Kada neko mesto, stešnjeno između reke, s jedne, i surovih planina sa druge strane,
ostavite bez puta, privrede ili bilo kakve perspektive, ne čudi što vremenom ljudi
pobegnu, a gradovi zamiru. To je, naizgled, slučaj i sa opštinom Ljubovija,
administrativnim centrom Azbukovice. Danas u njoj živi oko šest hiljada stanovnika,
skoro isto kao i nekada u Soko Gradu, obližnjoj tvrđavi od koje, vek i po nakon rušenja,
skoro da nije ostalo ni traga. Kažemo naizgled, jer ono što mnogi meštani ne vide, a
retki prolaznici mogu samo da naslute, polako izlazi na svetlost dana. Svuda naokolo se
prostire ogromno bogatstvo, koje decenijama niko nije znao da iskoristi.
časopis Horizonti