Петроварадинска тврђава

[kojica]

Гибралтар на Дунаву

Тврђава представља јединствену фортификацију, другу по величини у Европи, а највећу
на просторима југоисточне Европе.
Петроварадинска тврђава изграђена је на месту на коме се живело још из времена дубоке
праисторије. Археолошки налази потврђују присуство човека у доба старијег палеолита
(20.000–50.000 год. п.н.е.) као и његово деловање у доба млађег палеолита (20.000–30.000
год. п.н.е.) Палеолитски налази са Петроварадина спадају међу најстарије археолошке
остатке у Србији.

[kojica]

Римљани су дуж десне обале Дунава, у провинцији Панонији, подигли систем утврђења
са кулама осматрачницама које је повезивао друм, где су стално или повремено боравили одреди
римске војске. На месту данашње Петроварадинске тврђаве налазило се римско утврђење Кузум о
чему нам сведоче не само остаци моћног бедема на северозападној падини према Дунаву, него и бројни
налази импортоване керамике. У подножју тврђаве пронађено је постојање римског цивилног насеља са
друмом и некрополом.

[kojica]

Након велике сеобе народа Петроварадинска стена није имала већи значај, да би га поново добила
након формирања средњоевропске Угарске државе у време владавине краља Беле IV. По освајању краљ
Бела IV даривао га је 1237. цистерциским монасима, који су ту изградили свој самостан. Петроварадин је
по предању добио назив од властелина бана Петура, бачког жупана Петра, коме су због учествовања
у завери против краљице мајке Гертруде одузети поседи. У средњовековном Петроварадину боравили
су, склањајући се од опасности или га користећи као летњиковац, мађарски краљеви Бела IV , Карло
Роберт, Сигисмунд, Матија Корвин...

[kojica]

Петроварадин је, као део одбранбене линије против турског надирања према Мохачком пољу,
пао у Турске руке 27. јула, 1526. и постао једна од тврђава која је осигуравала брза надирања турске
војске у даљем освајању Угарске. У августу 1687. уједињене војске Свете алијансе ослободиле су
Петроварадин од Турака. У борбама које су вођене на овим просторима од 1687. до 1691. тврђава је у
великој мери разрушена, да би 18. октобра 1692. одлуком аустријског Ратног савета Карл Еуген де
Крој положио камен темељац савременог утврђења које је изграђено на рушевинама средњовековне
тврђаве. Последња битка, којом се завршила турска владавина у Подунављу, одиграла се код
Петроварадина 5. августа 1716. , када је аустријска војска под командом Еугена Савојског
потукла многобројнију војску великог везира Дамад Али-паше и натерала га на брзо повлачење према
Београду.

[kojica]

Тврђава је изграђена по нацртима и систему француског војног архитекте Себастија Вобана,
тзв. Вобанов систем, уз неопходне интервенције аустријских војних архитеката. Градња је трајала,
различитим интензитетом, од 1692. до 1780. уз велику подршку аустријског цара Леополда I, царице
Марије Терезије и њеног сина Јосифа II. Горња тврђава , са бедемима, шанчевима и минским пољима
била је окружена одбрамбеним системом у облику рога, са барокним подграђем, системом водених
шанчева и повезана је системом капија. Ту се налазе још и 16. км. дуги систем подземних војних галерија,
комуникацијски систем на четири спрата, као и низ изграђених касарни и павиљона над земљом, два
ратна бунара и симбол тврђаве - Сахат кула.
Петроварадинска тврђава представља ремек дело војне архитектуре XVII и XVIII века.

Проф. Даница Павлов

[mare]

Na Petrovaradinu se često odigrava grupno gledanje u Sunce.