Odmor u planinskim selima Srbije

[kojica]

U selu postoji crkva Svetog Petra i Pavla ili Pecinska crkva iz 13. veka. Crkva je
smeštena u pecini i u njoj se nalazi jedinstvena ikona Hrista Mladenca ili Celavog Isusa
kako je u narodu zovu.Nalazi se na desetak minuta pešacenja od sela, u nizvodnom delu
toka reke Visocice.Na 2 km ispred istoimenog sela nalazi se manastir Sv.Ilija iz 19.veka.
U samom selu se nalaze dve prodavnice u kojima se možete snabdevati namirnicama kao
i od domacinstava koja se bave proizvodnjom lokalnih specijaliteta.



Putni pravac: Pirot- Planinarski dom - Rsovci - Visocka Ržana – Vrelo- Brlog- Dojkinci
Udaljenost od Pirota: 23 km
Nadmorska visina: 690 m

[kojica]

PAKLEŠTICA

[kojica]

Do njega se dolazi za oko 60 min autom od Pirota.

Na prelepim obroncima Stare planine, u Donjem visoku, pored Zavojskog jezera na 23
km severoistocno od Pirota smešteno je ovo planinsko selo. Selo je po predanju nastolo
za vreme turske vladavine i njihovog zuluma od izbeglica iz raznih obližnjh krajeva.Od
samog sela reka Visocica stvara akomulaciju HE Zavoj.Samo selo je idealno za lovce I
ribolovce, naravno I ljubitelje prirode koji vole šetnju kroz ovakve predele.Na 3 km iznad
sela pocinje kanjon u dužini od oko 2,5 km Vladikine ploce.




Putni pravac: Pirot - Zavojsko jezero
Udaljenost od Pirota: 23 km
Nadmorska visina: 650 m

[kojica]

SELO SLAVINJA

[kojica]

Do nje se dolazi za oko 45 min autom od Pirota

Selo Slavinja nalazi se na 32 km istocno od Pirota i leži na krajnjem zapadnom delu
Gornjeg Visoka u podnožju stenovitog i neprohodnog Vidlickog masiva na teritoriji Parka
prirode “ Stara planina”. Po predanju ovo je jedno od najstarijih naselja u Visoku i u toku
svog postojanja nekoliko puta je menjalo lokaciju, da bi pre cetiri veka konacno ustalilo
na maloj zaravni pored Rosomacke I Slavinjske reke koje su bogate recnim rakom I
ribom.Posebno je rosomacka reka bogata endemicnom vrstom potocne pastrmke. U
okolini sela postoje arheološka nalazišta iz rimskog doba. Kroz selo je prolazio nekedaznji
turski vojni put, ranije je to bio rimski put. Tragovi tog puta još postoje kroz Visok.

[kojica]

Samo selo karakterišu mnogobrojni starinski objekti u etno stilu koji su danas van
funkcije kao što su ambari,kuce, plevnje sa svojim specificnim arhitektonskim obeležjem.
Na deset minuta hoda od samog sela nalazi se klisura “Rosomacko grlo”kroz koju protice
Rosomacka reka.Bocne strane klisure su strme i izdubljene u slojevitim krecnjacima. Kao
takva izuzetno je atraktivna kroz celu svoju dužinu, a samu klisuru karakterišu mali lonci-
virovi koji docaravaju ovu klisuru još atraktivnijom. Prolazak kroz kanjon moguc je jedino
kroz reku.U neposrednoj blizini “Grla” nalazi se mala pecina i stara vodenica. Za
snabdevanje u samom selu postoji prodavnica a neke od tipicnih proizvoda možete kupiti
i od individualnih proizvodaca u samom selu.

U selu je crkva Svetog Ðorda iz 16 v. ne zna se pouzdano vreme njene gradnje, a
živopisana je 1844. godine.


Crkva u selu Slavinja


Putni pravac: Pirot–Planinarski dom–Rsovci-Visocka Ržana–Slavinja-Dimitrovgrad
Udaljenost od Pirota: 32 km
Nadmorska visina: 700 m

[kojica]

press

Gostuša

Selo Gostuša na Staroj planini sagrađeno je isključivo od kamena, a u kućama živi još
pedesetak ostarelih žitelja. Naselje predstavlja jedinstveni živi muzej.




Dva veka... Od tekovina moderne civilizacije u selu ima jedino struje

[kojica]

GOSTUŠA

U podnožju Stare planine, ispod prostrane visoravni "Belan", u blizini Zavojskog
jezera, udaljeno dvadesetak kilometara severoistočno od Pirota nalazi se selo Gostuša.

Selo leži na obalama reke Gostušice, načičkano bez ikakvog reda, sa kućama
pokrivenim kamenim pločama.

U blizini sela postoje ostaci nekadašnjeg utvrđenja iz rimskog perioda, tako da ovo
naselje spada u najstarija naselja u pirotskom kraju.

U selu postoji crkva Svetog Jovana Krstitelja, obnovljena 1835. godine, a sagradena
je na temeljima starijeg hrama.

Putni pravac: Pirot - Zavojsko jezero
Udaljenost od Pirota: 20 km

[kojica]

Press

Jedino je selo u Srbiji koje je sagrađeno isključivo od kamena, zbog čega retki namernici
koji dođu u ovo selo steknu utisak kao da su zakoračili u kakav vremeplov i stigli pravo u
srednji vek. Ovo selo, koje predstavlja jedinstveni živi muzej drevne staroplaninske
arhitekture, od nestanka čuva pedesetak staraca od kojih većina živi sama i, kako sami
kažu, „moli Boga da ih pribere i skrati im muke".

Vreme kao da je stalo u Gostuši, ali još pre dvesta godina. Kud god se okreneš sve sam
kamen, drvo, voda i vazduh. Samo selo čine gornja i donja mahala. Gostuša je
jedinstvena i po tome da obe mahale imaju po svoje groblje, pa je ovo jedino selo u
ovom kraju koje ima dva groblja.

Milena Panić, jedna od vitalnijih Gostušanki, kaže da su sve kuće izgrađene od kamena
jer ga ovde ima u izobilju.

- Ovde jedino imamo kamen, vodu i drvo. Sve kuće su od kamena. Od kamenih ploča
prave se krovovi, odžaci, ograde, sve je od kamena. Ovakve građevine su večne, ali
strašno sablasno izgledaju kada su puste, a takvih je najviše ovde. Moja kuća, u koju
smo se ja i suprug sa bolesnom svekrvom vratili da živimo iz grada, u potpunosti je
očuvana, a niko ne zna kada je sagrađena. Mogao bi od nje da se napravi muzej, ali
nemamo para za tako nešto. Soba u kojoj se nekada okupljalo, živelo i jelo po
dvadesetak ljudi iz dve familije, koje su živele zajedno u slozi, u potpunosti je očuvana.
Ona je puna uspomena na davna vremena kada je u svakoj kući bilo bar po desetak l
judi, dece, mladih. Tu je takozvana vurnja, u kojoj se peklo po desetak
hlebova „vurnjaka" nedeljno, ostava od drveta, sve je tu, samo više nema ljudi. A ove
građevine kao da prkose vremenu i na kraju će samo one ostati kao dokaz da je ovde
nekad bilo selo, da se živelo, igralo, pevalo, umiralo - s tugom u srcu priča Panićeva.

[kojica]

Desanka Pejčić već pet godina živi sama u Gostuši.

- Peta je godina kako sam sama. Teško mi je. Mučim se. Imam sina u Pirotu, ali on retko
dolazi. Dole ima posao, obaveze, ženu, decu - kaže baka Desanka.
Nekadašnji predsednik Mesne zajednice Gostuša Borisav Ratković, koji se kreće pomoću
dva štapa, kaže da je pre četrdeset godina u Gostuši bilo oko 1.500 živih duša, a danas
je ostala šačica staraca koji „broje Bogu dane".

- Ovo je bilo najjače selo na Staroj planini. Bilo je 20.000 ovaca, a sada jedva hiljadu.
Kada uskoro nas ne bude, neće više biti ni sela. Vremena su se promenila. Mladi otišli.
Za vreme kolonizacije 400 porodica je otišlo iz Gostuše u Vojvodinu - priča deda Borisav.

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

[kojica]

Odmaralište, na mestu gde se Gostušica uliva u Zavojsko jezero.

[kojica]

Vodopad Tupavica, Stara planina