" Neshvatljiv je”, govorila je sebi, “tuđ i hladan, sebičan, čudljiv i sračunat, ali možda su svi izuzetni muškarci takvi”. Svakako, sve ovo više liči na patnju nego na ljubav. Po tome se savijala u sebi i lomila u najdubljoj dubini svojoj, osećala je da sav teret ljubavi, koju je on izazvao, leži na njoj, a da se on gubi negde u magli i daljini koju ona ne sme da nazove pravim imenom. Jer, zaljubljena žena, i kad je potpuno razočarana, voli svoju ljubav kao nesuđeno dete.. "
Ivo Andric