Паметна забава

[kojica]

БЕОГРАДСКИ ВРЕМЕПЛОВ БУДУЋНОСТИ

Водимо вас у зграду Центра за унапређење науке на Новом Београду

Аутор: Соња Ћирић


Овако ће изгледати новобеоградски Центар за унапређење науке

[kojica]

Aко, на пример, сада шетате, то вам омогућава сила гравитације; ако припремате
чај за себе и пријатеље, неопходна вам је топлота како би вода, без које нема овог
напитка, почела да ври; ако милујете меку длаку ваше мачке док вам она мирно
седи у крилу, може и мачку и вас у томе да прекине пецкави електрицитет; ако
читате овај текст, не бисте ништа сазнали о причи која следи да се у вашем оку и
мозгу не одвијају разни закони физике, биологије, психологије и ко зна којих још
наука.

Да ли сте свесни тога док радите то што радите? Вероватно – не. Зашто? Да
ли зато што мислите да се наука налази само тамо где су научници? Вероватно –
да. У Центру за промоцију науке тврде да грешите, и спремни су да вас разувере.

Центар за промоцију науке је у Београду, основала га је прошле године наша
држава с намером да грађанима прикаже најновија сазнања о свету, да им
приближи науку и да на тај начин подстакне њен развој. Ништа ново –
помислићете: има много установа којима је наука основно опредељење. То јесте
тачно, али центар о коме причамо има још један, посебан и јединствен задатак. У
њему ће бити приказане многе науке, и природне и друштвене, и то тако да свако
може сам да испроба и „открије” њихове законе – и дете које тек открива свет и
научник који све то зна али можда не на тај начин, а наравно и они између ове две
категорије. А то, признаћете, не можете ни у једном музеју ни институту! Барем не
код нас!

Прекинимо начас даље описивање шта све нуди и шта се све може у овом
центру, да бисмо испричали зашто је однедавно ова установа постала честа тема у
нашој јавности.

[kojica]

Свемирски брод

Ускоро ће, на Новом Београду, у блоку 39, почети изградња зграде Центра за
промоцију науке. Биће то зграда какве нема ни у Србији, а ни много, много даље
одавде. Биће то зграда која није на земљи, „издигнути град”, како ју је назвао њен
творац, архитекта Волфганг Чапелер из Аустрије. Зграда коју је Чапелер
предложио највише се допала жирију међународног архитектонског конкурса
приређеног да би се добио најбољи пројекат за будућу зграду Центра. Био је то
први међународни архитектонски конкурс отворен у Србији након скоро 30
година. Одазвала су се 242 учесника из 39 земаља. Сматра се да је оволику
заинтересованост архитеката света за грађевину у Београду изазвао конкурсни
задатак: тражена је зграда која ће изгледом одговарати оном чиме се Центар бави,
која ће показати његову намеру и замисао, зграда која неће бити очекивана и
уобичајена. Мора да се призна да је Чапелеров пројекат заиста задовољио овај
услов!

Према пројекту архитекте Чапелера, зграда дотиче земљу само на четири тачке
из којих се уздижу по три стуба од 16 метара, четири трипода, која је држе.
Чланови жирија оценили су да је конструкција на којој ће се налазити зграда, иако
делује врло необично, једноставна и добро осмишљена. Закључили су да је
пројекат задовољио и услове и жеље конкурсног задатка (да зграда не буде
уобичајена), да повезује шездесетогодишњу историју Новог Београда с
архитектуром будућности, а да ће град добити зграду која ће га обележити и која
ће постати симбол науке и архитектуре.

Чим је награђени рад приказан јавности, медији су будућу зграду Центра за
промоцију науке прозвали „свемирски брод”, описујући је као чудо. А, у ствари, то
ће бити врло једноставна зграда. Уверите се сами.

[kojica]

Као и све друге савремене зграде, и ова ће имати гаражу испод земље. Излаз из
ње неће бити улаз у приземље зграде, као што би се помислило, већ улаз у парк!
Цело приземље намењено је великом парку пуном дрвећа и осталог зеленила, с
воденим површинама и пешачким, бициклистичким и стазама за трчање. Одатле се
лифтовима, пешачким рампама или степеницама пење 16 метара од тла где је улаз
у зграду. Ту је предворје, уобичајен део сваке зграде отворене за посетиоце.
Одатле лифт води до првог спрата, до изложбеног простора од 4600 квадратних
метара за сталне и привремене изложбе. На том нивоу су и учионице и
лабораторије, а на следећем су планетаријум и конгресна дворана.

Планетаријум је уједно и научни театар опремљен 4D дигиталном технологијом,
па ће у њему моћи не само да се путује кроз простор и време, већ и да се гледају
бројни забавно-образовни филмови. Због такве опреме и због облика
планетаријума, у њему ће се посетилац осећати као у простору без граница. На
врху зграде биће ресторан с величанственим погледом на цео град. Дакле, ако
занемаримо чињеницу да ће бити изнад земље, ово ће бити једна сасвим
једноставна зграда, као и многе друге у граду. Очекује се да ће бити завршена до
краја идуће године.

[kojica]

Доживљај за памћење

Али, да наставимо причу тамо где је прекинута, да наставимо набрајање шта све
нуди Центар за промоцију науке и због чега се разликује од других научних
установа. Ево одмах примера и доказа.

Основни закони и принципи разних наука биће приказани у неколико десетина
тематских целина постављених у изложбеном, најпространијем, делу зграде. Све
те законитости и појаве биће приказане помоћу експоната који су, како се то
стручно каже, интерактивни. То значи да сваки експонат можете да додирнете, да
управљате њим или да радите нешто треће како бисте сами дошли до научне
појаве или законитости због које је ту. За разлику од других установа које су
посвећене некој науци, овде нећете сазнавати шта је тај-и-тај научник открио
читајући текст на паноу или слушајући предавање водича, већ ћете све то
откривати – сами.

[kojica]

„Свако ко дође у Центар моћи ће да пипне, помери, омирише, проба све што жели.
Моћи ће да легне на факирски кревет, или да проба да се у такозваном родеу
одупре сили инерције. Доказано је да оно што чујемо памтимо кратко време, а да
само оно у чему учествујемо, што искусимо, можемо да запамтимо заувек.
Искуство и доживљај пресудни су за памћење” каже Александра Дрецун,
директорка Центра за промоцију науке. „Морамо да погледамо кроз микроскоп
како бисмо видели састав ћелије, или да отопимо чоколаду и ставимо је на хладно
како бисмо схватили принцип флуида. Искуствени метод је битан и занимљив кад
се објашњава детету од три године и неком ко их има 50 и више. У 21. веку чак су
и музеји у којима су изложена уметничка дела интерактивни па деца у њима
цртају, праве макете или вајају. У 21. веку не би требало да буде другачије. То је
једини начин да наука од детињства постане уобичајени део свакодневног живота,
једини начин да се разувере сви они који имају предрасуду да је наука нешто чиме
се баве само малобројни, посебни људи. Свако може да се бави науком. Уосталом,
свако се и бави науком, сваког дана, док ради најобичније ствари, а да тога није
свестан. Намера Центра је да увери људе да је наука део њих.”

[kojica]

Поглед у свемир – замисао планетаријума у Центру


Шашава гравитација

Тако ће, на пример, у делу сталне биолошке поставке бити сто с микроскопима и
припремљеним препаратима, мрачна соба с моделом јајне ћелије и сперматозоида
објасниће оплодњу, ланац исхране показаће ко кога једе у екосистему, у
инкубатору ће се сваког дана излећи пиле, ДНК модел показиваће тајне
наслеђивања, колонија пчела и мрава живеће свој живот пред посетиоцима
Центра.

Затим, део поставке намењен математици показаће да се бројеви и све у вези с
њима налази свуда око нас, и да се до великих и важних математичких
законитости може доћи кроз игру. На пример, Питагорина теорема: у једном од
такозваних математичких апартмана биће три плитка акваријума постављена над
катетама и хипотенузом правоуглог троугла како би показала да је количина воде
у квадрату над хипотенузом једнака збиру воде у квадратним посудама над
катетама.

[kojica]

Један од експоната који ће објаснити важна открића психологије зове се „шашава
гравитација”, а показује шта се догађа кад чула немају усаглашен став. Кад се уђе
у собу која је крива у односу на тло, вид говори да је у њој све уобичајено зато
што види зидове спојене под правим углом. Али, систем равнотеже осећа да је
соба крива па зато, кад би неко стао паралелно са зидом, одмах би пао зато што
ум добија различите податке.

У целини посвећеној хемији неизбежан је, зар не, Периодни систем. Зато ће се
на „периодном зиду” налазити прави хемијски елементи, осим, наравно,
радиоактивних који ће бити само обележени, а на другом месту моћи ћете
маркером да додирујете атоме елемената Периодног система и да, комбинујући их,
производите виртуелне хемијске реакције.

Физика ће бити подељена на своје теме: кретање, звук, светлост, магнет,
електрицитет, астрономију и све остало. На пример, свака огромна варница из
Теслиног резонантног трансформатора производиће одређену ноту, па зато и
мелодију. Биће то „певајући Теслин трансформатор”. Ко год буде хтео, моћи ће да
уђе у Фарадејев кавез и на својој кожи осети правило да простор ограничен
металном мрежом задржава електрично поље и биће потпуно безбедан иако ће
електричне варнице ударати о кавез.

Нећемо даље с набрајањем... а, ко зна, можда ћете већ приликом прве посете
Центру за промоцију науке одлучити да и сами кренете путем Питагоре, Њутна,
Тесле, Марије Кири, Мендељејева...

[svetlost]

Svojevremeno sam bila "zaražena" kvizovima, ali obzirom da se tu pitanja uglavnom ponavljaju,vremenom su mi dosadili. Slučajno tražeći nešto novo sam naletela na Prvi srpski kviz blog i bila prijatno iznenađena. Blog uređuje Aco Brajković, čovek koji je učestvovao u mnogim nama poznatim kvizovima, zajedno sa svojim prijateljima. Ono što čini posebnim ovaj kviz blog je raznolikost pitanja i mogućnost učenja ( naravno ko ne zna odgovore na postavljena pitanja). Ta kviz pitanja mogu se naći i u enigmatskom časopisu Razbibriga ( eto koincidencije ).
Navešću samo neka npr.:
Koji je jedina vrsta sunđera koja ne živi u vodi?
To je lufa sunđer ili Luffa cylindrica Roemer. To je jedna vrsta tikve iz čijih se plodova vadi meso u vidu sunđeraste mase prošarano celuloznim vlaknima. Kada se očisti od semena i osuši dobija se sunđer poznat kao lufa. Više o ovom sunđeru pročitajte ovde http://www.garden.rs/tekstovi/lufa.html
ili
Ligar i tigon su hibridi dobijeni ukrštanjem koje dve životinje?
Ukrštanjem lava i tigra. Ali onda sam se malo bacila u istraživanje koje sve hibridne vrste mogu da se dobiju njihovim ukrštanjem i otkrila ovo http://strangehybrids.com/?p=25
a onda sam otkrila i ovo, učestvujući na mnogim kvizovima često pitanje je bilo koja je najbrža životinja na svetu, naravno odgovor je opštepoznat gepard, ali tačan odgovor nije gepard već kopepod a to se može videti ovde
http://www.rtv.rs/sr_lat/magazin/kopepod---najbrza-zivotinja-na-svetu_189893.html
Možda nisam izabrala pravu temu gde ovo pišem ali cenim da je ovo pametna zabava .