Stranica 14 od 14 PrviPrvi ... 4121314
Pokazuje rezultate 261 do 263 od 263

Tema: Biologija - Zanimljivosti

  1. #261
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Biologija - Zanimljivosti

    Radoznali drugari, verni ljubimci, zečevi su deo života brojnih ljudi. Iako svakodnevno vodite računa o njima, ove činjenice možda niste znali...



    1. Postoji više od 50 vrsta zečeva i kunića. Poreklom su iz jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike. Prvi pitomi zečevi su gajeni još u doba Rimljana.

    2. Zec je imao različita mitološka i simbolična značenja u različitim kulturama. U grčkoj mitologiji, na primer, zec je bio omiljena životinja boginje ljubavi Afrodite i simbol plodnosti. Osim toga, zec je često predstavljao simbol vere, ljubavi i sreće.

    3. Zec sa najdužim ušima na svetu zove se Niper Džeronimo (Nipper Geronimo). Ovaj zec, koji pripada rasi engleskih ovnolikih kunića, prepoznatljiv je po tome što su mu uši spuštene, pored obraza sasvim do zemlje. Niper Džeronimu uši su duge neverovatnih 79 cenitmetara.

    4. Prosečan životni vek za zečeve koji žive u kući je od 7 do 10 godina, a neki mogu živeti i duže.

    5. Takmičenje zečeva u preskakanju prepona počelo je da se organizuje osamdesetih godina prošlog veka. Osim preskakanja prepona, zečevi se takmiče i u skoku udalj i u skoku uvis. Za skok uvis rekord je 99,5 cm, a za skok udalj 3m.

    6. Njihovi zubi neprekidno rastu tokom života; gornji zubi rastu oko 2 mm, a donji oko 2,4 mm nedeljno

    7. Patuljasti zec – Pigmy rabbit sa nešto više od 27 cm dužine je najmanja životinja Sevrene Amerike

    8. Zečevi imaju tri očna kapka. Treći očni kapak (membrana nictitans) pruža zaštitu i vlažnost rožnjači (površina oka).

    9. Zec je aktivan tokom cele godine, čak i u hladnim zimskim danima ove životinje ne spavaju. Na primer, polarni zečevi hladne i surove uslove arktičkog kruga preživljavaju zahvaljujući gustom krznu. Ovi zečevi okupljaju se u grupe od nekoliko stotina životinja. Dok se jedni odmaraju i jedu, drugi stražare, kako bi mogli da upozore grupu na opasnost.

    izvor: www.b92.net
    где си пошла с крмељиве очи

  2. #262
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Biologija - Zanimljivosti

    Biljne i životinjske vrste izumiru 1.000 puta brže nego što je to bio slučaj pre pojave ljudi, a svet je na ivici Šestog velikog izumiranja vrsta, tvrdi nova studija.



    Istraživači su posmatrali brzinu izumiranja u prošlosti i sadašnjosti i zaključili da je u prošlosti ona bila znatno manja nego što se to mislilo. Vrste danas nestaju sa lica Zemlje 10 puta brže nego što su biolozi verovali, izjavio je vođa studije biolog Stjuart Pim sa Univerziteta Djuk.

    „Nalazimo se na ivici Šestog velikog izumiranja. Da li ćemo ga izbeći ili ne zavisi isključivo od nas“, tvrdi Pim.

    Ovaj rad smatra se ključnom studijom od strane drugih stručnjaka koji se slažu sa njegovim zaključkom.

    Pimova studija fokusirala se na brzinu a ne na broj vrsta koja nestaju i došla do godišnjeg broja izumiranja vrsta, od ukupno njih milion.

    Pim je 1995. godine otkrio da je brzina izumiranja iznosila 1 pre dolaska ljudi, ali nakon njegove studije, on i kolege su zaključili da je ona iznosila 0.1.

    Brojni faktori utiču na ubrzani nestanak vrsta, ali se na prvom mestu nalazi gubitak staništa. Biljne i životinjske vrste ne uspevaju da pronađu novo stanište s obzirom na širenje ljudske populacije.

    Veliki deo flore i faune do sada je bio uništen pet puta, a ti nestanci su skoro uvek bili u vezi sa udarom velikih meteora. Pre otprilike 66 miliona godina jedno tako istrebljenje zbrisalo je dinosauruse i tri od četiri vrste na Zemlji.

    Pre 252 miliona godina Veliko izumiranje dovelo je do nestanka 90 odsto svih svetskih biljnih i životinjskih vrsta.
    где си пошла с крмељиве очи

  3. #263
    Registrovani Član
    причалица avatar
    Status : причалица je odsutan
    Registrovan : Jun 2009
    Pol:
    Lokacija : under my skin
    Poruke : 58,042
    Tekstova u blogu : 38

    Početno Одг: Biologija - Zanimljivosti

    Već dugo naučnike muči pitanje kako su žirafe dobile tako dug vrat. I konačno se došlo do nekog, barem delimičnog, odgovora. Duge vratove preci žirafa imali su pre barem 16 miliona godina, kaže najnovija studija.



    Studija je istraživala vratnu kičmu 71 životinje, uključujući današnje žirafe, njihove srodnike i njihove pretke. Našli su da su dve vrste, Prodremotherium elongatum koji su živeli pre 25 miliona godina i koje su potencijalni preci današnjih žirafa i Canthemeryx sirtensis, koji jesu preci žirafa i koji su živeli prije 16 miliona godina, obe imale produžene vratove.

    Drevne životinje veoma su se razlikovale od današnjih koleginica i nisu ni klasifikovane kao deo porodice žirafa. Fosili pokazuju da produženje vrata prethodi nastajanju roda žirafa. Dugi vratovi pojavili su se pre žirafa. Naučnici su novom studijom pokušali da utvrde odakle žirafama tako dug vrat kada su im preci imali znatno kraći.

    Ključna tačka pre 7 miliona godina

    Fokusirali su se na treći cervikalni pršljen svake od proučavanih 11 vrsta. Žirafe, kao i ljudi imaju 7 cervikalnih pršljenova ali su kod žirafa oni veliki i dugi 25.4 centimetra. Nakon vrste Cathumeryx, predaka koji su živeli na Zemlji pre 16 miliona godina, porodično stablo žirafe se razdvojilo u dve grane.

    U jednoj grani, četiri vrste su tokom vremena razvile kraći vrat kao na primer okapi. Pre ove studije mislilo se da je okapi primitivnija vrsta nego današnje žirafe zbog kratkog vrata ali ova studija pokazuje da se okapi razvio od životinja dužeg vrata nego što ga on danas ima.

    Druga grana porodičnog stabla su vrste koje su razvile dugačke vratove. Ključna tačka desila se pre 7 miliona godina kada je prednja strana svakog pršljena postajala duža stvarajući tako duže vratove kod vrste koja se zove Samotherim major koja jeste član porodece moderne žirafe. Pre milion godina kod drugih vrsta, zadnji deo svakog pršljena se produžio što je doprinelo izgledu vrata današnje žirafe.

    Vrat se razvijao disproporcionalno

    Tragom fosila pokazuje se da se vrat razvijao disproporcionalno. Prvo se produžio prednji deo a kasnije i zadnji. Naučnici sada znaju da je vrat žirafe nastajao 16 miliona godina pa mogu lakše istraživati zbog čega je evolucija gurnula tu životinjsku vrstu prema dugim vratovima. Kako žirafa jede lišće misli se da je na taj način mogla dohvatiti visoko lišće iznad svoje glave bolje nego drugi biljojedi.

    Druga teorija misli da su duži vratovi zbog mužjaka jer im daju prednost kod parenja. Današnje žirafe se bore ljuljajući glave i vratove jedan nasuprot drugog, a ženke se pare sa onim koji je dobio bitku. Obe teorije mogu objasniti koristi koje žirafe imaju od dugoga vrata. Ova studija je važna jer pokazuje mehanizam kojim su žirafe došle do dugoga vrata. Iz prošlosti imamo samo fosile kratkovratih žirafa i okapija. Studija uključuje ne samo opise novih fosila nego i detaljnu analizu razvoja vratnih pršljenova i njihovu funkcionalnu anatomiju.
    где си пошла с крмељиве очи

Stranica 14 od 14 PrviPrvi ... 4121314

Slične teme

  1. biologija - vesti
    Od причалица u forumu Biologija
    Odgovora: 45
    Poslednja poruka: 02-03-2017, 07:20
  2. Zanimljivosti
    Od Пркос u forumu Svet oko nas
    Odgovora: 561
    Poslednja poruka: 02-12-2016, 22:52
  3. Zanimljivosti!
    Od ribizla u forumu Sport
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 29-03-2012, 19:31
  4. Biologija - zanimljivosti
    Od Cruz u forumu Biologija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 25-02-2012, 11:56
  5. Re: biologija - zanimljivosti
    Od Cruz u forumu Biologija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 25-02-2012, 11:33

Članovi koji su pročitali ovu temu: 0

There are no members to list at the moment.

Oznake za ovu temu

Dozvole

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete slati odgovore
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete izmeniti svoju poruku
  •