Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

BARŠUNASTI SLEPI MIŠ SA POKRETLJIVIM REPOM
Molossus ater

Baršunasti slepi miševi sa pokretljivim repom zovu se tako zbog mekog krzna i zbog toga što, za razliku od većine drugih slepih miševa, nemaju kožne membrane spojene sa bočnim stranama repa.

Baršunasti slepi miševi sa pokretljivim repom su noćni lovci na insekte, koji prate plen pomoću eha. Eholociranje je sistem kod kojeg slepi miševi izbacuju ultrazvukove u blizini predmeta i slušaju eho koji stvara sliku okoline.
Žive u vlažnim šumama, ali u potrazi za hranom odlaze i u otvoreniji prostor. Danju spavaju u dupljama drveća, pod svodovima stena ili pod palminim lišćem. U suton kreću u potragu za hranom, koju skladište u kese sa unutrašnje strane obraza. Kada se ove kese napune, baršunasti slepi miševi se vraćaju u legla da probave hranu.

Ovi slepi miševi ponekad koriste pokretljivi rep kao organ za opip, pužući natraške po zemlji i vrteći repom. Sa krilima prilagođenim za naglo okretanje u potrazi za plenom, baršunasti slepi miševi nisu dobri kod uzletanja sa zemlje. Umesto toga, oni se penju na drveće i sa njega sleću u vazduh.

[причалица]

BLEDI SLEPI MIŠ
Antrozous pallidus

Bledi slepi miševi imaju krem ili žuto krzno sa beličastim mestima po trbuhu. Njihove uši su veoma velike u odnosu na glavu.

Bledi slepi miševi vole da žive u stenovitim područjima, u suvim predelima obraslim šipražjem ili u šumskim terenima zapadnog dela Severne Amerike. Tokom dana spavaju u pećinama ili u dupljama drveća i ne izlaze dok se sasvim ne smrači. Svake noći odlaze u lov, vraćajući se u međuvremenu da probave hranu. Love plen u letu, često se spuštajući na 2m iznad zemlje pre nego što krenu u dug let. Ovakvo ponašanje je pogodno za lociranje spornog plena i onog koji se kreće po zemlji, kao što su bube i zrikavci.
Neki bledi miševi sele se zimi iz hladnijih u toplije krajeve. Drugi spavaju zimski san tokom najhladnijih meseci. Bledi slepi miševi žive u velikim društvenim grupama. Međusobno se dozivaju po povratku u leglo posle lova i komuniciraju prilikom tiskanja za mesto u leglu. Tokom leta mužjaci žive u odvojenim leglima. Parenje se odvija u jesen, ubrzo posle odlaska mladunčadi iz majčinog legla. Nova mladunčad, obično blizanci, dolaze na svet u leto.

[причалица]

BRAZILSKI TAPIR
Tapirus terrestris

Tapiri imaju zaobljeno telo koje je šire pozadi nego spreda. To im pomaže da se lakše probijaju kroz gusto rastinje kada se nađu u opasnosti. Imaju kratku dlaku po telu i usku grivu na vratu. Njuška im je duga i elastična. Mladi tapiri imaju crveno krzno sa beložutim prugama i pegama.

Brazilski tapiri,takođe poznati kao južnoamerički tapiri, provode dan u šumama sa bujnom vegetacijom. Noću izlaze na otvoreniji prostor, gde brste. Deo noći rado provode u vodi ili blatu i izuzetno su dobri plivači s obzirom na svoju veličinu. Svake noći će tapir krenuti dobro utabanom stazom do omiljenog pojila.
Najveći deo života tapiri provode sami. Prilično su agresivni jedan prema drugome kada se slučajno sretnu. Upozoravaju se međusobno na prisustvo skičeći i obeležavajući tlo mokraćom. Brazilski tapiri se razmnožavaju tokom cele godine, ali većina se pari tokom kišne sezone, što znači da se njihovi mladunci kote pre početka kiša sledeće godine.

[причалица]

GVANAKO
Lama guanicoe

Gvanako ima duge udove i vrat da bi mogli da dohvate lišce na grmlju i drveću. Imaju smeđe vunasto krzno na gornjem delu tela i na vratu, dok odozdo imaju belu dlaku.

Gvanako se smatra divljim rođakom pitomih lama i alpaka. Daleki su rođaci afričkih i azijskih kamila. Kao i kamile, gvanako su se prilagodili životu u sušnim područjima, iako njihovo omiljeno stanište - planinski pašnjaci - nije tako vruće kao stanište kamila. Kao i njihovi pitomi rođaci, gvanako su brzi trkači. Imaju više hemoglobina (pigmenta s kiseonikom) u crvenim krvnim zrncima nego bilo koji drugi sisar. To im omogućuje opstanak na visokoj nadmorskoj visini.
Gvanako uglavnom pasu travu, ali znaju i da brste lišće na grmlju. Žive u krdima do 15 članova. Svakim krdom upravlja jedan odrasli mužjak. Kada mladi gvanako dostigne zrelost, vladajući mužjak ga otera.

[причалица]

ROGATA OVCA
Ovis canadensis

Mužjaci rogatih ovaca imaju velike spiralne rogove koji dostižu dužinu od 1.1 m. Ženke imaju manje rogove koji su takođe manje zakrivljeni.

Rogate ovce su najčešća vrsta divljih ovaca u Severnoj Americi. Izvrsne su penjačice i često žive u području strmih i visokih stena. U ovim strmim područjima traže utočište od predatora, kao što su kuguari koji nisu dovoljno hitri da stignu ovaj plen stabilnih nogu.
Stada rogatih ovaca mogu da broje do 100 članova. U leto odlaze na visoke pašnjake pre nego što se povuku u dolinu pred zimskim snegom. Mužjaci rogatih ovaca obično se kreću u odvojenim grupama od ovaca i jaganjaca. Ovnovi imaju strogu hijerarhiju koja se zasniva na veličini rogova. Njihove borbe su krajnje ritualne, pri čemu se protivnici bodu rogovima. Ženke vole da se pare sa ovnovima velikih rogova i odbiće udvaranje drugih ovnova.

[причалица]

AMERIČKI BIZON
Bison bison

Mužjaci bizona veći su od ženki. Oba pola imaju oštre, zakrivljene rogove, koji štrče iz čupave dlake na glavi.

Iako redak, američki bizon je spasen od istrebljenja. Nekada su krda od preko milion članova pasla po prostranim prerijama zapadnog dela Severne Amerike. U XIX veku lovci su ih skoro uništili u područjima gde su pašnjaci iskrčeni radi oslobađanja prostora za poljoprivredu.
Bizoni često trljaju rogove i zadnjicu o kamenje ili debla drveća, a uživaju da se kupaju u blatu i prašini. Ovakvim ponašanjem oslobađaju se larvi muva i drugih parazita koji žive na njihovj koži.

Zreli bikovi se kreću u grupama odvojenim od krava. Tokom sezone parenja, krajem leta, mužjaci se pridružuju ženkama. Bore se za ženke udarajući se glavama. Posle parenja bik će čuvati partnerku nekoliko dana da bi sprečio druge mužjake da se pare s njom

[причалица]

KUGUAR
Felis concolor

Izuzetno jak i hitar, odrasli kuguar može da skoči preko 5m u visinu. Kada ubiju žrtvu, odvlače je na zaštićeno mesto i jedu nekoliko dana.

Kuguari su još poznati kao pume, panteri ili planinski lavovi,a imaju najveću rasprostranjenost od svih američkih vrsta.Žive u skoro svim staništima, od padina kanadskih Stenovitih planina do džungli Amazona i močvara Floride.
Kuguar je najveća od malih mačaka u Americi, pri čemu mužjaci dostižu dužinu od 2m. Oni patroliraju velikim teritorijama, krećući se i danju i noću i skrivajući se u pećinama i česterima. Omiljena kuguarova hrana su jeleni, kao što je elan. Prišunjaju se plenu pre nego što ga obore jednim ujedom za grlo, ili ga dočekuju u zasedi. Kuguari žive sami i obeležavaju teritoriju mirisom i urezivanjem vidljivih znakova u tlu i na drveću.

[причалица]

MARGEJ
Felis wiedii

Margeji mogu da jure naglavačke niz drveće skoro kao veverice, ili da vise naopačke sa kandžama zadnjih nogu zarivenim u koru drveta.

Margeji su male mačke koje žive u bujnim šumama Srednje i Južne Amerike. Ove male, vitke mačke provode skoro ceo život na drveću, retko se spuštajući na zemlju. Aktivne su noću, kada po granju traže hranu, od malih sisara koji žive na drveću, kao što su marmozeti, do insekta i plodova.
Margeji su prave akrobate kod penjanja. Koriste dug rep kojim održavaju ravnotežu, i široke šape sa jastučićima koji omogućuju hvatanje za tanke grane. Jedinstveni su među mačkama zato što mogu da okrenu zadnje noge da gledaju natrag.

Kao većina mačaka, margeji žive sami, braneći velike teritorije od uljeza. Naravno, pare se kratko radi razmnožavanja, ali mužjaci napuste ženke pre nego što mladunci dođu na svet. Razmnožavanje se odvija tokom cele godine, a obično okot ima jedno ili dvoje mladunčadi.

[причалица]

JAGUAR
Panthera onca

Jaguar je jedina velika mačka u Americi. Manji je po dužini od kuguara, ali je mnogo krupniji i teži.Jaguari su obično zagasitožute boje sa tamnim prstenovima, ali mogu da budu i crni.

Jaguari više vole da žive u područjima sa mnogo vode barem u jednom delu godine, iako će u potrazi za hranom zaći i u travnate i pustinjske oblasti. Žive sami, sklanjajući se na skrovita mesta u toku dana i vrebajući plen za vreme noći. Uprkos tome što su odlični penjači, love na zemlji i odvlače lovinu u skrovišta pre nego što je požderu.
Ženke jaguara brane manje teritorije nego mužjaci, tako da se teritorija jednog mužjaka može preklapati sa teritorijama dve ili tri ženke. Ove mačke oglašavaju svoje prisustvo obeležavajući glavne tačke mokraćom ili izmetom na deblima drveća ili na kamenju. Kada je ženka spremna za razmnožavanje, napušta svoju teritoriju da bi se srela sa spoljnim mužjacima. Mladunci obično ostaju s majkom oko dve godine.

[причалица]

OCELOT
Felis pardalis

Oceloti su u prošlosti lovljeni zbog krzna. Ove mačke su sada zaštićene, ali ih ugrožava seča šuma.

Oceloti su mačke srednje veličine koje žive u najvećem delu američkih tropa. Ovi hitri lovci najčešće žive u gustim džunglama Amazonskog basena, ali ih ima i visoko na padinama Anda i suvim predelima severnog Meksika obraslim šipragom.
Ocelot obično provodi dan spavajući u hladovini čestera ili na nekoj lisnatoj grani, ali noću ova mačka ide u lov. Oceloti jedu veoma različite životinje, uključujući glodare, zmije i čak jelene ako im se pruža prilika.

Oni su uglavnom usamljene životinje, iako mužjaci održavaju društvene veze sa više ženki na lokalnom području. Komuniciraju tihim mjaukanjem, koje preraste u snažne urlike za vreme udvaranja. U srcu tropa oceloti se razmnožavaju tokom cele godine, dok se na krajnjim severnim i južnim tačkama obično pare u kasno leto i jesen.

[причалица]

HELBENDER
Cryptobranchus allganiensis


Helbenderi imaju tamnu, naboranu kožu koja luči otrovnu sluz. Ovi salamanderi nemaju škrge, a bore u njihovoj koži povećavaju površinu tela da bi mogli da apsorbuju više kiseonika iz vode.

Helbenderi spadaju među najveće salamandere u Americi i predstavljaju jednu od tri džinovske vrste salamandera na svetu. Ovi monstruozni vodozemci čvrste građe provode ceo život na dnu reka i potoka.

Helbenderi su noćne životinje i dan provode skriveni ispod stena. Noću ove životinje postaju aktivnije, ali obično vrebaju plen iz pukotina. Džinovski salamnderi gube škrge kada se menjaju iz larvi u odrasle. Najveći deo kiseonika apsorbuju preko naborane kože, ali ponekad se dižu na površinu da udahnu vazduh u mala pluća.

Helbenderi se razmnožavaju u kasno leto. Mužjak iskopa rupu pod stenom i pušta u nju samo ženke koje još nose jaja. U jednu takvu rupu jaja može da položi nekoliko ženki pre nego što ih mužjak oplodi oblakom sperme. Mužjak čuva oplođena jaja tri meseca, to jest dok se ne izlegu mladi.

[причалица]

VELIKA SIRENA
Siren lacertina

Velika sirena ima veoma dugo telo sa perjastim škrgama iza glave i s jednim parom nogu. Telo je pegavo da bi doprinelo skrivanju ovog salamandera na dnu reke. Velika sirena se kreće kroz vodu zavijajući se u obliku slova S.

Velika sirena živi u mulju na dnu sporotekućih rečnih rukavaca i u močvarama. Većina salamandera se znatno menja kada prelaze u odrasle,ali odraslo telo sirene sa, spoljnim škrgama, dugim repom i jednim parom nogu, veoma je slično larvenom obliku. Velike sirene provode dan odmarajući se na dnu. Noću se izvlače kroz mulj svojim malim nogama ili plivajući, izvodeći pokrete u obliku slova S kroz mračnu vodu. Ovi salamnderi nemaju zuba, ali sisaju plen tvrdim rožnatim usnama.

Velike sirene ponekad žive u sezonskim jezercima koja leti presuše. Ovi salamnderi preživljavaju suše zakopavajući se u vlažni talog i oblažući telo ljigavom sluzi. Razmnožavanje se odvija noću, pod muljem. Smatra se da ženke polažu jaja pojedinačno na vodene biljke a da ih mužjaci prate, oplođujući svako jaje ubrzo pošto bude položeno.

[причалица]

MORSKO KUČE
Necturus maculosus

Morski kučići imaju dugo, pegavo telo sa dva para nogu i bočno spljoštenim repom. Iza glave imaju par perajastih škrga, ali morski kučići imaju i mala pluća.

Morski kučići i vodeni psi, njihovi bliski rođaci, dobili su naziv po mitu da laju kao psi kada ih neko pipa.

Morski kučići provode ceo život pod vodom. Ne menjaju se mnogo prilikom prelaska iz larvi u odrasle,zadržavajući škrge za disanje i dugi rep za plivanje. Škrge variraju u veličini u zavisnosti od toga koliko se kiseonika rastvara u vodi. Veoma su velike u stajaćim vodama, gde nema mnogo kiseonika na rasplaganju, a manje su u brzim potocima.

Morski kučići se pare u kasnu jesen ili ranu zimu. Jaja se oplođuju unutar tela ženke, ali se ne polažu pre proleća. Pre polaganja jaja ženka pravi gnezdo u rupi pod stenom ili balvanom na dnu plitkog potoka. Jaja imaju želatinastu prevlaku i lepe se zajedno u slojevima.

[причалица]

TROPRSTA AMFIJUMA
Amphiuma tridactylum

Troprste amfijume imaju veoma dugo, cilindrično telo sa bočno spljoštenim repom. Imaju dva para sitnih nogu, od kojih svaka ima tri prsta. Noge su previše male da bi bile od koristi za kretanje.

Sa sluzavim, cilindričnim telima, amfijume se još zovu kongoanske jegulje. Ovaj naziv zavarava zato što su one vodozemci, ne jegulje koje su ribe, i zato što žive u Severnoj Americi, ne u afričkom Kongu.

Troprste amfijume su najduži salamderi u Americi, iako su veliki helbenderi verovatno teži.Odrasle amfijume nemaju pluća ni škrge. Kiseonik uzimaju direktno preko kože. Troprste amfijume provode najveći deo života u vodi, idući u pohode noću i sklanjajući se u rupe na dnu preko dana. Međutim, u periodma velikih kiša ovi salamanderi znaju da naprave kratke izlete preko raskvašenog terena.

Tropste amfijume počinju da se pare krajem zime. Ženke trljaju gubicom mužjaka koje žele da privuku. Tokom parenja mužjaci i ženke se međusobno obavijaju dok se sperma prenosi u telo ženke.

[причалица]

TIGRASTI SALAMANDER
Ambystoma tigrinum

Tigrasti salamnderi su tamnozelene ili sive boje sa crnim šarama. neki primerci imaju žuto-crne pruge koje još više podsećaju na ime koje nose.

Tigrasti salamanderi žive u travnatim, šumskim i močvarnim staništima. Odrasli prvode veliki deo godine pod zemljom. Obično iskopaju sopstvene rupe, koje su ponekad dublje od 60cm. Ove rupe ne samo da im obezbeđuju potreban nivo vlažnosti, nego ih štite od ekstremnih temperatura na površini. Tigrasti salamnderi započinju život u vodi, kao larve imaju spoljašnje škrge i jednu peraju koja se spušta sredinom repa. Hrane se vodenim insektima, pa čak i drugim larvama tigrastog salamandera. Larve mogu da ostanu u vodi i nekoliko godina pre nego što prerastu u odraslu telesnu formu. Tada se škrge apsorbuju u telo, repna peraja se gubi i koža postaje tvrda i otpornija na dehidraciju. Smatra se da je katalizator metamorfoze zagrevanje vode tokom leta. Topla voda može da apsorbuje više kiseonika od hladne, što verovatno pokreće promenu. Međutim, zagrevanje vode može takođe da sugeriše životinji da postoji opasnost da bara presuši, upozoravajući ga tako da je napusti.

Preobraženi salamnder sada izgleda kao odrasli, ali je još uvek manji od odrasle životinje. Ova pododrasla forma naziva se eft. Eft puzeći izlazi iz vode i započinje napad na dno prekriveno lišćem. Hvata insekte i druge životinjice palacajući lepljivim jezikom, a zatim ih usmrćuje tresući ih pre nego što ih proguta. Posle zimskog sna u rupama odrasli tigrasti salamnderi masovno se sele u prolećna jezerca i pare se u periodu od dva - tri dana.

[причалица]

AKSOLOTL
Ambystoma mexicanum


U divljini većina aksolotla je crna, ali je u zarobljeništvu uzgojeno nekoliko varijanti u drugim bojama. U stvari, više aksolotla živi po svetu u zarobljeništvu nego u divljini.

Aksoloti su srodni tigrastim salamanderima i drugim vrstama koje kao odrsle žive na kopnu. Međutim, aksolotli nikada ne prolaze kroz promenu iz vodene larve u robusniji, zemaljski oblik. Shodno tome, ceo život provode u vodi.

Odrasli aksolotli izgledaju gotovo identično onima u larvenoj fazi. Imaju četiri noge - koje su premalene za hodanje po zemlji - perjaste škrge iza glave i dug rep s perajom koji služi za plivanje. Kao i larve odrasli aksolotli hrane se vodenim insektima i drugim beskičmenjacima, kao što su crvi. Jedina velika razlika između ove dve forme jeste što odrasli imaju polne organe koji omogućuju spermi da se prenosi sa mužjaka na ženku u toku parenja.

Aksolotli ne doživljavaju metamorfozu zato što njihova tiroidna žlezda ne može da stvara hormone potrebne za dovođenje do promene. Kada su biolozi ubrizgali ovaj hormon otkrili su da su se životinje promenile u formu koja živi na kopnu kao i druge vrste. Kako ne mogu na prirodan način da izađu iz vode, aksolotli su ograničeni na vodeno stanište. Žive u jednom jezerskom sistemu u Meksiku i zato su osetljivi na zagađenje i eksploataciju, što je razlog da postaju sve ređi.

[причалица]

CRVENOPEGI DAŽDEVNJAK
Notophthalmus viridescens

Crvenopegi daždevnjaci dobili su ime po crveno-crnim prugama na leđima. Tokom mladalačke faze oni su svetlonarandžaste boje, ali kada konačno dostignu zrelost postaju zeleni sa žutim potrbušjem.

Crvenopegi daždevnajci, takođe poznati kao istočni daždevanjaci, imaju veoma složen životni ciklus. Njihov život počinje u vodi, gde se izlegu iz jaja kao vodene larve. One se zatim razvijaju u kopnenu mladunčad zvanu efti. U ovoj fazi imaju telesni oblik normalnog odraslog salamandera, sa četiri noge i dugačkim repom. Međutim nisu sosobni za razmnožavanje.

Eft provodi do četiri godine živeći van vode u ambijentu vlažnih šumskih ili travnatih oblasti.Crvenopegi daždevanjaci moraju da se vrate u vodu da bi sazreli. Kada se vrate u vodu oni u stvari ponovo razvijaju mnoge larvene karakteristike, kao što je dugački rep - idealan za plivanje - i tanju kožu koja služi za apsorbovanje kiseonika direktno iz vode.

Odrasli se razmnožavaju u proleće i rano leto u slatkoj vodi. Zatim napuštaju vodu i vraćaju se da žive na kopno. Mnogi daždevnjaci se svake godine vraćaju u ista jezerca radi razmnožavanja. Verovatno plove tako što u pamćenju čuvaju mape okruženja ili tako što koriste Zemljino magnetno polje ili polarizovanu sunčevu svetlost.

[причалица]

PRSTENASTI SLEPIĆ
Siphonops annulatus

Prstenasti slepići imaju plave, ljuspaste trake oko tela. Kao svi drugi tako i prstenasti slepići imaju po jedan uvlačljivi pipak bočno na glavi, blizu nosnica.

Slepići su vodozemci, ali pripadaju potpuno zasebnoj grupi u odnosu na salamandere, daždevnjake i žabe. Svim slepićima nedostaju noge i oni su nalik velikim crvima. Prstenasti slepić rije kroz tlo tropskih šuma, izvijajući telo u talasima da bi se kretao napred. Diše koristeći samo jedno dobro razvijeno plućno krilo.

Prstenasti slepići jedu sve na što naiđu u pokretu pod uslovom da je dovoljno maleno. Glavu koriste kao ašovce za sondiranje tla, a pipke za hvatanje mirisa plena. Pipci su takođe blisko povezani s nosom i otkrivaju prisusto hemikalija u tlu. Mogu takođe da otkriju kretanje slabih električnih struja koje stvaraju mišići životinja grabljivica.

Prstenasti slepići se pare kada je tlo najvlažnije, tokom kišne sezone. Jaja ženke mužjak oplodi dok se još nalaze u njenom telu. Ona polaže jaja u tlo.

Za razliku od mnogih vrsta slepića koje imaju vodenu larvenu fazu, mladi prstenasti slepići se izlegu kao minijaturni odrasli.

[причалица]

SURINAMSKA KRASTAČA
Pipa pipa

Surinamske krastače imaju spljošteno telo sa trouglastom glavom i velikim zadnjim nogama sa razapetom kožom između prstiju. Njihove prednje noge imaju osetljive prste zbog snalaženja u mutnoj vodi .Ženka može da nosi do 100 oplođenih jaja na leđima.

Surinamske krastačee provode ceo život u vodi.Prsti ove žabe imaju zvezdu ili veoma osetljive pipke na vrhu, koje koriste da bi osetile plen na blatnjavom dnu mutnih potoka i jezeraca. Takođe imaju čulne organe sa strane koji otkrivaju kretanje vode uzrokovano drugim životinjama. Oči su smeštene na vrhu glave tako da žabe vide opasnost koja vreba iz vazduha. Ove žabe se pare tokom najvlažnijeg dela godine. Mužjak zgrabi ženku oko pojasa i par se zavrti u vodi nekoliko puta. Ženka ispušta jaja, a mužjak koristi zadnje noge da ih smesti u prostor između njenih leđa i svog trbuha. Njegova sperma oplođuje jaja, koja se zatim usađuju na majčina leđa. Posle tri ili četiri meseca jaja se razvijaju u sitne punoglavce.

[причалица]

DARVINOVA ŽABA
Rhinoderma darwinii

Darvinove žabe imaju malo, tanko telo sa šiljatim nosom i dugim prstima. Gornji deo tela je zelen ili smeđ, a potrbušje tamnosmeđe ili crno. Dugi prsti na zadnjim nogama imaju između sebe razaptu kožu. Na zadnjim nogama postoje kožni izdanci nalik mamuzama - otuda im alternativni naziv kaubojske žabe.

Darvinove žabe žive u maglovitim planinskim šumama Anda u Čileu i Argentini. Uprkos tome što je njihovo prirodno stanište vlažno i bujno, one nemaju vodenu fazu koja je tipična za životni ciklus vodozemaca. Većina običnih žaba, žaba krastača i drugih vodozemaca provodi barem deo života - obično u larvenoj fazi - živeći u vodi, ali Darvinovim žabama ovo nije potrebno zbog neobičnog sistema razmnožavanja.
Ove žabe se razmnožavaju preko cele godine. Mužjak najpre privuče ženku zvonkim zovom. Ženka položi oko 20 jaja na pogodno vlažno mesto, a mužjak ih zatim oplodi i čuva oko 25 dana dok se ne izlegu u punoglavce. On zatim uzima punoglavce u usta. Mužjaci vrsta srodnih Darvinovim žabama nose punoglavce do najbliže vode, ali Darvinove žabe drže punoglavce u ustima dok se ne razviju u žabice. Punoglavci se dalje razvijaju u očevoj usnoj kesi još 50 dana pre nego što izađu i postanu nezavisni.