Aditivi koji izazivaju rak

[mare]

Aditivi koji izazivaju rak:
Е – 123, 131,142
Е-210, 211, 213,214,215,216,217,239
Е-330 (Šveps, Biter lemon)
Е-123 jako otrovan, zabranjen u SAD zajedno sa Е-110!
Е-123 ( zamrzunta riba marke Iglo, topljeni sirevi za mazanje, puding od vanile)
Е-330 (najopasniji) (senfovi, bezalkoholna pića, meso rakova, sirevi i gljive u konzervi)

Aditivi štetni po zdravlje:
Е-220, 221, 224, 230, 231, 232, 233
Е-311, 312, 320, 321, 338, 339
Е-340, 341
Е-407, 450

Opasni dodaci:
Е-102, 110 (Cedevita bombone), 120, 124 (Izazivaju smetnje u radu creva, smetnje probavnog sistema, kožne bolesti, uništavaju vitamin B12, povišuju holesterol, uzrokuju upalu usne šupljine)

Sumnjive supstance:
Е-125, 141, 150 (elite kapućino), 153, 171, 172, 173
Е-240, 241
Е-477

Bezopasni dodaci (!?)
Е- 100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180
Е- 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290
Е- 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382
Е- 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 480

Pažljivo pogledajte šta piše na kesama hrane koje kupujete, nosite spisak ovih aditiva uvek sa sobom u kupovinu, širite ovo!

[Ometač]

Aditivi u hrani

Neke statistike kažu da se oko 90% štetnih tvari u ljudski organizam unosi hranom.
Međutim, teško je preciznije odrediti i potvrditi tačnost ove tvrdnje, pogotovo na
globalnom nivou. Svi smo barem jednom bili svjedoci načina prehrane koja se konzumira
npr.u SAD, isforsirana od velikih prehrambenih kompanija i beskonačnih lanaca restorana
sa (pre)brzom hranom. Nije isti način prehrane u Indoneziji ili Skandinaviji ili na teritoriji
centralne Afrike ili…Rekli smo Afrike! Pa evo dobrog primjera za ono o čemu bi htjeli nešto
reći.

Svi znamo za nepovoljne edafske, klimatske, prirodne i druge uslove koji su uzrok gladi u
mnogim dijelovima svijeta, razlog zbog kojeg se u te iste zemlje šalju tone hrane kao
pomoć. E, tu na red dolaze aditivi! Pa kako bi drugačije sačuvali tu hranu do krajnjeg
odredišta. Međutim,kao i kod mnogih drugih stvari i tu postoje kontroverze, nedoumice,
nesigurnost itd. Ali, jedno je sigurno, prava informacija je najbolji način da se rješimo svih
tih nedoumica,da što bi narodski rekli „znamo na čemu smo“!

” Neka ti hrana bude prvi lek.”

Hipokrat 460-377 godina pre Hrista

[Ometač]

Kontroverze vezane uz prehrambene aditive odnose se na sigurnost njihove
upotrebe,posebno na količinu i vrstu aditiva koja neće ugroziti zdravlje čovjeka. Sigurnost
upotrebe aditiva postala je upitna nakon što su neka ispitivanja pokazala da upotreba
aditiva može izazvati degenerativne promjene te povećati rizik za određene oblike raka kao
i da mogu izazvati alergijske reakcije. Na listi upitnih aditiva tako su se našli saharin,
acesulfam K, natrijev mononitrat, BHA i BHT (konzervansi koji sprečavaju kvarenje ulja). S
jedne strane našli su se naučnici koji ne sumnjaju u sigurnost upotrebe aditiva. Oni svoj
stav argumentuju tvrdnjom da je doza aditiva koja bi mogla imati negativne posljedice na
zdravlje ljudi toliko velika da je mogućnost da se ta doza unese u organizam putem hrane
sasvim nerealna. U prilog njihovom stavu ide činjenica da je maksimalna dopuštena doza
aditiva, koji su potencijalno rizični za zdravlje, 100 puta manja od količine kod koje je rizik
od štetnog djelovanja na zdravlje ljudi jednak nuli! S druge strane stoje naučnici koji
smatraju da se upotreba „upitnih“aditiva odmah treba zabraniti, bez obzira na količine koje
su štetne i one koje se dodaju u hranu.

[Ometač]

[Ometač]

Neki aditivi su prirodnog porijekla,kao npr. vitamin C, pektin, enzimi ili arome, dok su drugi
sintetski hemijski spojevi tačno poznatog sastava. Često se postavlja pitanje jesu li aditivi iz
prirodnih sirovina sigurniji od onih koji su sintetizirani hemijskom reakcijom. I opet, s jedne
strane imamo one koje tvrde da razlike ne postoje i obratno s druge strane.

U svrhu regulisanja i same kontrole nad aditivima uvedeni su tzv. E-brojevi, koji imju veliku
ulogu u identifikaciji aditiva. Prije nekih 15-tak godina počele su kružiti kojekakve liste sa
E-brojevima, koje po nepotpisanom autoru, označavaju aditive štetne za čovjeka i trebaju se
svakako izbjegavati. I opet se dogodilo da se zbog nedostatka informacija, priča o nečemu o
čemu se ne zna dovoljno. Da apsurd bude veći, ta lista je sadržavala i neke prirodne
dodatke, poput limunske kiseline. Pa svi znamo da ćemo polovinu jabuke ili kruške najlakše
sačuvati ako je namažemo malo limunom!

[Ometač]

[Ometač]

Prefiks E označava da se radi o aditivima koji su primjenjivi u Evropi, a oznakom
proizvođač garantuje neškodljivost proizvoda. U Evropskoj uniji odobrena je upotreba
297 aditiva, od toga 43 bojila, 12 zaslađivača i 212 aditiva ostalih kategorija i uprkos
nekim mišljenjima o broju aditiva, nije se mijenjao poslednjih 30-40 godina. Ipak, ako ste
iole zabrinuti za sigurnost upotrebe, morate biti dobro informisani. U prvom redu treba biti
svjestan da izbjegavanje upotrebe aditiva zahtijeva veliku upornost, umijeće uzgoja i
skladištenja hrane, mnogo vremena utrošenog na pripremu hrane kao i prihvatanje rizika
od mogućeg kvarenja hrane. Takođe, što je jako bitno, treba pažljivo čitati i razumjeti
sadržaj dekleracije na proizvodima! Namirnice koje su deklarisane „bez aditiva“ ne mora
značiti da su automatski i zdravije. Pa jedan proizvod može sadržavati so a drugi ne…a i
so je aditiv… Najbolji način da se unos aditiva svede na minimum je odabir svježih i
minimalno procesuiranih namirnica.


Dalibor Bjelovuk

[Ometač]

Aditivima se smatraju tvari tačno poznatog hemijskog sastava, koje se ne konzumiraju
kao hrana, nisu tipičan sastojak hrane, bez obzira na prehrambenu vrijednost, a dodaju
se hrani u svrhu poboljšanja tehnoloških i receptornih osobina. Oni farbaju, zgušnjavaju,
poboljšavaju mješanje masti i vode, konzerviraju, pojačavaju ukus, zaslađuju umjesto
šećera, štite od oksidiranja, želiraju, glaziraju, nadimaju… Oni rade dosta toga, ali će
mnogi od nas postaviti pitanje rade li nam i o glavi!?

Pomenuli smo E numeraciju pa ćemo iskoristiti ovu priliku da se upoznamo sa tim
brojevima i grupama koje su urađene prema funkciji.

-Boje E100-E199

-Konzervansi E200-299

-Antioksidanti,regulatori kiselosti E300-E399

-Emulgatori,stabilizatori,zgušnjivači E400-E499

-Regulatori kiselosti,korenja i dr. E500-E599

-Pojačivači okusa,mirisa E600-E699

-Antibiotici E700-E799

-Razno (glazura,slatkoća,dodatne hemikalije…) E900-E1999

[Ometač]

*kod nekih aditiva postoje odstupanja uzrokovana funkcionalnim osobinama

Prema nekim istraživanjima 540 aditiva smatra se bezbjednim, 320 prelaznim, kao
razumno bezbjednim, 70 ih može izazvati alergiju ili neki drugi neželjeni efekat, a čak 39
može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme! Ovdje nisu uračunate arome.

Mnogi su primjeri štetnog djelovanja aditiva. Npr., aditiv E-621, poznatiji kao
mononatrijum-glutaminat je pojačivač ukusa i dodaje se raznoraznim mesnim i mliječnim
proizvodima, gotovim jelima, raznim grickalicama, začinskim mješavinama za gril, za
piletinu, za ribu… A jedan je od glavnih uzročnika glavobolje, vrtoglavice, mučnine, aritmije,
proliva i zabranjen je u dječijoj hrani…a svi znamo koliko klinci vole grickalice! Nitrati se
koriste za sprečavanje botulizma, što u smjesi sa kuh.soli naravno pored soljenja i
održanja prirodne boje mesa spada u glavnu funkciju, ali njihovim djelovanjem u želucu
nastaju nitrozamini za koje je dokazano da su kancerogeni! Boje tetrazin E-102(žuta) i
karmin E-120(crvena) mogu da izazovu alergijsku reakciju pogotovo kod osjetljivih ljudi u
vidu osipa na koži, krvarenja iz nosa i sl. Pomenuli smo boje. Pa hajde da kažemo nešto o
tim bojama.

[Ometač]

[Ometač]

Bojilima se smatraju čiste tvari, koncetrati ekstrakata jestivih sirovina ili sintetskim
postupkom dobiveni hemijski spojevi poznatog sastava, koji se dodaju u funkciji bojenja
hrane ne mjenjajući ostala svojstva. Takođe, oni služe da namirnice izgledaju ljepše,
primamljivije da prosto otvore apetit. Jedno je sigurno, neprirodna boja poziva na oprez! Pa
nisu slučajno kojekakve lizalice, grickalice, žvake i sl, veselih boja, primamljivih za djecu. I još
kad uzmemo u obzir da su u marketima i centrima police na kojima se nalaze baš takvi
proizvodi uvijek po pravilu u visini da ih klinci lako spaze…Iako se prehrambene boje
uopšteno smatraju sigurnim, briljant plava E-133 zabranjena je u nekoliko evropskih
zemalja, quinline žuta E-104 zabranjena u Australiji, Norveškoj i SAD, ali se i dalje mogu naći
u nekim slatkišima i pogotovo gaziranim pićima. Takođe, navešćemo neke od boja na koje bi
trebalo obratiti pažnju: tartrazin E-102, quinline žuta E-104, sunset žuta E-110, carmin
E-120, carmoisine E-122, ponceau E-124, kao i E-127, E-133…

[Ometač]

[Ometač]

Vlada Velike Britanije je finansirala istraživanja o bojama i konzervansima iz hrane i njhov
uticaj na promjene u ponašanju djece. Grupa od 277 trogodišnjaka učestvovala je u
istraživanju u kojem su dvije sedmice „izlagani“voćnom soku u koji je dodano 20mg
vještačkih boja(E-102, E-110, E-122, E-124) i 45mg konzervansa(E-211). Sledeće dvije
sedmice uzimali su sok koji je isto tako izgledao ali bez aditiva. Roditelji su morali bilježiti
eventualne promjene u ponašanju djece.

Analiza rezultata je pokazala da uticaj prehrambenih boja i konzervansa na hiperaktivni
poremećaj ponašanja u trogodišnjaka više nego značajan i jasno identifikovan od strane
roditelja. Istraživači zaključuju, da kada bi se iz hrane uklonili problematični aditivi,
poremećaj hiperaktivnosti bi se smanjio s jedno od šestoro djece na jedno od
sedamnaest! Najčešća logika kojom se brani udio aditiva u dječijoj hrani i slatkišima je
njihova toksikološka ispitanost i ispravnost.

Rezultati ovakvih istraživanja trebalo bi da „ohrabre“ roditelje i kod nas, a ne da to bude
povlastica samo V.Britanije, Danske ili neke druge razvijenije zemlje!


Dalibor Bjelovuk

[Ometač]

Spisak opasnih aditiva

АДИТИВИ КОЈИ ИЗАЗИВАЈУ РАК:

Е – 123, 131,142

Е-210, 211(Звијезда кечап,Звијезда лајт мајонеза), 213,214,215,216,217,239

Е-330 (Швепс, Битер лемон, Звијезда деликатес умаци)

Е-123 је јако отрован и забрањен у САД, заједно с Е-110
Е-123 (Садрже их Харибо гумени бомбони, Треетс и Смартис чоколадни бомбони,
замрзнута риба марке Игло, топљени сиреви за мазање, пудинг од ванилије)

Е-330 је најопаснији додатак (садрже га сенфови, нека безалкохолна пића, месо
ракова, неки сиреви и гљиве у конзерви)

[Ometač]

АДИТИВИ ШТЕТНИ ПО ЗДРАВЉЕ:



Е-220, 221, 224, 230, 231, 232, 233

Е-311, 312, 320, 321, 338, 339

Е-340, 341

Е-407, 450



ОПАСНИ ДОДАЦИ



Е-102, 110 (Цедевита бомбони), 120, 124 (Изазивају сметње у раду црева, сметње
пробавног система, кожне болести, уништавају витамин Б 12, повисију холестерол,
подражавају живце, узрокују упалу усне шупљине)

[Ometač]

СУМЊИВЕ СУПСТАНЦЕ



Е-125, 141, 150 (елите капућино), 153, 171, 172, 173

Е-240, 241

Е-477







БЕЗОПАСНИ ДОДАЦИ



Е- 100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170,
174, 175, 180

Е- 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290

Е- 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333,
334, 335, 336, 337, 382

Е- 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440,
471, 472, 473, 474, 475, 480

Извор: Еколошки покрет Новог Сада

[Ometač]

U prethodnim nastavcima smo rekli neke opšte stvari o aditivima, o njihovom nastanku, o E
numeraciji i grupama, odnosno podjeli prema funkcionalnim osobinama ,te o prvoj od njih,o
bojama. Najvažnija stvar na koju smo htjeli da skrenemo pažnju je da je informisanost
najbolji način da se zaštitimo, odnosno da opomenemo sve nas, pogotovo roditelje, da
obratimo pažnju na dekleraciju proizvoda. Mada smo ipak svi svjesni činjenice da postoje
slučajevi kada se zbog ostvarenja veće ekonomske dobiti neki aditivi dodaju preko
maksimalne dozvoljene granice doziranja, iako se obično radi o bezopasnim tvarima, kao
npr.skrob. Tako nešto naravno nikad neće biti ni istaknuto na deklaraciji. E baš tu dolazimo
do činjenice da je jedan od osnovnih uzroka „problema“ u proizvodnji prehrane,upravo
ekonomska dobit! Kako sa što manje ulaganja ostvariti veći profit. Nažalost,tako je. A čast
izuzecima. I naravno,tu aditivi igraju jednu od glavnih uloga.

[Ometač]

[Ometač]

Često je upotreba aditiva povezana s nužnošću njihove upotrebe, odnosno uticaja na
sastav proizvoda ili smanjenje kvaliteta.Veoma čest je slučaj da „voćni“ sladoled, puding i
sl., sadrži boje i arome, koje ih čine privlačnim i daju željeni ukus. Nažalost,pridjev „voćni“
je samo zavaravanje potrošača.

Današnji potrošači uzimaju oko 80% namirnica u industrijski prerađenom obliku. Takve
namirnice je teško proizvesti i sačuvati bez upotrebe aditiva. Neka istraživanja u V.Britaniji
tokom 2007.godine su pokazala da većina potrošača podcjenjuje koliko aditiva pojede, te
da prosječan potrošač pojede dnevno oko 20 vrsta aditiva (19 ako sami pripremaju
hranu) i da većina potrošača uopšte i ne zna koje namirnice sadrže aditive. Postoje neka
dvoumljenja vezana za pouzdanost ispitivanja toksičnosti testiranjem na životinjama i
ćelijama, jer poznato je da čovjek obično drugačije reaguje od mnogih vrsta životinja i
bakterija. Takođe, što je jako bitno, testiranja se izvode pojedinačno, sa jednom vrstom ili
grupom aditiva dok se u namirnicama najčešće nalaze „kokteli“aditiva. Isto tako ta
testiranja i izlaganja su dosta kraći periodi od onih kojima čovjek obično bude izložen
(nekad i čitav život). Slažem se, postoje ispitivanja za utvrđivanje prihvatljivog dnevnog
unosa (ADI-Acceptable Daily Intake), ali…“gdje ima dima ima i vatre“!

[Ometač]

Pričali smo o bojama, pa evo navešćemo slučaj iz 2003 godine,kad se na tržištu EU a
naročito u Francuskoj pojavila mljevena začinska paprika bojena Sudan red bojom.
Primjera radi,ova boja se koristi za farbanje cipela i krema za cipele i potpuno je
nedozvoljena i nebezbjedna! Naravno,svi su opovrgavali krivicu,ali ipak se desilo!

Konzervansi predstavljaju dodatke hrani koji dodani u malim količinama, uz posebne uslove
imaju za cilj da spriječe ili uspore razmnožavanje mikroorganizama, tj.da produže trajnost
proizvoda, ne utičući bitno na organoleptičke osobine hrane.