Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

KOATI S PRSTENASTIM REPOM
Nasua nasua

Kao svi koati, ova vrsta ima dug rep i šiljatu njušku sa naglašenim vrhom. Koati s prstenastim repom imaju dugo, grubo krzno, a rep im je obavijen belim trakama.

Koati imaju duge njuške u poređenju s rakunima i drugim procionidima. Koriste ih za vađenje hrane iz stenovitih procepa i iz čvorova u drveću. Koati love na zemlji i na drveću. Na zemlji drže dugi rep uspravno. Na drveću je rep dovoljno elastičan da im služi kao peti ud. Vrh repa se obavije oko grana u nezgodnijim siuacijama.
Koati su najaktivniji danju. Kada na drveću ima mnogo plodova, oni jedu malo šta drugo. Međutim, u periodima oskudne ponude plodova koati silaze na zemlju u potragu za insektima i glodarima.

Koati se obično okupljaju u grupama do 20 ženki i mladih. Odrasli mužjaci žive sami i dozvoljeno im je da pristupe grupi samo u sezoni razmnožavanja, a to je vreme kada plodova ima u izobilju. Kada je plodove teško naći, mužjaci znaju da napadnu manje članove grupe, usled čega ih progone odrasle ženke.

[причалица]

KINKANDŽU
Potos flavus

Kinkadžu imaju meko i vunasto krzno sa zaobljenom glavom i zdepastijim telom od većine srodnika. Ponekad se mešaju sa afričkim primatima koji se zovu Poto.

Cerkolepti uglavnom žive na dreću. Zahvaljujući dugim kandžama i elastičnom repu, izvrsni su penjači. Noćne su životinje, a dan provode u jazbinama unutar šupljeg drveća. Po najvrelijim danima izlaze iz zagušljivih jazbina da se rashlade na otvorenom među granama.
Noću cerkolepti jure po drveću u potrazi za hranom. Posle temeljite pretrage jednog drveta, obazrivo prelaze na drugo pre nego što ponovo krenu u potragu. Dug jezik koriste da bi dohvatili meko meso i sokove voća.

Cerkolepti se u zoru obično vraćaju na počivalište na istom drveću. Kreću se sami ili u parovima za razmnožavanje. Međutim, na drveću prepunom plodova mogu se naći grupe cerkolepta. Na granama ostavljaju svoj miris, verovatno kao signal potencijalnim partnerima. Takođe puštaju oštre krike u cilju komunikacije s partnerima. Parenje se odvija tokom cele godine, a četiri meseca posle parenja rađa se jedno mladunče.

[причалица]

PRUGASTI SKUNK
Mephitis mephitis

Prugasti skunk je karakteristiČan po širokim belim prugama koje se pružaju od temena do vrha repa.

Prugasti skunk (tvor) poznat je po smrdljivoj tečnosti koju raspršuje da bi odbio napadače. Ova tečnost izlazi iz dva mala otvora u anusu. Izbačena tečnost, poznata kao mošus, štrca se u obliku spreja ili u obliku usmerenog luka kapljica.
Skunk će pribeći izbacivanju ove tečnosti tek kada iscrpi svu drugu odbrambenu taktiku. U nju spada izvijanje leđa u luk, držanje repa uspravno i toptanje nogama. Ako sve ovo omane,skunk će saviti telo u obliku slova U- tako da se glava i tep suočavaju s napadačem - i osloboditi svoj mošus. Ovaj mošus, koji ljude osete na udaljenosti većoj od milje, stvara poteškoće očima neprijatelja.

Prugasti skunkovi su najaktivniji noću, kada kreću u pohod pod okriljem guste vegetacije. Dan provode na skrovitim mestima, kao što su tuneli van upotrebe. Tokom zime spavaju zimski san u svojim jazbinama, ostajući pod zemljom dva - tri meseca. Parenje se odvija u proleće. Okot do deset mladunčadi dolazi u leto.

[причалица]

AMERIČKA KUNA
Mustela vision

Kune su poznate po raskošnom finom krznu, koje se koristi za odevne predmete. Uzgojeno je nekoliko domaćih vrsta, od kojih svaka ima različitu boju krzna.

Američke kune su mali mesojedi koji žive u blizini vode, gde se hrane malim vodenim životinjama. Potiču iz Severne Amerike, ali su donete u Evropu i Aziju da bi se uzgajale zbog finog krzna. Pobegle su u divljinu i sada predstavljaju pravu napast. Konkurencija su sličnoj, ali vrlo dalekoj, evropskoj kuni.
Kune vole da žive u područjima koja nude mnogo mesta za skrivanje. Jazbine pod koritima reka obično su napuštene jame drugih rečnih sisara, ali ako je potrebno kune iskopaju sopstvene.

Kune su aktivne noću i rone u vodu da bi uhvatile plen. Žive same i brane svoj deo rečne obale od uljeza. Okot do pet mladunčadi rađa se dva meseca posle parenja u suvim podzemnim gnezdima obloženim krznom, lišćem i perjem. U jesen mladi počinju da se staraju o sebi.

[причалица]

ŽDERA
Gulo gulo

Ždere imaju veliku glavu i stameno telo sa gustim krznom različite dužine da bi se sprečilo približavanje snega i leda koži, što bi uzrokovalo gubitak toplote.

Ždere su džinovske rođake lisice.Veličina im se kreće od 65 do 105cm,a težina 10- 32 kg. Kao u četinarskim šumama Severne Amerike, žive u severnoj Evropi i Sibiru, gde su zaista poznate kao ždere zbog neverovatnog apetita.
Ždere su uglavnom noćne životinje, ali će krenuti u pohod i danju ukoliko bude potrebno. Njihova hrana se menja u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti se hrane malim životinjama kao što su glodari i ptice pozemljuše, a uživaju i u letnjim plodovima. Zimi, kada većina drugih mesojeda spava zimski san, ždere napadaju i veći plen, kao što su jeleni. Njihova široka stopala služe kao obuća za sneg, omogućujući im da hodaju po dubokom snegu u kojem su jeleni bespomoćni i nesposobni da pobegnu.

Ždere se pare u rano leto, a mladi se rađaju sledećeg proleća u podzemnim jazbinama. U jesen napuštaju majku. Zrelost dostižu za 2-3 godine.

[причалица]

AMERIČKI JAZAVAC
Taxidea taxus

Američki jazavci imaju jednu belu prugu od nosa pa duž leđa. Kod onih na severu pruga se pruža preko pleća dok kod onih na jugu ona ide duž celih leđa.

Američki jazavci su žilave životinje koje žive na otvorenom prostoru u velikim nizijama Severne Amerike. Izvrsni su rovači i koriste ovu veštinu da bi došli do omiljene hrane - glodara kao što su veverice pozemljuše. Tokom dana se odmaraju u jazbini, a noću izlaze u potragu za hranom. Tokom najhladnijih nedelja u godini američki jazavci ne spavaju zimski san, već spavaju pod zemljom po nekoliko dana u jednom mahu.
Deo hrane znaju da zakopaju za kasnije ili da iskopaju jame dovoljno velike da se u njih smeste i oni i plen. Američki jazavci i kojoti poznati su kao lovci koji love timski. Kojoti nanjuše zakopani plen, a jazavci ga iskopaju. Zatim dele trpezu.

Parenje se odvija leti i u ranu jesen, a mladi dolaze na svet sledećeg proleća. Mladunčad napušta dom posle dva meseca.

[причалица]

MORSKA VIDRA
Enhydra lutris

Krzno morske vidre ima 100 000 dlaka na 1 kvadratnom centimetru, Čime je najgušće krzno u odnosu na sve sisare. To obezbeđuje toplotu ovoj životinji u hladnom okeanu. Zadnje šape imaju razapetu kožicu između prstiju i oblik peraja.

Morske vidre žive u hladnim priobalnim vodama severnog Pacifika. One ne moraju da izlaze na kopno da bi opstale, ali to često čine. Za razliku od drugih morskih sisara morske vidre nemaju debeo sloj masti ispod kože kao izolator protiv hladnoće. Zagađenja, kao što je nafta u vodi, mogu da smanje sposobnost krzna da apsorbuje vazduh i posledica može biti smrt vidre usled hipotermije.
Vidre provedu koji minut pod vodom, prikupljajući hranu kao što su ljuskari i morski ježevi. Zatim plivaju leđno i hrane se. Tvrde ljuske razbijaju o kamenje da bi došle do mekog mesa, a grudi koriste kao sto na kojem jedu.

Morske vidre su aktivne u toku dana. Noću, pre spavanja, umotaju se algama da ne bi otplovile. Ponekad u toku spavanja stave prednje šape na oči. Morske vidre žive same i podnose se samo u toku parenja. Mužjak brani svoju teritoriju, ali su borbe neobične budući da se većina svađa završi prskanjem i drekom. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Mladi žive na grudima ženke oko dva meseca, kada počinju sami da se hrane. Sa šest meseci postaju samostalni.

[причалица]

DŽINOVSKA VIDRA
Pteronura brasiliensis

Krzno džinovske vidre ima baršunast izgled, više nalik krznu foke nego vidre. Šape su joj velike i imaju debelu kožicu, dok je rep spljošten i ima perajast oblik.

Džinovska vidra je najveći mustelid na svetu, iako nije teška kao morska vidra. Ovaj poluvodeni sisar nastanjuje basene tropskih reka Južne Amerike. Živi u grupama od oko šest članova, koji međusobno komuniciraju piskutanjem. Obično se grupa sastoji od jednog odraslog para i njihovih potomaka različitog okota. Svaka grupa kontroliše svoj deo potoka, opredeljujući se za prostor koji je bolje obrstao šumom.
Džinovska vidra pliva velikom brzinom njišući telom i repom gore - dole, koristeći šape s razapetom kožicom za upravljanje. Na kopnu je mnogo sporija i često se može videti kako sedi i doteruje se. Džinovske vidre su aktivne danju. Plen love ustima i drže ga u prednjim šapama, jedući ga na obali. Tokom sušne sezone grupe vidri su ograničene na male površine vode, ali kada dođu kiše i poplave šume pruža im se prilika da kontrolišu velika područja. O navikama vezanim za parenje malo se zna, izuzev činjenice da mladi ostaju s roditeljima nekoliko godina pre nego što odrastu.

[причалица]

SEVERNOAMERIČKA REČNA VIDRA
Lutra canadensis

Rečne vidre imaju vododinamično telo sa tamnim krznom, debelim repom i kratkim nogama s kožicom na šapama.

Severnoameričke rečne vidre retko se udaljavaju od obala plitkih reka. Žive same ili u parovima, ali se često igraju u društvu. Ova igra pojačava njihove društvene veze. Svaka vidra ima karakterističan miris koji koristi za obeležavanje svoje teritorije. Rečne vidre međusobno komuniciraju piskutanjem, režanjem, cerenjem i vrištanjem.
Severnoameričke vidre poznate su po bezgraničnoj energiji i često moraju da jedu. Ribu love ustima, a ostali plen pipaju brkovima po dnu potoka. Za razliku od mnogih drugih vidri koje žvaću hranu, rečna vidra odmah proguta plen.

Parenje se odvija u martu i aprilu. Mladi se rađaju posle skoro godinu dana. Ženke se kote u jazbinama u blizini vode. Ubrzo po rođenju mladunčadi one oteraju mužjaka, ali se oni kasnije vraćaju da pomognu podizanju potomaka. Mladunci odlaze sa godinu dana.

[причалица]

PEKAN
Martes pennanti

Pekani imaju tamno krzno koje je grublje od krzna većine mustelida. Ipak, ljudi ih još love zbog krzna.

Pekan ili fišer živi u gustim šumama Severne Amerike. Hrani se malim kopnenim životinjama kao što su miševi i bodljikava prasad. Pekani nemaju stalne jazbine, nego se skrivaju u dupljama drveća, u podzemnim rupama ili čak u napuštenim logama dabrova.
Aktivni su i danju i noću, a uprkos tome što su odlični penjači, najviše love na zemlji. Kada naiđu na povoljan plen, pojure ga i ubijaju ujedajući ga za leđe i vrat. Krupnije životinje ubijaju neprestanim, ujedanjem za lice.

Mužjaci traže partnerke tokom prolećne sezone razmnožavanja, a mladunci dolaze na svet posle otprilike deset meseci. Kao što je slučaj s mnogim mustelidama, oplođena jaja ne počinju odmah da se razvijaju u ženkama. Njihov razvoj se odlaže za nekoliko meseci da bi mladunci došli na svet u pravo doba godine. Neobično je da se rađanje uvek odvija na drveću.

[причалица]

SIVA VEVERICA
Sciurus carolinensis

Sive veverice imaju, kako im ime sugeriše, sivkasto krzno, iako mnoge imaju crvenkastih delova. Rep, koji ima mnogo belih dlaka, kosmatiji je nego kod većine ostalih veverica.

Sive veverice su zavičajne životinje otvorenih šuma istočnog dela Severne Amerike. Uvezene su i u delove Evrope, gde su nadmašile manje crvene veverice u borbi za prostor, za hranu i razmnožavanje.
Sive veverice se uglavnom hrane lešnicima i pupoljcima mnogog šumskog drveća. Leti, kada su najaktivnije u svitanje i sumrak, sive veverice jedu i insekte. Zimi, kada većina životinja njihove velučine spava zimski san, one provode dan jedući zalihe hrane koje su zakopavale celog leta. Sive veverice mogu da prave jazbine u dupljama drveća, ali će pre sagraditi gnezdo od grančica i lišća u granju drveća.

Postoje dve sezone za razmnožavanje u toku godine: jedna počinje sredinom zime, druga sredinom leta. Mužjaci počinju da jure ženke kroz drveće nekoliko dana pre nego što one prihvate da se pare. Kada su ženke spremne, njihove vagine postanu crvenkaste i nabrekle. Šest nedelja kasnije rađa se okot od troje mladunaca.

[причалица]

MRMOT
Marmota monax

Mrmoti su najveće veverice u Severnoj Americi. Njihove snažne noge imaju zakrivljene kandže koje koriste za kopanje.

Mrmoti se još zovu piskutava prasad zbog cike koju prave kada su u opasnosti. Za razliku od drugih veverica on jede zelene delove biljaka više nego semenke i pupoljke. Jedu i koru i grančice. Njihovo prirodno stanište je rub šuma ili drugih otvorenih prostora gde ima mnogo mesta za skrivanje. Razvojem poljoprivrede mrmoti su se namnožili, koristeći žive ograde pokraj otvorenih polja. Žive sami, za razliku od većine drugih veverica. Zimi spavaju zimski san koristeći potkožne rezerve masti koje su nabacili tokom leta. Njihov zimski san je mnogo dublji nego od većine drugih veverica. Parenje se odvija ubrzo posle zimskog sna. Ženke mrmota imaju jedan okot godišnje, a mužjaci se pare sa više ženki. Mladi mrmoti budu izbačeni iz majčine jazbine posle nekoliko meseci.

[причалица]

SEVERNI DŽEPNI RUPAR
Thomomys talpoides

Džepni rupari imaju snažno, cevasto telo s kratkim nogama. Njihove prednje noge imaju duge kandže, a rep im je na vrhu go. Mužjaci su mnogo veći od ženki.

Džepni rupari provode veliki deo vremena rijući. Hrane se podzemnim delovima biljaka, kao što je korenje, lukovica i gomolji. Do hrane dolaze praveći privremene tunele sa dubljih i trajnijih galerija smeštenih 1-3 cm pod zemljom. Ulaze u tunele uglavnom blokiraju zemljom i retko izlaze na površinu u toku dana. Noću izlaze u šetnju. Rupari nose hranu u kesama unutar obraza do skladišta ili hranilišta u podzemnom sistemu tunela. Oni ne piju vodu, pa svu tečnost dobijaju iz biljnih sokova.
Samo za vreme sezone parenja mužjacima je dozvoljeno da uđu u jazbinu ženke. Mladunci dolaze na svet samo 18 dana posle parenja, koje se obično odvija u leto.

[причалица]

AMERIČKI DABAR
Castor canadensis

Dabar ima zadnje noge s kožicom između prstiju, spljošten rep za plivanje i velike prednje zube za pregrizanje drveta. Njegovo krzno je premazano uljem da ne bi propuštalo vodu.

Dabrovi spadaju među najveće glodare. Porodične grupe dabrova žive u velikim gnezdima, zvanim loge, u šumskim potocima i malim jezerima ili pokraj njih. Dabrovi jedu drvo i drugu tvrdu biljnu hranu, koja se mora nakvasiti u vodi pre jela.
Koriste velike prednje zube da pregrizu deblo malog drveća. Delovi ovih cepanica prenose se natrag do loge sistemom kanala prokopanih u šumi. Ako je potrebno, dabrovi će takođe pregraditi potok otpadom da bi napravili dovoljno duboko jezero za skladištenje hrane. Kolonija dabrova može da održava branu kroz nekoliko generacija. Loga ima podvodne ulaze tako da dabrovi mogu da isplivaju do skladišta hrane čak i kada je jezero zaleđeno.

[причалица]

SEVERNOAMERIČKO BODLJIKAVO PRASE
Erethizon dorsatum

Bodljikava prasad imaju oštre bodlje (zadebljane dlake) na zadnjici i kratkom repu da bi se njima branila.

Bodljikava prasad su noćne životinje koje provode najveći deo noći na zemlji. Međutim, ponekad se penju na drveće da pronađu hranu. Ne vide dobro, ali imaju veoma osetljiv nos za otkrivanje opasnosti. Tokom dana bodljikava prasad se odmaraju u dupljama drveća, pećinama ili napuštenim jazbinama drugih životinja. Tokom cele godine redovno se sele od jazbine do jazbine. Ne spavaju zimski san, hraneći se cele zime, ali po velikom nevremenu ostaju u jazbini.
Bodljikava prasad žive usamljenički, ali ne brane teritoriju, iako znaju da oteraju drugu bodljikavu prasad od drveća punog hrane. Ako se nađu u škripcu, okrenu leđa napadaču i mlate bodljikavim repom. Bodlje probijaju kožu napadača i zarivaju se u njegovo telo.

Početkom zime mužjaci traže ženke i kvase ih mokraćom pre parenja. Posle parenja ženke oteraju mužjake. Kote mladunce u leto.

[причалица]

KAPIBARA (VODENA SVINJA)
Hydrochaerus hydrochaeris

Kapibare imaju telo slično zamorčetu, osim što su one mnogo krupnije i stamenije. Mužjaci imaju velike lojne žlezde na kratkoj zaobljenoj njušci.

Kapibare su najveći glodari na svetu. Žive u krdima od oko 20 članova, hraneći se danju na obalama reka i u močvarnim područjima. Iako su prilagođene za boravak u vodi, sa očima i nozdrvama visoko na glavi i sa papcima sa razapetom kožicom, kapibare ne borave dugo u vodi. Vodu uglavnom koriste kao utočište u bekstvu od predatora i kao sredstvo za rashlađivanje u vruće dane. Ako se preplaše, kapibare odlaze trkom u vodu i plivaju do utočišta plutajućih biljaka. Kada zaplivaju vide im se samo oči i nozdrve.
Kapibare nemaju stalnih jazbina, nego spavaju u čestarima pokraj vode. Svako krdo ima nekoliko odraslih članova oba pola, kao i potomke, pri čemu se svi pridržavaju hijerarhije. Krdom upravlja jedan mužjak. Samo on može da se pari sa ženkama iz krda. Često dolazi do borbi između drugih mužjaka koji nastoje da poprave svoj status.

[причалица]

PATULJASTI MIŠ
Baiomys taylori

Uši patuljastog miša su manje i okruglije nego kod većine miševa.Na leđima ima crnosmeđe dlake sa svetlijim crvenosmeđim krznom ispod trbuha.

Patuljasti miševi su najmanji glodari u Americi, jedva nešto veći od ljudskog palca. Žive u područjima u kojima im biljke i kamenje pružaju veliku mogućnost za skrivanje. Ovi miševi prave mreže puteva u rastinju i ispod kamenja, ostavljajući gomile izmeta na raskršćima. To mogu biti saobraćajni znakovi za druge miševe u njihovoj mreži. Patuljasti miševi su najaktivniji u svitanje i suton, ali se hrane i tokom dana.
Noću spavaju u gnezdima napravljenim od bilja i grančica. Ne žive u grupama kao takvim, ali podnose prisustvo drugih miševa u blizini. Patuljasti miševi mogu da se razmnožavaju vrlo mladi. Ženke mogu da ostanu skotne posle samo mesec dana života. Razmnožavaju se tokom cele godine, često imajući nekoliko okota tokom jedne godine. Oba roditelja se staraju o mladima koji se rađaju u gnezdima unutar plitkih jama ili u zaštićenim šupljinama pod drvenim kladama ili kamenjem.

[причалица]

ZAMORČE
Cavia aperea

Iako domaća zamorčad često imaju dugo, meko krzno raznih boja i dezena, divlji primerci imaju kraće i grublje krzno, koje se uglavnom sastoji od sivih, smeđih i crnih dlaka.

Zamorčad su najaktivnija u svitanje i suton. U ovo vreme većina predatora je manje aktivna zato što se njihove oči ne mogu boriti sa naglo promenljivim nivoima svetlosti. Zamorčad žive u raznim staništima i na različitim nadmorskim visinama, čak i visoko u Andima.
Obično se odmaraju pod zemljom ili u čestarima. Mogu da iskopaju skloništa za sebe, ali radije zauzimaju rupe koje su napravile druge životinje. Kada se kreću, ovi glodari slede dobro utabane staze do područja sa obiljem hrane.

Zamorčad žive u malim grupama ispod deset članova. Mnoge grupe mogu da se okupe oko velikog izvora hrane, formirajući tako privremeno mnoštvo glodara. Ove grupe imaju hijerarhiju, pri čemu jedan mužjak i jedna ženka vladaju drugima. Pretendanti za vrhovni položaj u grupi mogu da se bore na život i smrt. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine.

[причалица]

OBIČNI VAMPIR
Desmodus rotundus

Vampiri imaju taman gornji deo tela dok su odozdo sive boje. Njihovi gornji prednji zubi su veoma dugi i oštri, a udovi su prilagođeni za hodanje po zemlji.

U područjima u kojima žive, vampiri se nalaze u većini staništa gde ima velikih životinja kojima mogu da se hrane, a postali su česti gde se uzgaja stoka. Hrane se krvlju životinja kao što su goveda i magarci, a ponekad i krvlju živine.
U pohod kreću kad padne mrak, izlećući tiho iz počivališta u pećinama i u šupljem drveću. Vampiri će preći nekoliko kilometara da bi našli krv. Kada lociraju pogodne životinje, liznu ciljano mesto - obično na vratu ili na nozi - i odgriznu dlake ili perje da bi očistili deo kože. Zatim iseku krug kože dugim zubima i loču krv koja izlazi iz rane.

Vampiri popiju oko 20ml krvi dnevno. Vraćaju se na počivališta da tokom dana probave hranu. Jedno počivalište može da ima čak 2000 slepih miševa. Mužjaci se pare s malim grupama ženki. Moraju, međutim, da ih čuvaju zato što ih napadaju drugi mužjaci. Po jedno mladunče dolazi na svet u proleće ili jesen.

[причалица]

SLEPI MIŠEVI ŠATORDŽIJE
Uroderma bilobatum

Slepi miševi šatordžije imaju četiri bele pruge na licu sa šiljatim "nosnim listovima".Jedan šator može da deli do 20 ženki.

Slepi miševi graditelji šatora žive u područjima gde ima dosta drveća palmi ili banana da mogu da se gnezde. Prave šatore od širokih listova tako što progrizu centralna, nosiva rebra da bi se listovi oklembesili iznad njih. Ovi šatori štite slepe miševe od sunca i vetra dok spavaju u toku dana. Listovi na kraju potpuno svenu zbog toga što slepi miševi potpuno unište njihov vaskularni sistem. Zato slepi miševi grade nova skloništa svakih 2-3 meseca.
Šatordžije uglavnom jedu voće, koje žvaću ispijajući sok. Takođe sleću na cveće da uhvate insekte, a konzumiraće i sav raspoloživ nektar i polen. Mužjaci spavaju sami ili u malim grupama od 20 ili više. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine. Majke ostavljaju mladunce u šatoru dok se nalaze u noćnom pohodu.