КО СУ БИЛИ НЕРЕТЉАНИ?
Гусари из Паганије
Срђан Протић
Осим што су држали велики део Далмације, Неретљани су нападали и градове у
Италији. Уз гусарење умели су да тргују, граде бродове, али и цркве које су
дотрајале и до наших дана
Историја досељавања српских племена на Балкан прекривена је велом заборава и
недостатком података. Док су Викинзи већ пловили северним морима, а Карло
Велики стварао своје царство на западу, Срби су у том раном средњем веку тек
започели стварање својих држава. Захваљујући ратоборности, али и географском
положају, први су из тишине средњег века „испливали” Неретљани, племе гусара и
помораца. Живећи на самој граници Истока и Запада, неминовно су били изложени
великом броју разнородних утицаја што их је кроз историјске епохе омело да задрже
особена културна обележја. Иако су се утопили у већа јужнословенска племена, ипак
су трговали и гајили велику љубав према мору. – Племе Неретљана, односно
Марјани, како су себе називали, насељавали су уско подручје (дугачко око 75 и
широко око 10 до 20 километара) између ушћа Неретве у Јадран и Сплита. Ту су се,
како историја бележи, настанили у првој половини 7. века, а захваљујући свом
изванредном морепловачком умећу, убрзо су освојили и околна већа острва: Брач,
Хвар, Корчулу и Мљет, али су нападали и суседну италијанску обалу – тврди
археолог Марко Алексић. Податак из 642. године о нападу једног словенског
племена на беневентански град Сипонт у заливу полуострва Монте Гаргано, већина
историчара управо везује за најезду овог племена.