Kafa

[kojica]

Канцеларијска кафа
Бранислав Нушић

(Објављено у „Политици” 1909)

У нас има три квалитета кафе: прво домаћа кафа, друго кафанска кафа, и треће
канцеларијска кафа.

Иако смо ми мужеви дужни увек да хвалимо домаћу кафу, ипак знамо да су оне
друге две боље и претпостављамо их домаћој. То је онако исто као кад се муж
врати с пута о коме не би смео положити рачуна жени, па лежући у кревет
узвикује: „Бадава, ништа слађе од своје кућице и од свога кревета!”

Тако ми хвалимо и домаћу кафу, то јест ону што нам жена скува.
- Три у кафани да попијем, па ми није слатка као једна твоја - рекао сам ја већ
толико пута досад жени, зато да бих после двадесет минута још са кафанског
прага викнуо:
- Једну кајмаклију!

Али је надасве канцеларијска кафа. Ви већ сви знате за тај лепи српски народни
обичај да се у државним надлештвима по цео дан пије кафа и пуши турски.
Било их је министара или начелника, оних што су се на Западу навикли на меланж,
који су покушавали да војују против овог народног обичаја, али нису успели.
Чим су забранили кафу, осетили су огроман застој у раду. Просто се зауставио
цео државни точак. Бадава строге наредбе, бадава инспекције, бадава што старији
груне изненада у канцеларију млађега да види да ли ради. Сви раде, а државни
точак опет стоји.
- Ама, господине секретаре, ја сам вам од јутрос дао седамнаест предмета за рад
а ви сте до подне свршили једва један, и то... - примећује строго начелник.
- Па јесте! - одговара скромно секретар.
- Ја не знам шта вам је од неког доба?
- Право да вам кажем, господине начелниче, откако сте забранили кафу и цигару
у канцеларији, не умем да радим. Не умем просто да концептирам.
- То значи и сви остали?
- Сви. Ено их писари, сваки час излазе у чекаоницу да пуше, а практиканти и не
избијају из нужника.

[kojica]

- О мај! - почеше се начелник за увом, слегне раменима, одобри кафу и дуван по
канцеларијама и државна машина одмах крене свом силом напред.

Тако је то код нас. Ако не верујете, а ви отидите у које хоћете министарство,
начелство или уопште канцеларију државну, па ћете видети како је држава сама,
из канцеларијских трошкова, назидала чак и оџаклије за кување кафе.
Та канцеларијска кафа тако је важан покретач нашега државнога живота да мене
неће изненадити ако се при првој ревизији устава, кафи нарочитом одредбом
загарантује опстанак у државним надлештвима.

Под тако повољним условима, какве српска држава нуди тој грани домаће
индустрије, кување кафе се код нас развило до необичнога савршенства. Зна се,
на пример, и на гласу је Главна контрола, као врло угледна кафеџијска фирма, па
онда Министарство спољних послова, па онда кафа Државнога савета.
Упоредо са развићем те индустрије развијало се и ривалство између појединих
надлештава.

На пример, позната је у историји српске индустрије она дугогодишња борба и
ривалство између Министарства иностраних дела и Министарства финансија око
питања где се кува боља кафа. И чиновници и момци ових министарстава
поделили су се у два табора, као Монтескијевићи и Капулетовићи, и почели просто
да се мрзе.
Кад су једног младог дипломату стрпали из Министарства иностраних дела у
порезнике, њега колеге нису жалиле што прави тако рђаву каријеру, већ што ће
сад бити приморан да „пије рђаву кафу Министарства финансија”. Тако је исто
било и обратно, кад је један ђумругџија отишао у дипломацију, што је, међутим,
код нас много чешћи случај.

[kojica]

У последње време учинило је врло велики утисак кување кафе у Државном
савету. Изгледа да је кафа у Државном савету однела рекорд и, када би
Министарство привреде код нас водило мало више рачуна о развитку домаће
индустрије, ја верујем да би кафи Државног савета досудило награду.

Једна је само незгода код те кафе Државнога савета. Момак кафеџија таксирао је
шољу кафе 1,50 динара за државне саветнике, а један динар за писаре Државнога
савета. И та би такса била оправдана да није досад већ изазвала неколико сукоба.

Тако, на пример, нерасправљено је питање: пошто је кафа кад саветник части
писара, а пошто опет кад писар части саветника. И онда, у тој разноликој такси
лежи извор и многим другим сукобима. Тако, на пример, кад саветник оде у
писарску канцеларију, па каже писару да поручи кафу, а он је, то јест саветник,
попије.

Да би се избегли сви ти сукоби, изгледа да ће за време ферија саветских изаћи
ово питање пред пленум Државнога савета, те ће се тако питање о канцеларијској
кафи једном већ расправљати и пред највишом административном влашћу.

А и било је време да се том важном државном питању поклони мало више пажње.

[slonce]

znam za samo dve kafe...docekushu pomalo...a sikterushu sam dobro spoznao

o razgovorushi nije bilo rechi

[kojica]

'' Ено их писари, сваки час излазе у чекаоницу да пуше, а практиканти и не
избијају из нужника.''

lepo čovek govorio.. i to pre sto godina.. al nema ko da sluša

upropastiše državu sa ovim novim zakonom..

[slonce]

...o pushenju na javnom mestu...

[Man]

stvarno je ružno videti kako svi piju kafu i puše ko slepci na trotoaru

[kojica]

očaj

[причалица]

kad ovo čitam setim se nebojše glogovca u predstavi ''bure baruta'', kad iznerviran čeka da pođe poslednji autobus i pita vozača kada će više da krene...dobije odgovor:
- čekaj samo kafu da popijem!
tu lepo čovek popi*di i počne da viče:
- pa meni život prođe doks vi svi redom kafe napijete!

[Nežnicah]

stvarno je ružno videti kako svi piju kafu i puše ko slepci na trotoaru

Dok sam bila pusac i radila u staroj firmi, osvanuli smo u novinama, sa nekim naslovom o pusenju na -10C. Pauza, gomila nas ispred nove poslovne zgrade drzimo casice sa kafom, pusimo i cvokocemo, ali ne odustajemo.
Sada gledam na sve strane, ispred svakog lokala, piljarnice, banke, butika stoji piksla, solja kafe, i namrgodjena radnica koja je tek upalila cigaretu i sad mora da je ostavi da bi usla i usluzila musteriju.
Juce sam morala da se skoro branim i pravdam sto sam naisla, pred prodavacicom koja je frknula nesto sebi u bradu kad sam naisla, jer je bas to morala da uradi.
Mirno sam joj rekla, (a znamo se, stalno tamo kupujem, samo sto ona mrzi svakoga ko tamo udje ) sta se bre uzbudjavas, duvan je ionako stetan, a ona me je prostrelila pogledom

[причалица]

krenula fakultetska školska godina...šta je pikavaca ispred zgrade....a studenata - ne može da se prođe do ulaza...kako li će tek zimi da bude

[Bisernica]

jel ovo o kafi ili o pušenju ?

Kafa je toliko bitan deo mog svakodnevisanja da ne znam kako bih funkcionisala bez nje .
Čak se toliko družimo da svaka u toku dana ima svoje ime,i ne znam dan kada ne popijem svih 7
imenovanih ,a provuče se tu i poneki *slepi putnik*....jedino ne pijem espresso ,to mi nekako
nije ušlo u naviku ,a i odvratnog je ukusa u poređenju sa ovom kafom - drugaricom.

[kojica]

Pa sad.. ako neko uz kaficu voli cigaretu li neki keksić, nećemo da zamerimo...

Nekima je pak samo kafa dovoljna.

[Man]

kafa bez duvana ne biva

može i keksić ili seksić to se ne odbiva

[Bisernica]

Zateknem se ja tako u Mostaru jednom ,i čekam autobus za Ploče ,pa za Dubrovnik,
imam para u novčaniku da kupim Galaksiju,cigarete i autobusku kartu,i ostane mi taman toliko da popijem kafu,ili kavu ,ili kahvu,u Mostaru idu sve tri pod ruku,ili su bar tada išle.
Pređem stari most,i sa leve strane mosta ,odmah kad se siđe s njega,ima jedna kahva,ćepenak i dva stepenika ispod nivoa ulice,unutra se ne mogu okrenuti dva čoveka,a ispred imaju dva plastična stočića i stolice ,po dve uz svaki stol,(nisu četiri ,to bi već bila gužva ).Sednem ja napolje i naručim kafu,i donese mi dečko džezvu i fildžan,veliki taman toliko da u njega stane kafe koliko u uko da natruniš.Razočarana veličinom ,ili minimalizmom fildžana ,naviknuta da pijem kafu iz velikih šolja,onih za belu kafu,uz obavezan dodatak malo mleka,ako je pijem u vreme kada bi trebalo jesti pre nego piti,ali šta je tu je ....zapalim ja jednu i polako prinosim onaj fildžan usnama,ali ne pijem ,jer ako srknem ,ostah bez kafe ...i tako smo se borile ja i kafa,ili fildžan ,jedno pola sata ,popušila ja tri cigarete,a kafe ima još pri dnu fildžana,kad eto ti ga momak,nosi još jednu...kažem ja da je greška ,jer nisam naručila (a ne bi mogao da pogreši sigurno,jer napolju sam samo ja i za drugim stolom nikog nema ),kad on meni kaže - nije greška,posl'o gazda kahve.Kojim povodom ,pitam ja ,kad čoveka niti znam niti sam mu oči videla ,a on meni - kad vidim kako ćeifi uz nju,valah joj nosi još jednu,na moju dušu ....
Asocirala me tema na ovu sliku ,davno odgledanu u mom životu ,u neko drugo vreme u kojem su kafa,kava i kahva išle zajedno,pod ruku

[Bisernica]

ja i moja jutarnja ,druga po redu ,ona prva me je uvela u dan ,i kad pogledam šta me sve u njemu čeka,
dođe mi da prigrlim ćikaru i da je ne ispuštam ....
setih se eto i tog starog izraza za šoljicu,i sa njim i rodnog kraja ...šta sve kafa može ,ni ne znaš dok ne okreneš o njoj koju
...čisto da se ne zaboravi ....ni izraz...a ni tema

[DaDole]

Kafa je za mene ritual i ne do bog da me ko pomjera..to mora polako da se ispijucka..

[причалица]

ima dana kad mi je baš tužno što kafu pijem sama

[Nežnicah]

Nesto sam se zasitila kafe, otkad ne pusim, kafa je izgubila car. A i cesto sam sama, a ta usamljena kafa mi je nezanimljiva totalno. Radije se odlucim da dok sedim za kompom umesto kafe pijem kakao ili caj.

[причалица]

ma, meni ugalvnom ne smeta što pijem kafu sama...navikla sam se...ali, baš retko kad da je popijem u društvu, baš baš...retko.