Историја - занимљивости

[Sandokan]

ADOLF HITLER UMRO 1962. U ARGENTINI

(25) Ponedeljak, 17. Oktobar, 2011.| Autor: Novinske agencije



VAŠINGTON - Adolf Hitler nije počinio samoubistvo u Berlinu u 1945, ali je živeo u Argentini sve do njegove smrti 1962, objavljeno je u novoj knjizi.

Viliams i koautor Simon Dunstan su u svom istraživanju proučavali poverljive dokumente i forenzička ispitivanja.
Autori kažu da su pronašli neverovatne dokaze koji upućuju da su nacistički vođa i njegova ljubavnica Eva Braun, tajno leteli iz Nemačke i odvedeni u zemlju Južne Amerike.

Koautor Džerard Viliams je rekao:
"Nema forenzičkih dokaza za njegovu ili smrt Eve Braun kao što nema ni očevidaca te priče o preživljavanju u Argentini", prensoe bosanske Vijesti.

Knjiga „Grey Wolf: Bijeg Adolfa Hitlera“ također optužuje američke obaveštajce da su dopustili diktatoru da pobegne u zamenu za pristup nacističkoj ratnoj tehnologiji.

Knjiga tvrdi da "Hitlerovi fragmenti lobanje" koje je držala Rusija su ustvari ženski.



http://www.kurir-info.rs/planeta/ado...ini-137640.php

Sve i da je tako koga to više uopšte i zanima .... pored toliko današnjih Hitlerčića

[Gladijator]

Podudarnosti između Linkolna i Kenedija

Ponekad, u istorijskim zbivanjima pronađemo i gotovo nevjerovatne ali istinske podudarnosti, pa se to upravo desilo i sa dva američka predsjednika, Linkolnom i Kenedijem.
Od 1840. do 1960. godine od osam američkih predsjednika sedam je, i to u razmacima od po dvadeset godina, umrlo ili ubijeno na dužnosti.

Pogledajmo slučaj Linkoln - Kenedi i čudne podudarnosti:

- Linkoln je izabran u Kongres 1846.godine
Kenedi je izabran u Kongres 1946.godine

- Linkoln je izabran za predsjednika 1860.godine
Kenedi je izabran za predsjednika 1960.godine

- Obojicu su ubili južnjaci
- Obojicu su naslijedili južnjaci

- I Linkolna i Kenedija naslijedio je južnjak Džonson

- Linkolnov naslijednik Endrju Džonson bio je rođen 1808.
- Kenedijev naslijednik Lindon Džonson bio je rođen 1908.

- Obojica su izgubila dijete za vrijeme predsjedničkog mandata

- I jedan i drugi borili su se za prava crnaca

- I Linkoln i Kenedi ubijeni su u petak

- Obojici je pucano u glavu

- Ubica i jednog i drugog predsjednika bio je poznat pod tri imena

- I jedan i drugi ubica ubijeni su prije suđenja

- Linkolnov ubica Džon Vilkins Bat rođen je 1839.
Kenedijev ubica Li Harvi Osvald rođen je 1939.


Istorijski zanimljiva podudarnost, zar ne?

[Sarmica]

Beogradske opštine dobijale su imena na različite načine , a veliku uzlogu u “kumovanju“ imale su istorijske ličnosti, ali i kafane, verovanja, običaji, pa čak i životinje i ptice.




Nije bila retkost da se nazivi na kojima se nalazi danšnjih 17 beogradskih opština daju po istorijskim ličnostima. Ovakva sudbina zadesila je Voždovac, Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac, piše “Blic.“

Najviša tačka Beograda , mesto sa kojeg je srpski vožd Karađorđe poveo ustanike i 1806. Godine prvi put oslobodio Beograd od turaka. U spomen na taj događaj kraj je nazvan “Voždovo predgrađe“, da bi kasnije dobio ime Voždovac.

Na proslavi povodom 500 godina od kosovskog boja u čast Lazara , opština Lazarevac dobija i zavnično ime.

Obrenovcu je pripalo ime kneza MilošaObrenovića, jer je nakon Drugog srpskoustanka obnovio ovo mesto, a mladenovac po izvesnom mladenu, koji je sa svoja dva brata naselio taj kraj poskle Kosovskog boja.

Srpski jezik vekovima se menjao i bogatio stranim rečima svih naroda koji su ovuda prolazili. Neke su vremenom gubile na popularnosti, dok su se druge zadržale i do danas.

Zemun, nekada poznat kao keltski taurunum, a franački Malevila, dobio je naziv prema slovenskoj reči “zemlin“ koja u prevodiu znači zemljani grad.

Naziv prigradskog naselja Sopot staroslovenskog je porekla i znači izvor ili voda, koja se obrušava.


Rakovica je ime dobila zahvaljujući rakovima iz potoka koji je nekada tuda proticao.

Stari Grad

Stari grad, današnji epicentar svih velegradskih zbivanja nadstao je 1961. godine spajanjem Skadarlije , Terazija i Starog grada. Današnje ime centralne beogradke opštine nadenulo je vreme budući da najstarija od svih 17 opština.

Zvezdara

Za razliku od “pušačkog“ dela grada priča o susednom brdu, poznatom kao veliki Vračar počćinje tridesetih godina priošlog veka. Tada je pod budnim okom štampe, ali i stručne javnosti izgrađena najsavrenmenija astronomska opsrevatorija u Evropi. Zvezdarnica je ubrzo postajala glavna asocijacija za deo grada koji se danas zove Zvezdara.

Savski venac

Savski venac je opština u Beogradu koju nikako ne možete zaobići gde god da idete. Opštinu sa prvom kafanom, pozorištem, bolnicim, tramvajskom linijom i najvećim brojem rođenih Beograđana, jedina nosi ime reke uz čiju se desnu obalu, po rečima nekih romantičara, smestila poput venca.

Palilula

Palilusku priču strancu bismo ispričali bez ikakvog problema , samo bukvalnim previođenjem njebog imena.
Naime, za selo “smešteno četvrt sata od grada opasanog šancem“, prvi put se čulo početkom 19. Veka. Za vreme turske vladavine u samoj varoši bilo je nastrože zabranjeno pušenje zbog opasnosti od požara, pa su žitelji skloni ovom uživanju, odlazili na mesta gde je paljenje lula bilo dozvoljeno. Legenda kaže da su tu postojale i oznake sa nacrtanom lulom, koje su jasno ukazivale na dozvoljeno paljenje istih.

Novi Beograd

Ime Novi beograd je izvučeno Generalnog urbanističkog plana grada iz 1923. Godine u kojem je predviđena izgradnja pbjekata na toj teritioriji. Međuti, postoji i priča da je ova opština ime dobila i po novom zemunskom nedeljniku “Novi Beograd“ iz 1930. godine.

Vračar

U slučaj elitne opštine Vračar umešale su se teorije istoričara i starosedeoca Beograda.
Prvo objašnjenje je utemeljeno u verovanju da je koliba junaka-nevernika po imenu Vračar bila locirana na ovim koordinatama. Romantičnija teorija tvrdi da je reč o vrapcima, tj. vrapčijim poljima, jer je veliki broj ptica bio nastanjen na toj teritoriji.

Čukarica

Poznata mehana Stojka Čukare , kao i Čukar česma, koje su se nalazile negde preko puta današnje Ade Ciganlije, trajno su obeležile ovu bepgradsku opštinu.

Surčin

O poreklu naziva najmlađe beogradske opštine malo se zna. Pretpostavlja se da je reč o antičkom nazivu, ali semantičkom analizom se povezuje i sa Vinčom i vrčinom, kao i materijalnim dokazima rimske epohe ovog kraja, piše "Blic."

[Sarmica]

Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка и књаз српски у два наврата (1815—1839. и 1858—1860), постао је отац кад је имао 75. година! Његова љубавница Марија, извесна Рускиња, родила му је сина 1857. године коме је наденула име Милан. Милош је веома волео Милана који је живео у Букурешту са својом мајком. Године 1858. Милош је позван опет у Србију да заузме кнежевско место, а Милан је следеће године умро. Марија је онда отишла у Србију где је неговала остарелог Милоша све до његове смрти 1860. године.

[Sarmica]

Најкраћим ратом на свету сматра се рат који се збио 27. августа 1896. године између Британске империје и султаната Занзибар, и који је трајао читавих 38 минута. Рат је био објављен у 9.02 а приведен је крају већ у 9.40.

Занзибар је био острвска држава у Индијском океану која је од 1698. до 1858. године била под контролом Оманског султаната, када се издвојила у независни султанат. Султанат је, након периода борбе између Британије и Немачке, постао део британске интересне сфере на економском и трговинском плану. Године 1893. на занзибарски престо ступио је Хамад бин Туваини, изразито пробритански оријентисан султан, што је довело до великог незадовољства међу његовим поданицима, због све већег британског утицаја и контроле у земљи, војске под британским вођством као и укидања уносне трговине робљем, које су издејствовали Британци.

Три године касније, Хамад је напрасно умро 25. августа 1896. године. Царску палату је још истог дана окупирао Саид Халид бин Баргаш, нећак покојног султана. Британци су, међутим, желели да на занзибарски престо ставе свог, пробритански оријентисаног канидата, Хамуда бин Мухамеда. Халид се оглушио на сва упозорења која му је упућивао британски конзул, сакупио је војску у султанској палати и заузео занзибарску флоту која се додуше, састојала од само једног брода, Глазгов.

Следећег дана, 26. августа, Британци су Халиду послали ултиматум да напусти палату до 9.00 следећег дана, 27. августа, у противном, почеће да пуцају. Сутрадан ујутро, око 8.30, Халид је одговорио да нема намеру да напушта палату јер не верује да ће Британци остварити своје претње. Британци су са својих ратних бродова почели да гађају палату тачно у 9.02. У 9.05, Глазгов је почео да гађа британске бродове, на шта су ови одговорили и потопили га. Халид, видевши да се Британци не шале, побегао је из палате главом без обзира остављајући своје људе да наставе борбу сами. Британци су обуставили паљбу у 9.40 и врло брзо потом заузели палату и поставили Хамуда бин Мухамеда за султана.

[Sarmica]

Za najdosadniji dan u prošlom veku proglašen je 11. april 1954. godine, jer se tog dana nije desio nijedan značajan događaj.

LONDON - Najdosadniji dan u prošlom veku bio je 11. april 1954. godine, zaključili su naučnici Univerziteta u Kembridžu, navodeći da se tog dana nije desio nijedan značajan događaj.

Prema pisanju "Dejli mejla", u tih 24 sata 11. aprila te godine nije se desilo ništa važno što bi mediji mogli zabeležiti.

U veku u kojem su se zbila dva svetska rata, u kojem je čovek zakoračio na Mesec i nastali toliki izumi - poput televizije i interneta, tog dana se nije ništa desilo, ako se izuzmu izbori u Belgiji i rođenje turskog akademika Abdulaha Atalara.

Do ovog rezultata britanski istraživači su došli pretraživanjem 300 miliona podataka na kompjuteru.

Jedan od istraživača je rekao da je tokom 20. veka svaki dan bio bitan bar zbog nekog događaja, ali da se 11. april ni po čemu ne izdvaja, pa su ga proglasili najdosadnijim danom.

[paculjkica]

Sad su Bosanci "narod najstariji"



Stanovnici BiH su direktni potomci paleolitskog čoveka, odnosno nose gene ljudi koji su na te prostore došli pre 25.000 godina, tvrde genetičari iz Sarajeva.



Šef Laboratorije za forenzičku genetiku Instituta za genetički inženjering i biotehnologiju u Sarajevu, profesor Damir Marjanović, je izjavio da su istraživanja regionalnog ekspertnog tima genetičara pokazala da današnji Bosanci i Hercegovci u svojim genima imaju zapisane informacije ljudi koji su na ove prostore došli pre 25.000 godina.

Oni su ovde 'prezimili' zadnje ledeno doba. Takođe, tu nam je genetička ostavština neolitskih grupa koje su sa sobom donele poljoprivredu, koja se u Evropi počela širiti sa ovih prostora. I dodatno, tu su preci koji su nam došli iz pravca Evroazije, kazao je Marjanović.

Marjanović je napomenuo da su sve migracije, koje su se desile na prostoru današnjeg Balkana, vrlo kompleksne i da se nisu odvijale mesecima ili godinama, već decenijama i vekovima.

Svaka istorijska epizoda, od ledenog doba do dolaska poljoprivrednika, dolaska i nestanka Rimskoga carstva, migracija slovenskih plemena, širenja Otomanske imperije i još mnogo drugih manjih, ali ne i manje bitnih istorijskih momenata, ostavile su manji ili veći trag na genetičkom nasleđu ljudi sa ovih prostora, naveo je Marjanović, prenosi agencija Anadolija.

Ovaj stručnjak za genetički inženjering naglasio je da je populacija Balkana, a posebno Bosne i Hercegovine, vrlo heterogena.

Možemo zaključiti da se populacija BiH, kao i populacija celog zapadnog Balkana može pohvaliti izuzetnom raznolikošću humanog genetičkoga bogatstva, zaključio je Marjanović.

Jedna od značajnijih komponenti studije koju je Marjanović obavio zajedno sa poznatim stručnjacima za genetiku iz regiona odnosi se na migracijske procese modernog čoveka.

Svi ovi projekti ukazuju na to da ovaj region, pa samim tim BiH, imaju jako zanimljivu istoriju. Dokazano je da je paleolitski čovek na ovim prostorima tražio spas i utočište od poslednjeg ledenog doba i da dobar deo današnjeg stanovništva BiH čine direktni potomci tih ljudi, kazao je Marjanović.

Teorije o prastarosti pojedinih naroda sa ovih prostora nisu ni malobrojne ni ekskluzivne. Poznate su teorije o iranskom poreklu Hrvata ali i Srba, kao i "indijska" teorija o Srbima, poznata iz knjige "Srbi, narod najstariji".

Teme ko je na Balkanu dođoš a ko starosedelac stalna su tema kafanskih rasprava ali ova teroija je različia po dva osnova.

Novina je što se ne ograničava na jedan narod već gleda geografski prostor i što se poziva na naučno genetiku - opipljiviju stvar od nepouzdanih saga i naknadnih istorijsklih i kvaziistorjiskih dokumenata.

Mondo

[paculjkica]

'SRBI SU NAJSTARIJI NAROD I POTJEČU OD NOINOG SINA' Znanstvenik s Harvarda šokirao svijet




Biokemičar s Harvarda analizom gena utvrdio da su Srbi najstariji narod, da potječu od Noinog sina i da je Balkan pradomovina svih Slavena, pa i onih koji su otišli u Indiju pa su ih nazvali arijevci


Američki znanstvenik ruskog porijekla Anatolij Kljosov, gostujući profesor na Harvardu, objavio je niz knjiga u kojima tvrdi da je Balkan bio pradomovina svih Slavena, pa i Rusa.

Ti "geni kameni" stari su 12.000 godina, dok su drugi stari od 4 do 7 tisuća godina i svi indoeuropski narodi u Europi imaju preko 40 posto tog gena, kako tvrdi 67-godišnji Kljosov.

Svi Slaveni su došli s Balkana i potomci su Noinog sina
Prema njegovoj studiji, preko 60 posto tog gena imaju južni Slaveni u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali se ista koncentracija nalazi i na sjeveru Europe - u Danskoj, na sjeveru Njemačke, na jugu Skandinavije i u Velikoj Britaniji.

Biokemičar Anatolij Kljosov u svom znanstvenom radu tvrdi da su se potomci Noinog sina naselili isprva u donjem toku Dunava - na prostoru današnje Srbije - da bi zatim išli prema sjeveru.

Kako napominje srpski Telegraf, u ruskim školama se doista učilo kako su oni došli "sa one strane Karpata".

Kljosov je na osnovu mutacija genetske haplo grupe karakteristične za Slavene zaključio da su svi Slaveni došli s Balkana, ali da su je i indijska kasta arijevaca nastala dolaskom Slavena s područja Srbije u Indiju, prije oko 3.850 godina.

Zaključak studije ovog američkog znanstvenika ruskog porijekla o Srbima kao "najstarijem narodu" zdušno su poduprli mediji u Srbiji, iako zemljopisni prikaz rasprostranjenosti 'dinaridskog gena' u Europi pokazuje da se najgušća koncentracija ovog gena nalazi na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Indoeuropski jezici sa Balkana stigli u Indiju
Profesor Kljosov tvrdi da su indoeuropske jezike (u koje pripadaju svi jezici Europe osim mađarskog i finskog) Praslaveni donijeli u Indiju, Iran i Afganistan.

Ti Praslaveni dinarskih gena, koji su na Balkanu živjeli još prije 12.000 godina, prema studijama Kljosova, nakon dvjestotinjak generacija dolaze na ravnicu istočne Europe i tamo se prije 4.500 godina pojavljuje genetički predak današnjih Rusa i Ukrajinaca.

Petsto godina kasnije dolaze do južnog Urala, a nakon 400 godina pojavljuju se u Indiji, u kojoj danas živi oko 100 milijuna ljudi s tim genom.

Kljosovljeva teorija, utemeljena na njegovim analizama DNK, postavlja "na glavu" dosadašnja vjerovanja o smjeru migracija naroda indoeuropskog kulturnog kruga, te izaziva podvojene reakcije na svim stranama.

Kljosov je 1990. godine preselio u SAD, gdje je već radio kao gostujući profesor, a u bivšem Sovjetskom Savezu bio je poznat kao vođa znanstvenog tima koji je organizirao prvu internetsku mrežu na tom području ranih 80-ih godina.


jutarnji.hr

[Bisernica]

Slučaj nezapamćen u istoriji ratovanja - srpska vojna komanda prekinula rat da propusti medicinski transport za neprijateljsku vojsku

U holu zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi stoji tabla sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885." Ovo je znak sećanja na događaj koji predstavlja presedan u istoriji ratovanja, a koji se zbio u Srbiji krajem XIX veka i do današnjih dana se nigde nije ponovio.
Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i za tadašnju kraljevinu Srbiji predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju.

Posle neuspele diplomatske aktivnosti kralj Milan je Bugarskoj objavio rat.

Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, sa druge strane, nije imala vojne sanitete.

Zbog ovoga, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.

Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.

I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video - vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Srbija je učinila i više: transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen - Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju!

U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“ i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi.

[Bisernica]

Zanimljivost vezana za Srpsku Novu godinu


Srpska Nova godina - nastala iz inata, a slavila se uprkos svemu

Naučnici su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom. Ipak, ona je i nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.
Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo iz inata. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine, kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar.

Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete privredi i trgovini.

– Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja – navodi istoričar dr Radmila Radić.



Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.

Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu" javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.

Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina", a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida...

Ipak, dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.

– S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune – preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter „Srbskih novina".




U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu.

Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak, Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

Državni praznik od 1850. godine
Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom dočeku u beogradskom visokom društvu.
– Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo. Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu pozdravljajući ih sretnim novim letom – izvestio je reporter „Srbskih novina".

Pa Sretna nam ova naša Srpska Nova Pravoslavna 2014.
Zdravi i veseli bili. :raz_131:

[DaDole]

Da li je pleme pojelo Rokfelera? 10 najšokantnijih primjera kanibalizma u istoriji

Poznato je da samo mali broj vrsta jede primjerke svoje vrste. Doduše, postoji nekoliko izuzetaka, ali u većini slučajeva, riječ je o tabuu koji je nametnuo čovjek

[DaDole]

Tokom istorije su se dešavali slučajevi, na primjer, serijskih ubica koji su jeli svoje žrtve, i na kraju, obično završavali u ludnici. Međutim, šta se dešava kada čitava zajednica ima običaj da jede druge ljude?

Narod Asmat iz Nove Gvineje

Asmati žive u udaljenom regionu Papue u Indoneziji, na pustom mjestu oivičenom mangrovama, muljevitim zalivima i lagunama. Savremeni svijet je saznao za njih tek 1950-ih. Među tradicionalne običaje Asmata spada lov na ljude i kanibalizam, mada se mnogi pripadnici suzdražvaju od ovog običaja
Međutim, upravo su Asmati osumnjičeni da su razlog nestanka Majkla Rokfelera 1961. godine. Priča kaže da je Rokfeler bio u potrazi za artefaktima koje bi odnio u SAD. Da li su Asmati pojeli Majkla Rokferela? Sva je prilika da se to desilo.

[DaDole]

Ujedinjeni revolucionarni front

Ova grupa formirana je početkom 1990-ih u cilju borbe protiv vlade Sijera Leonea. Kao dio borbe, pripadnici organizacije praktikovali su ritualni kanibalizam. Ovi vojnici jeli su srce svojih neprijatelja kako bi poprimili njihovu snagu i zaplašili sve koji bi im se suprotstavili. Pričalo se da su pojeli i nekoliko mirovnjaka UN.

[DaDole]

Maori
Maori su prvi nastanili Novi Zeland. Godine 1809. velika grupa ratnika upala je na evropski brod sa robijašima u znak odmazde zbog toga kako su Evropljani postupali sa sinom poglavice. Veći dio od 66 ljudi koliko ih se nalazilo na brodu bili su ubijeni i odneseni na obalu gdje su ih pojeli. Nekoliko preživjelih bilo je primorano da čitavu noć posmatra užasne scene sa broda.

[DaDole]

Opsada Maarata

Prvi krstaški rat u XI vijeku doveo je krstaše do Sirije. Koristeći Stari zavjet kao vodič, Evropljani su upotrebili kanibalizam kao način da zaplaše neprijatelje. Neke istorijske knjige govore o vojnicima koji su pribjegavali ovoj praksi jer su ostali bez ičega što bi jeli dok nisu stigli u Svetu zemlju. U tim knjiga navodi se kako su se vojnici hvalisali da su se najeli pečenih Saracena prije nego što bi krenuli u bitku.

[DaDole]

Opsada Lenjingrada


Tokom Drugog svjetskog rata, Nijemci su držali Lenjingrad (današnji Sankt Peterburg) pod opsadom čitave tri godine. U tom periodu poginulo je 632.000 ljudi, 4.000 na Božić 1941. godine. Mnogo njih je pomrlo zbog gladi. Kružile su glasine da preživjeli opstaju zahvaljujući kanibalizmu, i da su često iskopavali mrtve krijući se pod okriljem ledenih noći.

[DaDole]

Sjeverna Koreja

U skorije vrijeme, režim u Sjevernoj Koreji doveo je do opšte neuhranjenosti i izgladnjelosti svojih podanika. Jaka suša od prije tri godine, a potom i ciklon, ostavili su za sobom 21.000 ljudi bez krova nad glavom.

U javnost su procurjeli izvještaji o kanibalizmu, a jedan slučaj govorio je o ocu koji je ubio svoje dvoje djece i pojeo ih, i o dedi koji je iskopao svoje unuke. Glad je, inače, veliki problem ove izolovane države, još od 90-ih prošlog vijeka.

[DaDole]

Donerovci


Godine 1846. grupa od 37 stanovnika Ilinoisa, poznata kao “Donerska partija”, odlučila je da ode u Klaforniju trbuhom za kruhom. Krenuli su novim putem preko planina koji je neposredno prije toga bio otkriven, a koji je značajno skraćivao vrijeme putovanja.

Međutim, dogodilo se da su skrenuli sa planinske staze, i uskoro su bili zarobljeni u planini mjesecima. Nekoliko ljudi su poslužili kao hrana drugima. To je, ujedno, najpoznatiji slučaj kanibalizma u američkoj istoriji.

[DaDole]

Ragbi tim

Godine 1973. avion urugvajske avio-kompanije, kojim se prevozio ragbi tim “Stela” iz Montevidea, srušio se u Andima u Čileu. Preživjeli su se suočili sa hladnim vremenskim prilikama, bili su bez ikakvog grijanja i sa jako malo hrane.
Nakon što je još osmoro među njima nastradalo u sniježnoj lavini, preostalih 16 putnika, morali su da pribjegnu kanibalizmu kako bi ostali živi. Spas je stigao poslije 72 dana.

[DaDole]

Ser Džonatan Frenklin

Kapetan ser Džon Frenklin napustio je 1845. Englesku kako bi pronašao posljednji neprohodni dio Sjevrozapadnog prolaza, ploveći kroz arktičko područje. U Engleskoj je bio prava zvijezda zbog svojih ranijih ekspedicija. Poslije nekoliko dana dva broda su se zaglavila u ledu.
Kompletna posada od 126 ljudi je bila izgubljena. Godinama kasnije, tačnije 1981., tim naučnika iskopao je ostatke pomoraca. Pronađene su ljudske kosti sa otiscima zuba. O ovom događaju snimljeno je nekoliko filmova.