Словенска насеља V-VIII века

[Ometač]

Грнчарија рађена на брзом витлу је врло ретка појава до половине VI века. У
насељима Апатин и Ритска долина из средине VI века њен проценат је знатно већи у
односу на претходни период, да би се у насељима код Падеја и Турије знатно
смањио крајем VI и почетком VII века. У Хоргошу, током V века грнчарија на брзом
витлу је углавном рађена од добро пречишћене глине, жуте до црвене боје печења.
Међу овом грнчаријом има и примера посуда сликаних линијама мрке боје на светлој
подлози. Ово посуђе није локалне израде већ вероватно потиче из неке од
радионица са подручја Царства. Уз ову, налази се изузетно ретко сива глачана
грнчарија, која потиче из неке од последњих касноантичких радионица Бачке и
Баната. У најмлађој фази насеља у Хоргошу појављују се још ређе лонци јајолико-
лоптастог облика, који у фактури могу имати мало шљунка или органских материја.
Та врста лонаца чешће се појављује од раног VI века а присутна је до почетка VII
века. Овакви лонци за сада најближе аналогије имају у насељима типа Ipoteşti-Ciurel-
Cîdesti. На овој страни могу се наћи и бокали-крчази украшени урезивањем
водоравних и валовитих линија чешљем. Биконичне зделе са високим или ниским
горњим конусом, украшене глачањем, сиве боје, порекло можда воде из неке од
радионица северозападне Паноније, које су до средине VI века производиле овакву
робу. Дубока конична здела као и крчаг сиве боје по облику се могу препознати међу
грнчаријом IV века са простора Баната и Бачке. Посебну појаву ове групе чине лонац
зрнасте оштре површине који у фактури има крупнија зрна песка. Оваква појава у
Падеју крајем VI и почетком VII века за сада нема аналогија.

[Ometač]

Основу привреде становника ових насеља чинили су земљорадња и сточарство. Обе
привредне гране могу се потврдити археолошким налазима. Често се на уломцима
посуда наилази на отиске житарица. Већ на први поглед јасно је да се ради о просу
и о пшеници, иако није искључено да има и других врста, што ће бити јасно тек по
обављеној анализи. На неким уломцима посуда случајно је у свежу глину отиснута
тканина. По ткању може се закључити да је коришћен лан. За сада таквих примера
има у Хоргошу у V веку и у Падеју крајем VI века. Скоро у свим насељима пронађени
су делови камених жрвњева и брусева. Већ је речено да се у самим стаништима и око
њих налазе трапови. Бројни налази кости домаћих животиња потврђују бављење
сточарством. У исхрани је највећим делом коришћена овца (око 50%) а за њом
говече (око 30%). Свиња заузима врло мали удео у исхрани ове популације (10%),
живина и дивљач су присутни у још мањем проценту, док се за рибу не би могао
одредити проценат, с обзиром на лошу очуваност рибљих костију, што се делимично
односи и на живину и птице. Гајење овце потврђују и налази пршљенака за вретено
као и отисци вунене тканине на уломцима посуда.

[Ometač]

С обзиром на положај самих насеља уз воду, као и налазе рибљих костију и тега за
рибарску мрежу, извесно је бављење риболовом као привредном граном која је
допуњавала сточарство.

У насељу код Падеја постоје докази да се становништво бавило металургијом гвожђа.
То су бројни налази гвоздене згуре а сировина је можда добијена на лицу места, о
чему сведочи површински коп леса, или је трговином допремана са других простора.

О трговини за сада сведоче једино налази грнчарије страног порекла, пре свега из
неких од византијских радионица, као и изузетно ретки уломци стаклених посуда. За
узврат, Словени су Ромејима могли продавати жито, стоку, восак, мед, кожу и
слично.[40]

Све заједно говори да је реч о сложеној привреди становништва које је морало имати
трајна насеља, традицију и развијене везе са околним просторима.

[Ometač]

Становништво насеља V до VII века једним делом своје порекло вуче из југоисточне
Паноније касноантичког доба. Позиције насеља су исте, увек поред вода, што је општа
карактеристика везана за Словене. О томе као и о типично словенској сналажљивости
на води поред већ поменутих писаца говоре Ретор Приск[41] и Менандар.[42]

Као и у архитектури IV века у Бачкој и Банату, тако и у овом периоду постоје два
основна типа станишта, полуукопане односно укопане куће и надземне куће, брвнаре и
дашчаре. Привреда оба периода је идентична. Упадљиво је да су проценти
животињских костију по врстама сасвим исти у насељима IV века и насељима V до VII
века, што говори о истом типу сточарења. Ову линију потврђује и мања количина
грнчарије која води порекло од грнчарије IV века са простора Бачке и Баната.

[Ometač]

Другим делом становништво V до VII века у Бачкој и Банату потиче са других
простора. Налази грнчарије пре свега указују на подручје међуречја Дњестар-Дњепар
и леве обале средњег тока Дњепра, односно ареал Черњаховске и Кијевске културе у
IV-V веку, а Пењковске и Колочинске културе у VI веку. Са тог истог простора
Словени су у Панонију сигурно долазили у време инвазије Хуна и Авара, иако се
миграције могу претпоставити и у мирном међупериоду друге половине V и прве
половине VI века.

Последњу сеобу Словена из овог периода потврђује и распоред словенских фибула
са маском, које се групишу на Дњепру, између Висле и Њемена као и у Панонији на
Балкану. Други простор са кога би могли потицати становници неких од насеља, пре
свега Ритска долина, јесте подручје насеља типа Ipoteşti-Ciurel-Cîdesti у југоисточној
Румунији, са кога су Словени могли доћи у време провале Авара у Панонију или
евентуално у време аварског похода на Словене у Влашкој 579. године.[43] Није
искључено да становници насеља у Апатину потичу са северозападних обода
Панонске низије, с обзиром да је могуће порекло дела грнчарије рађене на брзом
витлу управо из радионица са простора Доње Аустрије и јужне Моравске.

[Ometač]

Како је познато из историјских извора, Словени су се од VI века постепено
насељавали на Балкан. Да је то насељавање, између осталог, вршено из Паноније,
потврђује насеље Река у Винчи код Београда где је пронађена грнчарија сличан оној
из Апатина, као и налази грнчарије украшене усправним урезивањем са локалитета у
Аргосу, и околине Мостара којој одговара слична грнчарија пронађена у Падеју, али
и у насељима у Нитри на Миковом двору и у Острошкој Новој Вси.

Историјски гледано, најстарија насеља из овог низа настала су у време Хуна или
непосредно после њихове власти. То су насеља у Хоргошу и Гунарошу која су
основали највероватније Словени придошли са Хунима можда у заједници са
локалним становништвом које није избегло или побијено од Хуна. Насеље у Баћану
је само продужетак ових насеља, али из периода када већ не постоји хунска власт на
овим просторима, крајем V или почетком VI века. Насеље код Апатина припада
вероватно периоду пре власти Авара у Панонији, док насеље Ритска долина може
бити или из истог времена, или из времена доласка Авара о чему се за сада не
располаже са довољно археолошких чињеница, а писани извори су оскудни. Насеља
код Падеја и Турије припадају периоду Првог аварског Каганата и трају најдуже до
опсаде Цариграда 626. године.

[Ometač]

Хоргош - "Стуб 76" - објекат 6




Хоргош - објекат 4