Za zemlju Vujić kaže da je "osobito dobra i plodonosna na kojoj različiti usevi rode, kao ti:
žito, raž, ječam i zob, potom bogate livade daju prekrasnu visoku s čoveka travu pak se
senom razense mnogočislena stada ovaca, koza, konji, a naipače rogate marve".
Zaključuje da je "Besarabija jedna blagoslovena i sa svim plodorodijama krome jedni drva
ukrašena zemlja". Sem toga, Besarabija je bila bogata rekama i imala je mnoštvo divljih
životinja.
Posle "putešestvija" po Odeskom i Krimskom kraju, Vujić je dospeo do Gornje Besarabije.
Najpre je došao u Tiraspolj. O tome kaže: "Ovo je jedna mala varoš, koja može imati do
400 domova, a žitelja blizu 5.000, ot kojih mnogi jesu Židi, koji s različitim veštinama
trgovinu njiovu vode".
Vujić definiše i pojam Gornje Besarabije, koja se prostire "ot varoši Rene do grada
Akermana, posle ot grada Bendera do varoši Škuljana, i to se zove Gornja Besarabija".