Gejzir

[Sarmica]

Gejziri su posebna vrsta termalnih vrela, a odlikuju se time da izbacuju vruću vodu i paru u obliku vodoskoka. Naziv gejzir dolazi od islandske riječi «geysir« koja znači «brizgavac«.



KAKO NASTAJU GEJZIRI


Da bi nastali gejziri, moraju postojati posebni uvjeti koji su na Zemlji vrlo rijetki. Kao prvo, potrebno je podzemno spremište vode, zatim izvor topline koji vodu pretvara u paru i prikladan sužen otvor kroz koji se povremeno izbacuje vruća voda i vodena para.
Voda kišnica prodire kroz pukotine u podzemna spremišta i tu se sakuplja.
Vruće vulkanske stijene griju tu vodu koja se zagrijava na temperaturu iznad vrelišta tako da se volumen povećava i do 1000 puta, što čini pritisak na vodu ispod nje. Kapljice jako pregrijane vode jednostavno eksplodiraju u paru, te izazovu lančanu reakciju, što rezultira erupcijom pare ili vrele vode kroz otvor
gejzira. Vrela voda i para mogu biti izbačene i preko 100 metara visoko. Nakon erupcije gejzir se smiri, da bi se u odredenom vremenskom razmaku sve opet ponovilo.


SAMO 700 GEJZIRA NA CIJELOJ ZEMLJI


U svijetu ima svega 700 gejzira. Najpoznatiji su u području mladog vulkanizma kao što su Yellowstone Park u Sjevernoj Americi, Island, Sjeverni otok Novog Zelanda, Kamčatka i Japan. Izdvojeno dolaze u čileu, Meksiku, Africi, Indoneziji, Kini, Aljasci, na Azorima i nekim pacifičkim otocima.

[Sarmica]

[Sarmica]

[Sarmica]

[Sarmica]

[Sarmica]

[Sarmica]

Dolina gejzira, vizitkarta Kamčatke, poluostrva na dalekom istoku Rusije, deo svetskog prirodnog nasledja Uneska, ne postoji od 2007. godine pošto se snažna lavina mulja i leda obrušila na dolinu.

Dolina gejzira, vizitkarta Kamčatke, poluostrva na dalekom istoku Rusije, deo svetskog prirodnog nasledja Uneska, više ne postoji pošto se snažna lavina mulja i leda obrušila na dolinu.

Šta je pravi uzrok te katastrofe, zašto je pre dva dana priroda uništila sopstveno čudo, pokušaće da objasne naučnici.

Turisti i zaposleni koji su se nalazili u nacionalnom parku helikopterima su evakuisani u centar poluostrva dugog 1.200, a širokog 450 kilometara.

U donjim delovima Doline uništeni su vidikovci, staze za sletanje helikopotera i manja termocentrala.

Prema rečima očevidaca, bujica mulja i leda pokrila je dve trećine jedinstvenog prirodnog kompleksa.
Dolinu gejzira prekrile su gomile snega, pesak, polomljeno drveće, čiji je prečnik i do dva metra...
Reka Gejzernaja koja teče po dnu kanjona, prekrivena je otpadom.

Prema proceni stručnjaka, lavina se pruža u dužini od pola kilometra, a širini oko 200 metara. Naučnici smatraju da svojom snagom reka neće uspeti da se probije i da će se na tom mestu stvoriti novo jezero koje preti potapanjem većine od ukupno 120 gejzira.

Da bi se procenile posledice ove prirodne katastrofe, stručnjaci će preduzeti opsežna istraživanja. Izmedju ostalog, neophodno je proceniti štetu nanetu prirodnom kompleksu i mogućnost dalje eksploatacije infrastrukture.

Po mišljenju naučnika, deo najvećih gejzira možda će se probiti kroz mulj, ali većina njih je zauvek izgubljena. Ipak, neki od najpopularnijih gejzira, medju kojima su Velikan, Mali i Veliki ostali iznad mase mulja i leda.

Stručnjaci smatraju da će hidrološki režim biti izmenjen, i da će ova prirodna kataklizma neizbežno izazvati povećan nivo voda s muljem od kojih zavisi režim rada gejzira.

Dolina gejzira je faktički unistena, ali još je rano za procenu mogućnosti da se bar neki njen deo obnovi.

Priroda je sama uništila svoje delo, klisuru punu minerala, gde ispod nogu iskre gejziri.

Ta hipnotička atrakcija privlačila je mnogobrojne turiste koji su dolazili helikopterima da bi osmotrili to čudo sveta. Piloti bi se za to vreme odmarali u sauni Vodopadni.

Naučnici iz Zavoda za zaštitu prirode se nadaju da će moći da pomognu prirodi da obnovi lepotu.

Lišavajući se Doline gejzira Kamčatka bi, kako navodi jedan od tursitičkih poslenika, "izgubila osmeh na licu", turističke firme bi bile lišene značajnog dela zarade, a profesionalni fotografi bi ostali bez svoje omiljene mete.
mondo