Словенска насеља V-VIII века

[Ometač]

Станко Трифуновић
Музеј Војводине, Нови Сад, Србија

Словенска насеља V-VIII века у Бачкој и Банату

Археолошка истраживања раносредњове ковних словенских насеља у Бачкој и Банату
су у почетној фази, а до сада их је истраживано седам из периода V до раног VII
века. Насеља на локалитетима Циганска кичма од Апатина и Баћан и Ð*итска долина
код Колута груписана су у Подунављу, док су насеља на локалитетима Стуб 76 код
Хоргоша, ПД Победа код Гунароша, Подбара код Турије и Вишњевача код Падеја,
лоцирана у Потисју. Географски, овај део југоисточне Паноније улази у међупростор
Мурсијанско блато - Дњестар, на коме по Јордану живе Словени.[1] Топографске
особине позиција на којима су ова насеља, сасвим одговарају описима словенских
насеља код савремених византијских писаца, као што су Прокопије,[2] Теофилакт
Симоката[3] и Псеудо Маврикије.[4] То су по правилу благе падине према
водотоковима, као и лесне и песковите греде унутар пространог ритског појаса, које
су бар повремено постајале острва.


Падеј "Вишњевача"


Колут "Ð*итска Долина" - објекат 4

[Ometač]

Хоргош - "Стуб 76"

Локалитет се налази у атару Хоргоша, северозападн� �¾ од насеља, удаљен око 1 км од
југословенскР¾-мађарске границе, на обали пресахлог водотока који је истицао из
језерца Мадараш са мађарске стране. Археолошка ископавања се са прекидима воде
од 1988. године, а до сада је истражено око 1000 м2. Стратиграфс� �ºÐ° слика састоји
се од три културна слоја и укопа. У најстаријем слоју, до сада су забележене две
полуукопане куће, дубине 0,40 до 0,60 м, правоугаоне основе. Једна је имала
димензије 4x2,30 м, на ужим паралелним странама по један стуб, и није имала
огњиште. Кров ове куће је вероватно био на две воде. Друга кућа је била димензије
2,30x1,80 м, са траговима коља малог пресека на јужној ивици укопа. Кућа је у
северозападн� �¾Ð¼ углу имала овално ватриште у нивоу почетка укопа полуземунице,
тако да се може претпостави� ��и да је имала и додатну надземну површину.



Хоргош "Стуб 76" - објекат 1

[Ometač]

Из друге фазе до сада је истражено пет кућа које су релативно уједначених основа.
Такође су полуземунице, укопане 0,70 до 1 м, димензија око 2,40x2,40 м. У једном
случају укоп је нешто мањи, 2x1,80 м, а са западне стране је вероватно постојала
нека врста заклона лучне основе. У другом случају кућа је имала две просторије,
тако што је основном облику придодата још једна просторија димензија 2,40x1 м.
Само у два случаја уочено је овално огњиште, једном унутар самог укопа, уз ивицу
куће, а на другом објекту ван укопа, уз сами угао просторије. У најмлађем слоју, до
сада су истражене две куће, од којих је једна полуземуница, а друга надземна.
Полуземуница је била димензија 3,5x3 м, укопана око 0,70 м, са банком за дрвени
под. Надземна кућа је била димензија приближно 5x4 м, а налазила се на самој
површини савременог тла. Кућа се манифестовал а већом количином уломака
грнчарије и лепа, као и нешто другачијом бојом земље од околине. Ватришта нису
уочена, а за надземну кућу се може претпостави� ��и да је била брвнара, с обзиром да
нису констатовани укопи од стубова.




Хоргош "Стуб 76" - објекат 13 и 14

[Ometač]

Поред стамбених објеката до сада су истраживана три објекта која нису имала
стамбени карактер. Један од њих је правоугаоне основе, чије је зидове носило преко
педесет стубова. Стубови су били квадратног или овалног пресека, дебљине 40 до 60
цм. Унутрашње димензије објекта биле су 5x4 м. Други, правоугаони објекат, такође је
био надземни, исте оријентациј� � као кула, а састојао се од две просторије. Дужина
објекта је била 10 м а ширина 3,5 м. Трећи објекат је истражен само делимично. Био је
кружне основе, пречника око 10 м и полуукопан. На дну укопа се уочавао ровић
ширине 25 до 30 цм. На југоисточном делу локалитета истражен је део рова широког 70
до 80 цм, у дужини око 20 м, који је можда траг одбране насеља.[5]


Хоргош "Стуб 76" - објекат 10а и 10б

[Ometač]

Гунарош - "ПољопривредР½Ð¾ добро Победа"

Локалитет се налази у атару села Гунарош, у близини Аде. Сондажним ископавањима
истражена је једна полуземуница димензија 2,50x1,80 м, укопана око 0,80 м. У
једном углу сачувани су остаци земљане калотасте пећи.

Колут - "Баћан"

Положај налазишта је североисточ� �о од Колута, близу границе Југославије и
Мађарске, на старој обали речице Плазовић. Локалитет је једнослојан у периоду
средњег века, а сондажним ископавањем 1994. године истражена је једна земуница.
Објекат је имао две просторије, укопане 1,80 м. Биле су димензија 2,80x2,60 м и
3x1,40 м. У већој просторији уочени су трагови огњишта на дну укопа.



Колут "Баћан"

[Ometač]

Колут - "Ð*итска долина"

Овај археолошки локалитет налази се на обали широког ритског појаса уз Дунав, на
3 до 4 км од југословенскР¾-мађарске границе. Једна од две куће истражене 1994.
године, сондажним археолошким ископавањима, била је правоугаона, надземна,
димензија 6,40x4 м а налазила се скоро на самој садашњој површини тла. Судећи
према већој количини лепа са отисцима прућа, а без трагова стубова, кућа је била
грађена као дашчара. То потврђују и налази гвоздениx клинова и кланфи. Објекат је
имао два огњишта, једно унутар куће, а друго уз јужни зид, са спољне стране.


Колут "Ð*итска Долина" - објекат 1


Апатин - "Циганска кичма"

Археолошки локалитет налази се у атару Апатина, на потезу званом "Циганска
кичма", на обали сада пресахлог водотока. Сондажним археолошким истраживањим а
откривена је једна полуземуница правоугаоне основе, димензија 2,5x2 м. У једном од
углова налазила се земљана калотаста пећ, потковичаст� � основе, која је само
отвором улазила у габарит укопа.

[Ometač]

Турија - "Подбара"

Локалитет се налази у атару Турије код Србобрана, на греди у ритском појасу званом
Подбара. Сондажним археолошким ископавањима откривена је једна полуземуница,
укопана 1 м, димензија 3,70x3,20 м. На дну укопа уочене су јаме од два дрвена
стуба. У објекту није било трагова огњишта или пећи.


Падеј - "Вишњевача"

Налазиште Вишњевача смештено је у атару села Падеја, на греди у ритском појасу
око ушћа реке Златице у Тису. На овом вишеслојном локалитету до сада је
сондажним истраживањим а у слоју VI-VII века откривена једна земуница, као и део
површинског копа лесног земљишта. Земуница је била грађена од две међусобно
спојене просторије димензија 5,80x2,50 м и 2,50x2,50 м. На мању просторију
надовезивао се крушколики трап кружне основе, пречника 1,80 м. Све просторије су
биле укопане 2 м а већа просторија је била на два нивоа, од којих је плиће укопан
био на 1 м.




Хоргош - објекат 3

[Ometač]

Уопште узевши, сама станишта су углавном укопана од 0,70 до 1,90 м, а ређе се
јављају и надземне куће. Укопане куће су углавном правоугаоне и квадратне основе,
димензија од 2,20x1,80 м до 7,50x2,40 м. Обично имају једну просторију осим у
ређим случајевима, где је сигурно постојање две стамбене просторије. У ретким
случајевима забележено је постојање по једног стуба на двема паралелним странама,
што омогућава идеалну реконструкцР¸Ñ˜Ñƒ куће са кровом на две воде. Надземне куће су
правоугаоне, већих димензија него укопане, а могуће је да су имале по две
просторије. Спремање хране ван саме куће, као и коришћење неких кућа само током
топлог периода године, објашњава постојање објеката без пећи и огњишта. Као
грејни објекти у употреби су овална ватришта, пречника око 0,70 м и земљане
калотасте пећи пречника око 1 м, који се могу налазити у углу или уз један од зидова
куће. Нека станишта су у свом саставу имала трап као економску просторију. Каткада
се у кућама држао велики делимично укопан лонац, који је могао служити за чување
мање кварљивих намирница. Трапови се некада налазе у непосредној близини куће.

[Ometač]

Организација насеља, због малих ископаних површина, за сада се може делимично
сагледати само у Хоргошу. Ту је у једној од фаза, вероватно средњој, потврђено
постојање јасно одвојеног стамбеног и дела насеља у коме се можда одвијала нека
врста друштвеног живота. У том делу истражена је једна правоугаона кула и део
објекта кружне основе, за сада нејасне намене. Око куле и кружног објекта постојао
је релативно велики празан простор до стамбеног дела, кога су чиниле куће у низу,
оријентисане као кула, а све заједно прати топографску логику самог терена.

Грнчарија у Хоргошу такође је издвојена по слојевима као и објекти о којима је било
речи. Уочљиво је да се скоро сви облици грнчарије, рађени како гњетањем, тако и
на брзом и на спором витлу, протежу у све три фазе хоргошког насеља. Однос
гњетањe грнчарије према оној рађеној на витлу је 99:1 изражено у процентима.
Посуде рађене гњетањем у фактури обично имају дробљену грнчарију, остатке
органских материја, као и мању или већу количину песка. На посудама су чести
трагови прстију, настали приликом њиховог обликовања. Понекада је на вршницима
и великим дубоким зделама уочљив отисак тканине са унутарње стране. Вероватно је
реч о тканини којом је свеже моделована посуда одвајана од подлоге на којој је
прављена.

[Ometač]

Међу грнчаријом рађеном гњетањем може се направити подела на ону која је
служила за припремање хране печењем као и ону у којој се храна кувала. У првој
групи, од облика налазе се равне кружне плоче-дискови, мале црепуље, односно
таве, вршници и топке. За сада сви побројани облици познати су у другој фази овог
насеља, док су у најстаријем слоју до сада проналажене само топке, а у најмлађем
само вршници. Другу групу, посуде у којима је храна кувана, чине шерпе и лонци.
Шерпе су биле посуде пречника 0,25 до 0,30 м, вертикалних или закошених зидова,
дубоке 0,12 до 0,15 м. Обично на врло танком дну имају отисак плеве или зрневља
житарица. Појављују се у све три фазе хоргошког насеља. Лонци из Хоргоша су се
правили у три основне варијанте. То су лонци без врата, равно засеченог обода,
лонци са кратким вратом, као и они са другим вратом и ободом. Између последња
два постоје и прелазни облици. Сви облици, осим лонаца без врата којих нема у
последњој фази, за сада се појављују у сва три слоја у Хоргошу. Посебну појаву међу
лонцима рађеним гњетањем, у другој и трећој фази, чине посуде које својим
обликом подражавају касноантичке облике лонаца рађених на брзом и спором витлу.

[Ometač]

Међу посудама рађеним гњетањем налазе се и зделе, са два основна типа. Једне су
врло великог пречника и дебелих зидова, док су друге знатно мање и тањих зидова. За
сада се први тип појављује само у другом слоју, док је други тип присутан у другом и
трећем слоју.

Међу посуђем рађеним на спором витлу присутни су само лонци. Иако су налажени
само у ситним уломцима, може се закључити да су средњих димензија, једноставног,
јајоликог облика. Они у фактури најчешће имају песак, а по некада и трагове органских
материја. Украшени су чешљем, урезивањем валовитих и водоравних линија. Има их у
сва три слоја у Хоргошу.

[Ometač]

О посуђа рађених на брзом витлу појављују се кухињски лонци, лончићи и крчази.
Постоје три врсте грнчарије оваквог начина израде. Једна врста су посуде жуте до
црвене боје печења, које су последњи производи римског лончарства са простора
јужно од Дунава. Друга врста су посуде локалне израде које се најчешће украшавају
глачањем а сиве су боје. Оне су остатак лончарства касноантичко г доба у Банату и
Бачкој. Трећу групу чине посуде које у фактури имају ситног шљунка и по мало
органских материја, а представљај� � нову производњу на простору јужно од Дунава.

Грнчарију са овог налазишта Ђ. Јанковић датовао је у позни V - рани VI век.[6]
Неспорно је да ова грнчарија припада времену после Хуна, јер се по
карактеристР¸ÐºÐ°Ð¼Ð° драстично разликује од грнчарске производње позног IV - раног V
века. Ипак, додирних тачака има, што је доказ да са Хунима у Панонији није нестало
сво становништво (нагласио уредник). Пример су лонци рађени гњетањем са кратким
вратом, као и лонци рађени на спором витлу украшени чешљем.

[Ometač]

Најуверљивиј е аналогије пружају лонци без врата и кружне плоче-дискови, које се у
Подњепровљу појављују још у Кијевској и Черњаховској култури, а трају и у
Пењковској и Колочинској, што значи од друге половине III до друге половине VI
века.[7] Оне се јављају у већем броју насеља. Као пример могу се навести насеља
Ð*ојиште, близу Чернигова, које се датује у другу половину IV - прву половину V века,
и Хитци, на левој обали средњег тока Дњепра датовано у другу половину V века, а
њима треба додати насеља Обухов, Будиште, Колочин, Зајаре. Поред дискова, на
овим насељима присутни су и лонци са равно засеченим ободом, без врата, којих
има и на насељу у Хоргошу.[8] Таква врста лонаца јавља се и у Черњаховској
култури, а као један од примера може се навести насеље Островов на средњем
Дњестру.[9] Поред ових примера, у насељу Ð*ојиште, налазе се примерци грнчарије
рађене на брзом витлу, која донекле одговара овој у Хоргошу.[10] Лонцима са
ободом без врата, аналогије се могу наћи и у градишту Колочин I, где су датовани у
позни V - рани VI век.[11] На балканском простору таквих примера има у Машићима,
где насеље није поуздано датовано.[12]

[Ometač]

Лонце без врата, као и оне са кратким вратом налазимо и међу керамиком прашког
типа у насељима Бурдеј, Коровија II, Кодин и Гореча II.[13]

У насељу Вашарошнамењ и-ГергељигорњР° у Мађарској дубоке зделе и лонци кратког
врата, слични су онима из Хоргоша, датовани су у V-VI век.[14]

Насеља са грнчаријом сличној хоргошкој истражена су у Словачкој и Моравској. Као
примери могу се навести насеља Нитрански град - Високи брег и Силадице I, IV, као
и гробље спаљених покојника Потворице у југозападној Словачкој, где су лонци без
врата и са кратким вратом датовани у другу половину V и VI век.[15] У Нитри на
Миковом Двору најстарији слој вишеслојног насеља датован је у V - прву половину
VI века. У објектима тога слоја насеља пронађени су лонци кратког врата и без
врата, рађени гњетањем, који одговарају хоргошким.[16] У Острошкој Новој Вси, у
вишеслојном насељу, најстарији објекти су датовани до прве половине VI века, а у
њима постоје лонци кратког врата, слични онима из Хоргоша.[17]

[Ometač]

Насеље у Гунарошу за сада је познато само преко једне куће а грнчарија сасвим
одговара оној из Хоргоша. Међу гњетаном грнчаријом налазе се кружне плоче,
шерпе, лонци кратког и дугог врата, као и велике и мале зделе. За сада са овог
локалитета није позната грнчарија рађена на витлу. Ово насеље би по особинама
грнчарије могло да се релативно хронолошки определи између прве и друге фазе
хоргошког насеља, што значи у другу половину V века. Аналогије за грнчарију су
потпуно исте као и за насеље у Хоргошу.

Насеље Баћан код Колута има скоро идентичан репертоар посуђа као и претходна
два насеља. Међу гњетаном грнчаријом појављују се дискови вршници, лонци у све
три варијанте, као и обе варијанте здела. Од грнчарије на спором витлу познат је
само један уломак лонца, док има нешто више уломака лонаца рађених на брзом
витлу. Поред већ изнетих аналогија за облике који се појављују и на претходна два
насеља, треба рећи да се аналогије за дискове са сва три локалитета могу потражити
и у Румунији, на насељима типа "Ipoteşti–Ciurei–Cîndesti из VI века. Један од примера
је насеље у Букурешту, у Улици војника Гивана.[18] Аналогије за лонце са ободом
без врата могу се наћи у насељу Dulceanca I[19] а за грнчарију на брзом витлу у
насељу Dulceanca II.[20]

[Ometač]

Насеља Ритска долина код Колута по избору грнчарије у надземној кући изгледа
знатно другачије него претходно наведена насеља, иако се неке појаве уочавају и
даље. Међу грнчаријом рађеном гњетањем искључиво су присутни лонци дугог
врата, док су дискови и мале зделе заступљени само са по једним уломком. Посуђа
рађеног на спором витлу нема, а упадљиво је већа заступљеност посуђа (лонаца,
здела и крчага) рађеног на брзом витлу. Ова врста посуда је рађена од глине која у
свом саставу има по мало органских материја и шљунка.

За сада, највише аналогија се може пронаћи у Румунији, у области Букурешта, на
насељима типа Ipoteşti-Ciurel-Cîndesti. Лонцима са врло дугим ободом најсличнији су
они из насеља Улица војника Гивана у Букурешту,[21] Ћурел[22] и Dulceanca II.[23]
Таквих лонаца има и у насељу Дунајварош у Мађарској, које је датовано у VII
век.[24] На простору јужно од Саве и Дунава сличних посуда има на словенском
насељу у Мушићима.[25] Посуде на брзом витлу, сличне овима из Ритске долине,
могу се наћи такође у насељима Ћурел,[26] Улица војника Гивана[27] и Dulceanca
II.[28] Такође их има у насељу у Дунајвароши.[29] Према изнетим аналогијама,
насеље Ритска долина могло би се оквирно датовати у средину VI века.

[Ometač]

Кућа истражена на локалитету Циганска кичма код Апатина поред грнчарије рађене
гњетањем има лонце са кратким и дугим ободом. Као и код претходних насеља ова
врста грнчарије је врло ретко украшавана и то скоро искључиво утиснутим јамицама по
ободу. У овој целини изузетак чине велики лонац украшен вишеструком дубоко
урезаном валовницом, као и лончић украшен једноструком плитко утиснутом
валовницом. У овој кући постоји знатан проценат грнчарије рађене на брзом витлу,
углавном сиве боје. Део те грнчарије по својим особинама одговара грнчарији из
Ð*итске долине, док је други део нова појава на овом простору. Пре свега су то
биконичне зделе, за које се као пример могу навести сличне зделе са простора Доње
Аустрије и Јужне Моравске, где се датују најчешће у VI век.[30]

Кућа ископана у Турији садржала је врло мало уломака посуда, тако да се за сада
може издвојити само облик лонца рађеног гњетањем, са дугим вратом, који је
украшен утискивањем јамица по ободу. По својим особинама овакви лонци везују се
за налазиште Вишњевача у Падеју, па се може претпостави� ��и да се и насеље у Турији
датује у крај VI - почетак VII века.

[Ometač]

У насељу Вишњевача код Падеја међу грнчаријом рађеном гњетањем појављују се
неки облици који су познати у насељима у Хоргошу, Гунарошу и Баћину. То су пре
свега вршници и лонци без врата, као и дубоке зделе, а ретко се појављују и
црепуље-таве. Поред ових облика и на овом насељу је присутан облик лонца са
дугачким вратом, а као нова појава су плитке зделе различитих профилација. Од
грнчарије рађене на брзом витлу познати су лонци и крчази, фактуре и облика
сличних онима из Ð*итске долине.

Аналогије за грнчарију рађену гњетањем наведене су већ једним делом у насељима
VI-VII века у околини Букурешта. Томе треба додати везу са црепуљама којих у овим
насељима има у већем броју. Насеље Улица војника Гивана, који се датује у рани VII
век, има примерке црепуља које одговарају примерку из Вишњеваче.[31] Лонци са
дугачким вратом и украсом јамицама по ободу налазе се у насељу Дунајварош, и
тамо су датовани у VII век.[32] Лонци са урезивањем усправних црта у поље између
водоравних уреза, у врло сличном облику пронађени су у Аргосу и датовани у 585.
годину.[33] Идентичан украс појављује се на лонцима из словенског насеља у
Ходбинама код Мостара.[34] Као примере оваквог украшавања на словенским
насељима у Панонији можемо навести насеља у Нитри на Миковом двору[35] и
Острошкој Новој Вси,[36] где наилазимо и на црепуље, лонце без врата сличне
онима из Вишњеваче. Најближи пример посуда украшаваних усправним урезивањем,
из овог времена, су посуде у словенском насељу Јазбине у Батковићима код
Бијељине.[37]

[Ometač]

Аналогије за посуде рађене на брзом витлу могу се наћи на насељима Ћурел и Улица
војника Гивана, где су датоване у VI-VII век,[38] као и Дулћеанка, где су датоване у
VI век.[39] Узимајући све изнето у обзир може се закључити да је насеље Вишњевача
млађе од Ð*итске долине и да се оквирно може определити у крај VI - почетак VII века.

Свеукупно посматрано грнчарија рађена гњетањем је најзаступљен ија а упоредо са
њом, у зависности од периода и насеља о коме је реч, користи се и посуђе рађено на
брзом или спором витлу. Упадљиво мала заступљенос� � стоног посуђа, поготово на
налазиштима где је грнчарија на брзом витлу реткост, говори да је посуђе од дрвета
било у већој употреби. Међу грнчаријом рађеном гњетањем најбројнији су лонци.
Два основна типа, са кратким и дугачким вратом, провлаче се током целог овог
периода, док се тип лонца без врата појављује само до раног VI века. На
локалитетима у Хоргошу и Гунарошу, у V веку, уочен је особен тип посуде која би се
могла назвати шерпом. Кружне и овалне плоче појављују се на локалитетима у
Хоргошу, Гунарошу и Колуту (Баћан), до почетка VI века, а на локалитету Ð*итска
долина код Колута средином VI века су недовољно потврђена појава. Вршници и
грубе дубоке зделе присутне су на свим насељима осим у Ð*итској долини и Апатину.
Ова група грнчарије пече се на отвореном огњишту, а једна од главних особина је
додавање разних примеса у глину, најчешће дробљене грнчарије и органских
материја (плева, слама, зрневље), а ређе песак, шљунак и калцит. Ова грнчарија се
врло ретко украшава, а најчешћи мотив су јамице изведене утискивањем по ободу.

[Ometač]

Лонци без врата, као и кружне плоче своје порекло имају у области Подњепровља и
Подњестровља у позној Кијевској и Черњаховској култури, док су у Пењковској и
Колочинској савремена појава са нашим налазима. Лонце са кратким и дугим вратом
можемо пронаћи у локалном грнчарству касноантичког доба, иако се лонци дугог
врата, као и претходни облици налазе у већ споменутим културама, као и у насељима
типа Ipoteşti-Ciurel-Cîdesti. Вршници, грубе дубоке зделе и шерпе су нова појава у
Бачкој и Банату и нема их на простору источне Европе. Своје порекло можда воде од
касноантичко-рановизантијског периода са простора јужно од Дунава, што
поткрепљују и ретки налази лонаца касноантичког облика, рађених гњетањем.

Међу посудама рађеним на спором витлу скоро искључиво је реч о лонцима. Овакви
лонци јављају се изузетно ретко и то до почетка VI века, на локалитетима у Хоргошу
и Баћану. Украшени су урезивањем чешљем, а своје узоре имају у лонцима IV века са
простора Баната и Бачке.