Maks Plank
(nem. Max Planck) (Kil, 23. april 1858. - Getingen, 4. oktobar 1947.), nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku.
Osnivač je kvantne teorije. Objavio je 1910. godine revolucionarnu hipotezu da svaki izvor energije može zračiti energiju samo u diskretnim količinama - kvantima. Na toj osnovi izveo je zakon zračenja – Plankova formula Njegovu ideju o diskontinuiranosti energije, koja je danas temelj tumačenja svih atomskih pojava, primenili su posle Anštajn i Bor na tumačenje fotoelektričnog efekta i spektra vodikova atoma. 1918. dobio je Nobelovu nagradu za fiziku.
Plank potiče iz tradicionalne porodice intelektualaca. Njegovi pradeda i deda po ocu su obojica bili profesori teologije u Getingenu, njegov otac je bio profesor prava u Kilu i Minhenu, a njegov stric je bio sudija.
Plank je rođen u Kilu, oblast Holštajn, od Johana Julijusa Vilhelma Planka i njegove druge žene, Eme Pacig.
Plankov kvantni zakon se koristi u kvantnoj mehanici i predstavlja njen početak. Prvi put je predstavljen 1901. godine . Osnovnom formulom se uspostavlja veza između energije zračenja i učestanosti (frekvencije). Ta zavisnost je linearna, а Plankova konstanta je konstanta proporcionalnosti. Ova formula opisuje energiju čestice bez mase (fotoni - kvanti).
gde je: h - Plankova konstanta, ν - učestanost fotona (kvanta), λ - talasna dužina, c - brzina svetlosti, ω - kružna učestanost fotona.
Maks Plank je već sa 16 godina odlučio da se bavi fizikom, iako je ujedno voleo muziku, izvanredno svirao klavir i orgulje, i komponovao.
"Kao mladić sam se interesovao za sve što postoji. U tom smislu je puka slučajnost da sam postao prirodnjak a ne filolog."
Doktorat sa 21 godinom
Maks Plank se odlučio za teorijsku fiziku, iako ga je od toga odvraćala elita tog vremena, ističući da ta oblast ne može da donese ništa novo. Ipak, nije bila u pravu. Maks Plank je doktorirao sa 21 godinom, a godinu dana kasnije završio je i postdoktorske studije. Njegova tema bila je teorija toplote, i upravo je na tome postavio osnove kvantne fizike -tu je obelodanio svoje istraživanje da svaki izvor ne može da zrači energiju kontinuirano, već u malim količinima, tzv. kvantima.
Fizičari tog doba nisu zaista poverovali Maksu Planku, jer time bi bio opovrgnut fizički zakon da nema skokova u prirodi:
"Nekoliko godina je trebalo da fizičari primete moju teoriju. Na početku su je ignorisali, ali ja se nisam dao uplašiti, jer sam bio potpuno siguran u moje otkriće."
1918. Maks Plank je dobio Nobelovu nagradu za fiziku
Na današnjem Humbolt univerzitetu u Berlinu, na kome je predavao skoro 40 godina, Plank je radio sa mnogim nobelovcima, a najpoznatiji je bio Albert Ajnštajn.
Maks Plank je postavio temelje najmodernijih grana fizike. Da nije otkrio kvante, ne bi bilo tranzistora, lasera ni kompjutera.
Privatno je Plank doživeo brojne katastrofe. Prva žena je umrla rano od tuberkuloze, a doživeo je i smrt svoje četvoro dece. Maks Plank je umro 4. oktobra 1947. godine u 89. godini života.