Прадомовина Срба - Симеон Кончар
Читатељству - осврт издавача
Хоће ли из наше најстарије повести нестати тама и недоумица, хоће ли се решити
питање прадомовине Срба, хоће ли науци поћи за руком да та питања реши како
треба?
Да бисмо на ова питања, једног дана, добили задовољавајући одговор, штампањем
ових књига, покушавамо да створимо везу између, нама данас мало познатих или
заборављених радова умних људи другачијег /исправнијег?/ начина размишљања и
садашњег приступа. Можда ће ови занимљиви и другачији погледи на нашу старину
излечити нашу болесну и јалову данашњицу /историјску, па и духовну/ и навести
неки истраживачки дух да шире, обухватније и смелије испита трагове које су наши
преци оставили за собом.
Из многоструких узрока заборављени су и ти необични ствараоци и њихова дела. Да
бисте имали приближну слику како се то дешавало /или радило/ објавићемо
комплетну оцену Кончаревог рада, члана књижевног одбора Летописа Матице
српске, Милана А. Јовановића /ЛМС, књ. 172, год. 1892/. Та оцена је спречила да се
оштроумна запажања и закључци, те смела критика Порфирогенита и Јорнанда појаве
у Летопису.
На нашу срећу, уредник и власник ''Стражилова'' а и Јовановићев колега из
књижевног одбора, Јован Грчић, није био тог мишљења - и ''Прадомовина Срба'' је
објављена.