Anglosrpski

[kojica]

advertajzing - reklamiranje

akt (neprijateljski, teroristički) - čin

apdejtovati ažurirati - inovirati

aplikacija (za prijem u Evropsku uniju) zahtev, - molba, prijava

asocijacija - udruženje

asocijacija (stabilizacija) - pridruživanje

Auč! - Jao!, Joj!

autorizovani diler (automobila, kompjutera) - ovlašćeni prodavac

babun - pavijan

balans - ravnoteža

bord (direktora) - odbor, upravni odbor

brend,BRAND - 1. marka, ime, 2. zaštićeno ime, zaštićen naziv

[kojica]

brifing - konferencija za štampu, konferencija za novinare

bukirati,BOOKirati (letovanje, zimovanje) - rezervisati

bukmejker - kladioničar

dajdžestiran (tekst) - sažet, skraćen

definitivno - zasigurno, zacelo, izvesno

departman (na univerzitetu) - katedra, odsek

destinacija - odredište

džim,GYM - teretana

edukacija - obrazovanje, osposobljavanje

egzil - izgnanstvo, progonstvo

ekspert - stručnjak, specijalist(a)

eksporter - izvoznik

eksterni, EXTERNI (modem) - spoljni

ekstradicija (optuženih) - izručenje

evaluacija - vrednovanje, ocenjivanje

fan - obožavalac, pristalica

[kojica]

Fashon week - nedelja mode

federalni - savezni

fer - pravedan, pošten

finalan - završni, konačni, krajnji

finalizacija - završetak, okončanje

fokusirati (se) - usredsrediti (se), koncentrisati (se), usmeriti (se)

generalni - opšti, uopšten

generalno - uopšteno, uopšteno uzev

Golfski zaliv - Persijski zaliv

grejs-period - period mirovanja (duga)

harmonizacija - usklađivanje, usaglašavanje

human - ljudski, čovečan

ilegalan - protivzakonit, nezakonit,

implementacija - sprovođenje, realizacija

[kojica]

importer - uvoznik

in - u modi, moderan, aktuelan, popularan

indikator - pokazatelj

inicijalan - početni

insert - odlomak, isečak, fragment

interni (modem) - unutrašnji

iskustvo (prema AN EXPERIENCE) - doživljaj

kasting, CASTING - audicija

kertridž, ketridž, kertidž (za kompjuterski štampač) - kaseta, patrona

keš - gotovina, gotov novac

konekcija (na internetu) - veza

konsalting, CONSULTING - savetovanje, davanje saveta

kopirajt, COPYRIGHT - autorsko pravo

kratka priča (prema SHORT STORY) - pripovetka

krucijalan - (vrlo) bitan, važan, suštinski

kul, COOL - vrlo dobar, lep, poželjan, moderan, otmen, elegantan

kuler, COOLER (u kompjuteru) - ventilator, hladnjak

kurikulum - nastavni plan i program

lajv, LIVE (televizijska ili radio emisija) - direktan, živ, uživo

licenca (za rad, delatnost) - dozvola (za rad)

listing - spisak, popis, lista

[kojica]

locirati - pronaći

MAKE-UP - šminka

menadžer (u fabrici, preduzeću) - direktor, šef, upravnik

menadžment (u fabrici, preduzeću) - poslovodstvo, rukovodstvo, uprava

miks, MIX (u muzici, umetnosti) - mešavina, kombinacija

model - manekenka, maneken

monitoring - praćenje, kontrola, nadzor

notifikacija (o pozivu na mobilnom telefonu) - obaveštenje

nutritivan - hranljiv

oficijelan, oficijalan - zvaničan, služben

ofis, OFFICE - kancelarija, biro, ured

OK, O.K., okej - Dobro!, U redu!, Važi!

opcija - mogućnost, raspoloživa mogućnost, izbor

parti, PARTY - žurka, zabava, prijem

participacija - učestvovanje, učešće

pasvord, PASSWORD (za pristup kompjuteru) - lozinka, šifra

[kojica]

pazl, pazla, pazle, puzla, PUZZLa - slagalica

pink - ružičast

prebukiran (čovek, radno vreme) - preopterećen, prezauzet, pretrpan

pres-konferencija - konferencija za štampu, novinare

prezenter (na televiziji, radiju) - voditelj

profitabilan - unosan

redirekcija (poziva na mobilnom telefonu) - preusmeravanje

rejting - ugled, popularnost, rang, vrednost, plasman

reptil - gmizavac

respiratoran - disajni

ribon (za kompjuterski štampač) - traka

risiver (satelitski, radio) - prijemnik

sekstrafiking - trgovina ženama, trgovina ljudima, trgovina belim robljem

serijal (na televiziji) - serija, ciklus

sertifikat (po završenom obrazovanju) - svedočanstvo, diploma, uverenje

set - skup, zbirka, komplet, garnitura

[kojica]

spekulacije - nagađanja

startovati - početi, započeti, otpočeti

stopirati - zaustaviti, sprečiti

šop, SHOP - prodavnica, radnja

šoping, SHOPPING - kupovina

tajmaut - predah, pauza

tatu, TATTOO - tetovaža

tender - konkurs

tenzije (političke, međunacionalne) - napetosti, zategnutosti

tortura (fizička) - mučenje

trafiking - trgovina ženama, trgovina ljudima, trgovina belim robljem

transfer (optuženih) - prebacivanje

transparentnost (rada) - javnost, otvorenost

trend - 1. tendencija, kretanje, 2. moda

trening (za posao, veštinu) - obuka, obučavanje, osposobljavanje

tribunal (Haški) - sud

[причалица]

- Ana, treba mi tvoja biology.
- Ok.
- Kad mogu da dođem po nju?
- When you want?
- Oko 4-5h.
- Važi.
- Onda, ja ću da te kolnem u pola pet.

[причалица]

ne bih da hejtujem, ali mislim da je to šit.

[причалица]

wtf je velnes?

[причалица]

Њу ејџ срби су се натриповали стрејнџерским речима и сад само спикају срблиш , еј мен , који шит.

[tol]

Slučajno mi je "zapelo" oko na ovaj primer:

apdejtovati ažurirati - inovirati ????
ažurirati - francuska reč
inovirati - latinska reč

U uvodu u „Rječnik“ iz 1818. godine, Vuk Karadžić napisao je: „opet je bolje uzetu tuđu riječ, nego li novu naopako graditi“.
Kao moljci u vunene džempere, strane reči nemilice se „uvlače“ u naš svakodnevni srpski jezik: na televiziji gledamo „rijaliti šou“, uobičajene stvari radimo „po difoltu“, usklađene stvari smo „mečovali“, popusti su postali „akcije“ i tako u nedogled…

ako je cilj teme da se prevede reč koja je deo kompjuterskog rečnika (a koristi se u svakodnevnom "modernom" žargonu) na izvorni jezik..treba kvalitetno ostaviti prevod...
mada nisam pristalica "posrbljavanja" po svaku cenu..no ovde u ovom primeru je ostavljen prevod u dve strane reči (???)...

[ ako će to poslužiti naraštajima da razumeju rečnik koji se koristi medju mladima (a ugradjuje se u svakodnevni žargon i roditelja-da bi se ovi "podmladili" i bili u korak sa decom) onda ok...no, trebalo je napisati nameru i namenu ove teme..ili je humor- parodija ili kritika na deformaciju srpskog jezika..ili oba?)

[причалица]

„Ћаос!”, јавља ми се око подне ученица која треба да дође на час у пет. „Значи, нема шансе да се данас видимо! Немој да се љутиш, плиз. Нема шта ми се није догодило, знаш оно кад те опколе са свих страна. Нећу да те смарам причом, али, чуј само брифинг: кеву каширали с посла, још пре два дана, него нисам хтела да ти причам. Пије оне кокице за смирење, само кунта и како отвори очи, тако их брише – плаче. Таман ја то ставим „на игнор”, кад ћале пук’о, комир’о се са неким пајтосима на сплаву, довела га мурија јутрос рано. Пре тога упада сестра, сва зарољана, шутн’о је дечко због неке рибе која има ону исељеничку визу за Канаду. Пази ту љигу! Значи, не да нисам у возном стању, него морам да се ресетујем! Идем да се онесвестим, па ти се јављам.”

[причалица]

Tipujem da će uskoro socijalni slučajevi biti preimenovani u socijalne KEJSOVE, koji će svako malo, KEJSOVANO, onako u prolazu, dolaziti u socijalno da im službenica kaže "Žalim KEJS! Ali, za Vas nema ništa." Statističari će onda sve to dalje razmatrati na jednom pozamašnom slučajnom KEJSU.

:raz_114:

[kojica]

vikipedija:

Англосрпски или срблиш је језик који настаје претјераним коришћењем енглеских
ријечи код српских говорника. Ријеч срблиш је спој српске основе срб- и задњег
дијела енглеске ријечи English, што је назив за енглески језик. Назив англосрпски
сковали су новосадски англисти. Срблиш се користи кад људи покушавају свој језик
да учине званичнијим и узвишенијим, па користе доста страних ријечи. Такође га
говоре неки Срби у иностранству, који српски језик мијешају с језиком средине.

У срблишу код Срба у дијаспори постоје такве ријечи као што је чикетина, што
је посрбљена енглеска ријеч chicken (пиле), којој је додат задњи дио српске
ријечи пилетина, те је тако настао спој српске и енглеске ријечи с истим значењем,
који звучи као исправна српска ријеч, иако то није. Срби у дијаспори често
ненамјерно користе срблиш, за разлику од људи који српски користе у свакодневној
комуникацији. Ти људи срблиш користе ради стручнијег и ученијег утиска о њима,
или ради забаве (пишући српски енглеским алфабетом).

čikentina...

[kojica]

vikipedija:

У англосрпском код људи који српски користе у свакодневној комуникацији, користи се
знатно више страних ријечи него што је то потребно, али не стварају се морфолошки и
семантички немогући спојеви, нпр. Едукациони центар Електротехничког факултета
створен је са циљем да пружи квалитетну едукацију кроз низ основних и специјализованих
курсева. Уместо едукације може се употребити српска ријеч образовање, која има исто
значење и смисао реченице не би се нимало промијенио, али едукација, пошто је страна
ријеч, звучи стручније и званичније.

Под срблишем неки сматрају и српски језик писан енглеским алфабетом, тако што се
српска слова, ћ и ђ, на примјер, замјењују диграмима tj, ty, dj, dy, kj, ky, gj или gy, и
слично. Тако би, рецимо, реченица Какво је то чудо, Кузељевићу? написана на овај
начин изгледала овако: Kakwo ye to chudo, Qzelyewityu? Овај начин писања често се
користи на форумима на Интернету и у СМС порукама на мобилним телефонима, ради
егзотичнијег и занимљивијег изгледа текста.

[kojica]

Evo jednog zanimljivog rečnika:

Rečnik

klozet - plakar

:raz_114:

[Ometač]

ДОЂИТЕ НА ИВЕНТ!

Аутор: Мирјана Огњановић
Илустровао: Добросав Боб Живковић

Јавни догађаји као да су ишчезли – појавили су се ивенти. А у њих су се
уметнуле и – активације!

[Ometač]

Да нам је неко пре само неколико година рекао да ћемо употребљавати поједине речи
и изразе из страног језика као домаће, вероватно бисмо се насмејали и помислили да је
то добар виц. Ех, да нам је рекао! Исмејали бисмо то лоше предсказање.

Додуше, ретко ко се бавио сличним предвиђањима. Што је још занимљивије, данас се
нико не смеје таквом „хибридном” начину изражавања. Рецимо, да ли нам је смешно
кад нас пријатељ замоли:

„Есемесирај ми то, љубим те!”

Или: „Замисли, Ђорђе ме је едовао за пријатеља на Фејсбуку!”

Нико се не смеје. А можда би требало. Бар да смо свесни колико се само смешно
изражавамо.

[Ometač]

Стиче се утисак да нема краја увлачењу страних израза у наш језик, као ни њиховом
комичном смештању у окриље познатих речи. Истини за вољу, сваки нови пример је
мали језички догађај. Сасвим је друго питање због чега тако лако и полетно
прихватамо моду коју својим накарадним изражавањем доносе они што вероватно
нису прочитали много књига у животу. Али су зато увек спремни да се одважно
упусте у различите послове у вези с најширом јавношћу. Укључите камере, стижемо
да вам саопштимо све, додуше на свој начин. Чега се паметан стиди, тиме се будала
поноси, каже стара пословица пригодна и за ову прилику.

Ево и једног од модернијих примера. Отварање изложбе у Београду. Међу
бројним званицама издваја се млади човек који је у средишту пажње.

– Ко је онај згодни даса у сомотском сакоу? – пита једна знатижељна девојка.
– Ах, то је Милош, ивент менаџер! – одговара сликар.
– Шта рече да је он? – с неверицом пита девојка.
– Ивент менаџер – одговара мирно сликар и одлази даље да поразговара с осталим
гостима.