Srpsko-keltske paralele

[Ometač]

Подударност келтског луга са српским није обична језична случајност, јер и сви
други појмови који означују Лугов круг имају еквиваленат у српском језику. На
пример епопеја ''Друга битка Мојтуре'' у којој Луг жели да уђе у Тарине дворе. Тара
је једна од најлепших планина у Западној Србији, а ако је келтски Луг, као српски,
шума, онда у овом конкретном случају треба да се персонификује долазак пролећа
или лета на Тару. У келтској епопеји келтски Луг има епитет Samhildánach, а и сам
Лот samh тумачи као Лето.

Код Срба гавран је ратни гласник, кобан. Он иде са придевом вран, али се
употребљава и сам придев, као супстантива што је запазио још Ј. Грим.

''Полетела два врана гаврана,
Са Мишара, поља широкога...
Ја два врана, два по богу брата''.
(Бој на Мишару, Вук, IV).

[Ometač]

И ово одговара келтском и галском bran, код кога се, уместо српског в, јавља б, што
је готово правило, јер је и Gabriel српски Гаврило.

И Фомор, везан са гавранима као гласницима смрти, потпуно је објашњив на
српском. Јер, готово правило је да словенска реч, прелазећи у германски језик, у
замену за словенско п добија германско ф. На пр. реч volks, folk je словенска. У
старијем словенском, данас у руском, она гласи полк, плк. Код Срба, где је извршена
вокализација сугласника л, плк се јавља као пук. Имајући ово на уму, фомор се
објашњава сам по себи. Враћањем у Словенство, он губи германско ф и добија своје
словенско п. Такав, он је помор — помор је српска реч и значи потпуно изумирање.
Везан за спев из епа који се објашњава може да значи јесен, када у лугу све вене и
мре. Лако су, затим, објашњиве и тако велике чари луга као и његова музикалност,
јер у њему живе славуји, а и име Кукулин се јавља у српским именима Куделин и
Кулин.

Поставља се питање може ли се помоћу српског језика објаснити Lugnasad. Насад
или расад, у српском је сађење. Лугнасад може бити сађење луга, дрвећа.

А шта је Bron Trogin? Жалост јесени?

[Ometač]

Тацит Germ. (IX) вели: ''pars Sueborum et Isidi sacrificat'', a y R. H. R. livre C. 1929 у
чланку L'Eleusinisme et la disgrâce des Danaїdes, CH. Picard. наводи, према наводу,
један став из Плутархове расправе о Изиди и Озирису.

Плутарх нас обавештава, вели Пикар, да, у његово време, и у извесним местима
Грчке, сејања су била пропраћена погребним обредима; зрно затрпано у земљу
оплакано је као мртвац.

Ако се у извесним местима Грчке, у Изидином култу, култу земље, сејање
оплакивало, зашто, у том истом култу, не би било оплакивано и у другим крајевима
Европе? Онда би Lugnasad било време сејања и оплакивања тога сејања. А венчање
је том пригодом најпре симболично, а затим и реално — закључивање бракова. Сем
овога у словенској митологији јавља се Тројан, коме још није одређено место.
Могућно да он одговара Трогану, утолико пре што Срби често мешају г и ј, на пр.:

Јал'ће ми је царе поклонити,
Јали ћe ми на мејдан изићи —

где је употребљена реч мејдан у место речи мегдан. — Марко Краљевић и Арапин,
Вук II, бр. 65.

Код Келта, даље, са Лугом се јавља и Мајка земља — Tailtiu, корен tal.
У српском језику површина земље зове се тле, а постоји израз: добити тал.

[Ometač]

У (Germ. XXVI) Тацит каже: ''Agri, pro numero cultorum ab universis in vices occupantur,
quos mox inter se, secundum dignationem, partiuntur.. .''

Из овога се види и то да се код Срба још до данас сачувало, у термину, сећање на
некадањи режим дељења земље — тла, тала, кад је код Словена земља била општа
својина.

Има још један инетересантан моменат. Лот сматра да се земља, ириу, идентификује
са Ирском — Ериу, други падеж Ерен. У Србији, баш Тара се налази у крају у коме
живе Ере, а не треба смести с ума да и Hertha садржи ер.

Остало би да се реч dun објасни на српском.

Код Келта дун претставља тврђаву, утврђење. То келтско утврђење било је двојако:
1.) или се градило земљаним насипима и каменом око места за становање, 2) или се
место становања или одбране, град, ограђивало, поред земљаних насипа, и кољем.
Оваквим келтским утврђењем служио се Цезар код Алезије, где се плот зове cippes
(De bello gall. VII, 73).

Код Словена, код којих је градски систем био необично развијен, град је био опасан
оградом или од земље или од коља (L. Leger, Les anciennes civilisations slaves, p.
29—30). Ова ограда од земље и камена, келтски дун, и данас се код Срба зове беден,
што се јасно види и у народној песми Краљевић Марко и Вуча џенерал, Вук. IV, ред
111—13,

[Ometač]

Пошетала Владимировица
Мила снаха Вуче џенерала
По бедену града Вараждина,
а дала је и реч бетон. Друга врста ограде — Цезарев систем cippes — постоји и данас.
Cippes је српска реч, цепке — цепанице, коље, плот.

Према овоме, келтски дун одговара српском беден, а систем cippes одговара систему
ограђивања цепаницама, плотом. А ни факат да се луг јавља у упоређењу са сунцем
није стран за нашу народну поезију, где су таква упоређења честа:

Сину Милош у пољу зелену
Као јарко иза горе сунце

(Жен. Душанова, Вук. II, ред. 564—5). А Лавада би одговарало Ливади, пропланку у
Лугу.

Помоћу изложених момената средина келтског Луга потпуно је објашњена средином
српскога луга, а, најзад, келтски Луговес би био први падеж множине од речи Луг,
што одговара српском лугови.

Персонификације луга вршила је црква и у Ирској и свуда, као што је и у Француској
вршила специјалне персонификације са матрама. Таквим персонификацијама је
подлегао и Крапе (Кrарре — R. A., t XXX, V serie, p. 102, 1931).

Јасно је, дакле, да Луг није бог већ свето место, шума, гора. Као такав, као света
шума, он се код Срба задржао и до данас, у називу Света Гора, у којој је
средњовековним Србима био усредсређен верски живот.

[Ometač]

Откуда Келтима српски Луг?

Келте не треба схватити као етничку целину. Келтој - Грци су звали светле, беле
људе са негованом косом. Према овоме грчка племена из средоземног базена
називала су Келтима беле људе из Средње Европе, северце, из чега је опет јасно да
тадања средоземна племена нису била бела. А Цезар (De bello gall. I, 1) Келтима
назива сва племена келтске Галије између Белгије и Аквитаније.

Историчари тврде да су се Келти налазили на падинама Алпа и у Дунавској долини
(Средња Европа) још у камено доба; да су Умбри, алпијски Келти, падали на Италију
у бронзано доба, а проналаском гвожђа постали непобедиви, и мисли се да су
силазили до Грчке око 1450 г. као Хомерови Ахајци, носећи гвожђе, наките,
одликујући се спаљивањем мртваца, и стилом који се зове геометријски; да су се у

седмом веку пребацили преко Рајне и заузели Галију, где су у шестом веку постали
врло моћни; одатле пали на Шпанију и заузели је до Кадикса, а истовремено
направили и поход на Италију; да им је године 390 најпре пала Алиа у руке, а затим
Рим, који су напустили, а задржали Северну Италију. Том приликом њихови пукови
били су подељени — једни су били у Италији други су ушли на Балканско
Полуострво и запосели његов северни део. Да су, други пут, око 280 г., у заједници
са Илирима, заузели Маћедонију, Тесалију и Фокиду, а године 279 потисли су их
Еолци. Из Тракије су били потиснути 220 год. а да су допирали на Исток до Мале
Азије, на запад до Британских Острва.

Нека њихова племена — Трокми, Толистобомани и Тектосади била су нека врста
латинских савезника, али их је Август потпуно присајединио 189 г. и Галију
претворио у покрајину.

[Ometač]

Данас се сматра, као што смо напоменули, да су се њихови обичаји и језик у многоме
и највише сачували у Бретањи, Велсу и Ирској.

Ово надирање Келта, белих људи са Севера на Шпанију, Италију итд., оставило је
трага и у називима места и у митологији. У називима места у базену Средоземног
Мора, нису ретка имена Бело, Болонија итд. Бело је српска, или ако се хоће, келтска
реч, и означава светлу боју. Овом речју Французи су почели да означују лепо, јер
њихов стари облик bels, бел, вокализујући као и у српском у истој речи, л у о, добио
је bé-o bé-au опет као у српском. И из овога је јасно да су та места добила име по
белим, лепим, насупрот мургастима, ружним људима.

Отуда је борба Келта са Римом борба белих племена са небелим племенима. Борба
Келта у Шпанији је такође борба белих са небелима, исто и у Грчкој, итд. Ово се
нарочито очитује у случају Рима приликом пунских ратова. За успешан исход рата са
свакако небелом Картагином Рим је принуђен да узме нову веру, култ земље,
еминентно келтски култ, култ ''нордијаца'', из чега је јасно да су бели у Риму били
постали надмоћнији, услед чега је и наступило разрачунавање са Картагином.

Од пунског рата Римску државу треба сматрати као келтизовану — белу — у
приличној мери, али не потпуно, што је и било повод њених сталних преврата и
нереда.

[Ometač]

У овој борби светлих Севераца, носилаца песме и апстрактног бога, и тамних људи
са Средоземнога Мора, борба Јелисеја и Атине, Еумолпа и Еректеја, Голијата и
Давида, Келта и Римљана па затим и келтизованих Римљана и Картагине, — и јесте
тајна коју, у најновије време, наслућује т. зв. нордијска концепција.

Тек после пунских ратова јављају се Анали Тита Ливија, који је пореклом из Умбрије,
еминентно Келт, и ти Анали, нарочито о оснивању Рима, испредени су из неримских
легенда. Отуда и неримски мит о ноћним састанцима Нуме и нимфе крај извора у
светој шуми, која није римска. Али келтизам у римској држави је променљиве
судбине и зато, касније, Тацит, иако је и сам из Умбрије, не помиње lucus као
установу за коју знају и Римљани, него као установу искључиво средњоевропску.

Из овога видимо да lucus није латински појам, а утврдили смо да није ни германски,
па ни старокелтски.

Луг, израз највеће келтске светиње је, дакле, несумњиво српска реч. Али не само
ово. Сва келтска племена поређана код Цезара (De bello gall.) носе српска имена:
Брановићи, VII, 75; Лемовићи (Ломовићи) VII, 75; (и код Тацита Герм. XI 19);
Беловици II, V, VIII; Латовићи I, као и имена келтских вођа: Думнори (кс) ћ ;
Оргентри (кс) ћ; Верцигентори (кс) ћ; итд.; а, као што је већ напоменуто, за ознаку
Немаца и Цезар и Тацит се служе словенском речју — Nemetes — Nemates.

Из овога се поставља питање откуда код Келта српски Луг и српска имена и има ли
између једних и других, Келта и Срба односно Келта и Словена, каквог сродства,
или је било узајамног утицаја, посредног или непосредног, у којим крајевима света,
и у коме добу?

[Ometač]

Srbi i Kelti potomci istog pradede
Piše:Zoran Nikolić



Genetska istraživanja kažu da, od svih evropskih naroda, najsličniju strukturu krvi imaju
Srbi i Velšani. Naši preci su bili neobično bliski sa Keltima, koji su pradede mnogih
današnjih naroda u Evropi. Štaviše, mnogi stručnjaci će reći da su se Kelti sa našeg
podneblja stopili sa slovenskim narodom. Uostalom, srpska prestonica je grad koji ima
višemilenijumsku istoriju, ali istina je jedna – sagradili su ga Kelti.

Beograd je prvi put bio „Grad Singa“ (Singi Dun) koji je dugo posle rimskog osvajanja
nosio romanizovano ime Singidunum. Kelti su se selili Evropom i naseljavali mnoge njene
važne oblasti. I danas postoji Keltska unija, koja okuplja narode čije poreklo je sačuvano u
obliku bliskom izvornom, a među njima se, pored pomenutih Velšana, izdvajaju Škoti, Irci,
Bretonci, Gali...

[Ometač]

FRULA I GAJDE – ZAJEDNIČKI INSTRUMENTI

Ovi neobični podaci govore da su Marko Kraljević i Asteriks bili rmpalije koje su „sišle sa
istog kalupa“. Veseo, ali dobro „naoružan“ naučnim potvrdama ove teze, za „Treće oko“
govori poznati muzičar Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik, lider muzičke grupe
„Ortodoks Kelts“. Kada je nedavno svom sinu Stefanu Vuku pokazao sliku slovenskog
boga Peruna, mališan je odmah odgovorio: ”Isti Asteriks”!

- Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedničkih reči koje su ili potpuno iste, ili veoma
podsećaju jedne na druge – počinje priču Aca Seltik. - U prestonici Velsa Kardifu, dugo je
predavala slavistiku ugledna profesorka Ranka Kuić koja je strastveno proučavala ovaj
fenomen. Ona je autor više od 5.000 strana studija o fenomenu „Srba kao Kelta“. Bila je
zagovornik teze da smo narod istog porekla, odnosno, da u najmanju ruku potičemo iz
istog korena.

Kelti, prema rečima našeg sagovornika, nisu nestali sa istorijske scene, već su se neki
značajni njihovi delovi smešali sa našim stanovništvom. Primera radi, mi imamo planinu
Taru, a svi irski kraljevi bili su krunisani na planini koja postoji u ovoj zemlji, a nosi isto
ime! Mi svoje Užičane zovemo Ere, dok je staro, izvorno ime za Irsku takođe – Era...

[Ometač]

Petrović se poziva i na tvrdnje Jovana Deretića, a kako tvrdi, sve je više onih koji se slažu sa
njegovim mišljenjem da su Kelti samo deo slovenskog korpusa. Postoji mišljenje da su oni
predstavljali jurišne jedinice, takozvanu “čeljad” u tadašnjim slovenskim vojnim formacijama.
Prema Petrovićevim rečima, oni su sačinjavali prve slovenske “specijalne jedinice”.

- Da se vratimo muzici – nastavlja naš sagovornik. - Srpski nacionalni instrumenti su frula i
gajde. Mada trubu danas tretiramo kao narodni instrument, ona na naše podneblje stiže tek
u 19. veku. Sa harmonikom je slično. Sa druge strane, u Irskoj je ova tradicija identična.
Tako se dešava da su kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog entosa isti ili slični u
gotovo 70 odsto slučajeva! Triler, koji je svojstven našem melosu, gotovo na identičan način
postoji u irskom, samo je drugačije pozicioniran u okviru kompozicije.

[Ometač]

KORENI SU MNOGO DUBLJI

Petrović je pratio istoriju i tradiciju oba naroda kojima se posvetio. Jednog, iz kojeg potiče,
i drugog, sa kojim je bezmerno blizak. On kaže da u nauci danas postoje teze kako na
genetskom nivou imamo zapisanu istovetnu informaciju o našem zajedničkom pretku, jer
su se naša dva naroda na Balkanu spojila u jedan.

- Tako sam, na primer, u različitim keltskim izvorima pronašao podatke da se na
beogradskoj Karaburmi nalazi najveće antičko keltsko groblje u Evropi. Čak su postojale i
precizne karte koje to podvrđuju. Takođe, u Srbiji postoji legenda o četiri keltska
konjanika koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašla iz nje. Do pre nekoliko
godina, ova priča je tretirana kao obična legenda. Međutim, predanje je dobilo potvrdu
posle jedne hajke na lisice u ovom kraju. Kada su lisicu isterali iz jazbine, preplašena
životinja iznela je u čeljustima deo uzengije, koja je bila sastavni deo opreme jednog od
konjanika. Dabome, keltske... Arheolozi su uskoro imali naučnu potvrdu koja je jedno
staro, narodno predanje pretočila u naučnu istinu.

[Ometač]

Nedavno je kod Zrenjanina otkriveno nepoznato keltsko groblje. Prema informacijama našeg
sagovornika, očekuje se da će ovo nalazište potvrditi da prisustvo ovog naroda kod nas
potiče iz mnogo dublje prošlosti nego što zvanična nauka pretpostavlja.

- Istina može da bude samo jedna i do nje jednom moramo doći – zaključuje Petrović. -
Mnogo je onih koji danas sasvim otvoreno govore kako su savremenu, modernu istoriju
pisali Germani i da su nam “dali” mesto za koje misle da nam pripada. Mnogo je onih koji
su danas okrenuti traženju prave istine i stvarnih korena našeg porekla.

Karakterom i običajima smo veoma slični Ircima. Petrović kaže da je to bezbroj puta osetio
na ličnom primeru, družeći se sa različitim muzičarima keltskog porekla. Jedan njegov
poznanik je iz Irske došao u Novi Sad, gde se oženio. Kada su ga pitali kako će se
prilagoditi novim običajima i načinu života, ovaj je lakonski odgovorio: “Zašto bih se
prilagođavao, vidite da smo svi isti“?!

[Ometač]

AMBASADORKA LJUBAVI I POŠTOVANJA

Strastveni istraživač, Ranka Kuić, našla je zaista impresivne podatke i veze između našeg i
velškog naroda. Mi ćemo koristiti ustaljene termine, mada je ona (sasvim ispravno) ovaj
današnji deo Velike Britanije nazvala Vejlz. Nju su, na brojnim naučnim usavršavanjima i
tokom kontakata sa meštanima nazvali Ranka – Velšanka.

U knjizi Crveno i belo, srpsko-keltske paralele iznosi nekoliko dirljivih, ali i neverovatnih
podataka. Njihov jezik je, kako je zabeležila, izuzetno težak, i sada ga je u velikoj meri
potisnuo engleski. Ipak, sačuvana je njihova drevna poezija koja uveliko podseća na naš
kosovski ciklus. Njihovi junaci Kamri, uoči velike bitke sa Englezima u kojoj su brojčano
potpuno podređeni, hrle u boj „za slobodu zlatnu, jer više vole carstvo nebesko“, a u isto
se zaklinju i Lazarevi vitezovi. I jedni i drugi pre bitke prisustvuju večeri tokom koje polažu
zakletvu knezu na vernost.

[Ometač]

A Skordisci, keltsko pleme koje ima velike direktne veze baš sa Kamrima, pre oko dve
hiljade godina osnovalo je prvo naselje na teritoriji današnjeg Beograda. Kuić je veoma
ponosna i na, kako kaže, epohalno otkriće nadgrobnog spomenika u okolini Prizrena, gde
su se na trodelnom natpisu našli istovremeno latinski, keltski i srpski zapisi! To je vreme iz
doba Kelta, dakle od pre dva milenijuma, a jasno je čitljiva srpska reč „praotac“.

Skordisci su bili najčešće konjanici koji su jezdili našim planinama prema Delfima i odatle
nazad, pa mnogi naši toponimi nose njihova imena. Pošto Velšani u svom starom jeziku
koriste višesložne reči, ne možemo da odvojimo dovoljno mesta za precizno objašnjavanje
svih pojmova, ali evo objašnjenja za neke od njih. Bagrdan (od reči koje se čitaju kao
Bad-Gre-Din) znači „mnoštvo čopora konja i ljudi“, Juhor je „granična oblast sa jelenima“,
mesto Kladovo na keltskom se čita kao Kladva, a ono je oznaka za groblje... Ovu tezu je
gospođi Kuić potvrdio legendarni arheolog Dragoslav Srejović. Apatin je u prevodu
„sinovljeva tvrđava“, Knin je „grad mladih“, Mislođin „grad štedljivih“, Negotin „tvrđava
ratnog pohoda“, a Paraćin „otporna tvrđava“. U Škotskoj postoji reka Bojana, a naziv joj
potiče od reči „boan“ koja se odnosi na pleme Boi. Dunav je mogao da bude „reka boginje
Danu“,

[Ometač]

I u Velsu, na kamrijskom jeziku, za dostojanstvenika kažu „ban“ isto kao i kod nas, naš i
njihov „dim“ su isti, reč „breg“ se čita i piše na potpuno identičan način, naša „krv“ je
njihova „krav“... Kada u kamrijskom jeziku neko „skrene“ kažu da je „dilead“, dok je kod
nas „dileja“. Naša „dizgina“ kod njih je „dizgvina“. Prilog „gore“ ili „gornji“ kod njih je samo
„gor“, a „gunj“ je „gun“. U Srbiju se tokom sumornih dana spušta magla, a u Velsu
„maglad“. Palica im je „paled“, a gozba „gozb“. Reči za purpur potpuno su identične, a
planeta im je „planed“. Iste reči koristimo i za rad, a i kod njih se dete, baš kao i kod nas –
rodi.

Starom, kamrijskom jeziku i našem, srpskom, preti ista sudbina. Naši dedovi ne bi mogli
da razumeju zašto smo izrekli stupidariju ako smo već transparetno bili na hepeningu
odmah posle brifinga. Ili, zašto smo umesto zdravorazumskog odgovora očekivali nekakav
respons? Da li su Srbima i Kamrima nestajanje i stapanje u nekakav moderni svet koji će
pričati samo jednim jezikom zajednički usud?

[Ometač]

EKSPERIMENT

Redakcija Naučnog programa Televizije Beograd obratila se svojevremno Ranki Kuić sa
molbom da im protumači nazive nekih mesta u Srbiji na kojima su arheolozi upravo
pronašli ostatke keltske materijalne kulture.

- Zamolila sam da mi ne kažu šta su pronašli, a ja ću proučiti nazive tih mesta i reći im šta
bi, na osnovu njihovih imena, takvi toponimi mogli da predstavljaju – zabeležila je Kuić. -
Tražili su da im objasnim upravo reči Bagrdan, Juhor i Blagotin. Rekoh, Bagrdan
predstavlja mnoštvo čopora konja i ljudi, Juhor je granična oblast sa jelenima, a Blagotin
bi trebalo da se nalazi ispod predvodnikove tvrđave.

Kolege iz televizije bile su bukvalno zaprepašćene. Jer, nedugo pre toga, arheolozi su im
javili kako su u oblastima koje proučavaju našli predmete koji ukazuju na veliki broj konja i
ljudi, vođinu tvrđavu i neku vrstu granične oblasti u kojoj su, očigledno, živeli jeleni!

[Ometač]

PITOMCI

Od Kelta koji su se selili kroz Evropu nastali su Bohemi i Moravci u Češkoj, Belovuci u
Nemačkoj, Lombardi u Italiji, Belgi, Bretonci, Irci, Velšani, Škoti...

SVETI PATRIK

Kao lider muzičke grupe “Ortodoks kelts” Petrović je imao sijaset neobičnih kontakata, ali
jedan ga je posebno obradovao kada je nedavno dobio elektronsku poštu iz Sjedinjenih
Američkih Država. Javio mu se jedan poštovalac koji je deo irske pravoslavne populacije.
Tako mu je i napisao: ”Ja sam pravoslavac. I ja sam Kelt!”