a hrane se uglavnom jelenima, stokom i majmunima. Smatra se da najviše love na zemlji.

Kao i većina velikih mačaka, prugasti leopardi nemaju pravih predatora, a najveću pretnju predstavljaju im ljudske aktivnosti. Gubitak staništa i lov zbog njihovog lepog krzna tera ih sve dublje u šumu. Potrebno je oko 25 životinja da bi se napravila jedna bunda. Njihove kosti se takođe koriste u tradicionalnoj medicini.

[причалица]

MAČKA DŽUNGLE
Felis chaus

Stari Egipćani su obožavali ove mačke kao čuvar podzemlja. Njihovi mumuficirani ostaci nađeni su u grobnicama širom starog Egipta.

Često prisutna oko farmi i drugih ljudskih naseobina, mačka džungle je žustar i snažan mali predator. Ona ima krzno od sive boje peska do crvenkaste sa tigrastim prugama po nogama, tamnim vrhom repa i crnim čupercima na velikim ušima. Ima dobar sluh i vrlo je hitra, često skačući skoro 2m u visinu da bi uhvatila ptice u letu.
Ne postoji određena sezona razmnožavanja, pa može da se koti tokom cele godine.Mačići su uglavnom tamniji od odraslih mačića, sa naglašenim prugama. Mužjaci su često bolji zaštitnici mačića nego ženke, a porodične grupe su redovna pojava.

Ova vrsta, skupa sa afričkom divljom mačkom, bila je svetinja kod starih Egipćana, koji su je obučavali da lovi ptice - što je verovatno bio početak pripitomljavanja mačaka.

Iako je mačka džungle brojna vrsta, pokazuje veće potomstvo u močvarištima nego u blizini ljudskih naselja, a verovatno trpe zbog gubitka staništa.

[Zolton]

MANGULICA – ZABORAVLJENO BLAGO SRBIJE:
Mangulica (Wollschwein “Vunasta svinja”)

Svaka vrsta, rasa, soj, varijetet, podjednako zaslužuje pažnju i nije manje važna u odnosu na neku drugu. Njihov nestanak dovodi do nepovratnog gubitka dela genetičke varijabilnosti.

U Evropi , od ukupno 126 rasa svinja , samo 44% ima stabilan status,18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica čiji se status opisuje kao „ugroženo održiva“. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa nastalih jednostranom selekcijom na povećanje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja - šiška i šumadinka.
Na osnovu podataka iz Zasavice, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obavio je ispitivanja mesa mangulica. Rezultati su pokazali da prosečan sadržaj masti u uzorcima mesa iznosi 33,25%, a u slanini I do 86,21%. Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja tzv. HDL holesterola “pozitivnog holesterola” što je pogodno sa osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi.

[Zolton]

Nemački biolozi otkrili su novu vrstu mrava za koju veruju da je najstarija na svetu i da datira od pre 120 miliona godina.

Istraživači Prirodnjačkog istorijskog muzeja u Karlsrueu, pronašli su majušnog insekta dužine tri milimetra u prašumama Amazona 2007. godine i nazvali ga "Martalis heureka".

Insekt nalikuje minijaturnoj osi i verovatno je, sudeći prema uzorcima DNK, star oko 120 miliona godina, što ga ujedno čini najstarijim stanovnikom Zemlje.

Naučnici se nadaju da će ovo otkriće rasvetliti evoluciju mrava.

"Ovo je najzanimljivije otkriće u mojoj dugogodišnjoj karijeri", rekao je biolog muzeja u Karlsrueu, Manfred Verhag.

Naučnici iz muzeja Karlsrue, pronašli su neidentifikovanu vrstu mrava sličnog tipa u brazilskim prašumama 2003. godine.

Međutim, zbog kasnije nezgode u laboratoriji, insekt nije mogao da bude proučen, rekao je Verhag.

Neka nova vrsta mrava poslednji put otkrivena je 1923. godine.

[Zolton]

Kako je krvolocni dinosaurus "postao u vegeterijanac"

Otkriveno je veliko groblje dinosaurusa nalik pticama u Juti, US. Otkrivena je do sada nepoznata vrsta dinosaurusa koja je bila u procesu preobražaja od mesoždera ka biljojedima.

Falcarius utahensis predstavlja medufazu izmedu karnivora i herbivora. Ovo stvorenje je živelo pre 125 miliona godina a njegovim otkricem je pronadena karika koja je nedostajala u saznanjima o evoluciji dinosaurusa.

Falcarius je primitivna forma dinosaurusa koja je imala dosta toga zajednickog sa svojim rodacima mesožderima, iako je posedovala i razne osobine koje su pokazivale da su na putu ka mnogo naprednijim biljojedima.

Falcarius utahensis je pripadao grupi dinosaurusa poznatih kao terzinosaurusa, koji su bili rodaciVelociraptor-a i ranih predaka ptica.

Ova stvorenja su u svojoj evoluciji bila na pola puta izmedu mesoždera i kasnije biljoždera terinosauusa. Falcarius pokazuju zacetke osobina koje su karakteristicne za dinosauruse koji su se hranil biljkama, ukljucujucu smanjenje ocnjaka koji služe da se pregrize meso do zatupljenih zuba usled žvakanja lišca i povecanja dužine creva zbog varenja biljaka. Kod njih se primecuju i rane faze promene u gradi nogu kako bi mogle da nose glomazno telo umesto nogu cija je glavna uloga bila brzo trcanje.

Odrastao dinosaurus je hodao na dve noge, bio dugacak 4m , visok 1.4m, pokriven vunenim perjem i imao je oštrie 10cm dugacke kandze.

Ove strašne kandze su najverovatnije bile samo ostatak iz njegove svirepe prošlosti i najverovatnije nisu imale funkciju.

U jednoj tacki evolucije odvojile su se dve glavne grupe dinosaurusa od svojih rodaka mesoždera i preobratile se u biljojede. Dr. Sampson iz priridnjackog muzeja u Juti tvrdi da smo otkricem Falcarius dobili fosilni dokaz velike promene u nacinu ishrane kod dinosaurusa i ona predstavlja najbolju vezu izmedu krvolocnih predatora malog tela i više vrste terizinosaurusa koji su se hranili biljem. Pemda istraživacki tim nije sasvim siguran da se Falcarius iskljucivo hranio biljem, najverovatnije je jeo po malo mesa sve dok se nisu pojavile biljke cvetnice. Njegova pojava se poklapa sa velikom promenom, pojavom biljaka koje su cvetale, što im je obezbedilo novi izvor hrane.

[Zolton]

Dzinovske lignje

Kao iz romana Žila Verna, iz dubina Pacifika pojavilo se dzinovsko stvorenje. Ovo nije naucna fantastika, grupa japanskih naucnika je sakupila seriju izuzetnih fotografija žive gigantske lignje (Architeuthis) . Životinja cija je dužina 8 metara, snimljena je na dubini od 900 metara ispod površine Pacivickog okeana.

Izgleda da je Architeuthis mnogo aktivniji predator nego što se ranije smatralo. Ova dzinovska lignja živi i hrani se na takvim dubinama do kojih ne dopire ni dnevno svetlo.

Uprkos fasciniranosti ovom gigantskom životinjom sa velikih dubina, njen nacin života i navike ostaju uglavnom misterija. Nešto malo informacija koje su do sada bile poznate su uglavnom bazirane na mrtvim i sasušenim uzorcima koje su sakupili ribarski brodovi.

Misteriozna stvorenja su inspirisala bezbrojne price o morskim monstrumima i bile su cilj razlicitih naucnih ekspedicija.

Još od 1990 preduzeto je veci broj istraživackih putovanja u potrazi za gigantskim lignjama. Kamere koje su bile prikacene na velikoj dubini su korišcene u pokušaju da uhvate gigantske životinje, ali bez uspeha.

Japanski naucnici su kao mamac koristili ulješarku. Godinama unazad lovci na kiove su prijavljivali da su nalazili veliki broj ogromnih ostataka lignji u stomacima ulovljenih kitova, odredujuci ulješarku kao primarnu hranu velikih lignji.

Ovi snimci su dokazali da one nisu ugrožena vrsta, cak nisu ni tako retke i jedan su od najvecih beskicmenjaka.

Ekspert za lignje Martin Collins kaže da su ove fotografije fantasticno dostignuce. One mogu obezbediti dokaze kako gigantske lignje plivaju i love na velikim dubinama. Gledajuci životinje na filmu možete da dobijete izvaredne pregled kako one žive tamo dole. Prema ovim snimcima veoma su aktivne životinjei to daje odgovare na pitanja koja su ranije postavljna. Ranije se smatralo da su gigantske lignje neaktivne i da uglavnom samo lebde u velikim dubinama cekajuci da plen naleti na njih. Fotografije su dokazale da su one veoma aktivni predatori koji se veoma brzo krecu.

[Zolton]

Otkrivena prva otrovna ptica

Doktor Džek Dambačer sa Kalifornijske akademije nauka, otkrio je pticu u Papui Novoj Gvineji koja koristi otrov kada se nađe u opasnosti.

Ovo je prvi dokumentovani slučaj ptice koja koristi otrov da bi se zaštitila od napadača, a Dambačer je izjavio kako su ih slučajno otkrili.

- Kada sam pokušavao da izvadim pticu iz gnezda, ogrebala mi je ruku oštrim kljunom. Mnogo me je zabolelo, pa sam stavio ruku u usta i liznuo ranu. Onda su usta počela da mi bride i peku. Tek kada se isto dogodilo još jednom istraživaču, seli smo i počeli da razmišljamo, a lokalno stanovništvo nam je reklo da su te ptice otrovne - izjavio je naučnik koji je izučavao otrov koji ptice koriste.

[Zolton]

Usred Šumadije ribe starije od dinosaurusa


Preko četiri stotine akvarijumskih jedinica čija je zapremina oko 60.000 litara smešteno je u suterenu površine 400 kvadrata Prirodno–matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Autor ovog velikog projekta i upravnik akvarijuma, prof. Vladica Simić kaže da je dosta truda i entuzijazma uloženo u formiranje i održavanje akvarijuma, u kome se „baškare“ domaći primerci vodenog sveta, a pored njih i oni iz sliva Amazona, Nila, Konga, Bajkalskog jezera…

– Raritet našeg akvarijuma su dvodihalice, primerci koje nemaju ni veliki evropski akvarijumi. Ove ribe koje mogu da dišu i u vodi i na suvom u stvari su preci primeraka koji su živeli pre doba dinosaurusa.

[Zolton]

Milioni neotkrivenih bića pod morem

Čak 17.650 raznih vrsta su dosad naučnici uspeli da zabeleže, mada veruju da ima više od milion nepoznatih vrsta podmorskih bića. Većina do dosad otkrivenih živi na dubini većoj od 1.000 metara od površine, prenele su agencije.

Istraživanju okeanskih dubina i života na njima je posvećen projekat "Popis života pod morem" u kojem učestvuju 344 naučnika iz 34 zemlje, uz podršku oko 2.000 saradnika iz više od 80 zemalja.

Među vrstama koje su naučnici dosad zabeležili su ogromni morski pauci, dosad neviđeni crvi, gigantske bakterije, zvezde, slepi jastozi, korali, meduze... Neke od tih vrsta žive i na dubini od više od pet kilometara od površine okeana, bez sunčevog zraka, u uslovima gde je pritisak čak 400 puta veći nego na površini.

Čak 90 odsto informacija koje imamo dolazilo je iz površinskih 100 metara, a okeansko dno je na prosečnoj dubini od 4.000 metara - izjavio je naučnik Rob O Dor.

Dubine iznad 200 metara prelaze granicu prodora sunčeve svetlosti gde fotosinteza više nije moguća. Ali na blatnjavom dnu, iako se činilo da nema hrane, pa ni života, otkriveno je obilje malih, milimetarskih "iznenađenja", kako su naveli naučnici na skupu u Oslu.

Pored majušnih bića, u morskim dubinama su otkriveni i gigantski primerci kao, na primer, biće dugo dva metra, sa perajama nalik ušima slona, zbog čega je nazvano "Dambo". Ovo biće živi na dubinama ispod 200 metara od površine.
Na Antarktiku je otkriven crv, nazvan "Osedaks", koji se hranio kostima izumrlih kitova. Za tu vrstu crva se verovalo da živi samo u severoistočnom delu Atlantika i u severnom Pacifiku.
Otkrivena je i dosad nepoznata hobotnica na dubinama od 1.000 do 3.000 metara od površine. Takođe je jedan morski slon otkriven na dubini od 2.388 metara.

Naučnike je posebno zapanjio crv, izvučen sa dubine od 990 metara u Meksičkom zalivu, iz kojeg je curila sirova nafta. Taj crv se, očigledno, hranio naftom uz bušotine, izneli su naučnici u Oslu.

Da bi preživele na velikim dubinama, životinjske vrste moraju pronaći i eksploatisati mršave izvore hrane ili pronaći nove, a njihova velika raznolikost otrkiva na koje se sve načine život prilagođava - kaže Karnej.

[Zolton]

Otkriven fosil zajedničkog pretka majmuna i čovekolikog majmuna


Istraživači su otkrili lobanju životinje koja je živela pre 29 miliona godina i za koju veruju da bi mogla da bude zajednički predak majmuna i čovekolikog majmuna starog sveta, uključujući i ljude, preneo je BBC.
To ukazuje da su se čovekoliki majmun i majmun starog sveta razišli milionima godina kasnije nego što se dosad mislilo, kažu naučnici.
Vođa istraživačkog tima, dr Vilijam Sanders tvrdi da je reč o "izvanrednom otkriću". Lobanja dosad nepoznate vrste životinje poseduje neke osobine koje su zajedničke majmunu i čovekolikom majmunu starog sveta, ali i današnjem čoveku.
"Saadanius je najbliži grupi koja je evolucijom dovela do nas", navodi dr Sanders. "Ukoliko bismo saznali više o vremenskom periodu i uslovima u kojima je ova životinja živela, bili bismo u stanju da otkrijemo šta je izazvalo promene koje su evolucijom dovele do pojave čovekolikih majmuna i ljudi."
Otkriće dr Sandersa i njegovog tima navodi na zaključak da je do razdvajanja majmuna i majmuna starog sveta došlo mnogo kasnije nego što su prethodna genetska istraživanja ukazivala, po kojima se to dogodilo pre 30-35 miliona godina.

[причалица]

OBIČAN RAKUN
Procyon lotor

Obični rakun je poznat po crnoj "banditskoj" maski preko očiju i po repu s crnim prstenovima. Trag stopala ove životinje sličan je tragu stopala deteta.

Rakuni žive u šumskim predelima i retko se udaljavaju od vode. Aktivniji su noću nego danju. Periode odmora provode u jazbinama, dupljama drveća ili na drugim skrovitim mestima. Kada se pokrenu, rakuni lako preplivavaju potoke i reke i penju se na drveće u potrazi za hranom. Noge osetljive na dodir koriste da ščepaju plen koji zatim kidaju velikim zalogajima. Rakuni u toplijim delovima ne spavaju zimski san, iako u hladnijim severnim predelima to ponekad čine. U stvari, reč je samo o polusnu, jer povremeno izlaze kada se stišaju teške vremenske prilike.
Mužjaci uglavnom žive sami, ali podnose prisustvo ženki na svojoj teritoriji ili u njenoj blizini. Parenje se odvija u proleće, a mladi dolaze na svet nekoliko meseci kasnije. Oni ostaju s majkom do sledećeg proleća.

[причалица]

OLINGO
Bassaricyon gabbii

Olingo ima gusto, ružičasto krzno. Ovi procionidi imaju dugo telo sa kratkim nogama i spljoštenim repom.

Olingo živi na drveću tropskih šuma. Aktivan je noću, a dan provodi u gnezdu od lišća visoko u šupljem drveću. Opremljen dugim kandžama, olingo je izvrstan penjač koji retko silazi na zemlju. Isto tako može da prskoči velike udaljenosti kroz krošnje stabala, koristeći dugi rep za održavanje ravnoteže.
Na olingovom jelovniku se uglavnom nalaze plodovi, iako će iskoristiti priliku da uhvate insekte i male kičmenjake kao što su gušteri. Živi sam, iako se često nađe skupa sa cerkoleptom - koji mu je blizak srodnik - kao i sa oposumima i noćnim majmunima.

Predmete na svojoj teritoriji obeležavaju mokraćom, iako se ne zna da li je razlog odbijanje uljeza ili pomoć za snalaženje po mraku. Parenje se odvija tokom cele godine. Trudnoća traje oko deset nedelja i obično rezultira jednim mladunčetom.