Biologija - Zanimljivosti

[kojica]

Сиви соко



je најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.

[причалица]

Otkriven otisak dinosaurusa od 150 metara

Francuski paleonteolozi otkrili su u oblasti Jura najdužu do sada pronađenu seriju otiska dinosaurusa, prenose danas francuski mediji.
Grupa francuskih paleontologa sa Žan-Mišel Mazenom na čelu otkrila je na lokalitetu masiva Jura u selu Planj do sada najdužu seriju otiska koja pripada jednom istom dinosaurusa u dužini od 150 metara.
Dosadasnji rekord iznosio je 147,5 metara i pronađen je u Portugaliji. "Ovo je važno otkriće jer sada možemo bolje shvatiti način kretanja ovih četvoronožaca od 40-50 tona", objašnjava Mazen.
Na ovom lokalitetu grupa geologa sa Patrisom Landijem na čelu je 2009. godine već otkrila veliki broj otisaka dinosaurusa, što zanači da se radi o nekada omiljenom sastajalištu ovih džinovskih stvorenja.

[причалица]

Neandertalci su se ukrštali sa čovekom

Nova genetička analiza pokazala je da neki od ljudskih X hromozoma potiču od neandertalaca, prenosi "Foks njuz". Preci neandertalaca su Afriku napustili pre 400.000 do 800.000 godina, i najveći broj njih naselio se na područja današnje Francuske, Sspanije, Nemačke i Rusije. Oni su pre oko 30.000 godina izumrli ili su se priključili populaciji modernog čoveka. Preci modernog čoveka Afriku su napustili pre oko 50.000 do 80.000 godina.
Otkriveno je, međutim, da neki X hromozomi potiču od neandertalaca i smatra se da su se ove dve vrste međusobno ukrštale.
Naučnici smatraju da se ukrštanje, najverovatnije, dogodilo na području Bliskog istoka.

Neandertalci, s obzirom na to da su imali gene za govor, da su bili vešti u pravljenju oružja i alata kao i da su imali smisla za muziku, verovatno da nisu bili odbojni modernom čoveku. Stručnjaci tvrde da su se ove dve vrste gotovo sigurno ukrštale, ali da bi ipak trebalo obaviti dodatna israživanja kako bi se otkrilo više detalja.

[причалица]

SVADBENI PUT JAPANSKE JEGULJE

Biolozi koji su se specijalizovali za morske ribe i životinje otkrili su dvadesetih godina prošlog veka da jegulje iz evropskih i severnoameričkih slatkih voda odlaze na svadbeni put preko čitavog Atlantskog okeana, da bi se u Sargaskom moru, južno od Bermudskih ostrva, izmrestile i tu uginule. Od tog vremena oni su sve do nedavno tragali da otkriju kuda na svoj svadbeni put i mrešćenje putuju takozvane japanske jegulje, Anguillidae japonica, koje do mrešćenja žive u azijskim slatkim vodama. Japanski biolog Kacumi Cukamoto i njegove kolege sa tokijskog univerziteta preduzimali su u potrazi za mestom mrešćenja japanskih jegulja četiri ekspedicije, ali su tek na petoj takvoj ekpediciji na naučnom brodu Hakubo-Maru, uspeli da otkriju mesto njihovog mrešćenja. Kao i druge jegulje u svetu i ove japanske su sve do vremena za mrešćenje živele u potocima i rekama na kontinentu Azije, a kada bi ih nagon za mrešćenjem poterao one su se otiskivale u Tihi okean i njime putovale do mesta mrešćenja.

Trideset devetog dana plovidbe i vučenja sitnookastih mreža radi hvatanja jeguljinih larvi oni su na dubini od 75 metara uspeli da uhvate veoma male i mlade larve, po čemu su zaključili da se mesto njihovog mrešćenja mora nalaziti negde blizu. Na osnovu njihove veličine zaključili su da su larve morale biti stare svega 19 dana, a na osnovu brzine i smera struje koja ih je nosila, da se njihovo mesto mrešćenja nalazi na oko 300 kilometara prema zapadu od mesta gde su se nalazili. Posle utvrđivanja koordinata regiona njihovog mrestilišta biolozi su videli da se ono nalazi na 1920 kilometara istočno od Filipinskih ostrva, u delu Tihog okeana koji je po svojim osobinama veoma sličan Sargaskom moru, u regionu u kojem se slanije tropske vode južnog dela Tihog okeana susreću i mešaju sa nešto manje slanim vodama severnoekvatorijalne okeanske struje.

Prema zaključcima biologa Cukamota i njegovih kolega upozorenje jeguljama da se na svom svadbenom putu zaustave i izmreste u tom regionu ne dolazi od različite slanosti u tim vodama, već od njenog specifičnog ukusa i mirisa, koji dolazi otuda što dve struje, severnoekvatorijalna koja se kreće ka zapadu i struja Kurošio, koja se kreće ka severu, donose sobom različitu faunu i floru. Kada se larve japanske jegulje izlegu, struja Kurošio nosi ih na sever, tako da kada stignu do obala azijskog kontinenta one su već dovoljno odrasle da uplivaju u njegove potoke i reke.

[причалица]

DŽINOVSKE PČELE

Najveća pčela na svetu Chalicodoma pluto ušla je u entomološke registre prema uzorcima uhvaćenim još 1859. godine. Verovalo se da je ova vrsta izumrla, međutim otkriveno je da Chalicodoma živa i zdrava obitava u gnezdima termita u Indoneziji.

Danas se postavlja se isto pitanje koje su i sebi postavljali istraživači iz XIX veka: zašto su čeljusti te pčele tako široke, čak i u odnosu na njeno veliko telo koje je dužine skoro 4 centimetra.
Pomnim posmatranjem zapaženo je da ženke koriste snažne čeljusti za skupljanje smole i komadića kore sa stabala, inače dobrog materijala za oblepljivanje tunela i komora, u kojima mlade pčele nalaze skrovište od agresivnih termita.
To je mogao biti odgovor na postavljeno pitanje, ali druga enigma nema objašnjenje: zašto su te pčele izabrale da žive sa termitima koji im uopšte nisu naklonjeni?

[причалица]

CINK - UBICA U OTROVU ZVEČARKE

Od ujeda zvečarke godišnje u SAD umire 20 ljudi, a oko osam hiljada ima ozbiljne zdravstvene posledice. Nedavno se otišlo korak dalje u analizi otrova ove opasne zmije. Neki biohemičari tvrde da je cink zapravo glavni vinovnik smrtonosnog ujeda. Naime, iz sekreta zvečarke izolovano je pet otrovnih jedinjenja koja sadrže - cink.
Bliže objašnjenje glasi: u sadejstvu ovog metala i molekula proteina stvara se enzim u zmijskom otrovu koji nagriza krvne sudove i povratno izaziva raspad mišićnog tkiva žrtve. Čim je cink uklonjen iz pomenutih jedinjenja, ovi efekti otrova više nisu primećeni.

[причалица]

NOKAUTIRANI PAUK

U nekim zemljama , među lekovima za smirenje, prilično se koristi Kvalud tablete. Biolozi sa Kolumbija univerziteta otkrili su da jedna vrsta malog puža - vodeničara upotrebljava sličnu prirodnu supstancu za svoju odbranu. Napadnuti puž lući kapljice čija je hemijska struktura veoma slična metakvalonu, sastojku sedativa u tableti Kvaluda. Pauk zabada čeljusti u pužića i unosi u sebe kapi. Rezultat je obeznanjeni pauk.
Odbrambena supstanca na poseban način imobiliše pauka na nekoliko dana, ponekad i čitavu nedelju. Čudno je, ipak, da ona deluje tek posle sat vremena, kada je za spas žrtve već kasno. Naučnici koji su otkrili ovaj, jedinstveni način odbrane, vide njegovu svrhu u zaštiti puževih rođaka, koji su uvek u blizini. Dok je paralisan, pauk može da postane plen ostalih grabljivica, a ako preživi nesvesticu, sa jelovnika će sigurno zauvek da izbriše ovu vrstu beskičmenjaka.

[причалица]

PSEĆE I LJUDSKE GODINE

Za računanje psećih godina ne postoji jedinstvena formula zbog toga što psi manjih dimenzija rastu i sazrevaju brže, a žive duže od pasa većih dimenzija. Međutim, kinolozi su i za ovo pronašli jednostavnu računicu pa kažu: prva pseća godina računa se kao dvadeset i jedna ljudska, a svaka sledeća računa se kao četiri ljudske godine. Tako na primer, za psa od sedam godina može se isvesti ovakva računica: 21+(6*4)=45 ljudskih godina, što drugim rečima znači da je pas u zrelim godinama. Pas od deset godina ima prema ovakvoj računici 57, a pas od 15 godina, ima 77 ljudskih godina.

[причалица]

ORGANIZOVANA ODBRANA TERMITA

U zajednici temita postoji klasa vojnika koji koriste hemijska sredstva i gerilsku taktiku da se zajednica odbrani od napadača. U popisu odbrambenih postupaka ovih termita-vojnika navodi se: kada se na jedno poveće gnezdo termita nabacilo nekoliko šaka žutih mrava termiti-vojnici su odmah digli uzbunu i organizovali odbranu. Za jednu grupu termita-vojnika zapaženo je da je odmah pristupila zatvaranju otvora na gnezdu, dok su ostali počeli da se bore sa svojim protivnicima, primenjujući pri tom različite borbene radnje. Tako su neki od njih svoje protivnike grizli, gnječili i lomili, drugi su nasrtali na njih i polivali i prskali ih svojom mokraćom i fekalijama, treći su ih bacali u vazduh, dok su četvrti primenjivali kombinaciju svih ovih borbenih radnji. Zanimljivo je da su termiti-vojnici svoje protivnike polivali i prskali ne samo mokraćom i fekalijama, već i nekom specijalnom lepljivom supstancijom koja nije zapažena ni kod jedne druge životinjske vrste, sem kod ovih termita.

[причалица]

SPAVANJE PTICA SELICA

Ptice selice koje svake jeseni kreću na svoju veliku seobu i koje u toku te seobe neprekidno lete i po nekoliko sedmica, veoma malo spavaju u toku svog leta. Ornitologe je dugo mučilo ovo pitanje i odgovor na njega. Kada se radi o rodama, odgovor su dobili tek kada su rodama na grudi privezali osetljive radio aparate, pomoću kojih su dobili podatke da rode spavaju u letu, tako što svoju glavu polažu na krilo. Svaka roda spava, istina, svega deset do petnaest minuta, ali joj je i to potpuno dovoljno da povrati snagu za dalji let. Posmatrajući ptice selice u letu, svako je mogao zapaziti da one lete u jatima u obliku klina, kao i da sva jata zajedno obrazuju jedan veliki klin.
Pojedinačno jato roda koje se sprema za spavanje odlazi u sredinu velikog jata da tokom leta ne bi izgubilo orijentaciju. Let ovog jata koje spava odvija se po sluhu, to jest, rode koje spavaju čuju kroz san krike ostalih budnih roda i tako se orijentišu u letu. Kada ovo jato roda odspava i odmori se, ono odlazi na neko mesto u velikom klinu, često puta na čelo klina, a na njegovo mesto dolazi drugo jato na koje je došao red za spavanje. Iz tog razloga čovek može da zapazi da se formacija klina kod ptica selica za trenutak pokvari, ali da ubrzo klin dobija svoj pravilan oblik.

[причалица]

LEKOVI IZ OKEANA

Ajkule ljudožderi predstavljaju veliki problem u mnogim krajevima sveta. Milioni kupača na mnogim plažama čitavo leto strahuju da bi se mogli naći u strašnim čeljustima. U pojedinim priobalnim zemljama čitavi timovi stručnjaka rade na razvoju efikasnog sredstva za odbijanje ajkula.
Pažnju naučnika privukla je 1972. godine riba Mojsijev list, koja izlučuje otrovnu supstancu što dodirom ubija morske zvezde i ježeve. U ogledima je ustanovljeno da čak i samo jedan deo ovog prirodnog otrova na pet hiljada delova morske vode ubija sve ribe u akvarijumu i nagoni ajkule da se grče i tresu od straha. Kada morski pas zine da proguta Mojsijev list, čeljusti mu ostanu razjapljene čitava dva minuta, dok se on batrga u agoniji.
Naučnicima je trebalo dosta vremena da objasne razlog te ajkuline paralize. Petnaest odsto moždane mase ajkule sastoji se od mirisnih ćelija, sposobnih da otkriju gotovo beskrajno male tragove mirisa mamca. Ajkula žutan, na primer, u stanju je da registruje jedan deo soka od tune na milion i po delova morske vode. Ali, i dalje nije bila jasna priroda privremene paralize alkule.
Konačno, 1976. godine, iz mleka Mojsijevog lista izdvojen je otrovni sastojak - jedna kiselinska belančevina nazvana pardaksin. U laboratorijskim ogledima male vrste morskih pasa izložene dejstvu pardaksina za tili čas bi pomahnitale i brzo uginule. Ustanovljeno je da pardaksin oštećuje ćelijske membrane i na taj način remeti ravnotežu vode i soli u krvotoku ajkule. U isto vreme, on nepovoljno utiče na elektrohemijsku vezu između molekula u ćelijama, čime izaziva kratki spoj u unutrašnjoj hemiji ajkule.
Problem sa pardaksinom je da se do njega dođe u dovoljnim količinama preradom dosta retkog Mojsijevog lista. Najbolje rešenje bi bilo proizvodnja veštačke supstance, da bi se sačuvao i tako već redak primerak Mojsijevog lista, ali proizvodnja veštačkog hemijskog analogana veoma je otežana činjenicom da su posredi veliki i vrlo složeni molekuli. Očekuje se da će buduća proučavanja delovanja pardaksina na senzorni sistem ajkule i razvoj genetskog inženjeringa u 21. veku omogućiti dobijanje ove supstance u potrebnim količinama.
Ova istraživanja bila su uvod u opsežna proučavanja stotina vrsta beskičmenjaka uz dno ili na samom dnu mora, naročito oko koralnih grebana širom Zemljine kugle. To je dovelo do otkrića mnogih životinjica koje se od napadača brane otrovom. Kamena riba, na primer, raspolaže veoma jakim otrovom koji joj omogućuje da otera svaku grabljivicu. Neke vrste morskih krastavaca mogu u trenutku da paralizuju ribu. Prirodni otrovi koralnih sunđera odbijaju alge i ljuskare - proizvodnja ovakvih toksina imala bi izvanredan značaj za pomorstvo, pošto ljuskari nanose milijardske štete drvenim brodovima.
Traganje za sredstvom protiv ajkula omogućilo je naučnicima da steknu saznanja koja će ih u narednom veku dovesti do novih vrsta antibiotika, sredstava za anesteziju, antivirusnih agenasa i raznih otrova koji će moći korisno da se upotrebe. Već danas, toksini morskih krastavaca koriste se za sprečavanje gljivičnih infekcija i u borbi protiv nekih vrsta raka. Otrov karipskog sunđera upotrebljava se protiv leukemije. Neki morski toksini smanjuju dejstvo virusa herpesa, a neki drugi otrovi u stanju su da smanje ili otklone bol. Smatra se da je do danas ispitano manje od jedan odsto otrovnih morskih organizama.
Dalja ispitivanja nepoznatog podmorskog sveta omogućiće da se uskoro proizvede sredstvo za uspešno odbijanje ajkula u moru. U isto vreme, ova proučavanja otvaraju čitavo jedno carstvo novih biomedicinskih otkrića za čoveka bliske budućnosti.

[причалица]

SLEPI MIŠEVI I SRČANE BOLESTI

Biolozi su otkrili da se u pljuvačnoj tečnosti slepih miševa zvanih vampir nalaze enzimi koji rastvaraju ugruške krvi bilo gde da se obrazuju. Zbog ovakvih svojstava ove pljuvačne tečnosti biolozi smatraju da se ona može dobro koristiti u lečenju srčanih oboljenja kod ljudi.
Većina smrtnih slučajeva od srčanih napada se dešava zbog ugrušaka koji se obrazuju u krvnom sudu i sprečavaju normalno proticanje krvi. Za razlaganje i otklanjanje ovih ugrušaka krvi koriste se lekovi koji deluju tako što podstiču stvaranje plazmina, jednog enzima koji smanjuje dejstvo fibrina, materije koja se obrazuje na mestu rane i grupiše radi stvaranja ugruška. Plazmin isto tako smanjuje dejstvo fibrinogena, proteina koji je prethodnica fibrina. Kada je organizmu potreban ugrušak krvi onda se fibrinogen pretvara u fibrin.

Istraživači su analizirali na koji način antiugrušni enzim u pljuvačnoj tečnosti vampira deluje. Oni su u svojim laboratorijama otkrili da ključni sastojak - plazminogenski aktivator u pljuvačnoj tečnosti vampira podstiče stvaranje ugrušaka plazmina, ali za razliku od lekova, on izgleda ostavlja fibrinogen sam. Tako, posmatrano teoretski, plazminogenski aktivator vampira može kod ljudi da otkloni blokadu u krvnom sudu, ali i da omogući normalno stvaranje ugrušaka u roku od nekoliko minuta. Izgleda da će ljudi svoje loše mišljenje o slepim miševima vampirima morati da promene.

[причалица]

Godine mačke

Koliko će Vaša mačka dugo živeti, zavisi od:

- uslovi života: redovna i pravilna ishrana, svakodnevna aktivnost i briga o zdravlju su osnovni preduslovi za dug i kvalitetan život
- kastracija/sterilizacija: kastrirani mužjaci i sterilisane ženke žive duže

Odnos mačjih i ljudskih godina :

1 - 15
2 - 24
3 - 28
4 - 32
5 - 36
6 - 40
7 - 44
8 - 48
9 - 52
10 - 56
11 - 60
12 - 64
13 - 68
14 - 72
15 - 76
16 - 80
17 - 84
18 - 92
19 - 96
20 - 100

[причалица]

KROMPIR NE BOLUJE OD GRIPA

Ko još ne zna da biljke ne oboljevaju od ljudskih bolesti, baš kao što mi ne bolujemo od njihovih. Ali, ima i zanimljivih stvari oko toga.
Interferon, belančevina koju proizvode ćelije sisara, pa i čoveka, u stanju je da leči biljke od čitavog niza virusnih oboljenja, kad ih napadnu virusi.
Ruski naučnici posmatrali su šta se dešava sa lišćem krompira zaraženog virusnom infekcijom, kad se stavi u rastvor čovečjeg interferona. Rezultati ogleda pokazali su da interferon odlučno suzbija razne viruse. Praktično, dešava se isto ono što i u ljudskom organizmu. Znači, interferon se može upotrebljavati za lečenje biljnih bolesti.Eto, šta znači jedinstvena priroda; mi se lečimo biljem, a bilje se leči nama...

[причалица]

INSEKTI I LJUDI

U životinjskom svetu veoma je rašireno korišćenje mirisa kao seksualnog privlačnog sredstva. Supstance slatkog mirisa, koje imaju seksualnu privlačnu moć, poznate kao feromoni, zaista su gotovo posvuda kao i sam seks.
Istraživanja naučnika u Švajcarskoj i Japanu pokazala su sada da je bar jedan od tih feromona zajednički dvema vrstama koje inače nemaju ničeg zajedničkog: orijentalnoj voćnoj mušici i homo sapiensu, to jest nama.
Kada ženka orijentalne voćne mušice krene u potragu za ljubavlju, ona svoj interes najavljuje lučenjem niza feromona iz specijalnih žlezda u svom stomaku.
Mužjak odgovara ispuštanjem sopstvenog niza privlačnih sredstava. Jedno od njih je metil-jasmonat, široko rasprostranjena supstanca koja je nađena ne samo u voćnoj mušici, već i u jasminovom cvetu, semenju bundeve i limunovoj kori.
Nađena je i u mnogim čovekovim najegzotičnijim mirisima, gde je toliko cenjena kao sastojak da je prati naziv kraljice aroma.

[Zolton]

Domaća mačka je potomak libijske mačke koju su stari Egipćani gajili kao svetu životinju. Ona je bila simbol plodnosti i rođenja, a prikazivana je u vidu lika boginje Bastet, koja je imala mačju glavu.
Tek kasnije (4000 god. pre nove ere) mačka je preneta u Evropu i postala je jedan od stalnih čovekovih pratilaca. Ali, do danas je nemoguće bilo utvrditi da li je mačka pripitomila čoveka, ili je čovek pripitomio mačku.

[причалица]

Domaća mačka je potomak libijske mačke koju su stari Egipćani gajili kao svetu životinju. Ona je bila simbol plodnosti i rođenja, a prikazivana je u vidu lika boginje Bastet, koja je imala mačju glavu.
Tek kasnije (4000 god. pre nove ere) mačka je preneta u Evropu i postala je jedan od stalnih čovekovih pratilaca. Ali, do danas je nemoguće bilo utvrditi da li je mačka pripitomila čoveka, ili je čovek pripitomio mačku.

[причалица]

Usamljeni pavijan

Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda. Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je pobeglo i spas našlo kod šestogodišnjeg pavijana zvanog Mitis, rekao je Edvardas Legeckas. Mitis je ranije hranjen pilećim mesom, ali u ovom slučaju se "zaljubio" u nesuđenu hranu. "Igra se sa piletom, čisti mu perje, spava s njim i brine se o njemu kao da je njegovo mladunče", dodao je direktor zoo vrta. "Ipak, nisam siguran koliko će to trajati, jer pavijan na kraju ipak može da shvati da je pile hrana".

[причалица]

Konj našao put kući

Kada je poni Bazil preseljen sa farme dvanaestogodišnje Emili Evans u štalu udaljenu pet kilometara, imao je svoje mišljenje o tome gde želi da živi. Sutradan se pojavio ispred Emiline kuće! Svojim zubima, pametni Bazil otvorio je bravu vratanaca u štali. Zatim je gurnuo i otvorio velika vrata, preskočio glavnu kapiju i otkaso niz put. Bazil je ignorisao 14 mogućih skretanja dok nije došao do onog koje je vodilo na Emelinu farmu. Konji su poznati po sjajnom pamćenju, tako da je Bazil verovatno zapamtio put od Emeline farme do štale. "A i konji poput Bazila se zaista vežu za svoje vlasnike", kaže Rut Vilburn, predsednica Udruženja velkinških ponija i patuljastih konja Amerike. "Oni će se prirodno vratiti svom vlasniku ili krdu. " Bazil mora da ima neko posebno konjsko čulo kad je prešao ovaj put!

[причалица]

Samo neka izađe

Alfed Nobel napisao je 1895. godine poznatu poruku kojom je naučnicima i njihovim revolucionarnim otkrićima želeo pomoći na putu do priznanja, slave i novca. Ozbiljnost tih otkrića - premda su ona laicima uglavnom bila nerazumljiva - niko ne osporava. No za nevažne, nekorisne ili smešne izume Harvard u Cambridgeu od 1991. godine dodeljuje tzv. ig-Nobelovu nagradu (od engl."ignoble" - nedostojan). Iako su se dobitnici u početku sramili tog ironičnog priznanja, sada ga rado prihvataju. Tako su u septembru 2005. Jozsef Gal sa fakulteta Lorand Eotvos iz Mađarske i Victor Meyer - Rochow iz Nemačke svečano primili nagradu za primenu fizičkih zakona pri izračunavanju pritiska u crevima pingvina prilikom obavljanja velike nužde. Otkrili su da pri tome činu pingvini za izbacivanje viskoznije nužde stvaraju pritisak koji odgovara vazdušnom pritisku u automobilskim gumama, što iznosi oko 60 kilopaskala ili 450 mmHg stuba. Kao i što sama nagrada govori, dobijeni podaci neće mnogo koristiti nauci. Za žutonogoga pingvina na Antartiku ionako vredi krilatica: Stisni svom snagom!