VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
ВедÑка математика је прадавни математички ÑиÑтем које је у Ведама поново открио
Сри Бхарати КрÑна Тиртхаји (1884-1960) између 1911. и 1918. године. У прошлоÑти
је владала илузија да је ВедÑка математика применљива Ñамо на ÑанÑкритÑком
језику али у новије време Ñе Ñпознало да је то грана математике иÑто као и
аритметика, геометрија, тригонометрР¸Ñ˜Ð° ... Према његовом проналаÑку Ñва Ñе
математика ÑаÑтоји од 16 Сутри које Ñу у принципу формуле изражене речима. Ðа
пример "вертикално и дијагонално" је једна од Сутри. Формула опиÑује како миÑао
природно делује те на тај начин је од велике помоћи ученику јер га уÑмерава како
треба пронаћи решење. Ðадаље ова метода чини математику занимљивом и врло
једноÑтавном и омогућава разне иновације.
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Подручје примене је заиÑта широко те омогућава једноÑтаван обрачун како
једноÑтавних тако и Ñложених Ð¼Ð°Ñ‚ÐµÐ¼Ð°Ñ‚Ð¸Ñ‡ÐºÐ¸Ñ Ð¾Ð¿ÐµÑ€Ð°Ñ†Ð¸Ñ˜Ð° без оловке и папира.
Помоћу ведÑког ÑиÑтема проблем Ñа великим Ñумама Ñе решава тренутно јер је
ВедÑка математика много ÑиÑтематичнРја од клаÑичних Ð¼Ð°Ñ‚ÐµÐ¼Ð°Ñ‚Ð¸Ñ‡ÐºÐ¸Ñ Ð¼ÐµÑ‚Ð¾Ð´Ð°. Овај
ÑиÑтем није Ñтрого одређен па га Ñвако може прилагодити Ñеби Ñа Ñвојим начинима
и методама. ВедÑка математика Ñе Ñве више примењује у школама јер учитељи у
потрази за нечим бољим и напреднијим поÑежу управо за оваквим математичкиÐ
методама и пракÑом. Важно је и Ñпоменути да је увођење ВедÑке математике у
школе увелико је олакшало и учинило забавнијом за ученике тако да Ñу углавном
Ñви добијали одличне оцене. Ðаравно да би Ñе Ñхватила Ñва лепота и
једноÑÑ‚Ð°Ð²Ð½Ð¾Ñ ‚ ВедÑке математике потребно је заћи мало дубље у њену практичну
примену.
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Главне Ñутре
- за један више од претходног
- Ñве од 9 и задњи од 10
- вертикално и дијагонално
- пренети и употребити
- ако је Самуццаиа једнака, онда је нула
- ако је 1 у количнику (омјеру) други је нула
- помоћу Ñабирања и помоћу одузимања
- помоћу довршења и помоћу не-довршења
- диференцијаРни рачун
- помоћу недоÑтатка
- одређено и уопштено
- оÑтаци помоћу поÑледње цифре
- задњи и двапут предзадњи
- за један мање од претходног
- продукт Ñуме
- Ñви множитељи
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Помоћне Ñутре
- пропорционаРно
- оÑтатак оÑтаје конÑтантан
- први Ñа првим и задњи Ñа задњим
- за 7 множеник је 143
- помоћу дотицања у више тачака
- Ñмањивање помоћу недоÑтатка
- како год Ñе недоÑтатак Ñмањује том величином и поÑтавља квадрат недоÑтатка
- поÑледњи Ñумира 10
- Ñамо поÑледњи појмови
- Ñума продуката
- помоћу измене елиминације и задржавања
- помоћу пуког поÑматрања
- продукт Ñуме је Ñума продуката
- на заÑтави
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Пример 1: Множење два броја која Ñу блиÑка бази 10, 100, 1000 итд употребом
Сутре "вертикално и дијагонално"
![]()
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Пример 2: Множење два броја употребом Сутре број 3 "вертикално и дијагонално"
и број 4 "пренеÑи и употријеби".
![]()
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
ВедÑка математика је оÑим за оÑновне математичке операције: Ñабирање,
одузимање, множење и дељење, од велике кориÑти и за оÑтале функције као што
Ñу кореновање, подизање на квадрат, израчунавање процента итд. Занимљиво је
да Ñе ведÑком математиком могу чак и диференцијаРни рачуни као што Ñу
деривације и интегрални рачуни учинити лакшим за проналажење решења.
Занимљиво је да ова знања потичу из прадавне иÑторије што Ñе Ñвакако не уклапа
у Ñлику како је ондашњи човек живео у пећинама и ловио јадне животиње
каменим Ñекирама. Ðли то је можда већ за тему неке друге приче.
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
множење бројем 11
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
множење бројем 11
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
магични квадрат
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Магични квадрат 5*5
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Ево једног кориÑног линка:
ВедÑка математика
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Примена формуле Ñве од 9 и задњи од 10
1.
Ðа пример, 1000 - 357 = 643
9 -3 = 6
9 -5 = 4
10 - 7 = 3
И то је Ñве што је потребно!
Формула је увек примењива код одузиманја од броја који Ñе ÑаÑтоји од јединице (1) и нула, на пример
100, 1000, 10 000, и тако даље
2.
Слично 10.000 - 1049 = 8951
9 - 1 = 8
9 - 0 = 9
9 - 4 = 5
10 - 9 = 1
3.
У Ñлучају да имамо више нула, него цифара у броју који одузимамо, као на пример
1000 - 83
иÑпред додамо нулу
083
9 - 0 = 9
9 - 8 = 1
10 - 3 = 7
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Примена формуле вертикално и дијагонално
ПретпоÑтавиРо да је потребно да израчунамо 8 Ñ… 7
8 је 2 иÑпод 10 и 7 је 3 иÑпод 10.
Ð*азмиÑлите о томе овако:
8___2
__-_Ñ…
7___3
5___6
Објашњење:
Одузимамо дијагонално 8 - 3 или 7 - 2
и добије Ñе 5
Вертикално Ñе помножи 2 Ñ… 3 и добије
Ñе 6
То је Ñве што урадите!
Пример када приликом множења добијамо двоцифрени број:
7___3
__-_Ñ…
6___4
3___12
У том Ñлучају јединицу додамо првом броју, па је резултат
42
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Примена формуле вертикално и дијагонално за множење бројева близу 100
Пример:
ПретпоÑтавиРо да желите да помножите 88 и 98.
Ðије лако, можда миÑлите. Ðли, Ñа формулом Вертикално и попречно можете добити
решење кориÑтећи иÑте методе као у претходној лекцији.
Оба 88 и 98 Ñу близу 100.
88 је 12 иÑпод 100 и 98 је 2 иÑпод 100.
Можете замиÑлити Ñуме наведене овако:
88___12
__-__Ñ…
98___2
86___24
88 - 2 = 86 или 98 - 12 = 86
Ñве једно је, јер је резултат увек иÑти
12 Ñ… 2 = 24
Дакле 88 х 89 = 8624
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Множење бројева нешто виших од 100.
1. Пример
103 Ñ… 104 = 10712
Одговор је у два дела: 107 и 12,
107 Ñмо добили тако што Ñмо Ñабрали 103 + 4 (или 104 + 3),
и 12 Ñмо добили тако што Ñмо помножили поÑледње цифре 3 Ñ… 4.
2. Пример
107 к 106 = 11342
107 + 6 = 113
и 7 к 6 = 42
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Лак начин Ñабирања и одузимања разломака, употребом формуле
вертикално и дијагонално
Пример 1.
2/3 + 1/5 = (10 + 3) / 15 = 13/15
Бројилац добијамо унакрÑним множењем
2 х 5 = 10 и 1 х 3 = 3
10 + 3 = 13
Именилац добијемо множењем
3 Ñ… 5 = 15
Пример 2.
5/7 + 3/4 = (20 + 21) / 28 = 41/28
Пример 3.
Одузимање разломака
6/7 - 2/3 = (18 - 14) / 21 = 4/21
VeÄnost je Äista sadaÅ¡njost.
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0