a na koji način ćeš ih sprečiti? napravićeš još gore, a oni će uraditi po svom, ili što je još gore, ići će protiv sebe.
ja tako nešto nikada ne bih uradila.
ok, poštujem tvoj izbor, ali budi svestan i posledica, i to je sve što bi dobili od mene. nikako zabrane.
ne možeš ti formiranu osobu da tretiraš kao dete, iako je tvoje, u jednom trenutku više nije dete.
a na koji način im ne bi dozvolila? zabranila bi im tv, igrice, pretila da ćeš ih izbaciti iz kuće? ne kontam...
u redu je ne složiti se, ali ne braniti. već sam kojici objasnila... otprilike nešto kao ti u poslednjoj rečenici.
Izbacila?
Pa ne bi to bilo izbacivanje. Ako već misle da tako usijane glave mogu nešto da postignu, nek se onda lepo
zaposle, izdržavaju sami sebe, pa nek glume i plešu posle posla do mile volje.
Možda bi iz takve pauze nešto i naučili.
A posle pauze nek sami finansiraju nastavak školovanja.
Večnost je čista sadašnjost.
где си пошла с крмељиве очи
to nije moj stav, niti sam tako nešto rekla.
moje je mišljenje da uvek treba da uči i da će im se (možda... mada im ovo ne bih rekla) jednoga dana isplatiti, ali takođe trebaju da shvate da ne uče mene radi, već sebe. i neka se zapitaju šta hoće, šta mogu i koliko je pauza dobra za njih i šta dobijaju time, sem prolongiranja izvršenja nekih obaveza, ili ambicija, svejedno.
Ja se slazem i sa kojom i sa pricom.Pravila igre se svuda postuju,moraju i u porodici.Cak mislim da je kod nas postalo zabrinjavajuce da -deca-i sa tideset i kusur godina zive sa roditeljima,studiraju,pauziraju,odmaraju se..Pri tom za sebe imaju najraznovrsnije izgovore ,opravdanja,cekaju optimalne uslove,sanse,svaki dan bi pocinjali nesto drugo ,a nikako se ne bi uhvatili u kostac sa zivotom.
čija pravila?
sa ovim se slažem... samo, mogu ta 'deca' da budu u braku, imaju svoju decu i opet emotivno, ili kako god da zavise od roditelja... mislim pre svega na patološku vezanost, pri čemu brak trpi. tako da je nebitno da li će to dete naći 'dobar izgovor' za prekid studija, nezaposlenost, propali brak, ili bilo šta drugo... naći će ga i svu krivicu svaliti na drugoga.
u nekom dobu ipak treba preuzeti odgovornost za svoj život i svoje postupke.. i tome ih prvenstveno treba naučiti. sve ostalo se da popraviti.
nekad pomislim da to što se priča pred decom (ili se ne priča pred njima) i nije mnogo važno....da je najvažnije ponašanje pred decom....da to deca najbolje ''kapiraju'' i kopiraju i shvataju bez reči.
sasvim dobro znaju šta je dobar a šta loš postupak...nema potrebe za objašnjevanjem.
где си пошла с крмељиве очи