Biologija - Zanimljivosti

[причалица]

JUŽNOAMERIČKA ŽABA BUKAČICA
Leptodactylus pentadactylus

Južnoamerička žaba bukačica je velika, snažna, agresivna životinja sa dugim udovima i široko razmaknutim prstima bez kožice. Mužjaci brane teritorije na rubovima bara. Oni imaju oštru, crnu bodlju na svakom prednjem prstu. Tokom sezone parenja koriste ove bodlje kao oružje u borbi s rivalskim mužjacima za ženku.

Južnoameričke žabe bukačice nisu u bliskom srodstvu sa severnoameričkim bukačicama. Sve one imaju snažno telo i velike spoljne ušne bubnjiće, ali se tu sličnost završava.
Južnoamerička žaba bukačica uglavnom je noćna životinja. Danju se krije pod balvanima ili u rupama, što čini i tokom perioda kada je previše suvo da bi mogla da se kreće. Žaba bukačica navodno ispušta strašan krik kada je neko uzme. Verovatno je svrha ovoga zaplašivanje predatora koji od straha ispušta žabu, dajući joj tako šansu da pobegne.

Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.

[причалица]

ČETVOROOKA ŽABA
Physalaemus nattereri

Četvorooke žabe se tako zovu zbog dva crna lažna oka na zadnjici.

Četvorooke ili lažnooke žabe nastanjuju tropske šume u blizini obale Atlantika u Južnoj Americi. Odrasle žabe provode vreme loveći po kopnu. Razmnožavaju se posle stvaranja jezeraca i lokvica usled obilnih kiša budući da tada punoglavci mogu da se razvijaju. Mužjak četvorooke žabe, kao i mužjak žabe bukačice, utuče sluz i napravi penasto gnezdo u blizini vode.
Dok se većina žaba oslanja na otrov ili alarmni zov u odbijanju predatora, četvorooke žabe imaju drugačiju strategiju. Kada im zapreti opasnost, one naduvaju telo tako da izgledaju mnogo veće. Zatim se zavrte i okrenu zadnjicu neprijatelju. Lažne oči na zadnjici ubede napadača da posmatra lice mnogo veće, potencijalno opasne životinje. Ove žabe takođe luče smrdljivu tečnost iz žlezde u preponama.

Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.

[причалица]

MORSKA KRASTAČA
Bufo marinus

Ženke morske krastače veće su od mužjaka. Oba pola imaju bradavičaste žlezde na leđima koje štrcaju mlečni otrov kada se stisnu.

Morske krastače su najveće žabe na svetu.Imaju nekoliko drugih naziva, uključujući džinovske žabe i žabe šećerne trske, što je njihov australijski naziv. Morske krastače žive prirodno od južnog dela SAD preko Meksika do Čilea. Uvezene su u Kvinslend, Australija, tridesetih godina XX veka da bi doprinele uništenju buba koje su pustošile polja šećerne trske.Međutim, ove žabe nisu volele da žive u šećernoj trsci zato što nisu imale gde da se skone u toku dana. Usled toga one su se proširile van polja šećerne trske, gde su se hranile malim gmizavcima i sisarima, od kojih su neki sada retki zbog toga što su ih one istrebile. Danas su ove žabe ozbiljni nametnici u Australiji.
Morske krastače su neverovatno prilagodljive. Žive u mnoštvu raznih staništa, hraneći se gotovo svačim što mogu da strpaju u usta, od malih glodara, gmizavaca i ptica do beskičmenjaka kao što su puževi, stonoge, bubašvabe, skakavci, mravi i bube. Od napada se štite koristeći otrovne žlezde na leđima, koje luče tečnost koja može da ubije mnoge životinje koje je probave. U malim količinama kod ljudi ovaj otrov izaziva halucinacije.

Ženke morske krastače proizvode nekoliko hiljada jaja godišnje. Polažu ih u velikim nizovima, omotane oko vodenih biljaka. Jaja zatim oplode mužjaci.

[причалица]

CRVENOOKA ŽABA SA DRVETA
Agalychnis callidryas

Crvenooke žabe sa drveća imaju duge prste sa okruglim usisnim pločicama na vrhu. Njihovo telo je s gornje strane svetlozeleno. Ove živopisne žabe imaju plavobele pruge na bokovima i žuto - crvene noge. Porodica žaba sa drveća, sa oko 600 vrsta, prisutna je na svim kontinentima osim na Antarktiku.

Crvenooke žabe koje žive na drveću nastanjuju kišne šume Srednje Amerike. Njihove duge noge omogućuju im da dohvate grane i da rasporede telesnu težinu na širok prostor prilikom penjanja kroz tanko lišće. Pločice na vrhovima prstiju deluju kao usisne kapice pomoću kojih se žaba drži za ravne površine, kao što je lišće. Crvenooke žabe su noćne životinje. Njihove krupne oči skupljaju toliko svetlosti da žabe vide čak i po najmračnijim noćima. Tokom dana one se odmaraju na lišću. Svoje svetle noge stave ispod tela, pa se vidi samo gornji deo tela koji je zelen kao lišće.
U vreme razmnožavanja mužjaci se okupljaju na grani iznad vode i dozivaju ženke oglašavajući se coktanjem. Kad ženka dođe mužjak je zajaše i ona ga nosi do vode. Ona uzme vode i popne se natrag na granu gde odloži jaja na list. Mužjak oplodi jaja, koja se tada ostave. Pošto se izlegu, punoglavci padnu u vodu ispod grane.

[причалица]

JAGODASTA ŽABA OTROVNA STRELA
Dendrobates pumilio


Jagodaste otrovne strele imaju svetlocrveno telo sa plavim zadnjim nogama. Ove svetle boje služe kao upozorenje predatorima da je otrov na koži toliko smrtonosan da je dovoljno da ga liznu i uginu. Ova porodica ima oko 120 vrsta.

Mnoge obične i žabe krastače luče otrovne materije na svoju kožu. Većina tih materija bezopasna je za ljude, ali mnogim predatorima bude muka kada pojedu žabe. Međutim, jagodasta otovna strela i njoj srodne vrste imaju mnogo jače otrove. Dovoljno je da je neki predator samo lizne i da ugine.
Ove žabe su dobile ime zahvaljujući činjenici što njhovu kožu koriste ljudi iz šume za pravljenje otrovnih strelica. Otrovi nekih žaba su toliko jaki da samo jedna koža može da posluži kao vrh za 50 strelica. Lovci ih koriste za ubijanje majmuna i drugih šumskih životinja.

Jagodasta otrovna strela nije uvek crvena. Tokom sezone razmnožavanja mužjaci često bivaju smeđi, plavi ili zeleni. Iako se ove žabe retko penju na drveće kada love, ženke će se popeti uz debla drveća da polože jaja u duplje ispunjene vodom. Mužjaci tada oplođuju jaja.

[причалица]

PARADOKSALNA ŽABA
Pseudis paradoxa

Paradoksalne žabe imaju sluzavo telo i tamnozelenu i smeđu boju. Imaju veoma duge zadne noge sa razapetom kožicom izmedu prstiju. Na prednjim nogama imaju po dva veoma duga prsta.

Paradoksalna žaba se s pravom tako zove. Većina žaba je znatno veća od svojih punoglavaca. Međutim, odrasle paradoksalne žabe manje su od svojih odraslih punoglavaca, što predstavlja paradoks. Mlade paradoksalne žabe ostaju u larvenoj punoglavskoj fazi mnogo duže od drugih vrsta. Punoglavci rastu do 25cm dužine - što je 4 ili 5 puta veća dužina od odrasle žabe. Kod metamorfoze u odrasle žabe, dakle, one se smanjuju, uglavnom zbog apsorbovanja repa u telo.
Odrasla paradoksalna žaba ima telo odlično prilagođeno životu u vodi. Njihove snažne zadnje noge imaju kožice i koriste se kao glavno sredstvo pogona. Kao mnoge druge vodene žabe, ova vrsta ima duge prste koji su dobri za uranjanje u muljevita korita jezera i bara. One uzmute mulj i uznemire plen, hvatajući ga zatim u usta. Ženka odlaže jaja u plutajuće penasto gnezdo pre nego što ih mužjak oplodi.

[причалица]

MATAMATA
Chelys fimbriatus

Matamate su vodene kornjače neobičnog izgleda. One imaju trouglastu glavu sa dugim elastičnim njuškama koje se koriste kao šmrkovi za udisanje vazduha iznad površine vode.

Matamate žive na dnu tropskih jezera i reka. Uzimaju vazduh tako što iz vode izbacuju duge njuške, pri čemu mogu da sve vreme ostanu skrivene pod vodom. Njihov čvornovati oklop često pozeleni ili pocrveni od algi koje na njemu rastu, pomažući im tako da se stope sa stenovitim koritom reke. Matamate čekaju u zasedi da plen dopliva do njih. Imaju male oči, smeštene na bočnim stranama spljoštene glave, koje su beskorisne za lov u mutnoj vodi, ali su osetljive na vodene struje koje stvara plen u blizini. Kožni nabori na dugom vratu doprinose kamuflaži, a mogu delovati i kao mamci za ribu. Kad riba dođe na dohvat, matamate napadaju velikom brzinom. Neopreznu ribu usisavaju širokim ustima. To usisavanje uzrokuje naglo otvaranje usta kojim se stvara područje niskog pritiska. Matamate se takođe mogu videti kako hodaju rečnim koritom, terajući ribe u plićak, gde mogu lakše da ih usisaju.

[причалица]

ALIGATORSKA KORNJAČA
Macroclemys temminckii

Aligatorske kornjače imaju tvrd oklop prekriven šiljatim, trouglastim kvrgama. Imaju veliku glavu sa oštrim, rožnatim kljunom.

Aligatorske kornjače su najveće slatkovodne kornjače. Tokom dana uglavnom love iz zasede, ležeći poluzatrpane u mulju rečnog korita. Dok čekaju da se plen približi,ove kornjače drže otvorena svoja velika usta. Jezik ove kornjače ima na sebi malu izraslinu koja pocrveni kada se zapuši krvlju. Kornjača njome vrti kao mamcem za privlačenje plena. Ribe i druge životinje primiču se mamcu, misleći da je u pitanju crv u mulju. Međutim, približavaju se gotovo sigurnoj smrti. Kada plen upliva u usta kornjače, ona ih naglo zatvori. Mali plen bude progutan ceo dok oštri rožnati kljun lako savladuje veći plen, koji može da bude čak i druga vrsta kornjače. Najveći plen ostaje među čeljustima, pri čemu aligatorska kornjača koristi prednje noge za njihovo komadanje. Mužjaci aligatorske kornjače provode ceo život u muljevitim rekama i jezerima. ženke, međutim, izlaze u proleće na kopno da polože jaja u rupe iskopane u mulju ili pesku.

[причалица]

GALAPAGOSKA KORNJAČA
Geochelone elephantopus

Ove džinovske kornjače imaju različit oblik oklopa u zavisnosti od ostrva gde žive u Galapagoskom arhipelagu. Čarls Darvin je naveo ove razlike u oklopu da bi potkrepio svoju teoriju prirodne selekcije.

Galapagoske kornjače su najveće od svih kornjača uopšte. Žive samo na Galapagoskom arhipelagu u ekvatorijalnom Pacifiku, u blizini obale Ekvadora. Opšte uzev, njihov oklop sa zatvara oko tela poput sedla. Međutim, različite podvrste na različitim ostrvima ovog arhipelaga imaju oklop različitog oblika. Sedlasti oblik oklopa omoućuje prednjim nogama i vratu da se slobodnije kreću nego što je to slučaj sa većinom drugih kopnenih kornjača. Ove kornjače su biljojedi. Koriste svoj dugi vrat da bi dohvatile grmlje, navaljujući na lišće bezubim čeljustima. One takođe jedu travu, pa čak i kaktuse. Njihova džinovska veličina verovatno je uslovljena ovakvom ishranom. Galapagoska ostrva su sušno područje i nema dovoljno biljaka. Biljna ishrana sadrži male količine energije, a veće životinje kriste energiju efikasnije od malih. Najveći deo godine galapagoske kornjače žive u malim krdima. Međutim, tokom sezone razmnožavanja mužjaci brane teritoriju. Dominantni mužjaci su oni koji mogu da podignu glavu više od ostalih. Oni prisiljavaju ženke u prolazu da se pare s njima. Ženke kopaju prave odaje u koje polažu velika okrugla jaja.

[причалица]

MIRIŠLJAVA KORNJAČA
Sternotherus odoratus

Mirišljave kornjače imaju gladak oklop u obliku strujnica za život pod vodom.One imaju osetljive mesnate izrasline na bradi.

Mirišljave kornjače se tako zovu zato što oslobađaju neprijatan mošusni miris iz žlezada ispod oklopa. Svrha ovog mirisa je odbijanje predatora, ali će mirišljava kornjača takođe gadno ujesti ako miris ne obavi zadatak. Mirišljave kornjače provode život u sporim, plitkim potocima i u muljevitim barama i jezerima. Njihov oklop često ima pokrivač od mikroskopskih algi koje na njemu rastu. Ove kornjače se hrane i danju i noću. Koriste izraslinu na bradi da bi osetile kretanje plena u muljevitom koritu. Kao mnoge druge mošusne kornače, mirišljave kornjače imaju ojačan greben prikačen za gornju vilicu. Ovaj greben ona koristi za drobljenje kućica vodenih puževa i drugog plena. Ženke mirišljave kornjače napuštaju vodu da bi položile svoja izdužena jaja. Gnezda grade ispod tepiha trule biljne materije ili ispod panjeva drveća. Mirišljave kornjače polažu najmanja jaja od svih kornjača -samo 1.5-2.5 cm.

[причалица]

NOSOROŽNA IGUANA
Cyclura cornuta

Nosorožna iguana je dobila ime po očvrslim ljuskama na njušci koje su nalik roščićima. Mužjaci imaju veće "rogove" nego ženke.

Ove velike sive iguane žive na ostrvu Hispaniola - podeljenom između država Haiti i Dominikanska Republika - kao i na nekoliko manjih ostrva u Karipskom moru. Najatraktivnije su u toku dana i često se sunčaju da zagreju telo. Polako se kreću šumom, brsteći lišće i jedući plodove. Zubi su im veoma oštri i idealni su za prosecanje lišća i druge biljne građe.
Kada se nađu u opasnosti, nosorožne iguane se daju u beg velikom brzinom. Ovakvu brzinu mogu da postignu samo na kratkim udaljenostima. Ako su u škripcu, zadaju bolne ujede i mlate repom koji je naoružan bodljikavim ljuskama.

Mužjaci održavaju hijerarhiju koja se zasniva na veličini podvaljka. Oni se često nameću u ovoj društvenoj strukturi tokom kratke letnje sezone razmnožavanja. Mužjaci najvišeg ranga kontrolišu pristup ženkama. Oni privlače ženke klimajući glavom i pokazujući podvaljak. Ženke polože do 20 jaja u rupe i čuvaju ih dok se ne izlegu tri meseca kasnije.

[причалица]

HILA CUDOVIŠTE
Heloderma suspectum

Hila čudovišta imaju dugo, snažno telo sa kratkim nogama.Telo im je pokriveno zaobljenim ljuskama nalik klikerima. Većina ima tamnu boju, ali neki imaju roze, žute ili narandžaste šare.

Hila čudovišta spadaju u jednu od samo dve vrste guštera na svetu. Oni stvaraju otrov u pljuvačnim žlezadama ispod donje čeljusti. Taj otrov radom kapilara protiče žlebovima njihovih zuba, omogućujući gušteru otrovan ujed. Otrov deluje na nervni sistem plena, sprečavajući rad srca i pluća. Za zdravog čoveka ujed hila čudovišta biće bolan ali ne i opasan po život.

Hila čudovišta su najaktivnija noću. Od vreline dana sklanjaju se u procepe stena ili u rupe u zemlji koje su napustili sisari. Međutim, u severnim delovima njihovih boravišta ovi gušteri su potpuno pasivni tokom nekoliko zimskih meseci. Pasivne jedinke se oslanjaju na mast uskladištenu u repu i tako preživljavaju kada ne mogu da se hrane. Hila čudovišta se pare u proleće, a snošaj može da traje preko sat vremena. Jaja se razvijaju u telu ženke oko deset nedelja. One zatim zakopavaju jaja na mestima koja su često izložena suncu. Jaja se legu do deset meseci.

[причалица]

ZELENI BAZILISK
Basiliscus plumifrons

Zeleni bazilisci su takođe poznati kao pernati zato što imaju kreste na leđima i duž repa.

Zeleni bazilisci provode najveći deo vremena na drveću. Imaju duge prste na nogama koji im pomažu da se hvataju za grane dok traže hranu. Međutim, više vole da borave na drveću koje je blizu vode. Kreste na leđima i repu služe ovim gmizavcima da se dokopaju spasa kroz vodu. Bazilisci će takođe šmugnuti u pesak da bi izbegli predatora. Sposobni su da zatvore nozdrve i spreče ulazak peska. Na kopnu brzo trče na zadnjim nogama. Kada stignu do vode ne moraju da prestanu da trče zato što zadnje noge imaju ljuskaste rubove koji šire telesnu težinu guštera tako da mogu da nastave da trče po površini vode. Ova sposobnost prilagođavanja im je donela nadimak ( skupa sa srodnim vrstama) "gušteri Isusa Hrista"
Mužjaci baziliska veoma agresivno kontrolišu teritoriju, terajući sve druge mužjake. Uspešan mužjak će kontrolistai teritoriju, na kojoj se nalazi više ženki. On jedini ima pravo na parenje u tom haremu.

[причалица]

ZELENA ANOLA
Anolis carolinensis

I mužjaci i ženke zelene anole imaju ružičasti podvaljak - lepeze kože ispod grla. Ovi gušteri imaju veoma dug rep - skoro dvostruko duži od ostatka tela - a njihovi izduženi prsti na vrhu imaju jastučiće.

Zelene anole žive na drveću. Njihove duge, tanke noge odlično su prilagođene za skakanje sa grane na granu i za čučanje na svim, osim na najtanjim granama. Zahvaljujući jastučićima na vrhu prstiju anole mogu da se hvataju za skoro sve površine, uključujući lišće palmi.
Zelene anole se odmaraju noću u gustišu. Kada danju ne love, ovi gušteri se sunčaju, obično na vertikalnim površinama kao što su debla drveća ili zidovi. Anole mogu da menjaju boju tela, iako ne u istoj meri kao kameleoni. Na primer, kada se odmaraju u hladu mogu da potamne normalno svetlu kožu da ne privuku pažnju.

Iako oba pola imaju podvaljke, samo ih mužjaci koriste za komunikaciju. Oni ih rašire da bi dali signal suparničkim mužjacima i partnerkama. Mužjak počinje udvaranje klimanjem glave i pokazivanjem podvaljka ženki. Zatim kreće prema njoj sa ispravljenim nogama. Ako ona prihvata udvaranje, dozvoljava mu da se smesti do nje. On je zatim hvata ustima za vrat i pridržava njen rep zadnjim nogama u toku snošaja. Ženka posle snošaja položi jedno jaje pod vlažno opalo lišće.

[причалица]

PUSTINJSKI ROGATI GUŠTER
Phrynosoma platyrhinos

Pustinjski rogati gušter ima tri zašiljene ljuske koje formiraju zabačeni rog na vrhu glave. Na leđima i repu nalaze se manje bodlje.

Ovi mali gmizavci se ponekad nazivaju rogate žabe krastače zbog zaobljenog tela. Uprkos tome što žive u suvim predelima, veliki deo boravišta rogatog guštera zna da bude hladan, narocito nocu. Zaobljeno telo mu pomaže da se brzo zgreje na jutarnjem suncu. Ovaj gušter pojede velike količine mrava, koje kupi dugim jezikom.
Mnoštvo bodlji na telu služi u dve svrhe. Doprinose razbijanju profila guštera tako da mogu da se stope sa kamenitim terenom. Ako ih ikad opazi oštrooki predator, čvrste bodlje čine rogate guštere teškim i potencijalno bolnim obrokom.

Naoružan ovim oružjem, rogati gušter ne beži kada se opasnost približava. Umesto toga, ukočiće se na mestu da ne bi odao svoj položaj, oslanjajući se na dobru kamuflažu. Ako ova odbrambena strategija propadne i ako završi u ustima predatora, kao što je kojot, ovaj gmizavac ima poslednje oružje. Rogati gušter može da pusti krv iz membrana oko očnih jabučica. Ova krv se pomeša s jednom smrdljivom hemijskom supstancom, usled čega predator olabavi stiskanje guštera.

[причалица]

ČAKVALA
Sauromalus obesus

Čakvale imaju snažne udove i debeo rep. Mužjaci imaju potpuno crnu glavu dok ženke imaju žute i narandžaste šare.

Čakvale žive u pustinji Mohava, jednom od najsušnijih i najtoplijih mesta u Severnoj Americi. Kao svi drugi živi gmizavci čakvale su životinje hladne krvi ili egzotermici. Njihovo telo uopšte ne stvara toplinu osim one koja nastaje usled pokretanja mišića. Ovi gušteri se oslanjaju na sunce i na temperaturu vazduha da bi se dovoljno zagrejali za dnevne aktivnosti. Čakvale postaju potpuno aktivne tek kada njihova telesna temperatura pređe 38 stepeni Celzijusa. Temperatura pustinje Mohava redovno prelazi ovaj podeok, ali u drugim područjima čakvale ostaju u svojim stenovitim jazbinama dok vreme ne bude dovoljno toplo.
Čakvale su biljojedi. Po kamenitoj pustinji traže tvrde biljke koje mogu da prežive u ovim vrelim uslovima. Zbog ograničenih zaliha hrane ženke čakvale nisu sposobne da se razmnožavaj svake godine. Neke od njih štede energiju preskačući sezonu razmnožavanja.

Čakvale imaju neobičnu odbrambenu strategiju. Kada ih napadne ptica grabljivica ili kojot, one pobegnu u uski procep između stena i naduvaju pluća. Ovi gmizavci imaju labave nabore kože oko vrata i bokova koji omogućuju njihovom telu da se znatno poveća. To otežava predatoru da izvadi guštera iz skrovišta.

[причалица]

CRNI TEGU
Tupinambis teguixin

Crni tegu ima debeo rep i snažne udove. Njegove ljuske su male i daju telu sjajan izgled. Iako nije u srodstvu varanu, crni tegu mu je sličan.

Crni tegui spadaju među najveće guštere u Južnoj Americi.Žive na šumskim proplancima, često blizu rečnih obala. Dobri su plivači, a mogu da hodaju na zadnjim nogama.
Crni tegui nalaze plen kušajući vazduh račvastim jezikom. Oni izbace jezik u vazduh i zatim zavuku svaki krak u dvostruko čulo mirisa smešteno na vrhu usta. Ovaj organ se koristi za analizu vazduha u smislu hemijskih supstanci koje su prisutne u njemu. Kada su napadnuti, ovi veliki gušteri grebu i ujedaju predatora i često koriste mišićavi rep kao batinu. Crni tegui komuniciraju međusobno snažnim frkatnjem koje se razleže po šumi. Mužjaci imaju parne polne organe koji se nazivaju hemi*****i. Tokom parenja mužjak uhvati ženku za vrat i podvije svoje telo ispod njenog. Zatim gurne hemi*****e u njen polni otvor koji se naziva kloaka.

Ženke mogu da polažu jaja u jame, ali obično ih zakopaju u humke termita zato što termiti drže svoja gnezda na konstantnoj temperaturi.

[причалица]

AHOLOT
Bipes biporus

Aholoti imaju dugo telo sa ljuskama raspoređenim u obliku prstenova. Jedinstveni su među glistastim gušterima zato što još imaju prednje udove.

Aholoti nisu ni zmije ni gušteri nego dvoglavci koji pripadaju maloj grupi gmizavaca koji se ponekad nazivaju glistasti gušteri. Ovi gmizavci provode ceo život rijući po mekom tlu, hraneći se podzemnim plenom.
Aholot se još naziva krtičji gušter ili gušterčić sa ušima. Prvi posmatrači su verovatno zamenili sitne ali snažne prednje udove aholota za uši. Ovakvu grešku je lako napraviti budući da su prednje noge toliko blizu glave. Aholoti koriste kandžaste prednje noge za kopanje tunela. Oni takođe vijugaju kroz tlo, koristeći tupu glavu za razgrtanje zemlje.

Za razliku od drugih dvoglavaca aholoti ponekad izlaze na površinu, uglavnom posle veliki kiša. Iznad tla su lovci iz zasede, gde čekaju gušterice i druge male životinje. Prednje udove koriste za vuču dugog tela u potrazi za plenom, koji obično odvlače pod zemlju da ga pojedu na bezbednom.

[причалица]

AMERIČKI ALIGATOR
Alligator mississippiensis

Američki aligator ima široku njušku. Za razliku od drugih krokodila, četvrti zub na svakoj strani donje čeljusti nije vidljiv jer se ovi zube uklope u čašice u gornjoj čeljusti kada se usta zatvore.

Mladi američki aligatori hrane se insektima, malim ribama i žabama. Kako rastu, počinju da hvataju veći plen, kao što su kornjače i vodene ptice. Odrasli aligatori se hrane i na kopnu i u vodi. Napadaju sve što im se približi. Čak skaču da dohvate ptice koje čuče na niskim granama.
Za hladnog vremena američi aligatori spavaju u rupama iskopanim u muljevitim obalama. Tokom sušnih perioda prelaze velike udaljenosti da pronađu vodu, ponekad završavajući u bazenima. Posle parenja ženka pravi humku od vegetacije i blata iznad površine vode i polaže jaja u rupu na vrhu. Kada čuje pozive izlegle mladunčadi, razvaljuje gnezdo i odnosi mlade u vodu. Oni ostaju s majkom oko godinu dana.

[причалица]

CRNI KAJMAN
Melanosuchus niger

Kao što sugeriše ime, crni kajmani imaju tamno telo. Na donjoj čeljusti imaju sivkasto - smeđe pruge. Mladi imaju žute ili bele pruge na bokovima, koje starenjem blede.

Crni kajmani su najveći aligatori u Americi. Kada su mladi uveliko se po pitanju hrane oslanjaju na ljuskare kao što su krabe i rečni rakovi. Jedu ribe, kao što su morske mačke i pirane, a često love velike glodare zvane kapibare koji žive duž rečnih obala. Noću odrasli znaju da love na kopnu, koristeći prednost odličnog sluha i čula mirisa za praćenje velikih životinja, među kojima može da se nađe stoka ili čak ljudi.
Razmnožavanje se odvija tokom sušne sezone, verovatno da se smanji opasnost od potapanja jaja u toku inkubacije. Ženke grade gnezdolike humke visine oko 1.5 m. Ove humke se grade na raznim mestima, neke su skrivene a neke stoje na otvorenom. Svaka ženka iskopa kupastu rupu u gnezdu i položi 35-65 jaja na vrhu. Ona se izlegu oko tri meseca kasnije, početkom vlažne sezone.