izvor: politikin zabavnik
Неки људи толико често псују да смо њихове псовке готово престали да опажамо.
Као да су постале део укупне слике особе која псује. Подразумева се, та слика
није лепа. И кад, из неког разлога, призовемо у сећање лик те особе, обавезно
ћемо се сетити колико је често употребљавао непристојне речи као неку врсту
узречице, поштапалице...
„Био сам, ј... те, у самопослузи. Кад тамо, ј... те, чоколада, ј... те, са бадемима!
Ј... те, нисам мог’о да одолим! И , ј... те, купим је! И поједем је, у ....у .......у!”
Наравно, псовање није најстрашнија ствар коју нека особа може да учини, али
требало би имати на уму да непристојне речи у присуству других људи могу бити
крајње увредљиве, без обзира на то што псовка можда није била упућена ни на
чију „адресу”.