Prirodni fenomeni

[Sarmica]

Vatreni vrtlozi,poznati još i kao vatreni tornado zauzima treće mesto na našoj listi.Nastaju na mestima velikih požara usred strujanja vrelog vazduha,a najveći poznati vatreni vrtlog se desio 1923. godine tokom jakog zemljotresa u Tokiju,trajao je oko petnaest minuta i usmrtio 38.000 ljudi.Visina ovih vatrenih vrtloga je najcešće izmedu deset i pedeset metara,širina svega par metara,a traju par minuta.Ipak,ponekad se dešava da se iz velikih požara stvore i ''monstrumi'' visine i do jednog kilometra,sa trajanjem preko dvadeset minuta.

[Sarmica]

Cilindrični bazalt je pojava u prirodi koja na prvi pogled odaje utisak da je nastala ljudskim delovanjem.Ove neobične građevine nastaju kao posledica vulkanske aktivnosti,tačnije brzog hlađenja vrele lave,pri čemu ona puca.Najpoznatiji krajolici cilindričnog bazalta su Giant Causeway u Irskoj,kao i drevni hindu hram na ostrvu Ponpei koji je napravljen od delova bazaltnih stena.

[Sarmica]

Večna oluja Katatumbe se odigrava na relativno malom prostoru iznad mesta na kome se venecuelanska reka Katatombo uliva u jezero Maracibo.Oluja traje u proseku stotinu i šezdeset dana u godini,sa frekvencijom sevanja od oko dvestaosamdeset udara groma za sat vremena.Sama oluja se dešava na oko pet kilometara visine i smatra se za jedan od najvećih generatora ozona na planeti.

[Sarmica]

Putujuće kamenje...ova misteriozna pojava koja je već decenijama u centru naučne kontroverze predstavlja kamenje koje samo od sebe putuje po blatnjavoj pustinji zvanoj “Dolina Smrti”. Stene koje teže i po stotinu kilograma pomerane su i po nekoliko stotina metara svojevremeno. Neki naučnici predložili su teoriju koja predstavlja kombinaciju jakih vetrova i površinskog leda koja objašnjava ovakvo kretanje. Ali teorija ne objašnjava kretanje stena koje su stajale jedna pored druge, u suprotnim pravcima pri različitim brzinama. Takođe i fizička računanja ne uklapaju se u tu teoriju, jer bi po njima bili potrebni vetrovi brzine od nekoliko stotina kilometara na sat da pomere kamenje.

[Sarmica]

Plava rupa...ovo čudo prirode nalazi se pored Belizea u Centralnoj Americi. Pretpostavlja se da je “velika plava rupa” najveća morska rupa na Zemlji. Duboka je 125 metara i nastale je pre oko 65.000 godina kao posledica povećanja nivoa mora. Rupa je prilično bezopasna i mnogi ronioci dolaze da istražuju njene dubine, jer se unutra mogu naći mnoge retke vrste morskih životinja.

[Lilu]

ovo je u Brazilu, dve reke, Rio Negro i Rio Solomons teku jedna pored druge 6 milja ne mesajuci se, dok ne uplove u Amazon...

[Sarmica]

Neobični, skoro savršeni "ledeni krugovi" pojavili su se na zaleđenom Bajkalskom jezeru u Sibiru, piše "Dejli Mejl". Naučnici su odmah odbacili teorije da je u pitanju trag sletanja neidentifikovanog letećeg objekta, ali sada istražuju kako se ovaj geološki fenomen, širok oko četiri kilometra formirao na ledu najdubljeg jezera na svetu.
Jedan krug je primećen na južnoj ivici jezera dok je drugi otkriven blizu centra. Fotografije su snimili astronauti Međunarodne svemirske stanice, koja kruži oko 350 kilometara iznad Zemlje. Misteriozni krugovi snimani su u periodu od 5. do 27. aprila, kada je led već počeo da puca.
"Krugovi se pojavljuju kada se površina zaledi i nestaju kada se led otopi. Ove kružne formacije i samo njihovo pojavljivanje navode na pomisao da je led veoma tanak", izjavio je portparol američke svemirske agencije NASA.
Ledeni pokrivač menja se brzo u ovo doba godine na ruskom jezeru i može se otopiti i zamrznuti tokom jedne noći. Naučnici smatraju da topla voda koja se penje ka površini stvara tu jedinstvenu formaciju, ali ne znaju šta je izvor toplote. Hidrotermalna aktivnost i tokovi vrele vode primećeni su u drugim delovima Bajkalskog jezera, ali se jedan od krugova pojavio u blizini južnog kraja, na ledu koji pokriva relativno duboku, hladnu vodu.
Bajkalsko jezero je najveće (po obimu), i sa 1,64 kilometara dubine i najdublje slatko jezero na svetu. Starost Bajkala procenjuje se na između 25 i 30 miliona godina, što ga čini i jednim od najstarijih jezera na Zemlji. Talog na dnu jezera dubok je oko 6,5 kilometara.
U Bajkalskom jezeru živi retka vrsta slatkovodnih foka i nekoliko vrsta ribe kojih nema nigde drugde na planeti.

[Sarmica]

Mamatus oblaciTakođe poznati i kao mamatus kumulusi, oni prave obrazac džepova koji se nalaze ispod glavne mase oblaka. Napravljeni najviše od leda, ovi oblaci mogu da se prostiru stotinama kilometara u svakom pravcu, dok individualne formacije mogu da ostanu statične na pogled po desetak minuta. Opravdavajući svoj zastrašujući izgled, Mamatus oblaci su uvek vesnici nadolazeće oluje, ili nekih još gorih vremenskih prilika.

[Sarmica]

Peniteni....Ovi neverovatni ledeni kristali, koje je prvi opisao Čarls Darvin (Charles Darwin) 1839. godine mogu se naći na planinskim glečerima i veoma varijraju u svojoj veličini, počev od pet centimetara do pet metara u visinu. U početku sunčevi zraci izazivaju nasumične rupice na površini snega. Kada se takva rupica stvori, sunčeva svetlost može da se reflektuje u njoj i na taj način je produbljuje. Kako se proces ubrzava, duboka korita se formiraju, ostavljajući vrhove leda da stoje između njih.

[Sarmica]

“Superćelije” je naziv koji je dat konstatno rotirajućem oblaku koji se nalazi duboko u snažnoj oluji i koji izgleda prilično zastrašujuće. To su obično izolovane oluje koje mogu da traju satima, i ponekad mogu da se podele u dve, gde jedna velika oluja ide desno, a druga ide levo. Mogu da nose sa sobom ogromne količine grada, kiše i vetra i često su odgovorne za nastanak tornada, ali mogu da se pojave i bez njih. “Superćelije” su obično nosioci jakog grada i iako mogu da se pojave bilo gde na svetu, najčešće su na Velikim ravnicama u Sjedinjenim Državama.

[Sarmica]

Vatrena duga, znanstvenog naziva cirkumhorizontalni luk, optički je fenomen koji nalikuje na dugu svojim preljevajućim bojama. To je najrjeđi od svih prirodnih atmosferskih fenomena i ako imate sreće možete vidjeti vatrenu dugu jednom ili dva puta u svom životu.. Iako izgleda poput vatre u duginim bojama, ta pojava nastaje zapravo iz leda. Da bi ona nastala, na visini od nekoliko tisuća metara moraju lebdjeti oblaci cirusi s pravom količinom ledenih kristalića, a sunčeve zrake moraju o njih udarati pod kutem od barem 58 stupnjeva iznad horizonta.
Fenomen je toliko rijedak, jer osim svih navedenih, mora ispunjavati još jedan uvijet da bi nastao. Kristali leda moraju biti poredani horizontalno umjesto uobičajene vertikalne postave da bi svijetlost odbijanjem uzrokovala ovu pojavu. Mnogi vatrenu dugu smatraju najrjeđom prirodnom pojavom na svijetu.

[Sarmica]

Gravitacioni talasi...Talasasti model gravitacionog talasa izazvan je vazduhom koji je potisnut u udoline, obično kao rezultat oblaka koji dolaze sa planina tokom oluja. Talasni obrazac biće formiran samo kada je vazduh primoran u stabilan vazdušni džep. Ovo izaziva promene u atmosferi, remeteći dinamiku fluida. Priroda onda pokušava da povrati balans u atmosferi, koji se manifestuje vidljivim oscilacijama u oblaku.

[Sarmica]

šta sam zboravila

Aurora Borealis...Nesumnjivo jedna od najlepših pojava na svetu, “Aurora Borealis” , takođe poznata i pod nazivom “Severna Svetlost”, oduvek je čudila ljude. Ovaj fenomen stvara se kada Sunce izbacuje čestice visoke energije – jone, koji putuju brzinama od 300 do 1,200 kilometara u sekundi. Oblak ovakvih čestica naziva se plazma, a tok ovih čestica koji dolazi sa Sunca poznat je kao solarni vetar. Kako solarni vetar stupa u kontakt sa zemljinim magnetnim poljem, neke od čestica bivaju zarobljene i putuju po linijama magnetnih sila u jonosferu, delu zemljine atmosfere koji se prostire od 60 do 600 kilometara iznad zemljine površine. Kada se čestice sudare sa gasovima u jonosferi počinju da svetle, proizvodeći spektakl poznat kao “Aurora” , severna ili južna.

[Sarmica]

Rupe u zemlji...nastale erozijom

[Sarmica]

Lentikularni oblaci...Cudni oblaci su poznatiji kao lentikularni oblaci, "oblaci leteci tanjiri", "andjeoski brodovi", "oblaci raja". Ovi i slicni oblaci cesto su poistovecivani sa NLO-ima, i cesto su mesani sa njima. U Bibliji je napisano mnogo vise o njima. Biblija opisuje jedan tip letecih objekata koji imaju mogucnost da dugo vremena stoje na jednom mestu i posle odatle nestanu.


Lentikularni oblaci su jos jedan primer lepote i kompleksnosti prirode koja nas okruzuje. A kao sto je vec navedeno zbog svojih izuzetno cudnih i bizarnih oblika, vidjenje ovih oblaka ljudi poistovecuju sa pojavom NLO-a.

[причалица]

Oblaci formirali lice

J. S. | 04. 08. 2011. - 11:22h |''Blic''

Zlokobni oblaci koji su se nadvili nad kanadsku pokrajinu Novi Bransvik u obliku ljudskog lica podstakli su raspravu o tome da li je to samo zastrašujuća koincidencija ili ... poruka od Boga.



Denis Farmer, kamerman-amater, snimio je iz svog dvorišta splet tamnih oblaka koji se, nošeni vetrom, kreću na nebu iznad grada Grend Folsa.

Na snimku se vidi kako se formira naglašen nos, oko, uvo i usta koja se razvlače u osmeh. Šokirani Farmer je samo uspeo da izgovori: - Lice! To je lice!

Međutim, nekoliko trenutaka kasnije oblaci su se razvejali i lice na nebu je nestalo. Trominutni snimak na Jutjubu odgledan je, do sada, 6.617 puta.
Mnogi na internetu ostavljaju poruke u kojima, između ostalog, kažu: - Meni to liči na Isusa. Drugi pak tvrde: - Meni izgleda kao đavo.

Drugi se šale pa kažu: - Dakle Hari Poter nije završio posao? Voldemort se vratio.

[Sarmica]

Majka priroda cesto stvara cuda. Dok vecina plaza sveta ima normalnu boju peska, postoji nekoliko retkih sa vrlo interesantnim i neobicnim bojama.

Plaža Punalu
Plaza Punalu je plaža sa crnom bojom peska na Havajima. Crna boja peska je formirana usled vulkanskog stakla i stena.




Plaža Hijams
Plaza Hijams nalazi se u Novom Juznom Velsu u Australiji i karakterise je mlecno bela boja peska. Pesak se sastoji od cestica cistog kvarca koji daje ovu snezno belu boju. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, ova plaza ima najbelji pesak na svetu.



Plaža Papakolea
Plaza Papakolea je neobicna po svojoj maslinasto-zelenoj boji peska i nalazi se na Havajima. Ovu neobicnu boju pesku daje olivin, magnezijum-silikat gvozdja koji je sastavni deo lave.



Plaza Kaihalulu
Plaza crvenog peska u Mauiju. Konstantna erozija zemlje bogate gvozdjem daje ovom pesku interesantno crvenu boju.



Plaza Fajfer
Plaza fajfer, ili "purpurna" plaza nalazi se u Kaliforniji. Velika koncentracija mangana daje pesku ljubicastu boju.



Plaza Ramla Bej
Plaza Ramla ima neobican narandzasti pesak i nalazi se na severnoj strani ostrva Gozo. Okolne stene bogate zlatnim krecnjakom i vulkanskim pepelom, u kombinaciji, daju ovu interesantnu boju.



Staklena plaza
Staklena plaza se nalazi u Fort Bragu u Kaliforniji. Deponovanje staklenog otpada u okolini dovelo je do akumulacije stakla u ovoj oblasti. Izlomljeno staklo je usled delovanja mora pretvoreno u male "staklene kamencice", sto u kombinaciji sa peskom daje plazi ovu neverovatnu strukturu.

[dr.Kadžija]

[причалица]

Cvetanje algi, koje okean u Australiji tokom dana boji u crveno, odgovorno je za još jedan prirodni fenomen. Tokom noći, delovi vode u kojima je koncentracija algi velika, svetle fluorescentno plavom svetlošću, zbog čega se pojava poznata kao "crvena plima" naziva još i "okean vatre".


Kao da je vodu pogodila munja

- Video sam jarko plavo svetlo koje je dopiralo sa plaže, ali sam mislio da su u pitanju ribarske lampe. Kada sam prišao vodi, shatio sam da sija kao nikada ranije, kao da je pogođena munjom - rekao je za "Herald Sun" stanovnik Stenvel Parka, Met Smit.



Ista vrsta algi koja je odgovorna za crvenu boju vode preko dana, noću čini da okean zasvetli. Mnogi surferi se zbog toga pre zore upuštaju u borbu sa talasima, kako bi uživali u jedinstvenom prizoru.

- Ljudi su me zvali sinoć oko pola deset da mi jave da okean svetli. Govorili su da alge sigurno sadrže fosfor - rekao je reporter televizije "ABC", Dejv Anderson.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/355670/Neverovatne-fluorescentne-alge-ucinile-da-okean-u-Australiji-zasvetli

[Sarmica]

Kapućino obala

Na svakih nekoliko decenija,na obali Sidneja događa se ovo...cela plaže postaje dzinovska šoljica kapućina

evo ga kafućino

Stanovnici australijskog grada Mululaba u Kvinslendu u ponedeljak su uživali u nesvakidašnjem prirodnom fenomenu: njihov grad je prekrila morska pena, koju je podigao ciklon Osvald koji je pogodio severoistočnu obalu kontinenta.


Zid pene je na nekim mestima bio je visok i do tri metra. Ovaj fenomen događa se na svakih nekoliko godina kada uzburkana morska voda u sebi sadrži visoke koncentracije organskih materija. Kako talasi "lome" vodu, formiraju se mehurići koji se sabijaju jedni uz druge. Pošto je relativno laka, vetar je odnosi dublje u kopno.