Скитња кроз психологију

[Ometač]

Удри мушки
Слободанка Лазаревић

Истраживање у оквиру ширег вишегодишњег пројекта организације Царе
Интернатионал, која се бави спречавањем насиља код младића, спроведено је у
Србији (Београд, Прокупље), БиХ (Бањалука, Сарајево) и Хрватској (Загреб).
Испитано је 2567 ученика који су похађали први и други разред типично „мушких”
школа. Резултати до којих су дошли истраживачи Џ. Кроуновер с Универзитета
Небраска и С. Душанић са Одсјека за психологију из Бањалуке нису нимало
ружичасти. Око 50 до 70 одсто младића у свим градовима учествовало је у тучама,
често под дејством алкохола и марихуане. Изјављују да се тако доказује мушкост, јер
сматрају да мушкарац треба физички да буде неустрашив, храбар, јак, предводник у
друштву. Као повод за понашање „удри мушки”, младићи наводе доказивање пред
вршњацима, а као узрок истичу доживљено насиље родитеља и вршњака, недостатак
подршке у породици, лош утицај медија и опште лоше прилике у друштву.

Истина је да је све више насиља на нашим улицама, а све мања безбедност по
школама. Узроци повећане насртљивости су познати, а решење би могло бити у
мењању образаца понашања код младих. Кад науче како се невоље решавају путем
надмоћи ума и духа, неће тучама стицати углед. Невоље су укорењене представе о
мужевности код нас по којима прави мушкарац треба да покаже „јаку руку”.

На појаву насиља као цивилизацијског посрнућа и незрелости ставова психолози
су узвратили низом програма, углавном по школама, али је потребно да се сви
укључимо – па нећемо, ваљда, у тим светским истраживањима увек да будемо
насилници.

[Ometač]

Нема воде до ракије

Ако сте се запањили кад вам је „младунче” за рођендан тражило да купите педесет
флаша пива за друштво, знајте да нисте усамљени. „Истраживање о опијању код
младих” које су урадили М. Виденовић, Д. Плут и Ј. Пешић с Института за
психологију из Београда на узорку од 1722 средњошколца из девет градова Србије,
показало је да је опијање међу омладином веома присутно. При том млади у томе не
виде ништа лоше, чак „циркање” оцењују као пожељно понашање које обезбеђује
чешће и чвршће везе с вршњацима. Кажу: ако пијеш, нема да бринеш, никад нећеш
бити сам. Не би нас зачудило да то буде рефрен једне од многих песмица за
сплавове које величају стање духа под утицајем алкохола (под условом да је
аспирин при руци).

Тачно је да алкохол опушта и разбија кочнице, али увек постоји оно „јутро после”.
Алкохол спречава лучење серотонина, хормона спокоја и задовољства, због чега је
сутрашњи дан увек туробан, а тегобе надуване до пуцања. Да не помињемо буђење
поред непознате особе, удесе при вожњи... Опијање је потез који може некога да
матира за цео живот.

[Ometač]

Ко те шиша, помози ми

Шта да се ради? Према истраживању „Шта млади цене, а шта им смета код вршњака и
одраслих” (В. Огњеновић, Б. Шкорц), млади очекују од одраслих помоћ, али не
подносе забране, критике и казне. Незгода је што се на том узрасту јавља отпор према
ауторитету, па деца показују неку врсту омаловажавања одраслих, а овамо чезну за
њиховом пажњом и жарко желе да им они својим искуством помогну да склопе
коцкице о себи и стварности, да донесу исправне одлуке... Ходање по тој танкој жици
је тешко, зато је савет стручњака психотерапеута добродошао.

[Ometač]

Не блесави се!

Можда није у најближој вези с овим о чему смо до сада писали, али истраживање
„Колико је у Србији важно да се у васпитању подстиче дечја машта” даје неку копчу.
Према налазима С. Максић с Института за педагошка истраживања и З. Павловић с
Института друштвених наука, код грађана Србије машта као пожељна особина и циљ у
васпитању налази се на последњем месту.

Сматрамо да то има неке везе с претходним истраживањима зато што подршка
машти у детињству ствара услове за окретање стваралачком понашању у каснијем
добу. Верујемо да креативне особе, а она не мора да се испољава само у области
уметности, науке и технике, већ и у организацији свакодневног живота, могу да
смисле бољи начин провођења времена од туче и опијања.

[Ometač]

хормон стреса

Професори из Ајове дошли су до још једног занимљивог закључка који је у вези с
тужним, односно веселим расположењем. Закључак сродног истраживања гласи: ко
увече одлази на спавање нерасположен, с тешким мислима, сетан и плачљив, ујутру
ће се највероватније пробудити веселији него обично.

Лекари су током дана мерили количину кортизола у крви добровољаца. Кортизол
је познат као хормон стреса, одговор за раст шећера у крви, али и раст крвног
притиска. Између осталог, битно утиче на расположење и памћење. Примећено је да
је код људи који су увече изузетно лоше расположени, чак склони плачу, количина
кортизола у крви већа него код оних који су весели отишли на спавање. Стога, иако
нерасположени, знајмо да ћемо се ујутру пробудити крепки и боље расположени.
Посебно уколико смо пре него што смо утонули у сан, добро размислили о свим
ружним догађајима који су нам се десили током дана.

[Ometač]

Аристотелова прича

Доктор Џастин Фејнстин, професор неурологије на Универзитету у Ајови, са својим
сарадницима, одабрао је десет особа које пате од једне врсте амнезије –
немогућности да „обраде” новија сећања. Таквим особама приказивани су изузетно
тужни филмови. После гледања они нису успевали да препричају њихов садржај, јер
се нису ни сећали онога што су гледали! Међутим, осећање дубоке туге које нису
могли да опишу, било је присутно. Туга је трајала данима. Никако нису успевали да
се ослободе сетног расположења. А нису могли да се сете зашто.

Оглед је поновљен с истим добровољцима. Овога пута гледали су комедије, односно
веселе и смешне филмове. Исход је био сличан, с једном разликом. Осећање сете
после гледања тужних филмова трајало је неупоредиво дуже. Закључак доктора
Фејнстина био је следећи: немогућност да се сетимо и имамо пред очима тужне
тренутке из сопственог живота, ствара неодређено, једнако тужно осећање кога се
тешко ослобађамо. Према његовом мишљењу, уколико се с времена на време
присећамо несрећних тренутака, то ће довести до својеврсног ослобађања од туге.
Неке врсте катарзе. Уосталом, управо о томе је још давно говорио грчки филозоф
Аристотел расправљајући о утиску који на човека има старогрчка трагедија.

Способност да поново замишљамо тужне догађаје омогућава нам да о њима још
једном размислимо. А кад спознамо осећање туге, почињемо да схватамо разлоге
који су до таквог осећања довели. Чињеница да људи који пате од амнезије или
Алцхајмерове болести не могу да памте догађаје, објашњава уједно и њихово стално
меланхолично расположење.

[Ometač]

Плавооки су паметнији

Људи с плавим очима интелигентнији су од особа које имају тамне очи, показало је
истраживање које је недавно спроведено на Универзитету у Луисвилу, у америчкој
држави Кентаки. Неуролози су открили да постоји блиска веза између боје очију и
поимања, односно разумевања ствари. По њиховој оцени, плавооки су склони да буду
мислиоци: они брижљиво воде рачуна о „стратегији” својих поступака, али и мисли, за
разлику од црнооких који нису томе склони. Зато на испитима постижу бољи успех.
Поред тога, добро играју голф и шах.

[Ometač]

Ко много ради, боји се секса!

Тридесет две хиљаде људи учествовало је у истраживању које је недавно спроведено
међу грађанима Немачке, а циљ је био да се покаже какав је однос према полној
љубави оних који много раде и највећи део времена проводе на радном месту.
Професори Универзитета у Гетингену дошли су до занимљивих закључака у вези са
сексуалним понашањем данашњих Немаца. Чак 46 одсто мушкараца који се труде да
дођу до највиших положаја на послу, заправо се плаше полне љубави - остају дуго
на послу јер заправо избегавају љубав. Исто је и са женама: даме познате под
енглеским надимком „workaholic”, према сопственом признању, врло ретко
упражњавају полну љубав. Стално су на послу само да не би водиле љубав. Има и
оних који никада не воде љубав: такви се - према овом истраживању - могу
препознати по томе што остају на послу и када то није потребно.

[kojica]

Плавооки су паметнији

Људи с плавим очима интелигентнији су од особа које имају тамне очи, показало је
истраживање које је недавно спроведено на Универзитету у Луисвилу, у америчкој
држави Кентаки. Неуролози су открили да постоји блиска веза између боје очију и
поимања, односно разумевања ствари. По њиховој оцени, плавооки су склони да буду
мислиоци: они брижљиво воде рачуна о „стратегији” својих поступака, али и мисли, за
разлику од црнооких који нису томе склони. Зато на испитима постижу бољи успех.
Поред тога, добро играју голф и шах.

Eto, znala sam.

[DaDole]

Eto, znala sam.

A..u tom grmu leži zec
p.s. a šta je sa zelenim očima? Jel se one tretitraju kao vrsta plave(da znam šta mi je činiti )

[kojica]

Pa ne znam... Možda u amerikama nema zelenookih...

[Bisernica]

kako da ne ,puna MENSA plavookih
svi došli sa Univerziteta u Luisvilu

[DaDole]

kupiće sebi neda sočiva..dabome,pa onda imam da trepćem do mile volje

[kojica]

Нови погледи на мозак

Написао: Том О’Нил




На слици:
Нови тип скенирања мозга открива шему нервних кола и путева.

[kojica]

Волимо да се хвалишемо нашом сивом масом, која повезује интелигенцију са
можданим ћелијама. Али, према неуролозима, то важи и за белу масу, смотуљак
нервних влакана налик шпагетима и мрежа које преносе информације између
различитих делова мозга. Из ових веза се сазнаје ко смо ми, каква су наша
сећања, мисли и емоције. Проблем је у томе што нису постојали уређаји којима је
могао да се види и дешифрује неурални лавиринт код живих субјеката. То се сада
мења.

Са 40 милиона америчких долара савезне подршке, истраживачки тимови САД-а
користе најсавременије скенере да створе библиотеку „конектома” – мапа струјних
кола мозга за које се очекује да ће открити како овај орган одговара на старење,
учење и друге процесе. Подаци из Пројекта људског конектома могли би да
обезбеде увиде у лечење аутизма и шизофреније.

На тест слици оно што изгледа као перика неког кловна у ствари је бојом
шифрована слика путева које су створили нервни путеви мозга. Сваки струк
представља хиљаде нервних влакана који се зову аксони. Творац ове слике, Ван
Ведин, професор са Харварда, изумео је тродимензионални процес сликања који
разоткрива везе тако што прати кретање воде кроз ткиво влакана. „Мозак је
толико организован”, диви се он. „То је његова истинска лепота.”

[причалица]

добро играју голф

pa da...najbolji golfer na svetu je onaj crnac tajger vuds koji i ne zna da ima plave oči

[kojica]

U Srbiji tek svaki deseti pacijent obrati se psihijatru



BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Periša Simonović izjavio je,
povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, da građani Srbije najviše pate
od neurotskih poremećaja, promene raspoloženja, depresije i konzumiranja opojnih
supstanci, naročito alkohola koga veoma često kombinuju sa psihijatrijskom terapijom.

On je dodao da se tek svaki deseti građanin obrati lekaru za pomoć, za razliku od
evropskih zemlja gde svaki treći pacijent zatraži pomoć psihijatra. Simonović je na
današnjoj konferenciji za novinare istakao da će se Predlog Zakona o zaštiti lica sa
mentalnim smetnjama do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri.

[kojica]

"Zakon bi trebalo da pomogne da se na bolji i efikasniji način reguliše problem duševnih
poremećaja i da se urede procedure u smislu kvalitetnijeg lečenja onih kojima je
potrebno bolničko lečenje, kao i regulisanje elemenata vezanih za prinudnu
hospitalizaciju", objasnio je državni sekretar. Simonović je precizirao da će o dužini
trajanja prinudne hospitalizacije odlučivati nadležni lekar, kao i da će u slučaju da
pacijent ne pristaje na nju, biti angažovane i odgovarajuće pravosudne instance,
pogotovo kada se radi o pacijentima koji su opasni po sebe i svoju okolinu.

Prema Simonovićevim rečima, prethodnih 365 dana je bilo obeleženo sloganom "Duševne
bolesti nisu zarazne, ali ravnodušnost jeste" i u tom duhu će Ministarstvo zdravlja i
organizacije Karitas (Caritas) Srbije i Karitas Italije i drugim partnerima nastaviti
sprovođenje kampanje protiv socijalne isključenosti ljudi sa mentalnim problemima. On je
najavio da će se centralni događaj obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u
Beogradu održati u nedelju, 9. oktobra u 11 sati, na platou kod Filozofskog fakulteta
Informativnom kampanjom koju će voditi udruženja korisnika koja promovišu mentalno
zdravlje. Kampanja će takođe biti organizovana i u mnogim drugim mestima - Nišu,
Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Novom Kneževcu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Kucuri...

[kojica]

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je kazao da vreme u kome živimo pogoduje
bolestima mentalnog zdravlja i da shodno tome svi moramo da nađemo dovoljno vremena
za integralno zdravlje. Hočevar je na konferenciji za novinare istakao da sve verske
zajednice treba da promovišu zajedništvo i solidarnost u svakoj porodici, tako da niko ne
bude prepušten samom sebi. Otac Vukašin Milićević je rekao da crkva mora stalno da
propagira ideju zajedništva, koja je temelj Jevanđelja. Konferenciji za novinare
prisustvovao je predsednik Udruženja za zaštitu pacijenata sa duševnim smetnjama iz
Niša Miroslav Mišić, koji boluje od paranoidne shizofrenije. Kako je rekao, dijagnoza mu je
postavljena 2004. godine, od kada redovno ujutro i uveče uzima terapiju, dobro se
oseća, uspeo je da očuva svoj društveni život i uspešan je student prve godine
psihologije.

Mišić je ukazao da je, pored stigmatizacije društva, bitno za svakog pacijenta da se
koliko je moguće, izbori sa autostigmatizacijom koja je veoma zastupljena kod svakog
pacijenta, jer se zbog svojih problema oseća manje vrednim. Kao glavne rezultate u
oblasti mentalnog zdravlja od oktobra 2010. do danas, učesnici konferencije za novinare
su naveli novi Zakon o mentalnom zdravlju, početak realizacije novih usluga u zajednici
kroz eksperimentalne projekte kao što su kućne posete promovisane od strane Karitasa i
odeljenja za psihijatriju u Valjevu i Šapcu ili od strane Udruženja pacijenata širom Srbije,
novi projekti kojima se postiže radna inkluzija osoba sa mentalnim bolestima, koje su
inače praktično isključene sa tržišta rada. Karitas u Šapcu i Valjevu i udruženje Naša
kuća u Beogradu uključili su ljude sa mentalnim bolestima u svoje socijalna preduzetničke
aktivnosti, a rezultati u smislu zdravstvenog stanja i radne produktivnosti pokazuju da je
moguća efikasna integracija ovih ljudi u radno okruženje. (Tanjug)