Ко су били древни Ð*уси?

[Ometač]

Новгород – стари град
Марко Јанковић




Како су у једном од највећих средњовековних средишта одмицала археолошка
ископавања, из далеке прошлости изронио је давно заборављени свет

Откриће Помпеје под наслагама вулканског пепела својевремено је била права
посластица за све оне који су се бавили античким светом. Одушевљење сазнањима
не јењава ни данас. На другом крају Европе, усред велике Русије, у 20. веку започело
је истраживање једног од највећих средњовековних градова – Новгорода. Велики
Новгород, који се налазио на мочварном подручју што је вероватно ометало
градитеље града, али и његове житеље, пружио је руским археолозима обиље
података. Проток ваздуха био је мали, па су очувани бројни предмети од дрвета,
коже, платна и осталих материјала које археолози немају често прилику да испитују
јер се под утицајем ваздуха распадају.

[Ometač]

Варјази са севера и руска демократија

У време кад почиње наша прича, руске степе биле су преплављене ратничким
хордама са севера које су се у потрази за пленом спуштале низ долине руских река и
понекад стизале чак до Византије. У византијским изворима познати су под именом
Варјази. Неки од њих пружали су своје ратничке услуге руским кнежевима и
византијским царевима, а неки су владали мањим областима. Један од њих, Ð*урик,
посебно је важан за историју Великог Новгорода. Наиме, руске легенде кажу да су
грађани Новгорода позвали Ð*урика да влада њима. Он је прихватио позив и у
Новгороду је основао династију која ће да влада Ð*усијом све до краја 16. века.

Ð*уриков наследник Олег заузео је 882. године Кијев и основао државу која је у
историјским изворима позната као Кијевска Ð*усија. Кијев је постао главни град
државе, али је Новгород задржао првенство као културно и привредно средиште.
Новгород је остао у склопу Кијевске Ð*усије све док се 1136. године није осамосталио
и постао средиште Независне државе Великог Новгорода која је покривала готово
целу северну Ð*усију. Моћ државе заснивала се на привредном богатству и трговини.

Поред Лондона и Брижа, био је једно од најзначајниј� �¸Ñ… трговачких средишта света.
Самосталност је морао да брани више пута. Нападали су их витезови тевтонског реда
и Швеђани, али су избегли напад Монгола који је потресао целу Ð*усију. У Великом
Новгороду владало је веће грађана што је први пример демократског друштва у
Ð*усији. Постојао је кнез, али његова улога била је ограничена и свечана. Одлуке од
државног значаја није доносио. Своју самосталност град губи крајем 15. века кад
пада под власт тада све моћније Москве.

[Ometač]

Живот у Новгороду


Варјази су ратничка племена са севера која су се, у потрази за пленом, спуштала низ
руске реке.

Као и код Помпеје, у Великом Новгороду археолози већ више од педесет година
истражују налазиште које свакодневно доноси прегршт важних података о животу
једног руског средњовековног града. Огроман број налаза древне архитектуре
омогућио је прилично тачну реконструкцију изгледа града што је руска државна
филмска кућа „Москва филм” искористила да направи читав град који би по плану и
архитектури одговарао средњовековном Новгороду. У древном граду откривен је
велики број налаза који сведоче о дечјим играма, музици, духовности, уметности,
праву, љубави, рату.

[Ometač]

Писма из Новгорода

У току 2001. године откривен је 1001 документ написан на брезовој кори. Пре него
што је 1951. године нађен први запис те врсте, руски истраживачи веровали су да је
већина руског становништва била неписмена све до 988. године, кад су Руси
примили хришћанство. Чак и тада, како се веровало, књиге су писане у манастирима,
а наручивали су их црквени поглавари. Међу археолошким налазима био је велики
број коштаних, дрвених и металних штапића. Прво им је приписивана верско-
магијска улога, да би тек након открића „писама” њихово постојање постало
очигледно. Радило се о стилусима, штапићима који су служили за урезивање текста
или слика у меку подлогу

У току археолошког ископавања 1950. године које је водио Артемиј Арциковски,
члан експедиције Нина Акулова нашла је свитак од брезове коре. Прво је помислила
да су у питању неки цртежи, а кад је свитак очишћен и кад су се указала прва слова,
значај овог налаза био је сасвим јасан и превазилазио је важност свих дотадашњих.
Пред њима је био доказ о писмености људи који су једни другима остављали поруке.
Захваљујући овим свицима истраживачи су могли да завире у свакодневни живот
људи, о чему је историја мало говорила. Већина текстова биле су свакодневне
поруке, љубавна писма, песме, политички пропагандни материјал, наруxбине... У
једном од бројних писама муж тражи од жене да му пошаље чист веш, што нам
осликава свакодневицу Новгорода.

[Ometač]

Најпознатији од свитака написао је један новгородски младић који се звао Онтим.
Текст је написан једном врстом тајног језика који је смислио можда и сам Онтим.
Текст почиње: „Данилу од Онтима...” и није потписан. Написан је у два реда али се
чита вертикално два по два слова, да би се на крају добио шаљиви текст следеће
садржине: „Ово је написао неук, показао будала, а шта је онај ко чита?” Захваљујући
писмима, истраживачи су сазнали имена неких мајстора, иконописаца, сликара
фрески, власника кућа. Није требало много времена да би се установило да људи из
Новгорода и Пскова (другог руског града) не говоре истим језиком којим је говорила
Кијевска Русија. Језик је био сличан, што говори о томе да су у тој области живеле
две различите гране Словена. Друго откриће једнако важно за проучавање
писмености код Руса догодило се 13. јуна 2000. године. Тада је откривена троделна
табла од воска (иначе, важнија документа писала су се на таблама од воска). На њој
су били исписани псалми као и један додатак у коме се говори о томе како књига
служи за подучавање језика и није црквена књига. То је и први руски уxбеник који
потиче из средине 10. века. Најзанимљивије од свега је што текст није написан као
већина раних хришћанских текстова на старословенском, већ на староруском језику,
што значи да је био намењен народу.

[Ometač]

Од одеће до дечје игре


Некадашњи изглед официра пешадије

У току педесетогоди� �ˆÑšÐ¸Ñ… ископавања археолози су изнели на светлост дана важне
податке о изгледу града Новгорода, његовим житељима и међусобним односима
грађана. Откривен је велики број узорака тканина тако да се с великом тачношћу
може реконструис� �ти ношња. Познати су узорци вуне, свиле, лана, коже разних
животиња, крзна. Археолози су уз помоћ стручњака за тканину били у стању да
реконструиш� � добар део свакодневне одеће Новгорођана. Одело се састојало од
ланене тунике и ланених или кожних панталона, односно сукње, док се крзно
носило као заштита од хладноће. Одећу од свиле и вуне носили су виши слојеви
друштва који је себи могли да приуште куповину увозног материјала који је у
Новгород стизао путем трговачких веза из удаљених крајева света.

На основу бројних налаза музичких инструменат� �, може се рећи да су житељи
Новгорода били и музикални. У хришћанској Ð*усији музика се везивала за цркву и
црквене хорове, а од инструменат� � коришћена су углавном звона.

[Ometač]

Али, археолози су открили и велики број гудачких и ударачких инструмената, што
говори о томе колико су били омиљени код Руса. На једном документу приказан је
свирач гудачког инструмента – гусли које држи у крилу и пева песму о кнезу Ивану.
Поред гусли у Новгороду су откривене звиждаљке, добоши и тамбуре. Из хроника и
докумената знамо да су у Новгороду били познати путујући глумци-певачи које су
Руси називали скомороки. Они су шетали улицама Новгорода и увесељавали народ.
Певали су уз пратњу инструмената и глумили историјске догађаје.

У Новгороду је откривено и много дечјих играчака. Омиљена играчка била је чигра, о
чему говори податак да је до сада откривено више од седам стотина примерака. На
другом месту је лопта. Занимљиво је да се за израду лопти поред коже користило и
дрво. На основу открића ових дрвених лопти као и дрвених штапова с повијеним
крајем, руски истраживачи верују да су житељи Новгорода познавали неку врсту
хокеја на трави. Као и данас, лутке су биле омиљене међу новгородским
малишанима. Нађене су играчке у облику коња, паса, птица и других животиња, а
израђиване су од разних материјала. Изгледа да су дечаци волели да се играју рата,
о чему сведочи велики број дрвених лукова и мачева. Мачеви су израђивани с толико
детаља и по узору на праве, металне мачеве да су археолози искористили играчке
како би створили типолошки систем мачева који нису очувани.

[Ometač]

Као и други народи у средњем веку, и Новгорођани су волели игре на табли. Доказ
су дрвене табле за игру и коцкице које су нашли археолози. У граду се играо шах,
мице и једна игра коју су Ð*уси звали мелница (ветрењача). Верује се да су Ð*уси
преузели ове игре од Арапа вековима тргујући с њима.


Северна Помпеја

Током ископавања средњовековн� �¾Ð³ града Новгорода нису откривани мозаици,
раскошне куће, фонтане, рукотворине од злата и драгог камења какве археолози
откривају у Помпеји. Налази из Новгорода имају другачију вредност, говоре нам
највише о људима који су ту живели.