Koja je to dekoncentracija...
Nikad nisam razumela ljude koji su namrgođeni kad se tek probude
A ko ne pije i ne puši?...znači,kez odma'
retko se smejem. zapravo,kad se setim,skoro pa nikad se ne smejem iz srca...to samo par ljudi moze da postigne kod mene
raisa mora da je neko dete al' zestokog temperamenta... ))
na temu... prestao sam davno se smejem ali cesto odglumim da se dame raduju i pritom zasijaju na najlepsi nacin....
Od srca izuzetno retko, jednom možda u nekoliko godina. Niti ga stavljam na lice niti ga skidam sa njega, ako se pojavi, pojavi se iznenada, isto tako i ode. Ne radi se o ljudima koji me nasmeju već o situacijama, ako je nešto nekada negde spontano, onda me to nasmeje, ako nije, onda ništa od toga.
Znam se cesto nasmijati od srca...Na to me "natjeraju" samo muz i kcerka.I neke situacije,pogotovo one koje su smijesne,a ne bi tada trebalo da se smijem.E,tada se bas ne umijem suzdrzati.
Mada mi cesto nije smijesno sto drugima jeste,i kada se svi smiju ili nabacim neki glup osmijeh ili se ne nasmijem uopste...pa ispadnem malo sama sebi blesava.
Volim osmijeh..svoj i tuđi..ne košta ništa,a tako prija..često se smijem i stoga volim da sam u društvu dragih i pozitivnih ljudi..od srca se najviše nasmijem svojim ljubimcima....
volim da sam u drustvu duhovitih ,sarmantnih osoba,volim da se smejem,uvek pokusavam da vidim i vedriju stranu svega sto nam se desava..ne spadam u -mracnjake-,one sto sve vide crno.rado se smejem i svoj osmeh darujem okolini,smatram da je sam osmeh dovoljan da se neko bolje oseca.naravno,iskren,od srca,kad se smeju i oci ne samo usne.
Retko. mogu iz mene izvuci sarkasticni ''osmeh'' ,ili neki malo zajedljiv jer sam cinicna po prirodi,postoji samo jedna ( dobro,mozda dve ) osobe koje me mogu od srca nasmejati. Ne volim da silim sebe na bilo kakve reakcije,pogotovo da pravim lazan osmeh. Svaka reakcija treba da bude iskrena. Kad places,placi iskreno,kad se ljutis,ljuti se iskreno a ne da ljubis onog koga bi najradije gadjao necim, kad se smejes..smej se isrkreno.
Često se smijem jer sam valjda takva..a osmijeh je,po mom mišljenu,jedino što poklanjamo i čime uljepšavamo sebi i nekom trenutke,a što ne košta ništa..ljudi su,opterećeni svakodnevicom ,prosto zaboravili da se osmjehuju..
nekim ljudima i nekim dešavanjima,prosto ne treba davati na značaju..smijmo se i osmjehujmo
Živio osmijeh koji daruje toliko toga