3.5) Праћка
Праћка је врста пројектилног оружја чија је намена да избаци пројектил на даљину.
Праћка се састоји из лежишта које је било направљено од коже или тканине и за које
су на два краја били привезана два подужа канапа (око 40-50 цм дужине, али и
више). Као пројектил најчешће се користило камење око 100 до 150 грама тешко,
иако се претпоставља да је могло бити и тежих. Поред овога, има доказа да су се
понекад пројектили изливали од олова, најчешће жирастог или елипсоидног облика,
што је давало додатну брзину пројектилу.
Праћка се користила тако што би се пројектил сместио у лежиште, а затим би се
праћка узимала за крајеве и цела вртела док се не створи потребна сила, па би се у
жељеном моменту канап отпуштао и пројектил ослобађао великом брзином. Домет
пројектила је варирао, али је најчешће износио око тридесетак метара, мада су
остали забележени и екстремни случајеви који премашују домет од 50 м.
Реч праћка словенског је порекла и ово оружје било је у масовној употреби, будуће
да је било веома јефтино и лако за производњу (чак и скоро свако дете би умело да
направи ово оружје од онога што нађе у домаћинству), налазило се масовно и у
већим и боље опремљеним војскама тог доба, у првом реду Византије где је скоро
сваки пешак био опремљен праћком.
Сл.10. Савремена реконструкција праћке нешто компликованије израде.
Још приликом прве опсаде Солуна, наводи се да Словени користе ово оружје. Павле
Ђакон 705. године казује да се Словени боре „секиром и каменом.“ Наравно, под
каменом подразумева се да се исто избацивало из праћке. Ово оружје представљало
је озбиљну претњу јер је поред тешких повреда могло и да усмрти на поменутим
даљинама. Такође, хици из праћке у великом броју ометали су и успоравали
непријатеља и уносили немир међу његову војску.