Zalutalo srce Homolja

[kojica]

Žagubica

Prema jednoj legendi, Žagubica je dobila ime po vojsci koja je u ovim krajevima nestala,
odnosno zagubila se. Nažalost, predanje nije u celo sačuvano, pa se više ne zna o
kakvoj vojci je reč, kada su ljudi nestali, da li su i kako stradali. Ipak, usud izgubljenih
ratnika kao da vekovima prati i samu varošicu. Okružena vencem planinskih vrhova,
daleko od glavnih saobraćajnica, Žagubica i danas deluje dalja i usamljenija nego što
zaista jeste. Od Beograda do nje je 167 kilometara, a od Kučeva, Despotovca, Bora i
Petrovca na Mlavi je deli svega pedesetak kilometara. Poslednjih godina, zahvaljujući,
pre svega, turističkoj manifestaciji Vrela Homolja, ovde dolazi sve više ljudi, a priča o
njenoj lepoti, gostoprimstvu, sačuvanim običajima i svemu što se može videti, probati ili
čuti, polako dopire i do onih koji bi ovde rado proveli godišnji odmor ili barem vikend.


časopis Horizonti

[kojica]

Dugo putovanje na istok

Do Žagubice se iz pravca Beograda najbrže stiže autoputem do Požarevca, a zatim se
produžava ka Petrovcu na Mlavi. Posle pedesetak kilometara stižete i do ove homoljske
varošice. Na njenu teritoriju, međutim, ulazite znatno ranije. Čim prođete poslednje
ravnice plodnoga Stiga, zađete u Gornjačku klisuru i krenete uz desnu obalu Mlave, pred
vama se pruža jedan lep i mnogima tajanstven svet. Tu negde je i granica homoljskih
opština, a skoro na svakom kilometru ćete sresti nešto što će vam, u najmanju ruku,
probuditi maštu. Najpre se, s leve strane puta, vidi neobična višespratnicu uklesana u
stenu, sa rupama od vrata i prozora. Table sa objašnjenjem nema, nema je ni u
turističkim brošurama, pa vam preostaje samo da nagađate koliko je stara i kakvu je
svrhu imala. Čuli smo da je reč o o zgradi nekadašnje Mitropolije, koju je, uoči boja na
Kosovu, podigao knez Lazar. Prema predanju, sluteći poraz i najezdu Turaka, želeo je da
podigne hram koji bi, u slučaju nužde, poslužo i kao odstupnica kneževoj porodici.

[kojica]

Nedaleko odatle, na levoj obali Mlave, sveti Knez je podigo i manastir Gornjak, koji će
malo koga ostaviti ravnodušnim. Opisijući ovo mesto, sredinom 19. veka, Milan Đ.
Milićević je kazao da se onima koji dolaze iz pravca Požarevca trud bogato nagrađuje –
„prekrasnim pogledom na mlavsku dolinu, a naročito na čudni tesnac koji je Mlava sebi
prokopala od Homolja sve do sela Ždrelo“.

Izlaze ći iz Gornjačke klisure ubrzo stižete i do Krepoljina, sela vrednih ljudi i
gostoprimljivih domaćina. Ne morate pitati čime se bave, jer je to očigledno – čuvaju
ovce, gaje pčele i nude ono čime se Homolje ponosi – sir, kajmak, odličan med i
nadaleko čuvenu jagnjetinu. Ovde je i raskrsnica puteva – levo se nastavlja ka Žagubici,
a desno se skreće ka Krupajskom vrelu, jednom od najlepših i najvećih kraških izvora u
Srbiji. Dok gledamo modrozelenu vodu koja izbija iz pećinskog otvora, jezerce i prelepi
vodopad, postaje nam jasno zašto se do Žagubice dugo putuje. Jednostavno, dok
zastanete i pogledate sve ono što je priroda ovde podarila, dan je odmakao. I kada se
stigne pred samu varoš, ne valja žuriti. Tek toliko da vam ne promakne i jedan od
najstarijih hramova u Srbiji – Trška crkva.

[kojica]

Vrelo Mlave


Krupajsko vrelo


Traže blago, a ne vide ga

Naselje Žagubica je sedište istoimene opštine na istoku Srbije. Okružena je planinama –
na zapadu je Gornjak, na jugu Beljanica, na istoku se izvija Crni vrh, a na severu se
ocrtava obris Homoljskih planina. Ipak, sama varoš je smeštena u plodnoj ravnici, a krasi
je prelepa okolina sa brojnim kulturno-istorijskim i prirodnim spomenicima. Najzanimljivije
je vrelo Mlave, koje izvire praktično na samoj ivici grada.

[kojica]

Prečnik Vrela je oko 25 metara, ali se ne zna tačno koliko je duboko. Naš vodič i
domaćin – Dragomir Bogdanović, objašnjava da su ronioci stigli do 74. metra dubine, ali
dalje nisu mogli zbog jakog pritiska vode, koja pristiže sa dna, ali i iz bočnih kanala.
Pretpostavlja se da veći deo Beljanice, planine na čijoj severnoj strani vrelo izvire, leži
na ogromnom jezeru, čime se objašnjava i veliki broj izvorišta na celom području. Iako
nije do kraja istraženo, zna se da vrelo ima oblik levka i da je dubina gornjeg, šireg dela,
dvadesetak metara. Otprilike na toj dubini su ronioci „napipali“ i brojne ostatke ljudske
tvorevine, između ostalog, i jedan nemački kamion zaostao iz Drugog svetskog rata. Ovo
otkriće je ponovo „podgrejalo“ omiljenu temu na istoku Srbije – priču o izgubljenom
zlatu! Naime, veruje se da su Nemci, ne mogavši da ponesu blago, natovarili kamion
zlatnim polugama i gurnuli ga u vodu. Mada se u ovo, kao i u većinu sličnih priča teško
može poverovati, verujemo da mnogima i danas razigrava maštu. S druge strane, podaci
o dubini i jačini mlaza podzemnih voda takođe deluju nestvarno, jer na samoj površini
jezerce deluje veoma pitomo i plitko. Miran tok Mlave narušavaju samo jata pastrmki, čiji
se kapitalni primerci mogu sresti na svakom koraku. Ovaj omiljeni ulov sportskih
ribolovaca je, ujedno, i zaštitni znak ove reke, ali i celog Homolja, jer je teško naći neki
kraj u Srbiji sa tolikom količinom i kvalitetom ove ribe.

[kojica]

U Žagubici danas živi jedva nešto više od četiri hiljade stanovnika. U potrazi za boljim
životom mnogi odlaze, najčešće u inostranstvo, a zavičaj posećuju samo leti. Uspeh i
teško stečene pare pokazuju vozeći „besne“ automobile i gradeći velike kuće, a
višegodišnju zaradu često troše i na skupe svadbe i krštenja. Malo ko razmišlja da se
novac može i drugačije uložiti. Kada pogledate čega sve ima u ovoj kotlini, kakva je
priroda i kakve su mogućnosti, verujemo da bi iste pare mogli ovde i lepše i lakše zaraditi.

Nedostatak smeštaja

U blizini Vrela je i istoimeni hotel. Ima šesdeset soba, duplo više kreveta i hronični
problem sa nedostatkom slobodnih ležaja. Trenutno borave gosti iz Kanade, koji ovde
istražuju prirodna i rudna bogatstva. Očekuje se da istim poslom uskoro dođu i Rusi, a
sve više je i turista. U vreme održavanja raznih manifestacija i takmičenja, jedan od
najvećih problema je nedostatak smeštaja. Po rečima Mileta Stojkovića, direktora
Turističke organizacije, mnoge privatne kuće ispunjavaju najviše kriterijume za smeštaj
gostiju, ali se ovim poslom malo ko bavi. Jednostavno, sporo se razvija svest o tome da
se hleb, očigledno, može zaraditi i „bez motike“.

[kojica]

Voda koja ćuti

U samoj Gornjačkoj klisuri, otprilike na pola puta između nekadašnje Mitropolije i
manastira Gornjak, zabeležili smo retku prirodnu pojavu. Naime, na jednom delu rečnog
toka, dugom oko sto metara, Mlava se uopšte ne čuje. Ovo mesto meštani zovu Voda
koja ćuti, a zabeleželi smo i nekoliko legendi koje „objašnjavaju“ ovu pojavu. Po jednoj
priči, glasnik sa Kosova je upravo na ovom mestu narodu javio vesti o izgubljenoj bici. U
tom trenutku, kaže legenda, sve je zanemelo. I ljudi i gora i šuma i voda. Od tog
vremena žubor Mlave se ovde više nije čuo. Ali postoji i drugo predanje. Naime, uoči
Kosovskog boja, loveći po ovim planinama, knez Lazar je sreo u šumi isposnika, svetog
Grigorija. Knez je želeo da razgovara sa svetim čovekom, ali on nije hteo da pređe na
drugu stranu Mlave, te je razgovor započet glasnim dovikivanjem preko hučne reke.
Kada je svetitelj shvatio da je reč o pobožnom čoveku, uz pomoć molitve Božije, utiša
na tom mestu hučanje reke i mirno porazgovara sa knezom. Grigorije je ostavio jak
utisak na kneza, koji je ispunio želju svetitelja da se ovde podigne bogomolja u slavu
Vavedenja presvete Bogorodice.

[kojica]

Loza leči neplodnost

Trška crkva datira iz dvanaestog veka i smatra se jednim od najstarijih spomenika
kulture u Homolju. Reč je o jednostavnoj građevini, rađenoj u stilu raške škole, sa
vrednim kamenim portalom na ulazu u pripratu. Ikone u crkvi su u drvenim ramovima, a
veruje se da potiču iz 17. veka. Uz spoljni zid, na severoistočnoj strani, može se videti
samonikla vinova loza, za koju se veruje da, poput one na Hilandaru, leči neplodnost.
Prvi slučaj je zabeležen pre deceniju i po, a od tada je, kažu, uz pomoć molitve, posta i
zrna grožđa, desetak parova rešilo ovaj problem.

[kojica]

Noć u Gornjaku

Kažu da je svoje najlepše stihove Đura Jakšić napisao upravo u Gornjačkoj klisuri.
Nesrećnog Đuru su vlasti često slale da službuje po raznim „zabitima“, ali on to,
očigledno, nije doživljavao kao kaznu. I doista, kada danas prođete ovim krajem, jasno
vam zašto su ovuda tokom istorije rado prolazili razni velikaši. Manastir Gornjak je
zadužbina kneza Lazara, a građen je uoči same Kosovske bitke. Pored manastirske crkve
je izgrađen savremeni konak za potrebe sestrinstva i brojnih gostiju, a turiste najviše
zanima mala kapela iznad crkve, uklesana u stenu. Podseća na manastir Ostrog u Crnoj
Gori, a u njoj su položene mošti svetog Grigorija.