Kornjača sa fotografije danas ima najmanje 176 godina, zove se Džonatan i zvanično je
najstarija životinja na Zemlji.
Džonatan je snimljen na ostrvu Sveta Jelena i do sada je "ispratio" 50 britanskih
premijera.
I danas živi na plantaži na tom britanskom ostrvu u južnom Atlantiku, zajedno sa pet
drugih kornjača, Dejvidom, Spidijem, Emom, Fredrikom i Mirtle.
Uprkos poodmaklim godinama, Džonatan je i dalje veoma aktivan i redovno se pari sa tri
ženke koje su od njega mlađe oko sto godina.
Na ostrvo Sveta Jelena, na kojem je u zatvoru umro francuski car Napoleon Bonaparta,
Džonatan je stigao sa Sejšela 1882. godine, kao tinejdžer u svojim pedesetim godinama.
Na fotografiji iz 1900. godine, Džonatan ima oko 70 godina.
"Pravi je pozer", kažu ljudi koji se staraju o njemu na plantaži.
Džonatan pripada vrsti Testudinipae cytodira.
Njegovo postojanje otkriveno je nakon što je kolekcija fotografija iz Burskog rata stavljena
na aukciju.
Prema zvaničnim podacima, najstarija životinja na svetu donedavno je bila kornjača Harijet
sa Galapagosa, koja je uginula 2005. u 175. godini. Prema Ginisovoj knjizi rekorda,
verifikovan rekorder svih vremena je Tui Mallia, koji je uginuo na Madagaskaru 1965.godine u
189 godini života.
Naučnici su ovu retkost pronašli u zabačenim brdskim džunglama blizu severnog dela Perua,
rekao je Frans presu paleontolog Klaus Honinger.
''Ovo novo otkriće veoma je važno, zato što insekti i semena suncokreta potvrđuju tip klime
koja je postojala tokom miocena'', dodao je on.
Ekstremne klimatske promene u epohi miocen bile su razlog izumiranja insekata, objasnio je
Honinger.
Paleontolozi su otkrili ''stotine delova ćilibara koji su dužine 12 centimetra i koji sadrže
nekoliko tipova insekata'', objasnio je Honinger.
Insekti i paukovi zarobljeni u ćilibaru - fosilnoj smoli - izuzetno su dobro očuvani.
On je još rekao kako su naučnici pronašli i ''nepoznatu vrstu životinje sličnu pauku'' sa
glavom nalik psećoj i nogama četiri puta dužim od tela. Ova vrsta insekta otkrivena je u
aprilu u blizini reke Santjago.
Isti tim istraživača objavio je u januaru da je otkrio fosilizovane ostatke lignje iz perioda
kreda (pre 145 do 65 miliona godina) na 3.700 metara morske dubine, takođe u severnom
delu Perua.
Kada bismo mi ljudi počeli da lupamo glavama o drveće, trpeli bismo posledice poput
gadnih glavobolja, odvojenih mrežnjača ili potresa mozga. Visoka cena za šaku insekata.
Ali detlići su opremljeni za taj posao, a lekari koji proučavaju povrede glave pokušavaju da
dokuče kako se pri tom ne povredi. Jedno istraživanje pokazalo je da su oči detlića čvrsto
pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih očiju koje imaju prostora
za pomeranje unutar očne duplje. Te ptice su razvile i druge osobine.
VRATNI MIŠIĆI su debeli i snažni; verovatno apsorbuje energiju koja nastaje prilikom
udaraca u drvo.
MOZAK PTICE ima masu od tek nekoliko grama. Ne udara o zidove lobanje onoliko
koliko bi udarao ljudski mozak.
DUGAČAK JEZIK omotan je oko lobanje i možda je osigurava dok ptica kucaka.
OPNA prekriva oko i štiti ga od iverja.
Ali ostaje pitanje:"Da li detlići imaju glavobolje"? To ne možemo da znamo, priznaje
Ivan Švab, oftalmolog sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, kojem je proučavanje
detlića hobi. Ipak , dodaje, životinje obično izbegavaju da rade ono što im nanosi bol.