Подударност келтског луга са српским није обична језична случајност, јер и сви
други појмови који означују Лугов круг имају еквиваленат у српском језику. На
пример епопеја ''Друга битка Мојтуре'' у којој Луг жели да уђе у Тарине дворе. Тара
је једна од најлепших планина у Западној Србији, а ако је келтски Луг, као српски,
шума, онда у овом конкретном случају треба да се персонификује долазак пролећа
или лета на Тару. У келтској епопеји келтски Луг има епитет Samhildánach, а и сам
Лот samh тумачи као Лето.
Код Срба гавран је ратни гласник, кобан. Он иде са придевом вран, али се
употребљава и сам придев, као супстантива што је запазио још Ј. Грим.
''Полетела два врана гаврана,
Са Мишара, поља широкога...
Ја два врана, два по богу брата''.
(Бој на Мишару, Вук, IV).