Удри мушки
Слободанка Лазаревић
Истраживање у оквиру ширег вишегодишњег пројекта организације Царе
Интернатионал, која се бави спречавањем насиља код младића, спроведено је у
Србији (Београд, Прокупље), БиХ (Бањалука, Сарајево) и Хрватској (Загреб).
Испитано је 2567 ученика који су похађали први и други разред типично „мушких”
школа. Резултати до којих су дошли истраживачи Џ. Кроуновер с Универзитета
Небраска и С. Душанић са Одсјека за психологију из Бањалуке нису нимало
ружичасти. Око 50 до 70 одсто младића у свим градовима учествовало је у тучама,
често под дејством алкохола и марихуане. Изјављују да се тако доказује мушкост, јер
сматрају да мушкарац треба физички да буде неустрашив, храбар, јак, предводник у
друштву. Као повод за понашање „удри мушки”, младићи наводе доказивање пред
вршњацима, а као узрок истичу доживљено насиље родитеља и вршњака, недостатак
подршке у породици, лош утицај медија и опште лоше прилике у друштву.
Истина је да је све више насиља на нашим улицама, а све мања безбедност по
школама. Узроци повећане насртљивости су познати, а решење би могло бити у
мењању образаца понашања код младих. Кад науче како се невоље решавају путем
надмоћи ума и духа, неће тучама стицати углед. Невоље су укорењене представе о
мужевности код нас по којима прави мушкарац треба да покаже „јаку руку”.
На појаву насиља као цивилизацијског посрнућа и незрелости ставова психолози
су узвратили низом програма, углавном по школама, али је потребно да се сви
укључимо – па нећемо, ваљда, у тим светским истраживањима увек да будемо
насилници.