Stereo stihovi

[Bisernica]

The Rose

Some say love, it is a river
That drowns the tender reed
Some say love, it is a razor
That leaves your soul to bleed

Some say love, it is a hunger
An endless, aching need
I say love, it is a flower
And you, it's only seed

It's the heart, afraid of breaking
That never learns to dance
It's the dream, afraid of waking
That never takes the chance

It's the one who wont be taken
Who cannot seem to give
And the soul afraid of dyin'
That never learns to live

When the night has been too lonely
And the road has been too long
And you think that love is only
For the lucky and the strong

Just remember, in the winter
Far beneath the bitter snow
Lies the seed, that with the sun's love
In the spring, becomes the rose

Bette Midler

[paculjkica]

DO NEBA

Kroz zavjese u sobi, bura oseda.
nama je bila ponoc tek.
Ko posle tu na vrata nosim trag,
kud su prosle tvoje usne.
Te noci ja sam cuo sve sto sanjas,
strahove sam tvoje ljubio.
Ko poruka na staklu pisana u patnji
nisi bila tu kad sam se probudio.

Do neba do neba do neba ovih dana
Do neba do neba do neba trebam te
Do neba do neba do neba ako si sama
jos sam o neba do neba do neba
do neba u te' zaljubljen

Nije sve sto cujes stvarno tako,
mozda ti lazu da sam sretan znaj,
Tebe moze voljet svako,
al umrijet zadnji put to mogu samo ja.

Na stara mjesta izlazim,
po dio svoga beznadja.
U nadi da cu tebe sresti
ja se pretvaram u kip,
ja ti hocu samo rec.



Crvena Jabuka

[paculjkica]

NISAM MISLIO NA TO

Gledam tamnu vodu jezera, pesak na dnu
Mislim da znam njen mirisni dlan, tražim, molim, napadam
Gledam kroz zid domove ljudi, živim u gradu
Ulice zovu, ulice gore, plamenom s druge strane
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni
sam
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Gledam iz mraka crnog Kašmira, oduzet sam
Njen napukli lak, na hladnim noktima
Odlazim sam, ostaju za mnom kosa i glas
Štit koji nosim, svetla neona, reči i slike u noći
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, koliko dugo?
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj, koliko dugo, ne znam ni
sam
I samo idem dalje, niz ulice
Nemam vremena da bih mislio na to
Nisam mislio na to, nisam mislio na to...
I samo idem dalje, i samo idem dalje. Nisam mislio na to



Ekatarina Velika

[wednesday]

SREBRO I ZLATO (K2)

Uvek sam pricala da tvoje oci odaju
tugu sto ne zna se odakle je,da skrivaju.
Suze sto nikad nisu isplakane ko zna sto
mozda zato sto muskarci nikad ne placu.
Uvek si pricao da volis kako smejem se,
jer sva toplina koju dajem smehom seca te
na nekog koga si kao dete mnogo voleo
i kog si jednog jutra zauvek izgubio.
ti i ja,nekada.

Ref:Mi bili smo vruce i hladno
mi bili smo zemlja i nebo
mi bili smo srebro i zlato
al' uvek smo dvoje al' jedno

Uvek sam pricala da dajem se na cuvanje,
tvoja devojcica sto da odraste boji se
nemir i spokoj tvoj ja na kraju bila sam,
ona sto tebe je od samog sebe cuvala.
Nasa je ljubav svoje prvo jutro videla
u jednoj stolici za ljuljanje od drveta,
negde daleko ona sada stoji ne mrda,
ali do kraja nas je iz daleka ljuljala.

Ref:mi bili smo...

[причалица]

Не для меня придёт весна,
Не для меня Дон разольётся,
И сердце девичье забьётся
С восторгом чувств - не для меня.

Не для меня журчат ручьи,
Текут алмазными струями,
Там дева с чёрными бровями,
Она растёт не для меня.

Не для меня цветут сады,
В долине роща расцветает,
Там соловей весну встречает,
Он будет петь не для меня.

Не для меня придёт Паша,
За стол родня вся соберётся,
"Христос воскрес!" - из уст польётся,
Пашальный день не для меня.

А для меня кусок свинца -
Он в тело белое вопьётся,
И слезы горькие польются.
Такая жизнь, брат, ждёт меня.

[причалица]

Ој, Србијо, Божји доме



Робови ти ланце кују,
оковима понос ломе.
Док те по образу пљују,
ој Србијо Божји доме

Ноге су им на зло брзе,
злогласе те свуд по свету.
Изабравши да те мрзе,
клеветом ти венац плету

Са блудом би да те жене,
хаљине ти смрадне кроје.
Ал не могу да измене,
твоју душу срце твоје.

Зато желе да те киње,
изазов си безумноме.
Ненавидник те распиње,
ој Србијо Божји доме.

Труње ти из ока ваде,
пањеви без благодати.
Не разумеју шта раде,
ко ће Небо да облати.

Ко на тебе камен баца,
грех му у прашини пише.
Отаџбино праотаца,
кроз које Дух Свети дише.

Бесни хоће да те туку,
јаросни би да те згроме.
Док те кроз каљугу вуку,
ој Србијо Божји доме.

Вређају те из очаја,
збрисали би те да могу.
Ти си им ван домашаја,
ти припадаш Христу Богу.

Ко се гнуша твога лика,
Божју не види лепоту.
Отаџбино мученика,
стазо вечноме животу.

Отаџбино мученика,
стазо вечноме животу.